Džejms Van Der Bik, najpoznatiji po ulozi Dosona Lirija u seriji “Dawson’s Creek”, preminuo je u sredu u 48. godini, nakon borbe sa kancerom.
Vest o njegovoj smrti podelila je porodica putem Instagrama.
“Naš voljeni Džejms Dejvid Van Der Bik preminuo je mirno jutros. Svoje poslednje dane dočekao je sa hrabrošću, verom i dostojanstvom. Ima mnogo toga da se kaže o njegovim željama, ljubavi prema čovečanstvu i svetosti vremena. Ti dani će doći. Za sada vas molimo za mir i privatnost dok tugujemo za našim voljenim suprugom, ocem, sinom, bratom i prijateljem”, navodi se u objavi.
Van Der Biku je 2023. godine dijagnostikovan kolorektalni karcinom, što je javno otkrio naredne godine putem društvenih mreža. Tada je objasnio da je želeo da dijagnozu zadrži u privatnosti duže vreme, ali da je saznao kako jedan tabloid planira da objavi vest, pa je odlučio da je sam podeli sa javnošću.
“Sa ovim se privatno nosim do sada, primam terapiju i posvećujem se svom opštem zdravlju više nego ikada ranije. Na dobrom sam mestu i osećam se snažno. Bilo je to svojevrsno iskušenje, a ispričaću vam više kada budem spreman”, napisao je u novembru 2024.
Pored probojne uloge u “Dawson’s Creek”, Van Der Bik je igrao i u filmovima i serijama “Varsity Blues”, “Mercy”, “Don’t Trust the B—- in Apt. 23”, “Friends With Better Lives”, “CSI: Cyber” i “Pose”.
Takođe je učestvovao u 28. sezoni emisije “Dancing With the Stars”, kao i u šou-programu “The Masked Singer”, gde je 2025. nastupao pod maskom Grifina.
Iza sebe je ostavio suprugu Kimberli Bruk, sa kojom se venčao 2010. godine i sa kojom ima šestoro dece. Pre toga bio je u braku sa Heder MekKomb od 2003. do 2010. godine.
Dominik Paris, frontmen italijanskog metal benda Rise of Voltage, osvojio je bronzanu medalju na Zimskim olimpijskim igrama 2026. godine u disciplini alpsko skijanje – muški spust, održanoj u Bormiju, u Italiji.
Tridesetšestogodišnji Paris, čiji je nadimak “Kralj Bormija” zbog uspeha na stazi Stelvio u tom italijanskom gradu, nastupio je na svojim petim i ujedno poslednjim Olimpijskim igrama i konačno osvojio medalju, nakon što se prethodna četiri puta vraćao kući praznih ruku.
Domink Paris, official photo
Uprkos ranijim olimpijskim promašajima, reč je o izuzetno uspešnom skijašu, sa sedam pobeda u Svjetskom kupu u disciplinama spust i super-G.
Kada nije na skijaškim stazama, Paris predvodi Rise of Voltage, groove-metal bend koji je debitantski album “Time” objavio 2017. godine, a drugo izdanje, “Escape”, 2024.
– Sigurno sam bolji skijaš – rekao je Paris za Associated Press. – Ali ako slušate metal, nisam baš tako loš.
Legendarni američki hard rok/metal bend Twisted Sister razmatra mogućnost da nastavi karijeru bez svog dugogodišnjeg frontmena, Di Snajdera.
Bend je prošle nedelje otkazao reunion turneju povodom 50 godina postojanja, nakon što se kultni pevač iznenada povukao sa scene zbog zdravstvenih problema. To bi bila prva turneja autora hita “We’re Not Gonna Take It” posle gotovo decenije.
Ipak, gitarista Džej Džej Frenč nagovestio je da bend možda neće stati.
– Poslednjih 50 godina, Edi Oheda i ja stajali smo rame uz rame sa Dijem, ne na stotinama, već na hiljadama koncerata – rekao je Frenč. – Znate onaj sportski kliše – kada se veliki sportista penzioniše, kažu da je ostavio sve na terenu. Mogu da vam kažem da je Di ostavio sve na bini. Dao je maksimum, ali mu telo sada poručuje: ‘Ne mogu više.’ Kada vam neko to kaže, morate da prihvatite i da krenete dalje.
