Koliko ste upoznati sa alternativnom i andergraund scenom u Belorusiji? Pa, ne baš. Zar ne? Postoji li ona uopšte, kako funkcioniše, koliko se razlikuje od naše …?

Pokušaćemo da bar jednim delom damo odgovore na ova pitanja, a u tome će nam pomoći Olga Kann koja je aktivni akter tamošnje scene.

Trenutno je najaktivnija i najaktuelnija sa svojim atmosferičnim blek metal projektom Withered Land. Album “The Endless Journey” pojavio se pre nekoliko meseci na digitalnim platformama, a pre neki dan dobio je i svoje fizičko izdanje u vidu CD-a.

Sa Olgom je razgovarao Nenad Popović i to ne samo o albumu prvencu već i o tome šta je inspiriše, kako stvara, kako razmišlja i o alternativnoj sceni u njenoj zemlji.

Olga, Withered Land nije tvoj prvi projekat. Obzirom da dolaziš iz porodice u kojoj se dosta sluša muzika pretpostavljam da je tvoje bavljenje muzikom došlo nekako prirodno. Reci nam, kako je tekao tvoj muzički razvoj?

– Da, u mojoj porodici se zaista dosta slušala muzika ali niko nije svirao. Verovatno su bili pomalo skeptični u vezi mog bavljenja muzikom. Pošto nisu svirali, nije mi niko konkretno pokazao kako se to radi niti su mogli da me konkretnije posavetuju. Tako da, ako mogu tako da kažem, ipak me je “ulica” oblikovala kao muzičara. Svaka osoba koju sam srela me je nečemu naučila, kako raditi a kako ne.
Oduvek sam želela da stvaram svoju muziku, ne samo da sviram već da izrazim svoju kreativnost i celokupnu viziju. Po prirodi sam lider. Ali u ovakvoj poziciji, kada je sva odgovornost na jednoj osobi, ponekad se i umorite. Bilo je perioda, od čak i nekoliko godina, kada sam prestala da radim na svojim muzičkim projektima. Bilo mi je potrebno da se malo distanciram od svega, da ponovo razmislim i da nastavim dalje. I posle svega muzika je ostala osnova za sve moje ostale aktivnosti. Jer pored muzike bavim se i dizajnom omota, snimam spotove, radim fotografije i sve je to nekako vezano za muziku.
Trenutno radim na nekoliko muzičkih projekata koji su žanrovski potpuno različiti. To mi odgovara jer se tako ne umorim ni jednog od njih. Ako nema inspiracije za jedan, tu je drugi.

U kom trenutku i zašto si rešila da napraviš Withered Land? Koji je bio tvoj motiv?

– Ideja je postojala odavno. Ali je potrajalo dok je nisam realizovala. Imala sam, i još uvek imam puno ideja koje ne mogu odmah da realizujem ili je to jako teško ili prosto nije pravi trenutak za tako nešto. Osim toga, svaka ideja treba da sazri.
Konkreno ova priča je nastala iz moje ljubavi prema klasičnoj muzici i “grubom zvuku severa”. Naravno, puno toga je došlo iz moje ljubavi prema knjigama, filmovima i istoriji. Život nije uvek onakav kakav bi mi želeli da bude. Ali osoba uvek ima ono što mu niko ne može uzeti, svoje snove. U svojoj mašti možemo da se borimo sa zmajevima, da putujemo beskrajim svetovima, da radimo apsolutno sve. I niko nam to ne može pokvariti ili se umešati.
Ovaj muzički žanr i stvaraju sanjari za sanjare. Stvaramo svoje svetove gde bismo želeli da pobegnemo kada nam je teško ili da “zaronimo dublje” i doživimo uzbuđenje. Ponekad mi se čini da bih želela da se oprobam u svakom srodnom muzičkom žanru i napravim makar jedan album.

U kom smislu je on drugačiji od tvojih prethodnih bendova i projekata?

– Ovaj je mnogo ličniji. Ovde se osećam najprirodnije iako ovakav muzički izraz nije moj omiljeni niti onaj koji najbolje poznajem. Ali mi je prijatno da ga stvaram. Ovde nisam fokusirana na komercijalni aspekt. Kada govorimo o epic podpravcu ovako ja to vidim, album je kao jedna knjiga. Zaista volim da pišem tekstove koji su u ovom žanru jako bitni. Takođe i vizuelni identitet je važan i mora da prati priču, sve je povezano i mora imati smisao. Jednostavno, sloboda ovde u potpunosti dolazi do izražaja.
Imala sam prilike da razgovaram sa muzičarima koji su u sličnoj one-man situaciji. I oni su u potpunosti predati toj priči kada stvaraju. Dovoljno su hrabri da preuzmu kompletnu odgovornost za svoj rad, da izdrže i kritike ali i da pomognu jedni drugima, da sarađuju. I svaki od njih, poput pripovedača, daju ne samo svoju muziku već vas uvuku u potpunosti u svoju bajku.

