Rolling Stones pružili su fanovima u Detroitu zadovoljstvo jer su odsvirali pesmu “Ain’t Too Proud to Beg” na svom koncertu u ovom gradu, a tu pesmu nisu svirali od 2007. godine, dakle dugih 14 godina.
Uprkos tome što su ovu pesmu izveli više od 100 puta od 1975. godine, ona nije bila deo liste benda od 2007. godine kada su je izveli u londonskoj O2 Areni.
Bend nastavlja No Filter turneju koncertom u 23. novembra na Floridi.
“Apokalipsa danas” bila je filmska produkcija puna čudnih sudbinskih okolnosti. Tokom produkcije, Martin Šin je neprestano bio u životnoj opasnosti, setove su opsedali tajfuni, stvarni ratovi opsedali su produkciju, Marlon Brando je davao sve od sebe da sve upropasti i tako dalje sve dok jedini zaključak koji je Frensis Ford Kopola mogao da izvede nije postao naj da je “režirao u retkom krugu pakla”. Međutim, tada je “sreća u nesreći”, kako bi rekao Bob Ros, dovela do jednog od najvećih muzičkih trenutaka u istoriji kinematografije – pa možda ipak postoji nešto kao što je karma.
Klasična pesma Doorsa ‘The End’ nije samo sjajna rokenrol numera najvišeg reda, već takođe alegorijski čini neverovatan kamen temeljac za eliptičnu apokalipsu koja će se uskoro odvijati dok se “The Heart of Darkness” Džozefa Konrada sreće sa strahotama Vijetnamskog rata. Kao što je Kopola rekao o filmu, radilo se o smrti, životu i ponovnom rođenju, tako da je početak sa “The End” bio savršen način da se haos započne. Nije bez ironije da je čak i na ovaj izbor uticala manična produkcija filma u vrlo meta smislu.
Kako se to dešava, Kopola je posetio montažerski studio kako bi se oprostio od Barija Malkolma koji je odlazio da se pridruži drugom projektu sledećeg dana. Dok su Kopola i Malkolm razgovarali, montiran je snimak koji označava početak i kraj klasične scene s napalmom u ‘Bici Valkira’ prvobitno postavljenoj u sredini filma, dok ludi poručnik Bil Kilgor surfuje dok se portal do pakla naizgled otvara oko kilometar od njega. Ovi rezovi koji su ležali u kanti bili su predviđeni da se bace u smeće, ali odjednom je Kopola dobio drugu ideju. Iseckane celuloidne trakečudnog izgleda, sa prikazom drveća zahvaćenog plamenom, privukle su mu pogled.
A kao magijom, neke mistične figure sudbine ostavile su pored kante za smeće još neke stvari. Jedna od tih stvari bila je i klasična ploča The Doors iz 1967. godine. Možda najbizarnije od svega, uvod koji se čini da sadrži metaforičko zbačenje o beskraju dna, nastao je iz lakomislene opaske kada se Kopola jednostavno okrenuo Malkolmu i kroz osmeh mu rekao:
– Zar ne bi bilo zabavno da uzmemo pesmu pod nazivom ‘The End’ i stavimo to na početak filma.
Kopola/ Photo: imdb.com
Ne, Frensis, to baš i nije komična scena, ni film, ali skoro da je sudbina u jednom trenutku morala da mu baci kost. Da Kopola nije bio tamo te kobne subote, možda bi otvaranje kultnog filma bilo daleko drugačije.
Originalni uvod je bio postavljen da bude odraz kraja u ogledalu dok crni ekran preplavljuje gomila helikoptera i vojnik koji polako izlazi iz dubine. Iako ovo ne zvuči tako loše, jednostavno nema isti trip koji The Doors izaziva; i daleko od toga da je to bilo samo slučajno u smislu srećnih kanti za smeće punih filmskog zlata. Kako se to obično dešava, za Kopolu i The Doors ovo je bilo nešto više od toga. Subonosna odluka koja ih je na neki način vratila kroz vreme.
