Obožavaoci Megadetha već nekoliko godina slušaju o obećanjima o nastavku albuma “Distopia” iz 2016. Neki snimci iz studija su se pojavili u ranoj fazi pisanja i snimanja a sada Dejv Mastejn ima još jednu poslasticu za sve pre isteka 2021. — audio snimak nove pesme “Life in Hell”.
Ranije ove godine, Mastejn je najavio da se pridružio Cameo-u – video servisu gde se slavne ličnosti mogu da isporuče personalizovane poruke traženoj stranci – i uspešno ga je koristio kao alat za viralna i taktička ažuriranja o novom Megadeth albumu, koji je naslovljen “The Sick, The Dying and The Dead”.
Jedan srećni primalac Cameo sadržaja, Gejb, dobio je čak i više nego što je očekivao jer je Mastejn odlučio da podeli tizer snimak sa predstojeće ploče. “Mislim da vas to čini prvom osobom u spoljnom svetu – van studija, benda i moje porodice – koja je čula bilo kakvu muziku sa nove ploče”, rekao je lider Megadetha posle 12 sekundi odsviranog tizera “Life in Hell”.
A kako to zvuči? Nije baš pošteno suditi o albumu samo na osnovu 12 sekundi muzike, ali, pa… zvuči kao Megadeth! Mastejn ima jedan od najizrazitijih stilova rifova u celom metalu i niko drugi ne može da zameni legende treša.
Poslušajte deo pesme “Life in Hell”, za koju je Mastejn otkrio da je druga na listi pesama, u videu ispod. “The Sick, The Dying and The Dead” će, nadamo se, biti objavljen na proleće sledeće godine.
Da li je Muse postao metal bend? Dok je učestvovao u nedavnoj sesiji na Instagramu uživo, vokal Muse Met Belami podelio je malo nove muzike dok se vozio u svom automobilu, zbog koje je njegov sin strasno hedbengovao na suvozačkom sedištu.
Obožavaoci Musea ne bi trebalo da paniče jer to nije potpuno odstupanje od njihovog zvuka. Belamijev vrhunski vokal i atmosferski sintisajzeri koji su godinama definisali zvuk grupe su i dalje prisutni, ali postoji bas težak rif i brutalni grubi vokal koji bi i Korn učinio ponosnim. Belami se takođe može čuti kako se smeje neposredno pre metal momenta pesme, okrećući kameru da bi posmatrao reakciju svog sina.
Iako zvaničan naslov nije otkriven, fanovi su počeli da pominju pesmu kao “Won’t Stand Down”, jedan od delova teksta koji se ističe tokom pesme. Belami je učestvovao u Instagram sesiji uživo tokom božićnog vikenda, podelivši “ukus” nove pesme za fanove koji su bili uključeni. Srećom, jedan obožavalac je tvitovao snimak, pod naslovom “Ekipo, dobijamo metal Muse”.
Belami je iskoristio vreme zastoja u pandemiji da ne samo izda solo ploču, već i da započne rad na sledećem albumu Muse. U oktobru 2020. za Sun je objasnio da su njegove sesije pisanja započele baš kada su se u Americi održavali protesti Black Lives Matter posle smrti Džordža Flojda.
– Počeo sam da pišem kada su počeli svi protesti i sav haos – otkrio je Belami. – Čudno je to reći, ali to odgovara muzici koju pišem. To vas drži malo na ivici.
Za sada nisu otkriveni nikakvi dalji detalji u vezi sa datumom izlaska, spiskom pesama ili omotom albuma. Ali ne sumnjamo da će se desiti uskoro.
Glumačka diva Nikol Kidman otkrila je kako je patila od depresije dok je snimala film “Sati” u kojem je tumačila ulogu britanske književnice Virdžinije Vulf, za šta je nagrađena i Oskarom.
Mnogo toga se tada, pre skoro dve decenije poklopilo kod danas 54-godišnje glumice. Jer taj angažman, Kidman je prihvatila nakon razvoda od Toma Kruza 2001., pa je kaže, tada bila poput sunđera koji upija razmišljanja svog suicidalnog lika.
