Skunk Anansie neće dugo čekati sa naslednikom prošlogodišnjeg albuma “The Painful Truth”. Skin je u intervjuu za Vogue Adria otkrila da bend planira novi album, ali i da će pre toga napraviti jednogodišnju pauzu od turneja.
– Baš sam uzbuđena. Napravićemo novi album. Uzećemo godinu dana pauze od turneja, napravićemo ga polako i razvijati zvuk koji smo sada stvorili. Želimo da razvijemo taj novi zvuk – rekla je Skin.
Odluka da nastave sa novom muzikom ima dodatnu težinu zbog načina na koji je nastao “The Painful Truth”. Skin kaže da su članovi Skunk Anansie tim albumom zapravo želeli da provere koliko je “života ostalo u bendu” posle više od tri decenije.
– Napravili smo album da bismo videli koliko je života ostalo u bendu. Kada postojiš 32 godine, mislim da je važno da zastaneš i proveriš šta želiš da radiš sa svojim vremenom i životom. Da li želiš da nastaviš da budeš u bendu? Da li želiš da i dalje pišeš pesme?
Odgovor je trebalo da stigne iz studija. Skin kaže da bi dobre nove pesme bile potvrda da Skunk Anansie i dalje imaju razlog da nastave, dok bi “loše i dosadne” možda značile da je vreme da prestanu.
Skunk Anansie/Photo: Marko Ristić
Pevačica pritom nema ništa protiv bendova koji nastavljaju da nastupaju oslanjajući se na svoj stari katalog, ali kaže da takva karijera nju ne zanima.
– Ne bih želela da budem u bendu koji ne stvara i ne piše. Kreativno sam oduvek bila neko ko ide napred. Volim da stalno postoji nešto novo. Ne mogu samo da se oslonim na prošlost i kažem: hajde da vidimo šta smo nekada radili.
“The Painful Truth” je, prema njenim rečima, dobio toliko dobre reakcije da je u jednom trenutku pozvala osobu zaduženu za PR i pitala zašto im šalju samo pozitivne kritike.
– Rekla sam: šaljete nam samo dobre recenzije, gde su loše? A oni su mi odgovorili da ih nema. Čak ni oni od kojih biste očekivali nešto negativno nisu imali ništa loše da kažu. Pomislila sam: vau, okej. Sada moramo da napravimo nešto još bolje. To je najteži deo.
Jethro Tull objavili su prošireno izdanje albuma “J-Tull Dot Com” iz 1999. godine. Novo izdanje pod nazivom “J-Tull Dot Com: Another Cast Of The Net” izašlo je 14. avgusta za InsideOutMusic, a donosi potpuno novi miks albuma, neobjavljene studijske snimke i koncertni materijal.
Za novi miks bio je zadužen Brus Surd iz grupe The Pineapple Thief, koji je album obradio u stereo, 5.1 Surround Sound i Dolby Atmos formatima. Kao prvi primer novog zvuka predstavljena je remiksovana verzija uvodne pesme “Spiral”.
Najobimnije izdanje čine tri CD-a i Blu-ray. Prvi disk donosi originalni miks albuma, drugi kompletan Surdov remiks iz 2026, dok se na trećem nalazi dodatni materijal. Među njim je šest ranije neobjavljenih studijskih snimaka – “Aborted Soliloquy”, akustična verzija “Dot Com”, “Recollection No 5”, “Pipes (Close To You)”, “Sad Suit” i “Stigmata”. Tu je i novi miks pesme “The Secret Language of Birds”.
J-Tull Dot Com: Another Cast Of The Net
U arhivu se posegnulo i za tri koncertna snimka iz Katovica sa turneje 2000. godine – “Hunt By Numbers”, “Dot Com” i “AWOL”, koji do sada takođe nisu bili objavljeni. Blu-ray sadrži Dolby Atmos, 5.1 Surround Sound i 24-bitni stereo miks glavnog albuma, kao i 24-bitne stereo verzije dodatnih studijskih snimaka.