Naime, Rej Manzarek i Džim Morison iz grupe The Doors upoznali su se u filmskoj školi UCLA. Drugi učenik u to vreme bio je niko drugi do Kopola. Ova veza je značila da je Kopola bio svesniji njihove muzike na ličnom nivou i kao takav, kada je naišao na album koji je tamo ležao, delovalo je na njega kao grom koji dolazi iz prošlosti. Čak su svom starom prijatelju poslali i stari originalni master snimak albuma sa četiri verzije, tako da se verzija u ” Apocalypse Now ” razlikuje od finalne verzije na njihovom albumu. Ostalo je, kako kažu, istorija.
U svojoj dugoj i plodnoj karijeri Martin Skorseze nije se nikad okušao u “najameričkijem” filmskom žanru – vesternu. S filmom “Killers of the Flower Moon” slavni režiser će, donekle, popuniti i tu rupu u svojoj filmografiji. Donekle, jer je reč o istinitom događaju o ubistvima pripadnika Osage plemena koji uključuje Indijance i “kauboje”, ali radnja se ipak događa 20-ih godina prošlog veka i istragu o događaju već sprovodi FBI, osnovan 1908. godine.
Glavne uloge u filmu nosiće Skorsezeovi omiljeni saradnici, Leonardo Dikaprio i neuništivi Robert De Niro. S njima ili bez njih, nema filmofila koji ne iščekuje željno novo Skorsezeovo delo koji i u poznim godinama ne pada u formi, setimo se samo “The Irishmana” pre dve godine.
Snimanje filma nije ni počelo (prva klapa trebalo bi da padne u februaru u Oklahomi), a Skorseze u džepu već ima novi projekat. Naime, Deadline saznaje da će reditelj uz pomoć sve ambicioznijeg Apple studija producirati i režirati još neimenovani biografski film o kultnom amerčkom bendu – Grateful Dead. Zna se već i ko bi trebalo da glumi frontmena Džerija Garsiju. To je Džona Hil koji se samo na prvu čini kao neobičan izbor. Kako se već davno rešio dela viška kilograma i pustio bradu, Hil zapravo prilično podseća na Garsiju, a glumačke kvalifikacije mladog glumca su nisu u pitanju.
Džeri Garsija, Grateful Dead/Photo: wikipedia.org
S obzirom na to da su kao izvršni producenti uključeni preživeli članovi benda i ćerka Džerija Garsije, njihov blagoslov projekta se podrazumeva, što garantuje da film neće biti krnj ni po pitanju prava korišćenja originalne muzike, a ni po pitanju autentičnosti. Iako, ovo poslednje nikad nema garancije, recimo sličnu su ulogu su “Bohemian Rhapsody” imali Brajan Mej i Rodžer Tejlor pa je biografski film o Queen vrveo skoro iritantnim odstupanjima od istinite priče o slavnom bendu.
Kao što je poznato, Scorseze ima dugu istoriju i veliko iskustvo s rock dokumentarcima. Od pomoćnika reditelja na dokumentarcu “Woodstock” snimljenom na licu mesta 1969. godine, preko “Poslednjeg valcera”, koncertnog filma grupe The Band iz 1978. do sjajnog dokumentarca o Bobu Dilanu “No Directon Home” i Džordžu Harisonu “Living in the Material World”. Uostalom, Scorseze je producirao i dokumentarac o Grateful Dead “Long Strange Trip” pre četiri godine.
Novi album, “30”, svetski poznate muzičke zvezde Adel, konačno je objavljen i postavljen na sve digitalne platforme.
Novo izdanje najavio je singl “Easy On Me” koji se ustoličio na prvom mestu Billboard Hot 100 liste singlova, a postavio je i nove rekorde u strimingu, pregledima i radio emitovanju širom sveta.
Njen američki TV specijal “Adele One Night Only” , tokom koga je premijerno izvela još nekoliko novih numera – “I Drink Wine”, “Hold On” i “Love Is A Game” najgledaniji je šou na američkoj televiziji ove godine.
Muzički kritičari koji su imali prilike da čuju “30” jednoglasni su da je u pitanju do sada najkompletniji album pevačice, a magazin Rolling Stone joj je dao maksimalnih pet zvezdica uz opasku da “Adel nikada nije zvučala moćnije i da je ovo definitivno njen najbolji album do sada”.