Film je prikazao borbu slavne autorke s mentalnim zdravljem dok je pisala “Gospođu Dalovej”, kao i njeno samoubistvo utapanjem u reci 1941. godine. Bila je to scena za koju je Kidman insistirala da je snimi sama, bez kaskaderke.
Govoreći o toj sceni u “Satima”, Kidman je izjavila:
– Ne znam jesam li ikada pomislila da je to opasno, verujem da sam skroz bila u svom liku. Stavila sam kamenje u džepove i ušetala u reku. I tako iznova i iznova. Verovatno uopšte nisam promislila da je to možda rizično.
Razmišljajući o sopstvenim emocijama u tom trenutku, glumica je dodala kako tada uopšte nije bila u svom telu, već najviše u liku i mestu zbivanja, depresivna.
– Dakle, Virdžinijine ideje, misli, tekle su kroz mene, baš u trenutku kada sam bila potpuno otvorena za takva razmišljanja. I mislim da je Stiven (Daldri, reditelj filma) bio vrlo nežan prema meni jer je to znao. Bila sam potpuno otvorena da mogu da shvatim lik kojeg tumačim, ali to je u suštini i lepota glumačkog života – kazala je Kidman.
“Sati” u kojem je Kidman glumila uz Meril Strip i Džulijan Mur, doneli su joj Oskara za najbolju glumicu, ali očigledno je taj zlatni kip zaslužila na emotivno vrlo težak način.
Danas svoje tadašnje mentalno stanje naziva iskustvom koje život nosi i zbog kog se oseća daleko iskusnijom jer je prošla kroz tu fazu. Zbog toga, ali i drugih stvari krenula je drugačije da gleda na život, raste kao osoba, a to namerava i dalje kako joj godine stižu.
Kidman je Virdžiniju Vulf tumačila 2002., samo godinu dana nakon razvoda od kolege Toma Cruza s kojim je bila 11 godina u braku. Par je usvojio dvoje dece, ćerku Izabel (29) i sina Konora (26). U intervjuu koji je dala pre deset godina za Who magazin, priznala je kako je razvod jako teško podnela i kako se suočila s depresijom, koju je na kraju i pobedila.
Danas je u braku s muzičarom Kitom Urbanom s kojim ima dvoje biološke dece, a posle je priznala i kako je njenoj depresiji doprinela činjenica da s Kruzom nije mogla nikako da zatrudni. Mislila je tada da nikada neće moći da rodi, nakon što je propao tretman lečenja neplodnosti, a imala je i nekoliko spontanih pobačaja i vanmaterničnih trudnoća.
Beogradski tandem Mad Mags vas poziva u romantičnu zimsku šetnju uz njihov novi singl “Human Heart”.
Pesma je nastala u Down There Studiju, snimatelj je bio Uroš Milkić, producent Boris Eftovski, dostupna je na bandcampu i YouTube kanalu Pop Depresije, a posle Nove godine i na svim digitalnim servisima. Ilustraciju za singl “Human Heart” uradila je Marija Jevtić.
– Srce je locirano u središnjem delu grudnog koša i pumpa krv ritmom koji varira u zavisnosti od toga da li telo miruje ili je aktivno. Kao što je srce to koje stvara ritam muzici ljudskog bića, tako je i muzika pitanje osobenosti srca čoveka koji je stvara. Kad sam bila klinka, na rođendanima se često plesalo uz sentiše, a naši roditelji su to zvali stiskavac. Ovo je pesma posvećena jednom dobu sa manje stisnutih srca, a više stisnutih tela jedna uz druge – objašnjava Margareta ideju “Srce”.
Mad Mags/ Photo: Promo
Uz Margaretu i Borisa članovi benda su Nikola Vasić Vaske (gitara) i Ljubinko Tomanović (bas), a specijalni gost na slajd gitari je bio Mića Luković (Ice Cream Man).
