Skid Row otkrili su ime novog pevača samo nekoliko dana pre njegovog debija uživo sa bendom.
Erik Gronval je ranije bio pevač švedske rok grupe H.E.A.T. posle pobede u TV emisiji Swedish Idol TV 2009. On je takođe igrao vodeću ulogu u verziji “Jesus Christ Superstar” koju je emitovao NBC 2018. zajedno sa Alisom Kuperom i drugima.
Prvo pojavljivanje 34-godišnjaka sa Skid Row dolazi u obliku pesme “The Gang’s All Here”, naslovne pesme njihovog predstojećeg albuma.
Zatim će predvoditi veteranski bend kada budu svirali pre Scorpionsa na Sin City Nights u Las Vegasu koji počinje ovog vikenda u Planet Hollywood Resort & Casino.
Gronval menja ZP Tarta, koji se pridružio Skid Rowu 2016.
“Ovo je nova era za Skid Row”, napisao je bend u saopštenju. “Sa novim albumom, novim singlom i svetskom turnejom, stigao je i novi glas”.
– Ovim proglašavam krug svih jebenih krugova potpunim – rekao je Gronval, misleći na njegovu audiciju za švedski Idol, na kojoj je pevao pesmu Skid Row “18 and Life”.
“The Gang’s All Here”, šesti album grupe Skid Row, stiže 14. oktobra.
U subotu, 26. marta od 20 časova u Velikoj sali Doma omladine Big Bend RTS nastupiće sa dirigentom Vladimirom Nikolovim i tom prilikom premijerno predstaviti njegov novi umetnički projekat “Krik”.
Vladimir Nikolov je kompozitor čija muzika obuhvata širok spektar izraznih sredstava i žanrova, koristeći iskustva iz klasične muzike i džeza kao polaznu tačku. Već duže vreme je “iza scene” u ulozi aranžera u svetskim orkestarskim projektima, ali često nastupa i kao autor, dirigent, pijanista i gitarista sa renomiranim solistima i ansamblima. Program pod nazivom “Krik” sačinjen je od kompozicija koje je napisao u proteklih nekoliko godina. Stilski su veoma raznolike i čine organski spoj savremenog džeza, folklora i minimalizma. “Krik” je i naslovna kompozicija, koja je nastala tokom prvih dana zaključavanja tokom pandemije. “Krik” je oslobađanje energije, ali i bunt protiv površnosti.
Kako teku pripreme za koncert sa Big Bendom RTS, 26. marta u Domu omladine Beograda, šta publika može očekivati?
Vladimir Nikolov: Pripreme idu odlično. Vidim pravu posvećenost kod muzičara, ostaje se na probama i duže, radimo i sekcijske probe kako bi sve ispolirali do savršenstva. Publika može da očekuje jedan nesvakidašnji koncert i snažan muzički komentar današnjice.
Ovo će biti premijerno izvođenje Vaših novih kompozicija, recite nam nešto više o njima?
Vladimir Nikolov: Nezahvalno je reći, ali je živa istina da me je prvo zaključavanje 2020. podstaklo da više pišem svoju muziku, nešto što inače nije lako moguće sa svakodnevnim obavezama. Pored vremena koje se sazdalo bez najave, tu je bio i šok, neverica, strah i paranoja od te pandemije, čipova, milion razloga za komentarisanje kroz muziku. U tom kratkom periodu od nekoliko nedelja mislim da sam već imao 4, 5 numera, što mi je pokazalo da tu ima sadržaja za nešto novo i veće. Nakon toga sam sporadično nastavio da gradim repertoar uvodeći nove numere i došao do skoro kompletnog programa, ali falilo mi je još kompozicija da bi repertoar bio celovit. Početkom ove godine sam ponudio taj, za mene još uvek nezavršeni materijal, Big Bendu RTS, i njihov urednik Marko Đorđević je prihvatio ponudu bez razmišljanja, na čemu sam mu mnogo zahvalan. Posle te reakcije sam nastavio dalje i napisao još nekoliko numera, koje su pod uticajem poslednjih događaja i koje se karakterno nadovezuju na prethodne. U pitanju je bio dugoročni proces, koji tek sada dobija pravu formu. Materijal je inače veoma angažovan, što je za mene takođe velika novina. Kompozicije govore o današnjici, o promeni našeg života, prioriteta, gubljenja slobode… Ali ima tu i standardnog džez repertoara, malo i bluza, a uveo sam i jednu minimalističku kompoziciju koja je bila inspirisana našim, sad već osnovanim, strahom od kraja sveta. Jedan zaista neobičan miks, ali meni vrlo organski logičan.