Variety se slaže i opisuje “30” kao “bogatiju i kompletniju kolekciju pesama od svih njenih dosadašnjih”, a Clash je album nazvao “personalnim i umetničkim trijumfom pevačice”.
“30” je dostupan u digitalnom i fizičkom obliku (CD, vinili i kaseta). U Srbiji CD i vinil “30” (Menart) će biti u prodaji od 30. novembra.
Adel/ Photo: Simon Emmett (promo, Menart)
Album “30”, lista pesama: Strangers By Nature Easy On Me My Little Love Can I Get It I Drink Wine All Night Parking (with Erroll Garner) Interlude Woman Like Me Hold On To Be Loved Love Is A Game
Dejvid Koverdejl, Deep Purple/Photo: YouTube printscreen
Deep Purple se smatraju jednim od vodećih bendova heavy metala i hard rok žanra. Bend je bio član “nesvetog trojstva”, zajedno sa Black Sabbath i Led Zeppelin. Postava Deep Purple menjala se nekoliko puta tokom godina i zapravo nikad nije bila sasvim stabilna.
Njihova komercijalno najuspešnija postava bila je prva, sa Ijanom Gilanom na vokalu, Rodžerom Gloverom na basu, Džonom Lordom na klavijaturama, Janom Pejsom na bubnjevima i Ričijem Blekmorom na gitari. Međutim, najupečatljivija postava je verovatno bila ona kada im se Dejvid Kovedejl pridružio kao pevač između 1973. i 1976. Doneo je uspeh bendu svojim moćnim glasom pre nego što je osnovao Whitesnake 1978. godine.
Bubnjar Deep Purple Jan Pejs radio je na drugom projektu u vreme kada se Koverdejl pridružio Deep Purpleu. Pošto je Purple imao stabilniji i organizovaniji način stvaranja pesama, smatrao je da je to delimično ograničavajuće i radio je sa strane na stvaranju različitih pesama koje ne moraju nužno da odgovaraju jedna drugoj. Tajno je osnovao supergrupu Baby Face sa frontmenom Thin Lizzi Filom Lajnotom i gitaristom Deep Purple Ričijem Blekmorom, ali bez uključivanja Dejvida Koverdejla u projekat.
Trio je počeo da džemuje, da vidi da li će uspeti. Međutim, nakon nekoliko pokušaja, supergrupa Baby Face nije realizovana. U želji da stvore slobodu u izboru pesama, mislili su da će biti uspešni kao tročlani bend i raditi stvari koje nisu mogli da urade sa svojim bendovima. Jan Pejs je razgovarao o tome, 2018. za Classic Rock.
– Deep Purple je pravio muziku na veoma specifičan način. “Ograničavanje” nije reč, ali je bilo malo uređenije. Riči i ja smo mislili da bi bilo zabavno imati slobodu tročlanog benda, gde je u suštini sve bilo na muzičkom planu – mogli ste da menjate svaku pesmu svake večeri, što mi nismo mogli da uradimo u Purpleu.
Takođe je govorio i o tome zašto bend nije uspeo. Pejs je pohvalio Filov glas, ali je izjavio da ne može da svira bas na nivou na kojem su želeli. Snovi da budu liberalni tročlani bend su se tu završili jer nisu mogli da ispune svoja očekivanja. Pejs i Blekmor su odlučili da to ne funkcioniše i odmah su odustali od ideje.
– Pa, Filov glas je bio zapanjujući, divan. Ali on nije mogao da svira, barem ne prema standardu koji nam je bio potreban ako su to bili samo Riči, ja i bas. Kada vas ima samo troje, svi moraju da budu zaista dobri u svemu što radite. Zaista, sviranje basa moralo je da bude u rangu sa nekim poput Džeka Brusa. Ali, Bog ga blagoslovio, Fil još nije bio tamo. Bio je prilično jednostavan, i prilično često neusklađen i van tajminga. I iako je postao stvarno, zaista dobar u svemu što je radio, u tom trenutku nije bio – rekao je Pejs i dodao:
– Riči i ja smo se pogledali i rekli: “Ne radi. Lep je pokušaj da pokušamo da uradimo ovu trodelnu stvar, ali hajde da ponovo razmislimo”. Ali nikada nismo ponovo razmislili o tome. Vratili smo se na put sa Purpleom, i jednostavno je nestalo u magli.