Mad Mags je nastao 2017. godine u Beogradu i čine ga Margareta Samoran i Boris Eftovski. Magi piše pesme i peva (i profesorka je japanskog), dok je Boris kompozitor i producent, a i član američko-srpske inkarnacije The Black Heart Procession i The Red Step (nekada i Kazna za uši).
Mad Mags prave muziku za svoju dušu, oslobođenu žanrovskih stega, vremenskih rokova i prostornih ograničenja. Prave muziku za sanjanje i plesanje.
PLAN B Fondacija najavila je rad novoformiranog tima medicinskih eksperata koje sačinjavaju: prof. dr Slobodan Savić, prof. dr Ivanka Baralić-Obradović i prof. dr Nikola Vojvodić. Uključivanjem ovih eksperata, koji su pored svog dugogodišnjeg medicinskog iskustva i profesori Medicinskog Univerziteta u Beogradu, Plan B Fondacija je sada u mogućnosti da oceni prioritetne potrebe onih osoba koje se obrate za pomoć.
– PLAN B Fondacija je ozbiljna i mlada organizacija koja povećava svoje radne i profesionalne mogućnosti putem uključivanja medicinskih eksperata koji imaju znanje i kvalifikacije da nam daju pravi savet u svakom trenutku naših potreba – rekao je osnivač PLAN B Fondacije Zoran Konević. – Prezadovoljni smo njihovim dolaskom i dobrim namerama da nam se pridruže.
Cilj i želja PLAN B Fondacije je da pomogne profesionalnim rock & roll i pop muzičarima koji se nalaze u ozbiljnim zdravstvenim problemima. O definisanju prioriteta i načinu pomoći, preporuke će dati medicinski eksperti koji su svoje ogromno znanje i iskustvo stavili na raspolaganje Fondaciji.
– Mislim da je ovo pravi način da se pomogne muzičarima koji imaju ozbiljne zdravstvene probleme. Na nama je da ovoj plemenitoj akciji damo lični doprinos u skladu sa svojim mogućnostima – istakao je prof. dr Slobodan Savić.
Prof. dr Slobodan-Savić/Photo: Plan B promo
Prof. dr Ivanka Baralić-Obradović je u svom obraćanju istakla želju celog tima da pomogne ljudima – muzičarima, koji su čitav svoj život posvetili toj vrsti umetnosti:
– Svojim delovanjem oni su nam pružili nezaboravne trenutke zadovoljstva. Mislim da je potrebno da im svi zajedno pomognemo u zdravstvenim situacijama koje su ih zadesile.
Prof.dr Ivanka-Baralić-Obradović/Photo: Plan B promo
Na misao svoje koleginice nadovezao se prof. dr Nikola Vojvodić, dodajući:
– Radi se o ljudima koji su stvarajući muziku tokom svoje karijere, u to uložili puno truda, energije i empatije. Svojim stvaralaštvom pomogli su mnogima da sačuvaju optimizam i dobru volju u teškim vremenima.
Prof. dr Nikola-Vojvodić/Photo: Plan B promo
Svi članovi ekspertskog medicinskog tima PLAN B Fondacije, pozivaju zainteresovane da se obrate Fondaciji putem email-a zajedno@planbfoundation.net
Podsećamo vas da su humanu inicijativu i angažovanje Fondacije među prvima prepoznale dve izdavačke kuće – Tesla Music i Jugoton/ Croatia Records. One su predstavnicima Fondacije nedavno uručile ček u iznosu od 1.500.000 dinara.
Plan B, uručenje donacije/Photo: promo
Pored Zvonimira Đukića Đuleta i Dragog Jelića, Fondacija je pripremila nove kompozicije i umetnike koji će se pojaviti da podrže tu inicijativu.
Pozivamo ljubitelje muzike i društveno odgovorne kompanije da prepoznaju snagu i potencijal ovog projekta, uzmu učešće i donacijama pomognu afirmaciji PLAN B Fondacije.
Oni nam pričaju zanimljive muzičke priče. Oni ostavljaju trag. Oni imaju svoj statement. Neki su muzičke nade. Neki su muzički uzori. Oni su – Headlineri Muzičke Industrije. A ovo su njihova lica iza muzike..