Frenč je dodao da “nisu imali drugog izbora osim da otkažu” planirane datume za 2026. godinu, ali je nagovestio da će u narednim nedeljama razgovarati sa gitaristom Edi Ohedom o eventualnim opcijama za nastavak rada benda.
– Fanovi širom sveta su ono što nas je održalo u životu i pokretu, i volimo vas – poručio je Frenč. – Učinićemo sve da uvek ispunimo vaša očekivanja, jer niko ne razume fanove bolje od nas… nadamo se da ćemo se ponovo videti.
Sedamdesetogodišnji Snajder je prošle nedelje otkrio da boluje od degenerativnog artritisa. Tokom godina je prošao kroz “više operacija samo da bi mogao da nastavi”, nastupajući uz bol i izvodeći tek po nekoliko pesama po koncertu. Nedavno je saznao i da je intenzitet njegovih nastupa “uzeo danak njegovom srcu”.
Twisted_Sister/Photo: Frank Schwichtenberg/Creative Commons Attribution-Share Alike 3.0 Unported license.
Snajder je napustio bend poručivši da radije bira penziju nego kompromis.
– Ne znam drugačije da rokam. Ideja usporavanja za mene je neprihvatljiva. Radije ću se povući nego da budem senka onoga što sam bio – naveo je u saopštenju.
U planiranoj turneji trebalo je da učestvuju Snajder, dugogodišnji gitaristi Frenč i Oheda, bubnjar Džo Franko i basista Rasel Pzuto. Basista iz klasične postave Mark Mendoza, koji je svirao na hitovima “We’re Not Gonna Take It” i “I Wanna Rock”, ranije je izjavio da neće učestvovati u reunionu zbog “nepremostivih razlika”. Bubnjar A.J. Pero, koji je svirao na svim studijskim albumima benda, preminuo je 2015. godine.
Formiran sedamdesetih, Twisted Sister je bio jedan od najvažnijih bendova hair/glam metal ere, sa pet albuma objavljenih tokom osamdesetih. Među najpoznatijim pesmama su “We’re Not Gonna Take It”, “I Wanna Rock”, “Hot Love”, “The Kids Are Back”, “You Can’t Stop Rock and Roll”, kao i obrada hita grupe The Shangri-Las “Leader of the Pack”.
Bend je poslednji put nastupio 12. novembra 2016. na oproštajnoj turneji “40 and F— It”. Godinama je Snajder ponavljao da nema nameru da se vraća, ali se 2023. ipak pojavio na sceni zajedno sa Mendozom i Frenčom, kada je Twisted Sister primljen u Heavy Metal Hall of Fame.
Relej, rok sastav iz Jagodine, objavio je novi video singl za pesmu pod nazivom “Televizija”.
To je peti singl sa njihovog prvog studijskog albuma “Spasi me” koji je sredinom prošle godine objavila izdavačka kuća Fidbox u formatu CD-a i na digitalnim platformama.
Muziku i tekst za ovaj song napisao je basista (i glavni vokal u ovoj numeri) Nebojša Nikolić, a aranžman njegov brat gitarista Dejan. Pored njih dvojice, član benda je i bubnjar Zoran Marjanović Čeda.
Gosti u ovoj pesmi su Miša Tričković Tričko na bas gitari i Ivica Maksimović na solo gitari.
Relej se prošle godine predstavio video spotovima za pesme “Hodamo na rukama”, “Spasi me”, “Ti si sama birala” i “Glad”, promovisao je svoj album u Klubu Sokoj u Beogradu i predstavlja jedno veliko osveženje na našoj rokenrol sceni.
U četvrtak, 12. januara, s početkom u 12 časova, posetioce Gvarnerijusa očekuje koncert najtalentovanijih učenika violine Muzičke škole “Davorin Jenko”.