Vladimir Nikolov/Photo: Marko Cvetković
Big Bend RTS je orkestar sa dugom tradicijom i sjajnim rezultatima, a sa njima sarađujete duži niz godina kao aranžer, dirigent… Zbog čega je važno postojanje jednog takvog ansambla pri javnom medijskom servisu i koliko doprinosi popularizaciji džez muzike kod šire publike?
Vladimir Nikolov: Sećam se da sam u jednom periodu baš redovno posećivao koncerte Big Benda RTS, kada sam pisao aranžmane za njih. Još uvek tada nisam boravio u Srbiji i uvek sam bio iznenađen posećenošću svih njihovih koncerata. To mi je tada, kao strancu, ukazalo da ovaj orkestar ipak nešto znači ljudima ovde, što je za mene bilo iznenađenje, jer je na Balkanu big bend kultura jako teško održiva, iako je bila vrlo aktivna pre raspada Jugoslavije. Nije preterano reći da je Big Bend RTS za Srbiju ono što je, recimo, Metropol Orkestar za Holandiju: nacionalno blago koje mora da se čuva, gaji i razvija, kako radom, tako i ulaganjima.
Sa sastavom Nikolov-Ivanović Undectet, koji predvodite sa kolegom Srđanom Ivanovićem i koji okuplja izuzetne muzičare, nastupili ste na otvaranju Beogradskog džez festivala 2019. godine. Kakve utiske nosite sa tog koncerta i da li je, možda, u planu novi album sa Undectetom?
Vladimir Nikolov: Moglo bi se reći da je to jedan od najbitnijih nastupa i tog benda i mene kao autora, jer je doprineo da ta muzika bude vidljiva svetu, kroz zdravu svetsku kritiku i brojne reakcije javnosti koie smo dobili. Ali čak i bez toga, sećam se da je koncert sa Mažikom Malikom bio pravo uživanje, jer smo prvi put dobili šansu da studijski materijal koji smo svi zavoleli oživimo na sceni. U planu je treći album, tematika će biti slična kao kod ovog projekta sa Big Bendom RTS, ali naravno malo drugačija kao zvuk. Na leto imamo u planu mini turneju po Balkanu, sledi detaljna najava o tome uskoro kad sve bude potvrđeno. To ćemo naravno iskoristiti i da uvežbamo novi materijal i konsolidujemo planove za snimanje.
Pored karijere koju imate kao muzičar, Vi ste profesor i šef Katedre za džez i popularnu muziku na Fakultetu muzičke umetnosti. Kako ocenjujete “džez podmladak” u našoj zemlji? Koliko za Vas, kao aktivnog autora, znači dnevni kontakt i saradnja sa mladim umetnicima?