Ivan Pešut/ Photo: Mislav Žabarović
Izazov je pisati o nekome kojeg šira publika možda i ne poznaje dovoljno. No, kada neko ima zanimljiv (čak interdisciplinarni!) pristup muzici, kada je inteligentan, promišljen, a i intuitivan, predan, autentičan, inovativan, poštovan i cenjen među kolegama, kreativan, virtuozan, kao i višestruko nagrađivan – onda itekako vredi skrenuti pažnju.
Predstavljamo vam jednog od najtalentovanijih muzičkih multitaskera regiona, vrsnog gitaristu, pouzdanog i omiljenog studijskog muzičara, besprekornog live-performera, aranžera, vrhunskog producenta, poštovanog mentora – Lice iza Muzike: Ivan Pešut.
Na pitanje koji je njegov muzički identitet, ko je on zapravo, šarmantni, sofisticirani, naizgled skromni, no iskričav muzičar poreklom iz Rijeke, odgovara: – Čovek koji sedne za instrument – i svira. Jedino tako doživljavam šta/ko sam zapravo ja. Tako je krenulo i nikad nije prestalo biti tako. Ostalo se samo naslojavalo na to… sve (muzičke) priče su neki paralelni koloseci, a suština je bez pretenzije i namere uzeti instrument i – svirati.
I zaista, njegovo sviračko umeće je neosporno. Ovaj samouki gitarista nije bio wunderkind koji je gitaru zasvirao u trećoj ili petoj godini, nije išao u muzičku školu… jednostavno, kao klinac neospornog talenta sa trinaest godina od svog oca u ruke je uzeo gitaru – i tu je ostala.
Predanost instrumentu, upornost i rad, smisao za suštinsko razumevanje muzike, lucidnost i inventivnost definisali su ono što je Ivan Pešut danas.
I mada je muzika njegova suština, kao diplomirani informatičar i filolog/germanista (nemački jezik) svoj muzički stav gradi spajajući naizgled nespojive univerzume. U ovom kontekstu Pešut ističe da su i informatika i jezik i muzika – svojevrsni sistemi i da “… svaki sistem ima pravila i ograničenja, a sve se može ovezati. Ne mogu komponovati, a da nemam u vidu sve što sam kroz život naučio, prošao, doživeo…. niti jedan razgovor se ne dešava bez pređašnjih znanja i iskustva. Sve je prožeto, samo što mnogi ne uzimaju to svakodnevno u obzir”.
[accordion title=’Marija M. Karan’]
Marija M. Karan (Zappa Bar)/ Photo: AleX
Marija M. Karan – Music & Masmedia Multitasker nekadašnji je muzički urednik nacionalnog komercijalnog radija Roadstar (Hit music fm), radijski autor i voditelj, voice-over, muzički PR, koncertni promoter, urednik i organizator programa u Muzičkoj omladini Beograd. Školovani je muzički i masmedijski kritičar. Završila je muzičku školu”Josip Slavenski”, diplomirala etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti, a doktorske studije finalizovala je na odseku Teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Bila je muzički i odgovorni urednik na radiju, a glas je, osim sjajnim radio emisijama, pozajmjivala i za brojne reklame. Kao novinar napisala je mnoge britke tekstove, posebno na muzičke teme, a kao PR sarađivala je sa nekim od najtalentovanijih muzičara sa ovih prostora. Od samog starta portala Headliner.rs na našoj je strani.
Tokom 2019. godine Marija je stekla titulu doktora nauka iz oblasti teorije umetnosti i medija na Interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Objavljuje naučne radove iz oblasti teorije umetnosti i medija i učestvuje na domaćim i međunarodnim skupovima i konferencijama.
