Poznati domaći glumac i pisac Žarko Laušević i muzičarka Madame Piano dobitnici su nagrade “Dimitrije Mitrinović” (Fondacija “Ars Longa“) za 2021. godinu.
Stručni žiri koji je radio u sastavu – Vasilije Domazet (predsednik), Zoran Bognar i Nemanja Veljović Subrosa dodelio je navedenu nagradu Žarku Lauševiću za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti i Madame Piano za izuzetan doprinos srpskoj kulturi i očuvanju lepih umetnosti.
Nagrada “Dimitrije Mitrinović” biće uručena Lauševiću i Madame Piano u maju ove godine, u Galeriji 73 na Banovom Brdu u Beogradu, a tačan datum biće naknadno objavljen.
Harizmatični pevač i gitarista poreklom iz Nigerije, Kezaja Džons, uvek drugačiji, energičan i spontan, zakazao je nove datume koncerata u Beogradu – 10. i 11. mart u klubu Bitefartcafe.
Kezaja je svojom neobičnom tehnikom sviranja i mešanjem sirovog bluza i oštrog fanka, stvorio žanr koji sam naziva “blufunk”. Poznati muzičar često ističe da su mu uzori Fela Kuti, Majls Dejvis i Džimi Hendriks.
– Gitaru sviram kao udaraljke. To je bluz. To je fank. Ritmično. Afro – kaže Kezaja.
Svoj kvalitet Keyaje je potvrdio već prvim albumom “Blufunk Is a Fact“ sa koga se izdvojio hit “Rhythm Is Love”. Publika širom sveta danas uživa u njegovim nastupima i brojnim sjajnim numerama: “Beautiful Emilie“, “Million Miles From Home “, “My Kinda Girl”…
Koncert organizuje Centar beogradskih festivala (CEBEF) u okviru muzičkog serijala Musicology Sessions. Ulaznice možete da nabavite na sajtu tickets.rs i prodajnim mestima Ticket Visiona po ceni od 1700 dinara (ulaznice su za stajanje).
Ulaznice koje su kupljene za prošlogodišnji koncert Kezaje Džonsa (23. septembar 2021), a koji je bio odložen zbog pandemije, važiće za njegov koncertni nastup 10. marta 2022. godine.
Izdanje “Requiem“ nastavlja tamo gde je stao poslednji album “The Nothing“ iz 2019. godine, koji je, uz to što je zauzeo osmo mesto na Billboard 200 listi, do danas samo u Americi preslušan više od 87 miliona puta.
KoЯn/ Photo: Tim Saccenti (promo, Universal Music Serbia)
Od osnivanja, Korn je prodao 40 miliona albuma širom sveta, dobio dve Grammy nagrade i postavio mnoge rekorde u svom muzičkom žanru.
Može se reći da su pioniri nu-metal žanra koji danas, u vremenu povratka raznih muzičkih pravaca, ponovo jača na popularnosti, a ekipa Korna na čelu sa pevačem Džonatanom Dejvisom, nastavlja da pomera granice rock, alternativne i metal muzike istovremeno ostajući inspiracija novim generacijama muzičara širom sveta.
Album “Requiem“ u Srbiji je dostuan na svim streaming servisima, a singl “Lost In The Grandeur“ možete da poslušate u nastavku…
Šesto izdanje Bunt Rock festivala, posvećenog novim, mladim autorima i bendovima, moći ćete da gledate od srede 16. februara (RTS2) i da saznate kome će, od 18 takmičarskih bendova, titulu proslediti pobednici prethodnog izdanja – grupa Lagana sreda.
Bunt rok festival RTS-a je jedini televizijski rok festival takmičarskog karaktera koji od 2015 .godine uspešno istrajava u afirmisanju autora i bendova domaće pop i rok muzike, doprinoseći formiranju nove srpske pop i rok scene.
Branka Glavonjić, autorka emisije “Bunt” i Bunt rok festivala, kažeda ona i njen tim istrajavaju kontinuirano u ostvarivanju ciljeva i misije ovog projekta, te da će šesti BRF biti nešto drugačiji samo po formatu, odnosno broju takmičarskih emisija:
– Odlagali smo realizaciju ovog BRF- a, u isčekivanju da će se steći uslovi da, organizaciono i produkcijski, sve planirano sprovedemo kao i ranijih godina. Pošto to nije bilo moguće zbog pandemije, rešili smo da više ne odlažemo i da ovo izdanje realizujemo kroz tri takmičarske emisije (dva polufinala i finale), umesto ranijih devet. Ovom prilikom zahvaljujem menadžmentu poznatog beogradskog kluba “Subbeerni centar”, koji su bili naši domaćini i doprineli da uspešno sprovedemo šesti Bunt rok festival.