Vladimir Nikolov: U toku organizacije izdavanja CD-a “Mozaik”, na kome su zastupljeni bili tadašnji džez studenti, bio sam iznenađen koliko toga imaju od materijala i bendova i koliko su lako prihvatili moj poziv da urade svoju muziku i snime je. To je bio jasan znak da je studentima Katedra za džez i popularnu muziku zaista platforma za kreativni rad, što jeste i ideja bila u samom začetku. Ona stara mantra da neko upisuje fakultet da bi nešto naučio, u smislu informacija i zanata, danas postaje praktično opravdana, zato što je sada svima jasno da student uči kroz praksu, kroz bacanje u vatru i snalaženje na sceni, a profesori na džez katedri se upravo na to i fokusiraju. Što se mene lično tiče, kliše je reći da profesor uči od studenata, ali to jeste zaista tako. U početku mog rada sa studentima sam morao da sledim modele iz drugih škola, metoda i knjiga da bih utabao nekakav put. Sad već mislim da bih mogao da pripremim i svoj metod učenja harmonije i aranžiranja, jer tek posle 10 godina rada na ovoj Katedri znam tačno šta studentima treba, na ovom mestu i u ovo vreme, zbog načina na koji žive danas, primaju i sprovode informacije, zbog toga šta ih ispunjava i gde im treba pomoć. Promenili su se prioriteti dramatično, i mi kao profesori moramo da naučimo neki novi pristup studentima, ono što ne razumemo kod njih, ono gde svi imamo nagonsku potrebu da kažemo: U moje vreme je bilo onako.
[infobox title=’Prvi u nizu sjajnih koncerata u Dom omladine’]
Big Bend RTS/ Photo: Nebojša Babić
Ovaj koncert samo je prvi u nizu planiranih tokom 2022. godine, u sklopu nastavka programsko-poslovne saradnje između Muzičke produkcije RTS i Doma omladine Beograda. Zajednička kulturna misija i visoki umetnički i stručni kriterijumi u kreiranju i izvođenju programa, predstavljaju jednu od glavnih uporišnih tačaka buduće saradnje ove dve institucije. Big Bend RTS je preko 70 godina reprezent vrhunskih umetničkih dometa u džez muzici, sa najvišim standardima u izvođenju ove vrste muzike. Dom omladine Beograda, kao institucija koja od 1971. godine organizuje Beogradski džez festival – najstariji i međunarodno najugledniji srpski džez festival, kontinuirano radi na promociji džez muzike kao umetničke forme i daje podršku srpskoj džez sceni. Tokom narednih meseci, publici u Domu omladine zajednički će predstaviti izuzetne umetničke programe u izvođenju Big Benda RTS i istaknutih domaćih i inostranih solista i kompozitora, koji će nastupiti kao specijalni gosti.[/infobox]
Kijanu Rivs nastupio je 3. marta na virtualnom koncertu Tibet House Benefit zajedno sa izvođačima kao što su Lori Anderson, Peti Smit, Sindi Loper i Igi Pop. Kako je status Tibeta posebno važan za Kinu, koja ne želi da mu da nezavisnost, tako su Kinezi preplavili društvene mreže kritikama na račun 57-godišnjeg glumca.
Kao rezultat toga, streaming platforme u Kini povukle su iz ponude filmove u kojima je glumio među kojima su “The Matrix”, “Kuća na jezeru”, “Brzina” i “Ljubav nema pravila”. Kako javlja Los Angeles Times, kineske streaming platforme kao što su Tencent Video i Youku povukle su 19 filmova u kojima glumi Kijanu. Za sada nije poznato ko je službeno zatražio povlačenje njegovih filmova.
Poznato je da je u prošlosti Kina stavljala na crnu listu sve slavne osobe koje su davale podršku Tibetu ili Dalaj Lami. Dalaj Lama živi u Indiji od 1959. godine, posle kineske aneksije Tibeta 1950. godine. Tako je 2016. godine Kina zabranila ulazak Lejdi Gage u njihovu zemlju jer se srela s Dalaj Lamom. Ona je tada objavila 20-minutni snimak njihovog susreta. Ubrzo nakon toga na kineskoj društvenoj mreži Weibo objavljeni su komentari u kojima je stajalo “Lejdi Gaga, nikada se nećeš vratiti u Kinu”, zatim “Razočarala si i razljutila kineske fanove” i “Susret s Dalaj Lamom vređa većinu Kineza”.
Pančevački pank/ska bend Ukratko Štef objavio je spot za novu pesmu “Ne mogu da odem”. Reč je o drugom singlu s predstojećeg (drugog po redu) albuma.