Svoje iskustvo stečeno u praksi, nadograđeno kredibilitetom doktora nauka iz oblasti teorije medija, a u kontekstu muzike, Marija prenosi svoje znanje studentima osnovnih, master i doktorskih akademskjih studija u okviru predmeta “Muzika i Mediji“ i “Menadžment medija i muzičke produkcije“ na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu kao i na predmetu “Uvod u teoriju medija“ na Interdisciplinardnim master akademskim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu.[/accordion]
Autorska instrumentalna muzika Ivana Pešuta eklektična je i upečatljiva. Bilo da slušate njegov instrumentalni prvenac “Timeline“ ili “9OF3“ trio album koji potpisuje sa izvrsnim kolegama Brunom Kovačićem i Miroslavom Lesićem reč je o muzici koja se aktivno sluša, koja skreće pažnju i uz koju se uživa.
I mada se u ovom segmentu svog bavljenja muzikom odlučio za nekomercijalni žanr, Pešutov pristup stvaralačkom procesu otkriva da je reč o muzičaru koji se vodi intuicijom i nesputanom kreativnom snagom.
Veoma ceni timski rad, no kada komponuje negde je na pola puta između muzičkog egocentrika i empate: – Kada je reč o mojoj autorskoj muzici, gde slažem zvučne boje, kada neko svira po deonicama ja znam koja je to “lego kockica“ i gde treba da uklopi, dok onaj koji svira to čuje tek kada je cela kompozicija gotova. Tada čak iako je nekome nešto čudno, dokle god je to moguće izvesti – nemam želju da menjam. Ako sam ja zadovoljan zadržavam to pravo – jer želim da tako zvuči. Ne pitam za tuđe mišljenje dok autorska muzika nije u potpunosti gotova. Empata može da se probudi samo u mastering fazi. Ukoliko neko čije mišljenje zaista cenim ima argumenata kako da se poboljša – uvažavam, ali sama kompozicija se u osnovi ne menja i po tome jesam muzički egocentrik, no ne isključujem empatu u sebi. Kad je reč o pop glazbi, tu sam mnogo prilagodljiviji.
Inspiraciju za svoju muziku Ivan Pešut nalazi u popularnim i umetničkim žanrovim svih stilova i vremenskih dekada.
Smatra da je muzika jedinstveno tkanje, te ističe da kvalitetna crossover muzika podrazumeva da se mogu koristiti fraze iz različitih žanrova ukoliko su vešto prilagođene odabranom, žanrovski dominantnom melodijskom i harmonskom toku: ” … taj izlet od par sekundi jako znači i za kreatora muzike jer se dobija dinamizam. Poenta je koristiti nešto što je bio muzički uticaj, fraze koje se dobro poznaju… poenta je stvoriti eksperiment, slučajan ili nameran, no dobro uklopljen u kompoziciju“.
A samo oni muzički “načitani“, “naslušani“ i muzički inteligentni mogu i umeju da kombinuju različite žanrove, a da pri tome krajnji rezultat bude autorski jedinstven.
Govoreći o svojim muzičkim uzorima Ivan Pešut ističe da se tu ne radi o pojedinačnim osobama već “…o nekom Zeitgeistu, o posebnom duhu neke epohe, muzičke ere gde mi se nešto dopalo. Ja sam dete osamdesetih po senzibilitetu, a kada je reč o diskografiji, moj brat je pratio muzičku scenu osamdesetih i tako uticao i na mene. Tek sam kasnije shvatio koliko je to meni bilo bitno za moju muzičku estetiku”.
No, kada slušate muziku koju kreira Ivan Pešut, za sebe ili druge, ali kada kao gitarista bravurozo i bez greške izvodi muziku najrazličitijih popularnih žanrova, jasno je o čemu govori kada kaže “…sve što mi se kroz odrastanje (muzički) utisnulo danas koristim uklapajući u ono što je aktuelan zvuk, što je trend“.
A razumevanje muzičke sadržine odlika je vrhunskih.
