Svađa između američkog bivšeg predsednika Donalda Trampa i muzičara Džeka Vajta poslednjih dana prerasta u pravi medijski spektakl.
Povod za sukob bila je Vajtova oštra kritika izgleda renovirane Ovalne sale u Beloj kući, koju je opisao kao “vulgarno, pozlaćeno i šareno, poput svlačionice profesionalnog rvača”. Tom prilikom, Trampa je nazvao i “prevarantom”.
Reakcija nije izostala. Stiven Čung, direktor komunikacija Bele kuće, uzvratio je nazivajući Vajta “isluženim, bivšim gubitnikom” čija je karijera, kako je naveo, “zapela u mestu”.
Vajt se potom oglasio na Instagramu, gde je objavio poduže i žestoko saopštenje. U njemu je Trampa optužio za “grabež, širenje podela i fašističke taktike”, opisujući ga kao “nisko-fašističku figuru” koja se lažno predstavlja kao hrišćanin, lider i saosećajan čovek. Na meti su se našli i Trampovi najbliži saradnici, među kojima i Čung i portparolka Karolin Levit, koje je muzičar označio kao “profesionalne lažove poslušne gazdi”.
Vajtove reči naišle su na snažan odjek u američkoj javnosti, a podršku su mu javno uputili brojni kolege muzičari i umetnici, među kojima Margo Prajs, Džejson Singer, Paton Ozvalt i Ket Pauer.
Iako slični sukobi između muzičara i političara nisu retkost u Sjedinjenim Državama, analitičari ocenjuju da je ovaj slučaj specifičan zbog brutalne retorike obe strane i činjenice da je Vajtova kritika prevazišla okvire estetskog pitanja, prerastajući u političko-ideološki obračun.
Nikolas Kejdž je u pregovorima za glavnu ulogu u petoj sezoni kriminalističke antologije HBO-a “True Detective”.
Od debija 2014. godine, serija je u svakoj sezoni pratila novi slučaj u drugom gradu. U izuzetno uspešnoj prvoj sezoni glavne uloge imali su Metju Mekonahi i Vudi Harelson kao detektivi u Luizijani. Nakon toga usledila je druga sezona u Kaliforniji sa Kolinom Farelom i Rejčel Mekadams, a potom i treća sezona u Arkanzasu sa Meheršalom Alijem u glavnoj ulozi.
Najnovija sezona, “True Detective: Night Country”, pratila je nestanak osam muškaraca iz istraživačkog centra na Aljasci, a glavnu ulogu igrala je Džodi Foster. Oskarovka je za tu izvedbu kasnije osvojila i Emmy postavši prva glumica u seriji koja je dobila tu nagradu.
Sada Varietyizveštava da je Kejdž u pregovorima za glavnu ulogu u petoj sezoni, koja će biti smeštena u oblast Jamaica Bay u Njujorku. Iako je glumac najveći deo karijere proveo u holivudskim filmovima poput “National Treasure” i “Con Air”, svoju prvu glavnu TV ulogu preuzeće u Marvelovom spin-offu “Spider-Noir”, čija je premijera zakazana za 2026. godinu.
Isa Lopes vraća se kao scenaristkinja i šou-raner, nakon što je radila na prethodnoj sezoni koja je postala najgledanija do sada, sa 12,7 miliona gledalaca na svim platformama. Za sada još nema potvrđenog datuma premijere pete sezone, iako je Lopes u februaru potvrdila da bi trebalo da bude objavljena 2027. godine.
Brus Dikinson ispisao je istoriju u Anahejmu odsviravši po prvi put uživo jednu od zaboravljenih Iron Maiden pesama.
Pevač Maidena iznenadio je publiku na otvaranju svoje severnoameričke turneje izvedbom klasika “Flash Of The Blade”, pesme sa albuma “Powerslave” iz 1984. godine, koju nikada ranije nisu uživo svirali ni Maiden ni sam Brus.
Turneja je startovala u petak, 22. avgusta 2025. godine, u House Of Blues u Anahejmu (Kalifornija), u okviru promocije njegovog solo albuma iz 2024. “The Mandrake Project”.
Iako se set lista od 15 pesama najvećim delom oslanjala na njegove solo albume, Dikinson je iznenada ubacio ovu numera iz vremena Maidena.
– Niko nikada nije svirao ovu pesmu, osim na ploči, naravno, ali niko nikada nije svirao ovu pesmu. A to je pesma koju sam ja napisao.