Ideja je napuštena i nakon toga nije ponovo razmatrana. Iako se Dejvid Koverdejl nije ljutio na kolege jer su tajno napravili bend i nisu ga pozvali, bio je srećan što se Blekmor vratio i fokusirao se na Deep Purple nakon što je supergrupa propala.
Grčki instrumental rock/metal bend Their Methlab i novosadski progressive/post rock instrumental trio Frakhtal nastupiće u ponedeljak, 29. novembra u Fabrici SKCNS.
Their Methlab/ Photo: Promo (SKCNS)
Their Methlab je započeo svoje muzičko putovanje 2011. godine u gradu Janina na severozapadu Grčke. Ova teritorija bogata je pejzažima postapokaliptične prirode, kroz koje struje melodije vetra i stapaju se sa moćnim planinama.
Upravo ovi pejzaži, studentski način života i muzička scena grada, bili su prvi uticaji koji su formirali jezgro benda.
Njihova muzika nastajala je tokom džemovanja, na kojima su kombinovali duge, teške, groovy i psihodelične melodije.
“The Last Second” (2019) je njihov prvi full length album, a pre godinu dana objavili su i EP “Tsunami”, na kome se nalaze dve pesme koje su omaž bendovima Russian Circles i Tool.
Frakhtal/ Photo: Promo (SKCNS)
Frakhtal je instrumentalni trio iz Novog Sada. Nastao je 2017. godine, a aktivan je na sceni od 2019. godine.
U svom zvuku nastoje da objedine dinamične i progresivne elemente iz težih žanrova sa ambijentalnim teksturama i detaljnim kompozicijama.
Na koncertu u Fabrici publici će da predstave pesme sa prvog EP izdanja “Plima”, koji će uskoro biti objavljeno.
Koncert bendova Their Methlab i Frakhtal počinje u 19:30 časova, trajaće do 21:45, a cena ulaznice iznosi 400 dinara i moći će da se kupi na dan nastupa na biletarnici Fabrike.
Koncert će se održati u skladu sa aktuelnim epidemiološkim merama Vlade Republike Srbije.
U Valjevu će uz poštovanje svih epidemioloških mera od 25.do 27. novembra biti održan 37. Valjevski jazz festival.
Prateći konceptualnu ideju “New jazz moment”, organizatori najavljuju zanimljiv trodnevni program prilagođen aktuelnoj epidemiološkoj situaciji, uz želju da i ova godina ostavi zanimljiv trag u istoriji najdugovečniijeg jazz festivala na našim prostorima. U duhu aktuelnog trenutka, akcenat ce biti na proverenim imenima domaćeg jazza, a sa ponosom se predstavljaju i ekskluzivni gosti iz regiona.
Program će u četvrtak, 25. novembra početi koncertima valjevskih bendova LA band, Blue Train, Medical Doctors, Pilot blues band i Mehanički balet.
U petak, 26. novembra sa početkom u 20 časova, nastupiće kvartet Vladimira Maričića i predstaviti, uz svoj uobičajeni repertoar, aktuelni album “Ibar”. Sledi koncert niškog fussion jazz benda poznatog i van granica naše zemlje, EYOT.
37. Valjevski jazz festival
U susret premijeri filma “Nije loše biti čovek” u kome se pojavljuje kao diva, iste večeri će nastupiti i Lena Kovačević, koja će svoj smoot jazz repertoar predstaviti sa svojim bendom na sceni valjevskog Czk.
U subotu, valjevska publika će biti u ekskluzivnoj prilici da čuje regionalnu muzičku zvezdu Kaliopi i jednog od najboljih svetskih lutnjista i gitaristu Edina Karamazova, kojeg će valjevska publika moći da čuje posle saradnje sa Stingom i mnogih drugih svetski priznatih projekata. Dvoje velikih umetnika će izvesti program sa njihovog zajedničkog diskografskog projekta “Oblivion”, na kome se nalazi muzika sa raznih kontinenata u aranžmanu Edina Karamazova za baroknu lutnju, gitaru i vokal. Bend koji je osvojio II mesto posle Čika Korije, na listi fusion-jazz bendova “The 41st Annual Jazz Station Awards / The Best Jazz of 2019”, Vasil Hadžimanov Band, rado viđeni gosti ove manifestacije, zatvoriće trodnevni program.