Koncertnu scenu podeliće Danina Mitrović, Sonja Ristić, Ljubica Puača, Sofija Nikitović, Kaja Ristić, Lana Krstić, Natalija Milin, Lilijan Šćekić, Ana Tabučić, Petar Minić, Sava Milošević, Milena Milošević, Milan Dubaić, koji će nastupiti uz klavirsku saradnju Dušice Mladenović, Mine Ćurčić i Nikolije Gigov.
Mladi virtuozi izvešće dela Aldera, Komarovskog, Sarasatea, Vijenjavskog, Hendla, Hačaturijana, Betovena…
Koncert polaznika Muzičke škole “Davorin Jenko”, plakat
Organizatori koncerta su Ustanova kulture Gvarnerijus u saradnji sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije.
Endru Ranken, bubnjar legendarnog sastava The Pogues, preminuo je u 72. godini.
Od Rankena su se na društvenim mrežama oprostili članovi benda kojem se bubnjar pridružio 1983. godine.
“Sa dubokom tugom objavljujemo da je preminuo Endru Ranken, bubnjar, osnivač i srce benda The Pogues. Endru, hvala ti za sve, tvoje prijateljstvo, tvoju duhovitost i velikodušnost duha, i naravno, za muziku; zauvek iskren prijatelj i brat. Naše misli i ljubav su uz njegovu porodicu u ovim tužnim i teškim trenucima”, napisali su na mreži X.
The Pogues drummer Andrew Ranken has sadly died aged 72. The talented musician was a founding member of the band, helping bring the first line-up together in 1983. RIP pic.twitter.com/IbIMij9HWc
Uzrok smrti još uvek nije poznat, ali slavni bubnjar godinama se borio sa raznim zdravstvenim problemima, uključujući hroničnu opstruktivnu bolest pluća.
Ranken je bubnjeve počeo da svira sa 14 godina, a nešto kasnije upoznao je osnivače kultne grupe – Šejna Mekgouena i Džema Finera, koji su ga pitali da im se pridruži. Endru je isprva odbio njihovu ponudu jer je već bio glavni pevač benda The Operation. Međutim, na kraju se predomislio te je 1983. godine postao stalni bubnjar The Poguesa. Ranken je bio naveden na svim zvaničnim snimcima benda, od kultnog debitantskog albuma “Red Roses for Me” iz 1984. do albuma “Pogue Mahone” iz 1996. godine.
Od Rankena se oprostila i Šioban Mekgouan, sestra preminulog Šejna , koja je rekla:
– Endru je bio veoma važan deo priče. Brat benda i neverovatno talentovan i jedinstven bubnjar. Počivaj u miru.
Mekgouan je preminuo u novembru 2023. godine, u 66. godini.
Originalni članovi benda, Džejms Fernli, Džem Finer i Spajder Stejsi prošle godine su se ponovo okupili, bez Mekgouana i Rankena, kako bi obeležili 40 godina postojanja albuma “Rum, Sodomy & the Lash”. Na turneji su im se pridružili mnogi gostujući izvođači, uključujući Nadine Šah i članove muzičke grupe Fontaines D.C.
Inače, bend je osnovan 1982. godine, a poznat je po kombinovanju panka sa tradicionalnom irskom muzikom. Iako je bend nastao u Londonu, imao je snažan irski identitet jer su mnogi članovi bili irskog porekla, uključujući frontmena Šejna Mekgouana.
Evropa polako ulazi u novu fazu digitalizacije, a jedan veliki medijski potez mogao bi uskoro da promeni navike miliona ljudi, naročito vozača.
Plan je jednostavan: analogni FM radio, koji decenijama dominira u automobilima i kućnim uređajima, postepeno bi trebalo da bude ugašen i zamenjen digitalnim standardom DAB+.
Za razliku od ranijih tehnoloških prelazaka, ova promena neće ostati “na papiru”. Ako se plan bude sprovodio po predviđenom rasporedu, vlasnici automobila starijih generacija mogli bi prvi da osete posledice jer mnogi fabrički radio-uređaji u njima nisu kompatibilni sa digitalnim signalom.