“J-Tull Dot Com: Another Cast Of The Net” objavljen je i kao dvostruki vinil od 180 grama, što je ujedno prvo vinilno izdanje albuma “J-Tull Dot Com”. Ta verzija donosi novi miks albuma i studijski bonus materijal.
Originalni “J-Tull Dot Com” snimila je postava Jethro Tull koju su činili Ian Anderson, Martin Barre, Endru Gidings, Doan Peri i Džonatan Nojs. Album je objavljen 1999. godine, u periodu kada je bend svoj prepoznatljivi folk i progresivni rok zvuk povezivao sa tada savremenijim produkcijskim uticajima.
Digitalno deluxe izdanje sadrži 25 numera i dostupno je i u 24-bit/96 kHz HD audio formatu.
Izdanje predstavlja presek perioda koji je usledio nakon pobeda benda na 9. Bunt rok festivalu i Beogradskom autorskom rok festivalu (BARF), tokom kojeg je Paks nastupio na 11 festivala i brojnim koncertima širom regiona, među kojima su EXIT, Arsenal Fest, Bedem Fest, Sajeta i Malomfeštival.
Paks/Photo: STELLA Photography
Izbor mesta na kojem je album snimljen ima i zanimljivu vezu sa Goblinima. Taj bend je 1995. godine objavio koncertno izdanje “KST Live”, a tri decenije kasnije pozvao je Paks da nastupi kao gost na koncertu u istom prostoru. Upravo sa tog nastupa nastalo je prvo koncertno izdanje Paksa.
Bendu se na koncertu pridružio basista Matija Pešić, dugogodišnji saradnik njihove koncertne postave, nekadašnji član benda Keni nije mrtav, koji danas nastupa i kroz autorski projekat Matizard.
Autorsku i izvođačku okosnicu Paksa čine Filip Pavlović, koji potpisuje muziku i tekstove, peva i svira gitaru i trubu, i bubnjar Minja Vuletić. Zvučni inženjering i miks albuma potpisuju Dragan Alimpijević Pik i Filip Pavlović.
Paks/Photo: STELLA Photography
Paks/Photo: STELLA Photography
Paks/Photo: STELLA Photography
Paks/Photo: STELLA Photography
Na albumu su pesme “Sveta dva”, “Cvet”, “Pitam”, “Kabriolet”, “Boje”, “Javi se”, “Leto”, “Zaboravi” i “Noć”. Među njima su i koncertne obrade pesama “Zaboravi” grupe Debeli Precjednik i “Kabriolet” izvođača z++.
– Ovaj album za nas nije cilj, već dokument jednog perioda benda. Posle pobeda na festivalima i brojnih nastupa širom regiona želeli smo da sačuvamo koncert koji najbolje predstavlja kako Paks zvuči uživo u ovom trenutku. Istovremeno, osećamo da smo tek na početku – poručuju članovi benda.
Kako dodaju, u narednom periodu žele da razvijaju svoj zvuk kroz duvačke sekcije, nove aranžmane i snažniju koncertnu energiju.
Posle objavljivanja “Uživo u KST”, Paks nastavlja sa koncertnim aktivnostima širom regiona, dok istovremeno radi na debitantskom studijskom albumu.
Zemun će od 19. do 23. avgusta biti domaćin novog izdanja Zemun Festa, koje na Veliki i Magistratski trg donosi filmski program sa ostvarenjima predstavljenim na velikim svetskim festivalima, takmičenje mladih autora i niz koncerata.
Festival će biti svečano otvoren u sredu, 19. avgusta u 20 časova francuskim filmom “Električni poljubac”, koji je otvorio i ovogodišnji 79. Kanski festival. Od četvrtka do nedelje projekcije na Velikom trgu počinjaće u 20.30 časova, a ulaz je besplatan.
U četvrtak, 20. avgusta, na programu je dokumentarni film “Utakmica” (“The Match”), predstavljen u Kanu i Karlovim Varima, koji kroz duel Argentine i Engleske iz 1986. godine govori o njegovom širem istorijskom i geopolitičkom kontekstu.
