Manntra je nedavno otvorila svoju “Titans” turneju, koncertom koji su odsvirali 5. februara u Berlinu. Kad pokore Nemačku i Austriju, stižu nam i u Beograd, a poslednji koncert će održati u Zagrebu.

Marko Matijević Sekul, u pauzama od pakovanja opreme, tokom selidbe sa jednog na drugi koncert, imao je taman dovoljno vremena da porazgovara sa nama, te da najavi šta nas očekuje u Beogradu, ali i u daljem radu benda.

Mada je turneja tek počela, kako se osećaš posle prvih nekoliko koncerata?
– Odlično! Nismo očekivali odmah u startu takvu reakciju i nekako se uvijek osjećamo kao da su stvari koje se događaju nekako veće od samih nas. Ludo je vidjeti ljude koji dolaze na koncert sa punim rukama tetovaža povezanih sa nama ili vidjeti koliko im znači to što su tamo sa nama na tim koncertima. Znaš da je muzika strašno jaka sila, ali to ne osvijestiš dok ne vidiš koliko ona pokreće stvari.

Pri kraju turneje, dolazite nam u Beograd. Kako doživljavaš ovdašnju publiku i koliko vam znači povratak na ovu scenu?
– Prošlu turneju smo svirali u Beogradu i to je bilo iskustvo koje nismo očekivali. Kako nikada do tada nismo svirali u Srbiji, mislili smo da ne postoji neki veliki interes, ali koncert je bio odlično posjećen i totalni kaos. Ljudi su se zabavljali, skakali, pjevali, ma iskustvo za ponoviti. Zato smo rekli, moramo se vratiti čim prije!

Manntra objavila novi album i najavila evropsku turneju Titans 2026

Da li imate neku turnejsku tradiciju ili ritual koji vam pomaže da na putu ostanete fokusirani i povezani kao bend?
– Mislim da je najbolja tradicija ta da smo svi nekako u glavi na istom. Imamo ista očekivanja i želje i racionalni smo, ne živimo u nekim iluzijama. Tada sve funkcionira.

Kad pogledaš na diskografiju od “Horizont” do “Titans”, postoji li neki trenutak ili pesma koja ti je promenila pogled na to šta Manntra “može da bude” kao bend?
– U startu smo odmah imali nekakav hit sa pjesmom “Kiša“. Znači, Manntra je imala odmah vatreno krštenje i od početka su je ljudi primjećivali. Nekako nikad nismo bili bend koji je prolazio ispod radara. Zašto, nemam pojma, ali smo definitivno imali veliku sreću da nas ljudi odmah prepoznaju i to je olakšalo i ubrzalo puno toga.

Da li se dešava da neka pesma “procveta” tek na koncertima i dobije novo značenje kroz reakcije publike?
– Apsolutno. Puno pjesama koje nismo nikad planirali svirati sada su dio našeg repertoara jer su ljudi u njima nešto pronašli i vidjeli nešto što mi ni sami nismo. Ali to je ljepota toga, zar ne?

Naravno da jeste. Potrudićemo se da u Beogradu udahnemo novi život još nekim od pesama sa repertoara. Koliko planiraš unapred razvoj benda, a koliko prepuštaš intuiciji i spontanosti?
– Mi smo jako spontani band. Shvatili smo rano da nema ništa od planiranja i da se sve nekako dogodi onako kako treba bit.

“Live in Leipzig”… Manntra objavila album sa koncerta u Lajpcigu

Kao autor, producent i frontmen, da li osećaš pritisak da svaki novi materijal mora biti “jači” od prethodnog, a svaka turneja još bolja?
– Osjećam donekle, a sa druge strane to je dio napretka. Mislim da je svaki album bolji i svaka turneja zanimljivija. To je kao da svaki dan trčiš i zadaješ si još dodatnih deset metara u ruti. Nećeš ni primijetiti da sada odjednom lagano radiš deset kilometara u komadu, što je nekad izgledalo kao izazov za dobrog atletičara. Sve je tako u životu, bitno je makar centimetar dalje dogurati nego prošli put i već si na putu da ostvariš nešto više nego do sada.

Kada se osvrneš na početke benda i ovo gde ste danas, šta bi istakao kao najveću promenu?
– Da je bend sazrio, da smo uspjeli prenijeti našu priču i energiju publici i da je to sada nekako sraslo u jednu veliku, kohezivnu priču koja se međusobno nadopunjuje.

Danas se muzika sve više konzumira kroz kratke formate i društvene mreže. Koliko ti je važno da Manntra ostane bend koji drži do koncepta i albuma?
– Neko vrijeme su nam govorili da moramo raditi live story, TikTok, Twitch, a mi smo odlučili raditi sve obrnuto. U svijetu gdje ispada da bi pojedinci prodali mamu za lajk, mi smo odlučili biti bend onako kako je nekad bilo. Objavljujemo stvari oko benda, ne objavljujemo naše osobne stvari i za nas to nekako funkcionira. Ne treba ogoliti sve da bi se dobio taj prokleti reach od kojeg nemaš ništa. Ljudi moraju shvatiti da izvođači sa 500.000 followera prodaju manje karata od onih koji imaju 30.000 pravih followera. Ovo ostalo su samo nabacani ljudi koji su tamo iz krivih razloga, senzacionalizma nekih objava ili događaja. To nije realno i društvene mreže su zapravo kolektivna zamka i pušiona.

Scena se brzo menja, danas imamo projekte koji spajaju metal/alt estetiku sa pop aranžmanima. Kako ti vidiš taj raskorak i eventualne sličnosti između takvog pristupa i onog što radiš sa Manntrom?
– Uvijek je toga bilo. Zar nisu Beastie Boys bili upravo to u ono vrijeme, na primjer, i mnogi drugi prije njih i poslije? Nije to ništa novo. Samo je danas estetika drugačija pa se čini da je to nešto novo. Ono čega zapravo više nema su subkulture i svi sve slušaju, što je super, ali sa druge strane ne gradi nikakav karakter individualca niti jasno mišljenje.

Da li bi mogao sebe jednog dana da zamisliš u potpuno drugačijem muzičkom izrazu?
– Ne bih. Da možda napišem pop pjesmu nekom ok, volim muziku, ali da to pjevam na stageu? Nema šanse.

Šta publika može da očekuje od vas po završetku turneje – novi materijal, eksperimentisanje, promene?
– Nešto novo prčkamo u slobodno vrijeme izmedu turneja… ima dosta zanimljivih idea pa ćemo vidjeti 🙂

Na kraju, šta bi voleo da publika ponese sa koncerata ove turneje, osim dobre energije i uspomena?
– Htio bi da upoznaju nekog na koncertu koji će im postat odličan prijatelj a možda i ljubav! Šta nije to super kad se dogodi? To je poanta također!

Čuli ste, u Zappa Bazu 21. marta dođite sami, nikad ne znate šta može da se desi. Možda odete kući sa novom uspomenom (ili brojem telefona), a na sledeći koncert sa novom ekipom.

Očekivanja moramo da opravdamo, da nam se Manntra vrati još koji put. 21. marta ih podsećamo šta je (i ko je) beogradska publika.

J. Ilić za HL