Muzički tembr za Ivana Pešuta ključna je inicijacija pri komponivanju. O tome kako nastaju njegove pesme i instrumentali kaže: – Ako mi se desi da neku gitaru nisam dugo svirao ili naiđem na neki instrument koji nisam svirao i čujem boju tog instrumenta – to me inspiriše da se prilagodim instrumentu i napišem neku temu ili rif dok se prilagođavam sviranju na tom instrumentu. Momentalno mi se javi nešto, muzički motiv koji snimim. Od tog inicijalnog, spontanog motiva, zabeležene muzičke misli nastaje kompozicija. Zanimljivo je da iz tih par sekundi može nastati cela kompozicija koja čak i ne mora zvučati kao inicijalni motiv.
Kod kreiranja naziva za kompozicije Pešut ističe da je za njega kao lingvistu važno da oseti jedistveni energetski otisak reči i muzike.
Ivan Pešut/ Photo: Mislav Žabarović
Gitarističko umeće Ivana Pešuta potvrdiće mnogi regionalni muzičari sa kojima je sarađivao. Jednom od najrespektabilnijih – Massimu Saviću, upravo je Ivan Pešut “gitaristički anđeo na desnom ramenu“ i važan muzički oslonac na sceni.
Imajući u vidu visoke Massimove kriterijume koji njegovu muzičku izvedbu uzdižu na najviši umetnički nivo – jasno je kolike su i kakve Pešutove veštine i vrline, kao muzičara, no i kao osobe.
A u prilog umeću Ivana Pešuta govore i značajna priznanja.
Iako mu je za samo par godina dodeljeno čak pet muzičkih nagrada Porin (najbolji instrumentalni album van klasične i džez muzike – “Timeline“, te kao član gitarističkog trija 9OF3 nagrade za najbolji instrumentalni album, najbolju instrumentalnu izvedbu van klasične i džez muzike i najbolji snimak, te najbolji aranžman za numeru “Boje”, koju izvodi Nika Turković) Pešut je decentan i skromno odmeren kada je reč o pohvalama: – Porin dolazi u tom trenutku kada si prihvaćen od strane kolega i publike, kao zvanično priznanje – svi smo zajedno ovde, a to što ti radiš je vredno, to smatramo i evo potvrde.
Svoju predanost Muzici Ivan Pešut ispoljava i kao stručni konsultant i mentor u muzičkim školama gde se trudi da demistifikuje nepotrebni antagonizam između formalnog, klasičnog muzičkog obrazovanja i praktičnog rada u studiju ili na sceni: – Često imam seminare sa decom iz srednjih muzičkih škola, učim ih aranžmanima, povezujem ono što uče kroz klasično obrazovanje i primenu u praksi. Imam svoj pristup i pokušavamo da razbijemo sve predrasude, da budu otvoreni. Mnogi mladi sa kojima sam radio danas su formirani muzičari, profesionalci kojima sam ja prenosio svoja iskustva, a sada imaju svoj način rada, razvijaju svoj stil, odlaze u svet i donose neka nova iskustva i znanja koja i meni prenose. I na taj način svi napredujemo, postajemo bolji muzičari.
Kada je reč o popularnoj muzici i njegovom autorskom, aranžerskom i producentskom radu – Ivan Pešut svesrdno podržava nova regionalna imena, vredna pažnje.
To su pre svega dve dame različitih muzičih senzibiliteta, ali upečatljivog izraza: – Mia Dimišić je kantautor, neko ko je istinski posvećen muzici, pre svega dobrom tekstu, jer voli i ceni spoj melodije i teksta. Ona je muzički storyteller, neko čiji glas uz gitaru zvuči najleše i može se slušati satima.
Pešut izdvaja i Niku Turković kao nekoga ko kroz moderan zvuk pruža publici angažovanu, trendi muziku, uz snažan lični potpis.
Zaokružujući godinu, ali i jedan zaista intenzivan i za sve muzičare izazovan perod, muzički multitasker. no pre svega – Dečak sa Gitarom, Ivan Pešut ističe da je nedavno ispunio neke, svoje davno postavljene ciljeve.