Dan kasnije biće prikazan film “Roze” (“Rose”) sa Berlinala, za koji je Sandra Hiler osvojila Srebrnog medveda za najbolju ulogu.
Zemun fest filmski program
Subota, 22. avgust, rezervisana je za domaći porodični film “Hajduk u Beogradu” reditelja Milana Todorovića, nastao prema romanu Gradimira Stojkovića. Festival će u nedelju zatvoriti francuska komedija “Krešendo” (“Crescendo”) Anjes Žaoui, iz Kanske selekcije, čija se radnja odvija iza kulisa priprema Mocartove opere.
Internacionalni takmičarski program mladih autora biće održan od 20. do 23. avgusta na Magistratskom trgu, sa početkom u 20.30 časova.
Zemun Fest ove godine ima i obiman muzički program, u kojem su najavljeni Baby Lasagna, Devito, 2soma, Edo Maajka, Nipplepeople, Who See, Regina, Dr Nele Karajlić i Cotton Pickers.
Ulaz na koncerte u četvrtak, 20. avgusta, biće besplatan, a te večeri nastupiće Partibrejkers, Deca iz vode, EKV tribute bend, i pobednik Zemunskog proleća. Za ostale koncertne večeri ulaznice su u prodaji.
Troj Sivan objavio je novi singl “She’s the Best”, naslovnu numeru sa svog četvrtog studijskog albuma, koji će biti objavljen 9. oktobra za Interscope Records.
Pesmu su napisali Troj Sivan, Liland, Džordž Danijel, Džek Antonof i Styalz Fuego, dok produkciju potpisuju Danijel, Antonof, Styalz Fuego i Sivan. “She’s the Best” počinje izgovorenim stihovima, uz koje se postepeno uključuju gitare, gudači i sintisajzeri. Pesma je zamišljena kao slavlje i posveta ženama, naročito trans ženama, drag kraljicama, osobama koje se izražavaju ženstveno i duhu ženstvenosti koji su oblikovali Sivanov život, kreativnost i osećaj sopstva.
Troj Sivan – She’s the Best, cover Luca Hellwich for GvS Studio
Uz singl je objavljen i spot, na kojem je Sivan ponovo sarađivao sa rediteljem Gordonom fon Stajnerom, nakon spotova “One of Your Girls”, “Got Me Started” i “Rush”. Poslednja dva donela su nominacije za Gremi. Inspirisan duhom kvir Njujorka osamdesetih godina, video kombinuje hiperfemininu ikonografiju sa glamurom, senzualnošću i fluidnim izrazima ženstvenosti, a u spotu se pojavljuje i Nikol Kidman.
Objavljivanje singla ujedno je i najava albuma “She’s the Best”, koji se bavi željom, identitetom, radošću, usamljenošću i osećajem kvir pripadnosti.
– ‘She’s the Best’ je slika koja beleži moj život u svim njegovim raspoloženjima i bojama. Istražuje vrtoglave vrhunce poslednjih nekoliko godina, kao i samoću i čežnju koje su se krile ispod njih. Haotična je, slojevita, organska, nemirna i živa. Deluje mi kao najautentičnija i najkreativnija verzija mene koju sam ikada podelio sa drugima – kaže Sivan.
Troj Sivan, General Press Photo credit Marcus Cooper
On dodaje da je tokom tog perioda shvatio šta smatra konstantom u svom životu:
– Negde usput shvatio sam da jedina konstanta u mom životu, ono što me je održavalo koliko-toliko prisebnim, nisu ni posao ni muškarci, već ono ženstveno. Hvala bogu na svima njima.
“She’s the Best” stiže tri godine nakon albuma “Something to Give Each Other”, objavljenog 2023. godine. Taj album debitovao je među prvih pet na Billboard 200 listi i na prvom mestu Billboardove Dance/Electronic Albums liste, a prema podacima izdavača ostvario je više od 2,2 milijarde strimova širom sveta. Sa njega su objavljeni singlovi “Rush”, “One of Your Girls” i “Got Me Started”.