Iskoristio bih priliku da te pitam i za Belorusku scenu. Znam da se tamo dešavaju i veliki metal koncerti, pristižu i informacije o andergraund hardcore/punk scene. Ali generalno, Beloruska scena nam je nekako daleka i egzotična. Zato nam reci nešto više o tome. Pitam te iz razloga da bih razumeo atmosferu i okruženje u kome živite i stvarate.

– U pravu si, i meni je egzotična. Imamo puno sjajnih muzičara ali kada ih pozovete da se pridruže nekom bendu, mnogi od njih nemaju vremena, energije ili motivacije. Ili su već zauzeti radom u nekim drugim projektima. Trenutno scena, kao i čitavo društvo prolazi kroz težak period. Vratili smo se u doba Staljinističke represije.
Bendovi koji se dotiču politike na bilo koji način su često gonjeni, zabranjivani a članovi se hapse. Zaista ne znam kako će se scena ubuduće razvijati jer na sve to treba dodati i pandemiju. Poslednjih par godina je zaista nazadovala. To je kada pričamo generalno o sceni.
Ako gledamo moj rad, svakoga dana radim po nešto. Obzirom da je teško naći muzičare za saradnju, često pozovem prijatelje iz inostranstva sa kojima sarađujem na daljinu. Jednostavno, pokušavam da stalnim radom skrenem misli sa trenutne situacije u svetu i u šta se pretvara.
Black i folk metal su ovde inače najpopularniji žanrovi. Mada, jaku bazu ima i death metal. Core scena takođe zaslužuje pažnju. Ali je šteta što se mnogi talentovani bendovi raspadaju. Teško je ovde imati kompletan bend koji traje.

Da li je to glavni razlog što je Withered Land one-woman projekat?

– Izvorno, ovaj projekat nikad i nije bio zamišljen da funkcioniše kao kompletan bend. Ovim projektom čak pokušavam da se fokusiram na sebe. U rad uključujem i druge ljude ali sa jednom distancom i pristupom da ne očekujem previše od njih pa me tako i ne može ništa razočarati.
Neki od mojih drugih projekata bi mogli funkcionisati sa kompletnom postavom. Vratila bih se ovde i na teške uslove u kojima radimo. Da bismo štampali majice, diskove i ostali materijal, moramo dosta da se potrudimo jer sve te stvari nisu baš lako dostupne i po pristupačnim cenama. Teško su nam dostupni i instrumenti, pojačala i prateća oprema. Puno toga mora da se naruči iz inostranstva.
Ovde muzička industrija nije previše razvijena, nemamo prave profesionalne menadžere, producente. U tom smislu smo mnogo godina iza ostatka Evrope. Zato i ne treba da vas čudi što mnogi odustaju od bendova ili sviraju kod kuće, za svoju dušu.

Da li bi volela, da li postoji mogućnost ili potreba da nekom prilikom oformiš Withered Land kao bend. Znam da je Aleksander pevao na ovom izdanju, ima ga na promo fotkama pa ne znam da li je on sada redovan ili samo pridruženi član?

– Jedino što me trenutno sprečava da Withered Land postane kompletan bend je pandemija i neodržavanje koncerata. Malo me koče i drugi projekti na kojima radim. Ali generalno mogla bih okupiti ljude za živi nastup ovog projekta. Aleksander je uvek tu, spreman da se pridruži i na bini. Već smo svirali u nekoliko bendova. Čekam da se sve vrati nekoj normali.

Koje su prednosti i mane biti u one-woman projektu?

– Pomenula sam ranije, što se mene tiče, u ovoj konkretnoj priči ima samo prednosti. Ne moram da brinem kako će drugi reagovati, sve odluke su u potpunosti moje i mogu da se izrazim baš onako kako sam zamislila. Kada mi je potrebna pomoć, uvek imam kome da se obratim. Jer se i ja drugima nalazim, ta saradnja je kod nas uobičajena.