– Tako da ne znam da li iko od vas ima predstavu o kojoj pesmi se radi. Ali kao i obično, to je zagonetka. Neću vam reći. Moraćete sami da otkrijete. Verovatno neće dugo trajati…
“You’ll die as you lived in a flash of the blade”.
Ostatak seta činile su pesme sa solo albuma “Balls To Picasso“ (1994), “Accident Of Birth” (1997), “The Chemical Wedding” (1998), “Tyranny Of Souls” (2005) i “The Mandrake Project”. Izveo je i obradu instrumentalnog hita Edgara Vintera iz 1972. “Frankenstein”.
Dikinson je nedavno otkrio za Metal Hammer da planira početkom 2026. da uđe u studio i snimi nastavak albuma “The Mandrake Project”.
Rekao je da je napisao i demo snimio 18 pesama, koje se kreću od “ubitačno teških” do onih koje “diraju pravo u srce”.
– Ako je pesma teška, onda je teška. Ako je akustična, onda je akustična. To je stvar dogovora, znaš? Šta god da pesma zahteva, koja god priča da se ispriča. Ali neverovatno je uzbudljivo. Oduševljen sam ovim pesmama. Pustio sam demoe nekolicini ljudi iz izdavačke kuće i svi su rekli – “Vau!”
Jedan od najuspešnijih svetskih pisaca Stiven King odgovarao je na pitanja čitalaca Guardiana o svojim izvorima inspiracije, strahu…
Tako je jedan čitalac podseyio da je dobio autogram od Kinga sa rečima “Nastavi da vrištiš za osvetom” (Keep on screaming for vengeance) zato što je nosio bedž benda “Judas Priest”, pa ga je pitao da li mu je muzika i dalje važna?
– Da, muzika mi je i dalje važna. Odustao sam od Judas Priest jer nisam mogao da dobijem prava da koristim stihove iz “You’ve Got Another Thing Comin’” za moj roman “Duma Key” (2008). Sad slušam Rancid, Nazareth, Anthrax i Metallicu. Ne slušam muziku dok pišem direktno iz glave na papir. Kada prepravljam, volim da slušam klupsku muziku, disko ili nešto sa ponavljajućim ritmom koje prolazi kroz glavu i ulazi na jedno uvo, a izlazi na drugo. Danas sam slušao zydeco muziku i LCD Soundsystem. Volim “North American Scum”, “Losing My Edge” i “Daft Punk Is Playing at My House” – otkrio je pisac.
Drugog čitaoca je zanimalo da li još uvek ide u knjižare i potpisuje knjige kad niko ne gleda.
– Ako mogu da ušunjam i odšunjam, uradim to. Poslednji put sam to učinio u knjižari nedaleko od mene i potpisao nekoliko primeraka “Never Flinch i You Like It Darker”. Ne volim promocije jer ne možeš svakome da se posvetiš. Na poslednjoj turi morao sam da potpišem 400 knjiga koje su slučajno odabrane od 1.000, tako da si imao šansu da dobiješ jednu. Ali to je bilo bolje nego da stojim u redu koji nikad ne prestaje, gde svi imaju po dve-tri knjige. To je teško.
Na pitanje šta voli da čita kad je na odmoru, King je odgovorio:
– Volim britanske misterije. Trenutno čitam “The Ending Writes Itself” od Evelin Klark koja se dešava na škotskom ostrvu i prilično je dobra.
Među brojnim pitanjima je bilo i to da li je nekada stigao do određene tačke u pisanju neke knjige pa je pomislio “Ne, ovo nije dobro” i zatim je bacio.
– Bila je jedna pod nazivom “The Cannibals” koja se dešavala u stambenoj zgradi iz koje ljudi nisu mogli da izađu. Bilo je nekako interesantno, ali nisam znao šta da radim sa tim, pa sam je odložio i krenuo na nešto što je izgledalo ostvarivije. Bilo je otprilike 200 strana. Pišeš dok ne ostaneš bez ideja, i to je kraj.
Odgovarajući na jedno pitanje King je otkrio gde je dobio inspiraciju da postane pisac horora.
– Dobio sam inspiraciju radeći u fabrici. Morali smo da čistimo i u podrumu je bilo mnogo velikih pacova. Napisao sam priču o tome, i od tada je krenulo. Mislim da je bilo koji fizički rad dobro iskustvo za pisca. Želiš posao gde sediš u čistoj, dobro osvetljenoj prostoriji i ne moraš da čistiš go*na.
Jedno pitanje bilo je da smisli kraj za Trampovsku Ameriku i kakav bi bio.