Gitarista, autor i pevač Nikola Čuturilo Čutura snimio je, zajedno sa pijanistom Ivanom Aleksijevićem Pančevcem, album “10 na 3, 4”, koji će tokom jeseni ili zime na vinilu, CD-u i digitalnim platformama objaviti producentska kuća Long Play.
Kao najavni singl i spot, Čutura predstavlja novu verziju pesme “Crvena su dugmad pritisnuta”, koju je svojevremeno komponovao kao član Riblje čorbe, a koja je originalno snimljena na albumu “Ujed za dušu” iz 1987. godine.
Crvena su dugmad pritisnuta, cover
Novi Čuturin album “10 na 3, 4” predstavlja specifičan iskorak u njegovoj karijeri. Uz jednu novu pesmu, “Đango”, posvetu Đangu Rajnhartu, tu je, u novim aranžmanima, devet već poznatih numera. Čutura ih je u različitim periodima napisao za druge izvođače, za potrebe televizijskih serija ili ih je snimio sam, ali se nisu našle na njegovim “regularnim” albumima. Sada su snimljene u ogoljenoj, intimnoj verziji – samo glas, klavir i gitara.
Pored najavnog singla, u novo ruho odevene su pesme prvobitno napisane za YU grupu (“Uzalud”) i Dejana Cukića (“Priča o ljubavi”). Tu su i numere nastale u spomen na Lazu Ristovskog (“Tiho”) i Nikolinu pokojnu sestru Marinu (“Maro, Maro”), koju je originalno interpretirao operski pevač Vukašin Savić.
Intimne verzije dobile su i teme nastale za popularne televizijske serije “Ulica lipa” (“Čovek tvoj”) i “Sva ta ravnica” – pesma “Neko bi zvezde skinuo”, koju je prvobitno otpevao Ogi Radivojević. “Neko kao ja” se u originalnoj verziji našla na istoimenoj Čuturinoj kompilaciji, dok je “Dobar dan” objavljena kao singl.
Nikola Čuturilo Čutura i Ivan Aleksijević Pančevac/Photo: Brian Rašić
Ovaj, kako ga Čutura naziva, kamerni album snimljen je zimus u Pančevu, u studiju džez bubnjara Dušana Duce Ivaniševića. Objašnjavajući naziv “10 na 3, 4”, Čuturilo kaže:
– Vrlo je jednostavno. Ima 10 numera i mi smo se spremili da ih odsviramo ‘na 3, 4’. Nema nasnimavanja, odsvirane su i otpevane ‘iz cuga’, za ‘termin i po’, za sedam, osam sati. Samo smo jurili adekvatan, dobar ‘tejk’. To je najbrže snimljen album u mom životu. Te su pesme zaslužile novi, bolji život. U svakom slučaju, zvuče drugačije.
Čuturilo dodaje i da je za sve pesme snimljen video. Kao i na većini njegovih ranijih izdanja, producent je Vlada Negovanović, dok je ton majstor Danijel Vuković. I vinilno i CD izdanje albuma donose originalne fotografije Branislava Brajana Rašića, dizajner omota je Dejan Matekalo, a izvršni producent albuma Zoran Vulović.
Nikola Čuturilo Čutura i Ivan Aleksijević Pančevac/Photo: Brian Rašić
Izbor numere “Crvena su dugmad pritisnuta” posebno je zanimljiv jer je Riblja čorba nikada nije izvodila uživo, a kasnije to nije činio ni Čutura sa svojim bendom.
– Pesma je podjednako, ako ne i duplo aktuelnija nego što je bila kad je napisana pre 40 godina. U ono vreme, mislim da je bila nezvanično zabranjena za emitovanje – seća se Čutura i otkriva podatak nepoznat čak i mnogim pasioniranim “čorbašima”.
Bora Đorđević i on su “Crvena su dugmad pritisnuta” prvobitno pisali za Dušana Prelevića. Prele je u početku bio oduševljen pesmom, ali je ona na kraju ipak završila na albumu Riblje čorbe.
Izlazak novog albuma pratiće i objavljivanje prve zbirke tekstova Nikole Čuturila u formi knjige, pod nazivom “Od zadnje do prve”.