Hajmo sada o prvom albumu “The Endless Journey”. U pitanju je atmospheric epic black metal konceptualno izdanje. Shvatio sam da su tvoje pesme o prirodi, ljudima, ljudskoj naravi, unitrašnjim borbama, promenama i razvoju, i ljudi i prirode. Odakle crpiš inspiraciju?

– Oduvek mi se činilo da ono što me okružuje je uništena zemlja. I da je spremna da se ponovo rodi. U tekstovima se bavim dualizmom prirode i karakera ljudi. Pokušavam da prikažem prijatnu i neprijatnu stranu. Na ovom debi albumu ima pet pesama i svaka od njih predstavlja posebno stanje našeg protagoniste (koji je usamljeni plemić koji pati) na svom vojnom putu. Svaka pesma sadrži i neočekivani obrt. Zaista sam se vezala za njega i već radim na nastavku ove priče. Ne znam da li će se baš naći na sledećem albumu ali će definitivno priča biti nastavljena.
Na ovom albumu želela sam da istaknem sve od muzike, tekstova do vizuelnog identiteta, da čitava priča ima i filmski prizvuk, da ako zažmurite i slušate da čitavu priču možete da doživite kao jedan film i pratite našeg heroja od početka do kraja svog puta. To je priča o ratniku koji ima puno bitaka iza sebe, koji čezne za kućom a koji se na svom putu susreće sa smrću iz koje se vraća. To je i priča o porazu, osećaju praznine ali gde ipak postoji nada. Na neki način, ovo je priča i o karmi.
Veoma sam ipresionirana pričama o herojima koji su izgubili svoje bitke ali su se borili hrabro, nisu se povlačili čak i kada su znali da su osuđeni na poraz. Volela bih da u budućnosti završim konceptualni album o Hanibalu. Jako me je inspirisao rad Tita Livija i neka druga istorijska literatura. Generalno, dosta čitam istorijsku literaturu, ratne romane i slično. Uništena zemlja je ono što ostaje iza rata, natopljena krvlju koja se osuši i gde je potrebno da prođe dosta vremena kako bi se sve vratilo u normalu.
Ono što me takođe inspiriše je priroda. Belorusija je zemlja hiljadu jezera. Tu su takođe i prelepe šume i priroda koja oduzima dah. Šteta je jedino što nemamo neke velike planinske vence ali nam je generalno priroda prelepa, autentična.

Koliko je teško da sama radiš aranžmane? Koliko dugo ti je trebalo da ovaj album pripremiš?

– U principu, nije teško, volim da radim aranžmane iako je to mukotrpan posao. Sama priprema za album mi oduzima više vremena nego samo stvaranje i snimanje. Bilo mi je potrebno dosta vremena da shvatim kako želim da sve ovo izgleda i zvuči, da ta ideja sazri u meni od početka do kraja. Bilo mi je potrebno i određeno iskustvo ali i inspiracija. Uvek je teško na početku ali kako napredujem u radu sve sam zadovoljnija. Vrlo mi je važno i da sve vreme preispitujem sebe dok radim na nekom izdanju.

Kako su fanovi i kritika reagovali na ovo izdanje?

– Uglavnom pozitivno. Dosta je lepih reči i dosta je ljudi naručilo izdanje u periodu pretprodaje. Za jedan debi album ja sam jako zadovoljna. Zaista sam zahvalna svim ljudima. Nisam puno obraćala pažnje na muzičku kritiku, ponekad je i beskorisna. Nemam previše vremena da ispratim sve što se piše jer se trudim da radim na nekim novim pesmama.

Pošto se bližimo kraju ovog razgovora, reci nam šta je sledeće za Withered Land? U kom smeru bi se mogao razvijati, muzički i tematski?

– Već duže vreme radin na novom materijalu a imam ideja već za nekoliko novih albuma. Ovaj album će, kao što sam i napomenula, dobiti svoj nastavak ali će biti i izdanja sa potpuno drugim konceptom. Jedva čekam da prođe i ova situacija sa virusom kako bih mogla da ovaj album predstavim i uživo. Puno je pesama predamnom, uključiću i nove ljude u projekat ali i neke retke instrumente u narednom periodu.

Evo nas i na kraju pa slobodno možeš reći sve ono za šta misliš da je važno a mi smo propustili da pomenemo. A možeš poslati i poruku našim čitaocima.

– Hvala vašem veb magazinu, svima koje je ova priča zainteresovala i svima koji će podržati ovu priču na bilo koji način. Poseban pozdrav mojim prijateljima iz benda Evolucija. Na kraju, sve vas pozivam da se pridružite ovom našem putovanju bez kraja koje je upravo počelo.