Prema navodima francuskih medija, regulator ARCOM (francusko telo za audiovizuelne medije) još je 2024. godine objavio izveštaj o budućnosti radija, u kojem je predviđen plan da se analogni FM signal postepeno ugasi, a emitovanje pređe isključivo na digitalnu tehnologiju.
Cilj je da FM u Francuskoj u potpunosti nestane do 2033. godine.
Marija Karan/ Photo: AleX
Plan prelaska na DAB+ predviđa dve ključne etape.
Prva, pripremna faza, trebalo bi da traje od 2024. do 2027. godine. Tokom tog perioda očekuje se postavljanje novih DAB+ predajnika, proširenje pokrivenosti signalom i prilagođavanje regulative.
Druga faza, predviđena za period od 2028. do 2033, bila bi migracija, odnosno postepeno gašenje FM predajnika.
Frekvencije koje se oslobode ne bi se ponovo dodeljivale, što bi u praksi značilo da se FM polako “gasi” i ostaje u prošlosti.
DAB+ (Digital Audio Broadcasting) je digitalni radio sistem koji omogućava kvalitetniji zvuk, stabilniji prijem i veći broj radio-stanica na jednom području.
Za razliku od FM-a, digitalni signal može da prenosi i dodatne informacije, poput naziva pesme, programa ili vesti, koje se prikazuju na ekranu uređaja.
Zagovornici prelaska ističu da je FM tehnologija zastarela i da zauzima previše radio-spektra, dok digitalni standard omogućava efikasnije korišćenje frekvencija.
Ipak, plan donosi i ozbiljna pitanja šta će se dogoditi sa milionima uređaja koji rade isključivo na FM signal?
FM radio/Photo: Freepik
Najviše su pogođeni automobili proizvedeni pre 2020. godine, koji u velikom broju slučajeva nemaju ugrađen DAB+ prijemnik.
Kada FM signal počne da se gasi, takvi uređaji više neće moći da hvataju radio-stanice na klasičan način.
Francuski mediji već prenose zabrinutost vozača starijih automobila, jer mnogi od njih svakodnevno koriste FM radio, posebno na dužim putovanjima.
Situaciju donekle olakšava činjenica da od 20. decembra 2020. godine važi evropsko pravilo prema kojem svi novi putnički automobili (M-kategorije) koji se prodaju ili iznajmljuju u Evropskoj uniji moraju imati ugrađen DAB+ prijemnik.
To znači da su vozači automobila kupljenih nakon 2021. godine uglavnom već pokriveni, ali starija vozila ostaju problem.
Za vlasnike starijih automobila, opcije su uglavnom sledeće:
– zamena radio-uređaja modelom koji podržava DAB+
– kupovina DAB+ adaptera, koji omogućava prijem digitalnog signala preko postojećeg sistema
– slušanje radio stanica putem interneta (preko telefona), što zavisi od mobilne mreže i potrošnje podataka
Iako se 2033. godina navodi kao cilj, stručnjaci ističu da bi rok mogao biti pomeren ukoliko DAB+ ne bude dovoljno brzo prihvaćen među korisnicima.
Drugim rečima, FM neće nestati “preko noći”, ali trend prelaska na digitalni radio u Francuskoj deluje sve ozbiljnije.
Odluka ARCOM-a predstavlja veliki korak ka modernizaciji, ali otvara i pitanje održivosti, jer milioni ispravnih FM uređaja, od kućnih radija do auto-sistema, mogli bi u narednim godinama postati praktično beskorisni.
Poznati slovenački sastav Laibach najavljuje novi album pod nazivom “MUSICK” koji će biti objavljen 1. maja 2026. na vinilu, CD-u i digitalno, za izdavačku kuću Mute
Na predstojećem albumu, Laibach istovremeno slavi i razigrano kritikuju savremeno doba iskrivljene stvarnosti i kičastog AI kopiranja, kroz kolekciju neosporno zaraznog popa koji se prepušta hiper-vođenoj postmodernosti.
Sam naslov albuma, “MUSICK”, ključ je ove ambivalentnosti. On govori o prezasićenosti, o “mučnini od muzike“ u vremenu kada je ima toliko da sa njom jedva možemo istinski da stupimo u kontakt.