Branka Glavonjić, Bunt/Photo: Gordan Jović RTS
Za titulu pobednika 6. BRF-a, takmičiće se 18 autora i bendova iz cele Srbije, a ocenjivaće ih stručni žiri. Voditelji šestog Bunt rok festivala biće Branka Glavonjić i Zoran Stefanović Iskaz. Više detalja o takmičarima i bendovima, saznaćemo kroz intervjue, koje će sa njima obaviti novinar Stefan Jovčić.
U prvom polufinalu, takmičiće se grupe: Uspon ljudskog bića, Bulka, Kratki s vremenom, Cactus Fields, Ascend, Čuvari stvari, Fusnote, Two Coins From Mercury i Glasovi iz unutrašnjosti.
U revijalnom delu, nastupiće pobednici petog BRF-a, grupa Lagana sreda.
– Sve ostalo, zbog čega je Bunt rok festival svih ovih godina cenjen i drugačiji, ostaje isto- dajemo šansku novim autorima i bendovima da nastupe u programu Javnog medijskog servisa Srbije, da predstave svoju muziku i stvralaštvo, da ih auditorijum upozna… – navodi Branka Glavonjić i dodaje:
– Takođe, tokom takmičarskog procesa na Bunt rok festivalu, neafirmisani i mladi muzičari dobijaju priliku da saznaju i nauče mnogo toga korisnog od relevantnih članova našeg stručnog žirija , a to im itekako može koristiti u daljem osvajanju svoje pozicije na rok sceni. Naravno, takmičare sigurno motiviše i prestižna titula pobednika Bunt rok festivala.
Stalni članovi stručnog žirija Bunt rok festivala su: Maja Cvetković (E-Play), Aleksandar Marković Lama (Bolesna Štenad), Bojan Slačala (Artan LilI), Nikola Jelić Mikri (Prti Bee Gee), Vladan Vlajko Đurđević (Neverne Bebe) a gostujući član žirija u prvoj emisiji- prvom polufinalu biće Stefan Niketić (Lagana sreda).
Kroz projekat Bunt rok festival do sada je prošlo više od 800 autora i bendova iz cele Srbije, 120 ih je prvi put dobilo priliku da predstavi svoj rad.
Ovog proleća biće objavljeno i specijalno diskografsko izdanje PGP RTS- a, koje će biti kompilacija najbolje plasiranih pesama sa prvih šest Bunt rok festivala Radio-televizije Srbije.
Josipa Lisac često se seća svog supruga, muzičara Karla Metikoša (1940-1991), a gostujući u emisiji “A-strana” na HRT-u odala mu je poštu na poseban način. Naime, pevačica je nosila haljinu na kojoj se sa obe strane nalazio Karlov lik.
Josipa Lisac je otpevala svoj hit “O jednoj mladosti” i mnoge je oduševila. Mnohe, narotiv, nije.
Inače, Josipa je pre nekoliko dana najavila da će pevati na HRT sa tom posebnom haljinom.
“Josipa Lisac gošća je A strane, a na fotografiji je u društvu Siniše Škarice, producenta i muzičkog urednika i Petra Pece Popovića, rokoholičara i dobrog duha rock’n’rolla! Slike Karla Metikoša otisnute u tehnici sitotiska napravio je poznati umetnik i slikar Danijel Srdarev”, piše na Instagram nalogu Josipe Lisac.
Pogledajte nastup Josipe Lisac tokom goga je nosila haljinu sa likom Karla Metikoša:
A strana, “O jednoj mladosti”“Jedna mladost, jedan svijet nade, raste tiho u srcu tvom, …”, stihovi su pjesme s albuma koji je povezao mnoge generacije! Jedinstvena i svaki puta drugačija, glazbena diva Josipa Lisac i “O jednoj mladosti”! ????❤️
Objavljene su nominacije za Zlatnu malinu koja se dodjeljuje za najgora filmska ostvarenja u prethodnoj godini.
Netflixov film “Diana The Musical” ima najviše nominacija, čak devet. Za najgori film još konkurišu trileri “Karen” i “The Woman in the Window”, a svaki od njih ima 5 nominacija, kao i “Space Jam: A New Legacy” sa Lebronom Džejmsom.
Za najgoru glumicu nominovane su Ejmi Adams, Džeana de Vol, Megan Foks, Tarine Mening i Rubi Rouz.
Za najgoreg glumca su nominovani Skot Istvud, Roe Hartrampf, Lebron Džejms, Ben Plat, Mark Volberg.