I sada osmišljava nove i najavljuje drugi autorski instrumentalni album za koji kaže da “…neće biti uopšte sličan prvom, biće potpuno akustičan, puno bliže džez prizvuku. Nešto što je zaista potpuno drugačije od onoga što sam radio. Muzika priča, kompleksna je, ali će se slušati u jednom dahu, uz izmeštanje”.
I posle svega izrečenog ostaje samo iskrena preporuka – preslušajte, zapratite, upoznajte Lice iza Muzike – Ivana Pešuta.
Uoči 75. rođendana koji slavi 30. decembra, Peti Smit su uručeni ključevi grada Njujorka od strane gradonačelnika Bila De Blazija kojem se ove nedelje završava mandat, a koji nikad nije krio svoju ljubav perma punku.
Ne skrivajući svoj osobni afinitet prema punk pokretu iz 1970-ih, De Blazio je pohvalio Peti Smit zbog “autentičnosti koju jednostavno ne možete pronaći ni na jednom drugom mestu” i “sposobnosti da preseče sav vrtlog oko nas i progovori o najdubljim istinama”, te naglasio:
– Neki su Peti Smit nazvali kumom punka. Mislim da je to pošten izraz jer je inspirisala toliko ljudi, pomogla u oblikovanju celog umetničkog pokreta i na mnogo načina političkog pokreta takođe. Njen rad kao muzičarke, pevačice, tekstopisca i aktivistkinje uticalo je kroz sve te elemente na brojne ljude i pokazalo tim ljudima njihov put. A kada odajemo počast ljudima, posebno mislim na tragače – ljude koji pokazuju put mnogima drugima. Postoji mnogo umetnika koji shvataju šta mogu da učine i šta mogu reći jer su čuli radove Peti Smit – izjavio je na konferenciji za medije gradonačelnik Njujorka Bil De Blazio.
U svom govoru zahvale, Peti Smit se dotakla svoje mladosti u Njujorku, nakon što se 1967. preselila iz “ruralnog područja Južnog Džersija” sa “samo nekoliko dolara u džepu, bez stvarnih izgleda za trajni boravak”. Objasnila je da, kada se vratila u Njujork 1994, 15 godina nakon što se preselila u Detroit sa svojim pokojnim suprugom, grad ju je “ponovno zagrlio i dao joj još jednu priliku da obnovi svoj život i nastavi da se razvija kao umetnik”.
– Volela bih da mogu Njujorku dati ključ za sebe jer tako osećam naš grad. Uz sve svoje izazove i poteškoće, on ostaje, a ja sam putnica i za mene je Njujork grad s najviše raznolikosti na svetu.
Na konferenciji za medije je takođe bio prisutan dugogodišnji gitarista Patti Smith Group, Lenu Kej, s kojim Peti Smit svira od osnivanja njenog benda 1974. Zajedno su izveli akustičnu verziju “Ghost Dance” sa njenog albuma “Easter” iz 1978. godine za koji je De Blazio primetio da je bio “neverojatno moćan za njega i među tolikim drugim albumima i koji ga i dan danas pogađa”.
U poslednjoj nedelji svog mandata gradonačelnik Njujorka Bil De Blazio takođe je uručio ključeve Njujorka reditelju Spajku Liju i senatoru Čaku Šumeru.
Američka pop pevačica Maeta doživela je neverovatnu epizodu na snimanju spota za singl “Bitch Don’t Be Mad”.
Naime, reditelj je zamislio kako po njoj puze zmije, što se pokazalo kao izuzetno loša ideja pošto je jedan od gmizavaca ugrizao 21-godišnju muzičarku.
Maeta je podelila snimak na svom profilu na Instagramu uz komentar: “To je ono kroz šta moram da prođem da bih snimila video za sve vas”.
Na njenu sreću, zmija nije bila otrovna, pa se sve završilo bez ozbiljnih posledica.
Svako može da izabere po čemu će da pamti 2021. godinu, ali za mnoge ljubitelje poezije Kize Radovića ovu godinu je obeležilo debi izdanje benda Zenit Zed.