Laibach/ Photo: Nika H. Praper & Ludvik
Svakoga dana se na internet postavi više od 100.000 novih pesama, a sve veći broj njih su AI tvorevine, svojevrsni digitalni otpad. Kao i u mnogim aspektima savremenog života, i samo slušanje muzike danas nas navodi da preispitujemo samu stvarnost.
“MUSICK” o toj “bolesti“ govori kroz stalno izobličene zvukove i referentne tačke, ali se istovremeno bavi i drugom vrstom bolesti: patološkom posvećenošću muzici, “opsesijom, svojevrsnom drogom” koja i dalje pokreće Laibach u ovom dobu prezasićenosti.
Album je najavljen singlom “Allgorhythm“, na kojem gostuje ganška pevačica Wiyaala. Pesmu je producirao Richard X (poznat po radu sa Sugababes, Goldfrapp, New Order i Kelis), a prati je spot u kojem se pojavljuju istaknuti frontmen Laibacha i Wiyaala, osmišljen da vam “poremeti algoritam“ u najboljem mogućem smislu.
Laibach, DOB/ Photo: AleX
Ovaj prvi uvid u album predstavlja smelu mešavinu elektronskih pop obrazaca, zaraznih refrena i neumoljivih ritmova. I sadržajem i formom, pesma vešto izjednačava manipulativnu prirodu algoritama sa prirodom same muzike – obe funkcionišu kao čini pod čijim se uticajem nalazimo.
Sve nas to podseća zapravo na synth-pop estetiku osamdesetih, a o čemu Laibach kaže: – Osamdesete nisu nostalgična referenca, već formativni trenutak: decenija u kojoj su digitalna logika, neoliberalna ekonomija i sistemi masovnih medija postali u potpunosti operativni i globalno sinhronizovani. Synth-pop nije bio samo muzički stil; bio je zvuk rane automatizacije, standardizacije i programirane emocije. Korišćenjem tog muzičkog jezika u “Allgorhythmu“ ne okrećemo se unazad, već razotkrivamo tačku porekla današnje algoritamske kulture. Algoritam se nije pojavio sa veštačkom inteligencijom; on je već postojao u ritam-mašini, sekvenceru, mreži, u unapred zadatim podešavanjima. Synth-pop je normalizovao ideju da se i samo osećanje može inženjerski oblikovati, ponavljati i optimizovati. U tom smislu, “Allgorhythm“, je manje pesma, a više dijagram. Ona funkcioniše unutar poznate, gotovo utešne strukture, dok istovremeno pokazuje kako sistemi kontrole najefikasnije deluju onda kada su prijatni, predvidivi i internalizovani. Album u celini nastavlja ovu logiku: on ne kritikuje algoritme spolja, već govori njihovim jezikom — jer se moć najjasnije razotkriva kada se oponaša, pojača i pusti da sama sebe ogoli.
Laibach, DOB/ Photo: AleX
O saradnji sa pevačicom Wiyaalom, što uvodi još jedan sloj kontrasta, s obzirom da njen glas dolazi iz drugačijeg muzičkog i kulturnog konteksta, Laibach kaže: – Saradnja sa Wiyaalom nastala je prirodno i bez kalkulacije. Njen glas unosi ljudsko prisustvo koje ne pripada zatvorenom krugu zapadnog digitalnog popa. On uvodi trenje — drugačiji ritam, akcenat i telesnost — naspram krute, programirane strukture numere. U okviru “Allgorhythma“, njeno prisustvo funkcioniše istovremeno kao kontrast i kao pojačanje: ne kao “egzotični“ kontrapunkt, već kao podsetnik da globalni sistemi apsorbuju sve glasove, bez obzira na poreklo. Na nivou albuma MUSICK u celini, ova napetost između organskog i programiranog, lokalnog i univerzalnog, provlači se kroz čitavo izdanje. Sistem ne isključuje razliku, on je integriše.