– Mislim da bi to bio opoziv – što bi, po mom mišljenju, bio dobar kraj. Voleo bih da ga vidim u penziji, da kažem tako. Loš kraj bi bio da dobije treći mandat i potpuno preuzme stvar. U svakom slučaju, to je horor priča. Tramp je horor priča, zar ne?
Sledećeg čitaoca je zanimalo koga bi voleo da vidi kao Stivena Kinga kad bi se snimao film o njegovom životu.
– Voleo bih da me igra neki zgodni glumac, ali mislim da to ne bi bio Bred Pit. On je mnogo lepši od mene. Malo sam već stariji, pa bih rekao Kristofer Lojd ili – kako se zove glavni visok lik iz “Twin Peaks”? Kajl Meklahlan.
Zatim je upitan da li je uzbuđeni ili očajan kada se pojavi još jedna filmska ili TV adaptacija njegovog romana.
– Još sam uzbuđen kada neko snimi film po nečemu što sam napisao. Bio sam uzbuđen da vidim “The Monkey” ranije ove godine, i “The Life of Chuck”. Veoma se radujem da vidim (Edgara Rajta) i njegovu verziju “The Running Man”, koja je snimljena u Engleskoj. Ne pišem sa filmom na umu. Pišem priče koje mislim da će biti dobre i u kojima ćemo uživati i ja i čitaoci. Onda šta god da se desi sa tim, desi se. To je u redu. Volim filmove, ali mislim da su to različite stvari, kao jabuke i pomorandže.
Spandau Ballet su bili hitmejkeri osamdesetih i simbol ekstravagancije tog doba.
Ali pre nego što su prodali više od 25 miliona albuma i ostvarili 10 singlova u Top 10, bend je bio poznat pod imenom The Gentry.
Sada je, posle skoro 50 godina, jedna izgubljena pesma iz tog perioda konačno ugledala svetlost dana. Numera “Eyes”, snimljena krajem sedamdesetih, prvi put je predstavljena javnosti u petak.
Geri Kemp, gitarista i autor pesama grupe, rekao je da je snimak nastao u studiju za probe Halligan’s u Hajberiju, severni London.
– “Eyes”, za koju smo demo snimili u Halligan’s-u, bila je jedna od prvih pesama koje sam napisao na sintisajzeru – rekao je Kemp. – To je neka vrsta gotičkog post-panka. Uklapalo se u ono što se tada dešavalo sa Joy Division, Siouxsie i Magazine. Svideo nam se taj prljavi, garažni zvuk tog perioda.
– Svi smo odrasli na gitarističkim rifovima, a sada smo mogli da rifujemo na monofon, zrnast način koji je imao moderan, ali i retro prizvuk. Pisao sam na sintisajzeru i na uspravnom klaviru u hodniku naše kuće. Producent Ričard Berdžis nije mislio da je “Eyes” pravi izbor za album. Meni se dopadala, ali je jednostavno ostavljena po strani.
Pesma, koja je bila deo njihovih setova u kultnom Blitz Clubu, naći će se na novom boks setu rane faze benda pod nazivom “Everything Is Now – Vol 1: 1978–1982”, koji izlazi 12. septembra. Biće objavljena na disku sa demo snimcima.
Halligan’s je, inače, mesto gde je bend dobio ime Spandau Ballet od novinara Roberta Elmsa.
Objavljivanje pesme poklapa se sa izložbom “Blitz: The Club That Shaped The 80s”, koja se otvara 20. septembra u londonskom Muzeju dizajna, a bend će obezbediti muziku za izložbu.
Spandau Ballet, u čijoj postavi su bili Geri Kemp i njegov brat Martin na basu, pevač Toni Hedli, saksofonista Stiv Norman i bubnjar Džon Kibl, najpoznatiji su po hitovima “True” i “Gold”, a imali su i album broj jedan u Ujedinjenom Kraljevstvu sa LP-jem “True” iz 1983. godine. Geri Kemp je 2021. izjavio da se bend nikada neće ponovo okupiti.
Voditelj Džejms Mej poznat je po radu na BBC-jevom “Top Gearu” i Amazonovom “The Grand Touru”, koje je vodio sa Ričardom Hamondom i farmerom iz Oksfordšira, Džeremijem Klarksonom.
Ta saradnja završena je 2024. godine specijalom “The Grand Tour: One For The Road”, u kojem je trojka zajedno krenula na poslednje zajedničko putovanje.
Nakon toga, Mej je samostalno imao uspešnu debitantsku seriju za Channel 5 – “James May’s Great Explorers”.