Tačnije, Kizina poezija i gitara, Brankin klavir, Verin bas i Vladimirova ritam mašina ili… Radovići i Krkljuš i emocije, gole i sirove, divne i čiste ili… čist pank ili Penderecki ili… pronađite već kako ćete Zenit Zed da objasnite sebi.
A “Horizont” je planeta za sebe.
Zenit Zed/ Photo: Vesna Radović
– “Horizont” iznutra i spolja ne opterećuje… Pitanje je samo kada će ponovo da vas pozove? – kratko kaže Zoran Kiza Radović.
– Autorka videa je, kao i za naš prvi spot “Statue” Vesna Radović, koja je na sebi svojstven, lep i jednostavan način, obuhvatila i prenela sve emocije i previranja, kao i ritam i tok koji pesma sadrži… Iako povremeno zazvuči oštro, ova pesma je odjek najnežnijih snova – izjavila je Branka Radović.
Zenit Zed je posle višegodišnje pripreme najzad izašao u svet sa svojom muzikom, a vrlo brzo predstaviće i album broj dva.
Tokom decembra i Presing, Kizin matični bend, objavio je šesti studijski album “Povratak u krntiju” i odjednom je jedna izgubljena godina dobila svoj smisao.
Legendarni gitarista benda Dire Straits Mark Nofler dao je intervju za Music Radar i rekao da je fokusiran na pisanje pesama, a ne na sviranje gitare i stvaranje rifova. Poznati gitarista ponovio je svoju tezu od pre desetak godina da bi trebalo da angažuje učitelja gitare, kako bi unapredio svoje sviranje, ali i zato što bi za njega to bila nova avantura.
Marka Noflera mnogi ljubitelji muzike, kritičari, časopisi smatraju jednim od najboljih gitarista svih vremena, a kao jedan od njih, nalazi se i na listi 100 najvećih gitarista svih vremena Rolling Stonea. Osvojio je tri Gremi nagrade, Edisonovu nagradu, Štajgerovu nagradu i Ajvor Novelo nagradu zajedno sa tri počasna doktorata iz muzike, zahvaljujući pre svega svom jedinstvenom načinu sviranja gitare.
Međutim, u jednom od ranijih intervjua Nofler je izjavio da nema poverenja u svoje gitariske veštine i opisao je svoje sviranje kao “noćnu moru nastavnika”. On je naglasio da gitaru drži kao čekić, što je verovatno veoma pogrešno, kao samouki instrumentalista. Naravno, njegovi dugogodišnji posvećeni fanovi se nisu složili sa njim i smatrali su da ne treba tako sebe da potcenjuje.
– Imam stil koji je verovatno pogrešan. To bi bila noćna mora za učitelja gitare. Držim gitaru kao što vodoinstalater drži čekić.
Da podsetimo, Mark Nofler је pre više od 10 godina priznao da nema dovoljno vremena za sviranje gitare jer je već neko vreme radio na pisanju pesama. Zbog toga bi muzičar želeo da pronađe učitelja gitare koji može da dođe u njegovu kuće i da mu pomogne da vežba različite i izazovne pesme svake nedelje. Ikona Dire Straitsa je izjavila da nikada ranije nije imao učitelja i da će to biti veoma uzbudljivo iskustvo za njega.
– Do izvesne mere dobijate jednu stvar na račun druge. Svakako mislim da je moje sviranje patilo od toga što sam godinama bio toliko zaokupljen pisanjem pesama. Ne zezam se oko toga, volim pisanje pesama više od svega i zato sam završio tu gde jesam sa gitarom.
Iskreno vam kažem, voleo bih da učitelj gitare dođe u utorak ujutru ili tako nešto i pozvoni, ali ne da me opterećuje teorijom, već samo da pričamo o malim skalama i zadacima, a on mi zada domaći zadatak i opet prođe kroz to sa mnom sledeće nedelje…
To mi je uzbudljivo jer nikada nisam imao takvog učitelja. Ne želim da počnem da učim neka sranja koja me ne zanimaju, ali ima mnogo i mnogo drugih stvari u koje bih i dalje voleo da se upustim.