Na taj način, “Allgorhythm“ nastavlja dugogodišnju strategiju Laibacha: moć se najjasnije razotkriva kada se oponaša, pojača i pusti da sama sebe razotkrije. Ovaj pop pravac nedavno je privukao pažnju slovenačkog javnog servisa RTV, koji je pesmu razmatrao kao potencijalnog slovenačkog predstavnika za Pesmu Evrovizije 2026, pre nego što se RTV Slovenia krajem prošle godine povukao iz takmičenja.
Laibach, DOB/ Photo: AleX
Album “MUSICK” nastajao je u maksimalističkom duhu u studiju Laibacha u Ljubljani. Okruženi svim mogućim alatima za stvaranje muzike, od analognih sintisajzera i igračaka do računara prepunih zvučnih aplikacija, Laibach su pozvali saradnike iz Slovenije i inostranstva, uključujući dugogodišnju saradnicu Donnu Marinu Mårtensson i Richarda X-a.
Iako su se uronili u savremene produkcijske stilove, od K-popa i J-popa do evrodensa devedesetih, bend naglašava: – Naš primarni uticaj i referentna tačka ostao je Laibach — u svim svojim nijansama, varijacijama i istorijskim transformacijama. Rezultat je album koji je izrazito pop, ali istovremeno i nepogrešivo — Laibach.
Bend kreće na turneju 18. maja u Gracu, pre nego nastave evropsku turneju. Više informacija potražite na OVOM linku.
Kao jedan od najvećih rok i metal festivala koji će se održati na Balkanu ove godine, Hills of Rock se vraća na Plovdiv Rowing Canal od 24. do 26. jula 2026.
Ovo će biti velika prekretnica za jedan od najmoćnijih i najcenjenijih heavy muzičkih događaja u Istočnoj Evropi, sa legendarnim izvođačima čiji je uticaj oblikovao istoriju svetske muzike, uz savremene predvodnike koji definišu budućnost heavy muzike.
Ovo izdanje dolazi u ključnom trenutku za Bugarsku. Kako zemlja zvanično pristupa Evrozoni, najavljuje vizu za digitalne nomade i ubrzano se pozicionira kao jedna od najbrže rastućih evropskih festivalskih i kulturnih destinacija, Hills of Rock predstavlja simbol rastućeg prisustva Bugarske na globalnoj muzičkoj i turističkoj mapi, i lako je dostupan iz svih delova sveta.
Koncert/Photo: Freepik
Poznat kao Grad sedam brežuljaka, Plovdiv je jedan od najstarijih kontinuirano naseljenih gradova u Evropi, koji spaja rimske ruševine, osmansko nasleđe i živu savremenu umetničku scenu. Svakog leta pretvara se u kulturno središte, a Hills of Rock je postao kamen temeljac te transformacije, privlačeći fanove širom Balkana i šire Evrope da dožive heavy muziku u zaista velikom formatu.
Na dramatičnoj pozadini kultnog Plovdiv Rowing Canala, Hills of Rock 2026 obećava tri eksplozivna dana vrhunske muzike uživo u jedinstvenom open-air okruženju. Prostrani kanal i okolni park stvaraju prirodni amfiteatar koji donosi upečatljiv kontrast između sirovog heavy zvuka i istorijske lepote jednog od najstarijih živih gradova u Evropi.
Od mračne, teatralne provokacije Merilina Mensona i hard rock nasleđa Godsmack koje dominira top-listama, do žanrovski neuhvatljive, modernometal eksplozije Electric Callboy, lineup za 2026. oslikava puni spektar heavy rock muzike, prošlost, sadašnjost i budućnost.
Koncert/Photo: Freepik
Fanovi mogu očekivati i legendarni punk stav Sex Pistols Featuring Frank Carter, razornu groove metal silinu Lamb of God, gotsku veličanstvenost Paradise Lost, emotivni intenzitet Deafheaven, kao i rastuću snagu nove generacije izvođača poput Northlane, Vended i Orbit Culture. Uskoro će biti najavljeno još izvođača.
Posetioci festivala mogu unaprediti svoje iskustvo boravkom u zvaničnom Hills of Rock kampu, smeštenom u neposrednoj blizini festivalske lokacije, koji nudi kompletnu infrastrukturu i pravu zajedničku atmosferu za fanove koji putuju iz cele Evrope i šire.