– Tu će biti oko 100 hronološki poređanih mojih tekstova – od poslednje pesme, sa albuma ’10 na 3, 4′ do prve koja je objavljena. Biće i nekoliko neobjavljenih, kao iznenađenje.
Jedna zanimljivost vezana za tekstove nalazi se i na samom albumu.
– Na omotima su vrlo često tekstovi pesama, ali ja sam to sad izbegao. Oni će se svakako slušati, jer u ovoj, kamernoj formi, to prvo dolazi do ušiju. Umesto toga, za svaku pesmu sam napisao kratku priču koja implicira kako je i zašto ta numera nastala, neki interesantan događaj oko te pesme… Onda me nije mrzelo, pa sam za knjigu, uz tih 10 pričica koje će ići, uradio još 20 za izbor bitnih pesama koje sam napisao – zaključio je Čutura.
Brajan Mej na prilično neobičan način uključio se u raspravu o veštačkoj inteligenciji. Gitarista grupe Queen zatražio je od Meta AI-ja da mu pokaže kako izgleda omot albuma “The Game” iz 1980. godine, a rezultat ga je najpre nasmejao, a zatim poslužio kao uvod u mnogo ozbiljniju poruku.
Na originalnom omotu četvorica članova Queen stoje jedan pored drugog u kožnim jaknama, dok ih je verzija koju je napravila veštačka inteligencija, prema Mejevom sudu, pretvorila u gotovo neprepoznatljive likove.
“Jednostavno sam ovo morao da podelim sa vama. Pitao sam Meta AI da mi pokaže kako izgleda naslovnica albuma ‘The Game’. Ovo mi je dao! Dobar posao, zar ne?”, napisao je Mej na Instagramu.
Potom je ironiju podigao za još jedan stepen:
“Dakle, ovakva će inteligencija uskoro vladati svetom?! Pa, sjajno. Možda je ovo trenutak da shvatimo da NAM AI ZAPRAVO NE TREBA!!”
Međutim, pogrešno rekonstruisan omot albuma bio je samo povod. Mej je zatim naglasio da govori “vrlo ozbiljno” i usmerio kritiku na izgradnju data centara u Velikoj Britaniji, povezanih sa razvojem i korišćenjem veštačke inteligencije.
“Verujem da je cena koju ćemo uskoro platiti za ovaj ‘neizbežni’ razvoj događaja previsoka. Ne smemo da dopustimo izgradnju ovih odvratnih data centara u Ujedinjenom Kraljevstvu. Uništiće našu prelepu zemlju, kao što već uništavaju prelepu Ameriku”, napisao je Mej.
Norveški muzičar Sivert Høyem , frontmen grupe Madrugada, ponovo dolazi u Beograd. Sa svojim bendom nastupiće u utorak, 15. septembra, na Zappa Barci, na Keju kod Kule Nebojša, a koncert počinje u 21 čas.
Høyem u Beograd stiže nakon dva uzastopna solo albuma – “On an Island”, objavljenog 2024, i prošlogodišnjeg “Dancing Headlights”. Aktuelna turneja, međutim, neće biti posvećena samo novom materijalu, već predstavlja svojevrsni presek njegove dosadašnje karijere.
Ova godina za norveškog muzičara donosi i nekoliko jubileja. Album “Lioness” slavi deset godina od objavljivanja, “Exiles” dve decenije, dok Høyem ove godine puni 50 godina.
Najavljeno je da će se na repertoaru naći pesme iz različitih perioda njegove solo karijere, među kojima su “Prisoner of the Road”, “Moon Landing” i “Into the Sea”, ali i “Majesty”, jedna od najpoznatijih pesama grupe Madrugada. Organizatori najavljuju i manje očekivane numere i promene u repertoaru tokom turneje.
Sivert Høyem je solo karijeru razvijao paralelno sa radom u grupi Madrugada, a upravo spoj materijala iz te dve priče trebalo bi da bude osnova beogradskog koncerta.