Legenda Holivuda Brus Vilis dobio je čak i svoju kategoriju – Najgora izvedba Brusa Vilisa u filmu iz 2021. godine, i to za filmove u kojima je glumio – “American Siege”, “Apex”, “Cosmic Sin”, “Deadlock”, “Fortress”, “Out of Death”, “Survive the Game” i “Midnight in the Switchgrass”, piše Index.hr.
Celu listu možete pogledati ovde. Zlatne maline biće dodeljene noć pre dodele Oskara, u subotu, 26. marta 2022. godine.
Naš proslavljeni glumac Nikola Đuričko kao dete bio je fasciniran atletikom. Svoju ljubav prema kraljici sportova pretočio je u treniranje, a kasnije i u društvenu igru “Atletika” koju je osmislio, kako bi prikazao svu raznolikost disciplina i simulirao uzbuđenje atletskih mitinga.
I sam se oprobao u gotovo svim disciplinama, a omiljena mu je višeboj koju će sa uživanjem da prati na predstojećem dvoranskom Svetskom prvenstvu u atletici koje se održava u Beogradu od 18. do 20. marta. Kako sa porodicom trenutno živi u Los Anđelesu, gde gradi inostranu karijeru, spektakl u Areni gledaće putem direktnih prenosa i društvenih mreža.
– Ne znam kako će to da izgleda zbog razlika u vremenskim zonama, ali pratiću reportaže, snimke, sve do čega budem uspeo da dođem. Volim atletiku i Svetsko prvenstvo je nešto što se ne propušta, pogotovo kada se održava u mom rodnom gradu – kaže Đuričko.
Do 7. marta će trajati mogućnost da se srpski atletičari kvalifikuju za učešće, i sve su prilike da će publika moći na delu da vidi nove nade naše “kraljice sportova” uz imena koja su poznata širom sveta.
– Ivana Španović je uvek bila najbolja kada je najvažnije. Siguran sam da će tako da bude i ovog puta i navijam za nju. Svima u timu Srbije šaljem veliku dozu podrške, uz citat Majkl Džordana koji me najviše motiviše: Počinje sa teškim i napornim treninzima, a završava se sa šampanjcem!
Kada se kaže “atletika” koja je vaša prva asocijacija?
– Olimpijske igre, trčanje počasnog kruga sa zastavom, umorni brzohodač koji poslednjim atomima snage završava svoju trku, bosonogi Abebe Bikila kako pobeđuje maraton, Jusein Bolt koji usporava na 100m i ipak obara svetski rekord…
Nikola Đuričko, World War Z/printscreen
Da li ste bili u situaciji da se lično oprobate u nekoj od atletskih disciplina?
– Atletiku sam trenirao godinu dana tako da nisam imao disciplinu, nego neki opšti trening. Probali smo skoro sve sem skoka sa motkom. Mislio sam da sam idealan za srednje pruge, ali to je bilo samo moje laičko nadanje. Pamtim najviše trčanje uz i niz tribine ”Marakane” i kako su nam se tresle noge posle treninga meni i bratu u autobusu.
Koji disciplinu najviše volite da ispratite, a koja vam je najizazovnija?
– Sve discipline imaju svoje zanimljivosti, ali ako moram da biram, onda bi to bio višeboj. Meni se čini da je najizazovnija – skok motkom, a moguće da je to zaostavština Segeja Bupke na moju generaciju.
Autor ste društvene igre „Atletika“ koju ste posvetili deci sa ciljem da na lak i zabavan način upoznaju osnove atletskih disciplina i njihova pravila. Šta je bilo presudno u Vašoj odluci da baš ovaj sport popularizujete među decom?
– Pravio sam “bord gejm” sa temom atletike još kao klinac. Voleo sam uzbuđenje atletskih mitinga i veliku raznolikost disciplina i želeo sam da to prenesem u igru. Tu moju staru igru sam usavršavao desetak godina sa prijateljima i na kraju sa mojom decom. Činilo mi se da smo našli pravu formu i jednostavnost, a da barem delimično simulira uzbuđenje atletskog mitinga. Izdavačka kuća Vulkan je podržala moju ideju i tako je nastala ”Atletika”.
Kako je tekao proces osmišljavanja koncepta igre i da li ste uspeli da dođete do povratnih reakcija najmlađih?
– Moja je želja bila da igru može da igra cela porodica od 6 do 76 tako da nije samo za decu nego igra za decu i matore zajedno. Nažalost, nemam povratnih informacija kako se najmlađima dopada ali niko se nije ni zvanično žalio tako da biram da verujem da se ljudima sviđa – zaključuje Nikola.
U Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine u utorak, 8. februara u 18:00 časova biće otvorena izložba Marije Čolić pod nazivom “Kipuka”.