Klub Fest u Zemunu, koji ove godine obeležava 35 godina postojanja, ponovo otvara vrata svog kafe-bioskopa pod imenom FEST Cinema Caffe, u saradnji sa Institutom za film i bioskopsku kulturu Cinemac.
Ovo nije bioskop za blockbustere – ovo je bioskop za prave filmofile. Klub Fest je još od 1995. godine funkcionisao kao kafe-bioskop, sve do 1999. godine. Danas se, gotovo tri decenije kasnije, bioskop vraća na isto mesto, sa idejom da poveže bogatu istoriju prostora i savremeni filmski izraz.
Program je kurirao Institut Cinemac, sa ciljem da publici ponudi kvalitetan, raznovrstan i inspirativan izbor svetske, regionalne i domaće kinematografije – filmove koji podstiču razmišljanje, razgovor i filmsku strast.
FEST Cinema Caffe/ Photo: Cinemac Team
– Od kada smo otvorili kafić 1991. godine u predvorju bioskopske sale, želja nam je bila da napravimo celinu – bioskop sa kafićem u predvorju. To se tada nije desilo, iako smo pokušavali da sa tadašnjim distributerima oživimo bioskop. Odlukom da nas iz predvorja presele u salu, sinula je nova ideja – da od postojeće bioskopske sale napravimo kafe-bioskop. Tako je najpre nastao Kafe bioskop Pinki, a prvi film koji smo prikazali bio je Pre kiše Milča Mančevskog – izjavio je vlasnik kluba Fest, Branko Lužnik i priseća se da je bioskop radio do prvog dana bombardovanja 1999. godine, a da je poslednji film koji je trebalo da bude prikazan bila Kraljica Margo: – Bio je u zvaničnom repertoaru beogradskih bioskopa, a kuriozitet je da je u Festu egzistirao i zvanično poslednji bioskop u Zemunu. Za četiri godine prikazali smo više od 100 filmova, sarađujući sa svim tadašnjim distributerima. Eto, 27 godina kasnije ponovo smo na početku – tamo gde smo i stali.
FEST Cinema Caffe/ Photo: Cinemac Team
Program FEST Cinema Caffea:
Nedelja – Specijalne projekcije bioepika Nedelja je rezervisana za posebne projekcije biografskih filmova o muzičkim ikonama i umetnicima koji su menjali svet.
Ponedeljak – Eksperimentalno, buntovno, indie Dan za minimalizam, deadpan humor, provokativnu i eksperimentalnu kinematografiju. Na repertoaru su filmovi autora kao što su Jim Jarmusch, Kelly Reichardt, Aki Kaurismäki, Lars von Trier, Julia Ducournau, Shane Carruth i Jonathan Glazer. Fokus je na indie produkciji, subkulturama, buntu i filmovima koji inspirišu diskusiju.
Utorak – Klasični i vizuelno impresivni filmovi Utorak je posvećen filmskim klasicima i vizuelnim majstorijama autora poput Davida Lyncha, Ridleyja Scotta, Stanleyja Kubricka, Francisa Forda Coppole, Bonga Joon-hoa, braće Coen i Kathryn Bigelow – filmovima koji su oblikovali svetsku kinematografiju.
Sreda – Balkanski autorski bioskop Sreda donosi savremeni autorski film sa Balkana – iz Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije i Crne Gore. Program obuhvata filmove sa temama bunta, muzike i subkulture, ali i intimne, lične priče, uz razgovore sa autorima i Q&A sesije.
Horsman Kojot, studio Fest/Photo: AleX
FEST Cinema Caffe biće otvoren u nedelju, 15. februara u 19:30, projekcijom filma “Bob Marley: One Love“ (2024).
Posle projekcije, DJ Horsman Kojot nastavlja veče reggae setom, pretvarajući bioskop u prostor za druženje, muziku i slavlje.
Dan kasnije, u ponedeljak 16. februara u 19:30 biće prikazan film “Clerks“ (1994) a u utorak 17. februara u 19:30, film “Dune“ (1984).