Nekada je sport na televiziji podrazumevao jedno: utakmicu, prenos uživo, rezultat. Ko nije pratio to određeno takmičenje, jednostavno ga nije pratio. Onda su streaming platforme promenile pravila igre, i to ne postepeno, nego odjednom. Dokumentarci i serijali o sportu počeli su da privlače gledaoce koji nikada nisu kupili kartu za utakmicu, koji ne znaju pravila igre i koji, iskreno, nisu ni hteli da ih nauče.
Razlog je jednostavan. Sport prepakovan kao ljudska drama, dostupan kad god zaželiš, ne deluje kao sport. Deluje kao serija vredna gledanja. Ta promena perspektive iza sebe povlači celu kulturu analize, predviđanja i razumevanja sporta koja postoji izvan terena.
Statistička analiza postala je deo svakodnevnog navijačkog razgovora
Čarls Perin, sportski urednik koji je izgradio karijeru u redakcijama poput Daily Expressa i dugo prati promene u sportskim medijima, prepoznaje u tome jednu od ključnih promena u načinu na koji publika konzumira i razgovara o sportu. Dokumentarni serijali, primećuje, nisu samo popularizovali sportove kao što su košarka ili Formula 1 već su navijačima predali alate koji su nekada bili rezervisani za trenere i analitičare.
– Statistička analiza i taktičke razrade, koje su godinama bile domen stručnih štabova, sada su svakodnevna tema razgovora među navijačima koji su do tog znanja stigli kroz dokumentarce, a ne kroz decenijsko praćenje sporta. Ista analitička glad koja je to normalizovala izrodila je i posebne portale posvećene predviđanju ishoda. Detaljna analiza portala Smart Betting Guide pokazuje kako takvi servisi funkcionišu i po kojim kriterijumima ih vredi vrednovati.
Perrin tu pojavu posmatra spolja, kao novinar koji beleži šta se menja u kulturi konzumiranja sporta, ne kao učesnik.
Sport kao priča o porazu, rivalstvu i iskupljenju privlači one koji ne prate ligu
Ono što dokumentarce čini dostupnim i publici koja inače ne prati sport jeste to da se sport u njima retko svodi na rezultat. Filmske tehnike preuzete iz narativne fikcije, uključujući karakterne lukove, dramsku napetost i strukture razrešenja konflikta, smeštaju atletsko takmičenje u okvir koji funkcioniše nezavisno od toga da li gledalac razume igru.
Posebno je važno to da sportski dokumentarci često stavljaju u centar trenutke poraza, unutrašnjeg konflikta i lične krize, a ne samo trijumf. Gledalac bez ikakvog navijačkog identiteta može da se identifikuje sa sportistom koji se suočava s neuspehom ili rivalstvom, jer su to univerzalni dramski mehanizmi. Taj kulturni preskok, u kome sport postaje izvor priča o ambiciji, propasti i iskupljenju, objašnjava zašto su sportski dokumentarci zauzeli mesto u filmskoj kritici i kulturnim rubrikama, a ne samo u sportskim.
Epizodna forma daje prostora koji jedan prenos nikad ne može pružiti
Streaming platforme imaju jednu strukturnu prednost nad televizijskim prenosom koja se lako previdi. Dokumentarni serijal od šest, osam ili deset epizoda ima prostora za nešto što je unutar jedne utakmice ili jednog filma strukturno nemoguće, a to je postepeni razvoj likova i paralelnih priča.
Dostupnost na zahtev uklanja barijeru rasporeda. Ne treba biti budan u jedan ujutro zbog prenosa, ne treba pamtiti datum emitovanja, ne treba birati između dve emisije. Gledalac dolazi kad mu odgovara i ostaje koliko hoće. Taj format binge-gledanja, koji streaming nosi sa sobom, gradi emocionalno ulaganje u sportiste i timove tokom više epizoda, dublje nego što to može jedan sportski događaj. Kad pratite šest epizoda o timu koji se bori s krizom, ti sportisti prestaju da budu figure na terenu i postaju vam poznati.
“The Last Dance”, “Drive to Survive” i “Senna” redefinisali su šta sportski dokumentarac može biti
Tri naslova posebno jasno pokazuju kako je ovaj žanr promenio kulturni položaj sporta.