“Postoji reč za koju mi je Trevor jednom rekao, koju je naučio od Bjuforda, koji je za vreme Korejskog rata služio u mornarici na Havajima: kipuka. Komad zemlje koji je pošteđen nakon što se lava slije niz brdo – ostrvo formirano od onoga što preživi najmanju apokalipsu. Pre nego što se lava spustila, spaljujući mahovinu, to parče zemlje je bilo beznačajno; samo još jedan delić u moru zelenog. Zaslužilo je ime samo zato što je opstalo.” (“Na Zemlji smo nakratko predivni” Oušn Vuong)
– Sasvim slučajno sam naišla na pojam Kīpuka, čitajući ovaj roman prošle godine, a nekoliko meseci potom sam odlučila da izložbi dam taj naziv. Kao presek jednog vremenskog perioda, ovaj naziv savršeno opisuje značenje slika na staklu, koje sada nazivam “kipukasima” (množina od kipuka). Kipukas su geografski pojam; ostrvca zemlje koja imaju važnu ulogu kao biološki rezervoari ili utočišta za biljke i životinje nakon erupcije vulkana. Ja ih tumačim kao ostrvca smisla u bujici egzistencijalne teskobe. Staklo kao podloga, veoma nepredvidivo i naporno za rad, sasvim fino iznosi raznovrsnost slikarske materije: negde je sloj deblji i gotovo reljefne teksture, negde sasvim lazuran i prozračan. Istraživanje ove tehnike (tuš i akvarel na staklu, sa akrilnim sprejem koji se koristi i kao fiksativ i kao medijum, stvarajući manje ili više vidljive pukotine, slojeve i nanose) uz motiv konjske figure, spojilo se u preko potreban otklon od stvarnosti. Uranjanje u apstraktne, mada jasne i čitljive forme, doprinelo je eskapističkom oslikavanju arhitekture misli, bar za neko vreme oslobođene svega ugrožavajućeg, mračnog i trivijalnog – kazala je o izložbi autorka Marija Čolić.
Izložba će biti otvorena do 26. februara, a organizatori mole posetioce da se pridržavaju svih propisanih epidemioloških mera (nošenje zaštitnih maski je obavezno).
Pevačica Robin Adel Anderson izvela je obradu kultne pesme Deep Purple “Smoke on the Water” u prepoznatljivom čarlston stilu iz 1920-ih.
Dok je originalna verzija u klasičnoj bluz skali, Andersonova je svojoj verziji dala živopisan pogled na ovu klasičnu priču o požaru u švajcarskom kazinu 1971. Obrada je snimljena u jenom tejku i jednom kadru.
Jelena Beba Balašević je u emisiji “Mojih 50” na Naxi radiju otkrila da će publika moći da pogledate prvu i jedinu predstavu koju je napisao njen otac Đorđe Balašević.
Rediteljka je iznela detalje koje nisu bili poznati javnosti.
– Đole je napisao komediju, dramu, prvu i jedinu pozorišnu predstravu. Svaka njegova reč zaslužuje da nađe svoje mesto pred publikom i na sceni, gde je on bio apsolutni kralj. Ta predstava će biti sve ono što je on – Đole! – rekla je Beba Balašević i navodi da ime predstave još ne može da otkrije:
– Ako izuzmemo “Kao rani mraz” koji je pisan u formi scenarija, ovo je prvi dramski tekst koji je Đole napisao. Naslov i dalje ne možemo otkrivati pošto se radi o specifičnoj igri reči, ali predstava je komedija situacije u kojoj se nekoliko karaktera nalazi u okolnostima koje su bile nesretne za ovu zemlju i društvo. Komad je zamišljen sa puno muzike i humora, malo istorijskih podataka, benignih sukoba i zapleta, naravno sa srećnim krajem – rekla je rediteljka.
Beba Balašević je otkrila da ne voli da čuje pesmu “Naopaka bajka”, koju je Đole napisao kada je Jelena doživela tešku saobraćajnu nesreću 1999. godine.
– To je tatina pesma koju izbegavam da čujem. Bojim je se na neki način. Sećam se kada je došao iz studija, on je meni najavio da će napraviti pesmu koja je vezana za događaj, koji se celoj mojoj porodici desio 1999. godine, kada sam ja imala saobraćajnu nesreću. Ja sam bila teško povređena i to je nažalost, ostavilo, za ceo život, trag na sve nas. Ipak, iz toga smo zajedno izašli kao pobednici… To je jedina pesma koju izbegavam u širokom luku. Vraća me na taj period koji je izgledao kao jedan tunel, bez i najmanjeg zraka svetlosti. Na sreću smo prevazišli to, svi zajedno – rekla je rediteljka u emisiji “Mojih 50”.