Uz poštovanje aktuelnih epidemioloških mera, obezbeđeno je propisano rastojanje između gledalaca ograničenim kapacitetom sale u valjevskom Centru za kulturu, koja se redovno dezinfikuje. U salu neće biti moguće ući bez maske, a cena karata je izuzetno popularna. Pojedinačne ulaznice za petak i subotu su 300, a zbirna karta za oba dana je 500 dinara. Ulaz u četvrtak je slobodan.
O’Keefe Music Foundation, Wait and Bleed/Photo: printscreen
Ove nedelje, deca muzičari iz O’Kif muzičke fondacije nastavila su ono što je započezo 2016. serijom obrada pesama benda Slipknot.
U sredu 17. novembra, rotirajuća grupa mladih rokera podelila je video za svoju verziju pesme Slipknota “Wait and Bleed” sa spotom u kojem mladi buntovnici razbijaju komšiluk, dok bend, predvođen 9-godišnjim pevačem, nastupa u prigradskoj stambenoj garaži.
Ali, to je poslednji destruktivnih muzičkih spotova O’Kifa, kaže neprofitna organizacija u saopštenju.
Organizacija objašnjava: “Pre šest godina, studenti OMF su bili inspirisani Slipknotovim ‘Duality’ videom i odlučili su da snime pesmu i urade spot… uništavanje kuće i sve to! Zatim su to pratili sa ‘The Devil in I” i “Before I Forget”, i sada ovaj spot koji je snimljen 2020. Ali nakon što se prevrnuo automobil i zapalio, koriđćeno drvo od 50 stopa kao ovana za razbijanje, otkinuta garažna vrata kamionom i previše razgovora sa lokalnom policijom, to je to. Poslednji video o uništenju kuća OMF-a!”
O’Keefe, inače, pruža besplatne časove, kampove, sesije snimanja i video produkciju za mlade muzičare.
“Uz vašu pomoć”, piše na sajtu, “sva deca, bez obzira na ekonomske prilike, dobijaju pristup visokokvalitetnom muzičkom obrazovanju, vrhunskim instrumentima, profesionalnoj opremi za snimanje i mogućnost da slede svoje snove!”.
Evo ko je “kriv” za “Wait and Bleed”: vokal – Čejs Bekam (9 godina), klavir – Vila H. (10), glavna gitara – Seb Braganza (12), ritam gitara – Konor Majntel (15), bubnjevi – Brajan Mekonel (17), bas – Fric Danemiler (17).
Pogledajte ovaj poslednji desktuktivni spot Okifovaca:
Muzički fotograf Mik Rok (Mick Rock) preminuo je u 73. godini, potvrdila je njegova porodica.
Fotograf je snimio kultne fotohrafije umetnika iz sedamdesetih, uključujući Dejvida Bouvija, Lua Rida, Queen, Sex Pistols i mnoge druge.
“Najteža srca delimo vest o odlasku našeg voljenog psihodeličnog odmetnika Mika Roka koji je napravio jungovsko putovanje na drugu stranu”, počinje izjava ožalošćene porodice koja u nastavku kaže: “Oni koji su imali zadovoljstvo da postoje u njegovoj orbiti, znaju da je Mik uvek bio mnogo više od “Čoveka koji je slikao sedamdesete”. Bio je fotografski pesnik – prava sila prirode koja je dane provodila radeći upravo ono što je voleo, uvek na svoj divno nečuven način”.
Neke od njegovih poznatih naslovnica albuma uključuju “Queen II”, “Raw Power” i “Transformer”.
Queen II, cover/Photo: Mick Rock
Rok je nastavio da fotografiše muzičare i u svojim sedamdesetim godinama, a pred njegovim objektivom bili su i Snup Dog, Yeah Yeah Yeahs, Majli Sajrus i drugi.
Uz to, Rok je bio plodan umetnik i također je bio glavni fotograf za kultni film “The Rocky Horror Picture Show”.
Za života je objavio brojne knjige i postavio izložbe svojih fotografija, a bio je i tema dokumentarnog filma “SHOT!” iz 2016. godine.