Između striming servisa i blokbastera o superherojima, način na koji gledamo i doživljavamo filmove dramatično se promenio u poslednjih 25 godina. Ali kroz taj period velikih promena, koji su filmovi zaista izdržali test vremena?
Redakcija New York Times upustila se u ambiciozan projekat i anketirali više od 500 filmskih stvaralaca, glumaca i uticajnih filmofila, tražeći od njih da glasaju za 10 najboljih filmova (po sopstvenim kriterijumima) koji su izašli nakon 1. januara 2000. godine. U saradnji sa The Upshot timom sastavili njihove odgovore i kreirali listu 100 najboljih filmova 21. veka.
Među glasačima su bili oskarom nagrađeni reditelji poput Pedra Almodovara, Sofije Kopole, Berija Dženkinsa i Giljerma del Tora, kao i priznati glumci kao što su Čuetel Edžiofor, Majki Medison, Džon Turturo i Džulijan Mur.
Kompletan spisak 100 najboljih filmova 21. veka Parasite
Mulholland Drive No Country for Old Men There Will Be Blood Interstellar The Dark Knight Mad Max: Fury Road Spirited Away Eternal Sunshine of the Spotless Mind The Social Network Inglourious Basterds
In the Mood for Love Everything Everywhere All at Once The LotR: The Fellowship of the Ring The LotR: The Return of the King La La Land Get Out Moonlight Whiplash Arrival Children of Men The Grand Budapest Hotel Oppenheimer Inception The Departed Portrait of a Lady on Fire Dune: Part Two The Royal Tenenbaums Once Upon a Time… in Hollywood
Brokeback Mountain Before Sunset Lost in Translation Gladiator Spider-Man: Into the Spider-Verse Aftersun Lady Bird City of God Call Me by Your Name Pan’s Labyrinth Oldboy Zodiac
Little Miss Sunshine The LotR: The Two Towers WALL·E Phantom Thread Amélie Past Lives Kill Bill: Vol. 1 Memories of Murder Pride & Prejudice Almost Famous Sinners Superbad The Wolf of Wall Street Y tu mamá también The Zone of Interest Ocean’s Eleven Ratatouille Django Unchainedž
Little Women Memento Hereditary Blade Runner 2049 Her Fantastic Mr. Fox O Brother, Where Art Thou? The Handmaiden Tár Yi Yi The Florida Project The Tree of Life Uncut Gems Spotlight Black Swan Boyhood The Worst Person in the World The Prestige Michael Clayton Gone Girl Anatomy of a Fall Crouching Tiger, Hidden Dragon Mean Girls Perfect Days Barbie Up Dune: Part One The Master Top Gun: Maverick Drive My Car
Bridesmaids Knives Out The Incredibles Killers of the Flower Moon Moneyball Inside Llewyn Davis Howl’s Moving Castle The Lighthouse The Holdovers Midsommar Avengers: Endgame
Posle pet godina diskografske pauze, kultni alternativni bend Deftones vratio se s desetim studijskim albumom “private music”, pod okriljem diskografske kuće Reprise/Warner Records.
Prethodno objavljeni singlovi “my mind is a mountain” i “milk of the madonna” privukli su pažnju publike svojom melodičnom brutalnošću, a singl “my mind is a mountain” već broji 25 miliona streamova širom sveta i zaseo je na prvo mesto Billboardove liste Hot Hard Rock Songs.
Uz album, dolazi i singl “infinite source” – pesma koja se može opisati kao jedna od ‘najelegantijih’ među 11 novih pesama.
Album “private music” sniman je i suproduciran u Kaliforniji i Tenesiju, u saradnji s višestruko nagrađivanim producentom Nickom Raskulineczom, koji je prethodno radio na njihovim izdanjima “Diamond Eyes” i “Koi No Yokan”. Novi materijal ponovo pokazuje umetničku zrelost i kreativno istraživanje koje je Deftones učinilo jednim od najautentičnijih bendova današnjice.
Bend je osnovan 1988. godine, a kroz više od trideset godina Deftones je postao jedan od najuticajnijih bendova savremene muzičke scene. Sa svojih devet dosadašnjih albuma, prodali su više od 10 miliona nosača zvuka i ostvarili više od 9,2 milijarde streamova širom sveta.