“The Last Dance”, Netfliksov serijal o Majklu Džordanu i Čikago Bulsu iz 2020, privukao je ogromnu globalnu publiku, uključujući mnoge gledaoce koji pre toga nisu imali nikakav kontakt s košarkom. Košarka ih nije zanimala, ali Džordanova priča, rivalstva, pritisak i propasti, te su ih privukle u potpunosti.
“Drive to Survive”, Netfliksov serijal posvećen Formuli 1, zaslužan je za ozbiljno proširenje publike ovog sporta, posebno u Severnoj Americi. Serijal se oslanja na lična rivalstva i atmosferu iza kulisa, a ne na tehničke detalje trka. Neko ko nije znao razliku između Mercedesa i Red Bulla nakon nekoliko epizoda mogao je da bira favorita i da mu stvarno bude stalo.
“Senna” iz 2010, dugometražni dokumentarac o Ajrtonu Seni, pokazao je nešto drugačije. Kritika ga je smestila među najbolje dokumentarce uopšte, ne samo sportske, što je direktno legitimizovalo žanr u filmskom smislu. Ulaganje streaming platformi u sportski dokumentarni sadržaj pratilo je tu tražnju, a ne obrnuto.
Taktička analiza prešla je iz trenerske sobe u svakodnevni razgovor navijača
Dokumentarci su taktičke i statističke razrade pretvorili u sredstvo pripovedanja. Podaci o formi, dijagrami kretanja igrača, analitički komentari nekadašnjih trenera, u dokumentarcima to nije suva tabela, nego deo dramskog toka. Gledaoci prihvataju tu analitičku perspektivu jer ona dolazi upakirana u priču, ne kao izveštaj.
Rezultat tog procesa vidljiv je u tome kako se danas razgovara o sportu. Navijač koji nikada nije studirao sportske nauke, ali je odgledao seriju o svom omiljenom timu, govori o taktičkim sistemima, o formi u ključnim mesecima sezone, o psihološkim pritiscima koji utiču na učinak. Taj analitički vokabular nije stigao sa terena, stigao je sa ekrana.
Dok streaming platforme nastavljaju da ulažu u sportski sadržaj, taj proces se neće usporiti. Sportski dokumentarci su dokazali da publika postoji i izvan tribina, a analitički okvir koji su ti sadržaji popularizovali nastaviće da menja način na koji obični gledaoci razumeju, prate i razgovaraju o sportu, bez obzira na to da li ikada posetite stadion.
Eksl Rouz otkrio je publici na koncertu Guns N’ Roses na MetLife stadionu u Nju Džersiju da se suočava sa problemima sa temporomandibularnim zglobom (TMJ), zbog kojih je nedavno prošao medicinski zahvat.
Pevač je o zdravstvenom problemu govorio tokom nastupa 12. avgusta, objašnjavajući da mu je leva strana i dalje utrnula i da oporavak nije jednostavan, posebno zbog prirode njegovog posla.
Rouz je opisao i neobične zvuke koje čuje dok peva, uporedivši ih sa Duškom Dugouškom koji mu žvaće u uhu, a u jednom trenutku rekao je da mu zvuči kao da će mu “vilica otpasti”.
Problem je za pevača dodatno nezgodan zato što pevanje podrazumeva intenzivno korišćenje mišića lica. Rouz je rekao i da mu je savetovano da izbegava žvakanje, na šta je reagovao u svom stilu, pitajući se kako bi onda uopšte trebalo da jede.
Zdravstvene tegobe ga, međutim, za sada nisu udaljile sa bine. Guns N’ Roses su na MetLife stadionu održali koncert u okviru aktuelne severnoameričke turneje, koja se nastavlja 16. avgusta u Sent Luisu, a potom vodi bend kroz SAD i Kanadu sve do završnog nastupa 19. septembra u Atlanti.
Rouz je, dakle, za sada odlučio da problem sa vilicom rešava paralelno sa turnejom – i bez otkazivanja koncerata.