Deftones, koje čine Chino Moreno, Stephen Carpenter, Abe Cunningham, Frank Delgado i novi basist Fred Sablan, trenutno su na rasprodatoj severnoameričkoj turneji. Početkom novembra ponovo će predvoditi sopstveni festival Día De Los Deftones u San Dijegu, koji okuplja hiljade obožavalaca i potvrđuje njihovu kontinuiranu prisutnost i značaj u muzičkoj kulturi.
Spisak pesama s albuma “private music”:
Deftones – private music, cover
my mind is a mountain locked club ecdysis infinite source souvenir cXz i think about you all the time milk of the madonna cut hands ~metal dream departing the body
Bubnjar grupe The Smiths, Majk Džojs, objaviće autobiografiju pod naslovom “The Drums”.
Knjiga donosi pogled iz prvog reda na priču o bendu, iz ugla “samoproklamovanog najvećeg fana Smithsa na svetu”, kako stoji u opisu izdanja.
“Njegova otvorena, duhovita i pomalo neobična perspektiva omogućava mu da omiljene trenutke fanova stavi u novi kontekst, kroz ranjiv, ljudski uvid u sopstveni život”, piše u opisu. “The Drums” izlazi 6. novembra.
Izdavač je New Modern, ogranak nove kuće Putman Publishing, čiji je vlasnik Dag Putman, ujedno i vlasnik lanca HMV.
Da podsetimo, Morisi je 2013. objavio prvu memoarsku knjigu o Smithsima, pomalo ozloglašenu “Autobiography”, koju je uspeo da plasira pod prestižnim brendom Penguin Classics. Džoni Mar je 2016. pratio taj primer sa knjigom “Set the Boy Free”.
Basista Endi Rurk, koji je posle raspada benda svirao sa Džojsom i Šinejd O’Konor, preminuo je od raka pankreasa 2023. godine.
Posle otkazivanja ućešća na Gitarijadi od strane većine bendova (ostali Atomsko sklonište i Alen Islamović) konačno su se oglasili i organizatori ove manifestacije.
Tačnije, oglasio se predsednik Organizacionog odbora Gitarijade, bivši gradonačelnik Zaječara Boško Ničić, čije saopštenje prenosimo u celosti:
Procenjujući trenutnu bezbedonosnu situaciju u zemlji, kao i infrastrukturne mogućnosti i skorašnji požar na dosadašnjem mestu održavanja Gitarijade, Organizacioni odbor je doneo odluku da se 58. “Gitarijada“, umesto na “Kraljevici”, održi na kasnoantičkom lokalitetu Feliks Romulijani, u ranije dogovorenom terminu, od 28. do 30.8.2025. godine.
Organizacioni odbor je poništio prethodnu odluku o ceni karata i doneo novu kojom se utvrđuje da će kupovinom karte za ulazak na lokalitet po ceni od 300,00 dinara (po danu), lice steći i pravo na ulazak na Gitarijadu. Svaki izlazak sa lokaliteta podrazumevaće ponovnu kupovinu karte zbog barcoda koji se učitava na ulaznim kapijama. Takođe će biti organizovan i tradicionalni rok kamp, koji će biti lociran ispod istočne kapije lokaliteta Feliks Romulijana.
Zbog neviđenih pritisaka na takmičarske bendove i hedlajnere ovogodišnje gitarijade, organizovanog od pojedinaca i grupa koji su očigledno instruisani da politički opstruiraju održavanje 58. Zaječarske gitarijade, a što su pojedini iskazali u svojim saopštenjima, Organizacioni odbor će imena učesnika, među kojima su bendovi iz USA, Italije, Rumunije i bivših jugoslovenskih republika, objaviti par dana pre početka Festivala. Mnogi će biti prijatno iznenađeni imenima hedlajnera, u to sam ubeđen.
Razlog ovakve odluke Organizacionig odbora jeste da se bendovi (i takmičarski i hedlajneri) poštede zlostavljanja, koje su mnogi koji su otkazali ucešće osetli na svojoj koži, od strane onih koji očigledno i dalje ne shvataju ni značaj najstarije rok-manifestacije u svetu niti ulogu rokenrola u društvu.
Kad to kažem, ne sporim da je rokenrol bunt, ali nije i ne može biti nasilje i haos. Veliki borci za “zborašku pravdu i pravednost” očito zanima samo njihova “istina” i ne haju za stavove i argumente bilo koga ko ne misli kao oni. Neka im je na čast pokušaj uništavanja brenda koji je svetinja i grada Zaječara i svakog normalnog ljubitelja rock&rolla.
Živeo rokenrol – živela “Zaječarska gitarijada” !!! Predsednik Organizacionog odbora 58. “Gitarijade“