Pesma obrađuje večito aktuelnu temu na ovim prostorima – otići ili ostati u Srbiji. Prema istraživanju InfostudData iz 2021. godine, čak 83% ispitanika izjasnilo se da razmišlja o odlasku iz Srbije. Reklo bi se da je to jedan od glavnih razloga zbog čega je do sada na koncertima ova numera privlačila pažnju. Tekst je inspirisan ličnom pričom Mladena Kurilja, frontmena benda.
– Pesma je nastala krajem 2017. godine, iz želje da opišem kako sam se osećao kada sam se vratio iz Irske u koju sam otišao sa idejom da probam da živim u inostranstvu. Bio sam vrlo sjeban i pokušao da svoja osećanja pretočim u pesmu. Valjda je taj iskren pristup razlog što je publika pozitivno reagovala na pesmu. Svirali smo je uživo više puta do sad i ljudi su nam prilazili, hvalili pesmu, pevali refren sa nama… Verovatno se i sami prepoznaju u tekstu – podelio je Mladen svoje iskustvo.
Bubnjevi i vokali za pesmu snimani su u studiju 3×2, dok je ostatak pesme sniman kod Slavka Kozomore koji je radio mix i master. Spot su radili Nikola Veljković i Luka Ivanović iz Pneuma Films produkcije. U glavnoj ulozi u spotu pojavljuje se Davor Tarajić.
– Mlađa je bio u Irskoj, a ja sam živeo u Portugalu. I hteo da se vratim tamo, pa na kraju prelomio i ostao. To lično iskustvo i saosećanje sa temom pesme je ono što je rad na spotu učinilo istovremeno i lakim i teškim – rekao je Nikola Veljković, koautor spota, i dodao: – I Luki i meni, kao i ostatku Pneuma Films tima, je drago da smo radili na ovom spotu jer smatramo da o ovoj temi treba da se priča. Ali ne da pričamo o njoj kao o nečemu normalnom, već da razumemo da je pravo svakoga od nas da u svojoj zemlji živi dostojanstvenim životom. A ako to nije moguće, onda treba jasno imenovati koji su to uzroci problema i boriti se protiv njih. Jer i to je naše pravo.
Ovom pesmom Ukratko Štef nastavlja sa radom na svom drugom albumu i najavljuje tri naredne pesme koje su trenutno u fazi snimanja, a koje možemo očekivati u toku 2022. godine.
Posle emitovanja poslednjeg filma u kojem se Daniejl Krejg pojavljuje kao Džejms Bond, Farska ostrva naručila su nadgrobnu ploču u čast mestu na kojem je sniman film “Za smrt nema vremena”. Ostrvo Kalsoj služio je kao jazbina zlikovca i Bondovog neprijatelja Lucifera Safina (Rami Malek), koji na kraju ubija slavnog agenta MI6.
Nadgrobna ploča se nalazi u blizini svetionika Kalur i na njoj piše: “U spomen na Džejmsa Bonda, 1962.-2021.”, kako je objavljeno na službenoj stranici “Vodiča za Farska ostrva“.
“Lokalni seljani preuzeli su na sebe podizanje nadgrobne ploče u spomen na poznatog špijuna”, stoji u saopštenju. “Napravljen od farskog bazalta, nadgrobni spomenik je delo priznatog klesara iz sela Skopun. Zatim je prevezen na tačnu lokaciju na Kalsouu, gde se Bond sreće sa svojom sudbinom u filmu “No Time To Die”.
Premijer Farskih ostrva otkrio je nadgrobnu ploču 23. marta. Dizajn groba odgovara grobnicama Bondovih roditelja u filmu “Skyfall”, a na ploči je i citat koji je prethodno pročitao M (Ralf Fajns) u filmu “Za smrt nema vremena”: “Ispravna funkcija čoveka je da živi, a ne da postoji”.
Tvorac Džejmsa Bonda Jan Fleming upotrebio je citat, koji je izvorno napisao romanopisac Džek London, u knjizi “You Only Live Once” kao deo čitulje za Bonda kada se smatralo da je mrtav.
Obožavaoci sada mogu da rezervišu obilazak ostrva putem web stranice “Vodič za Farska ostrva” što uključuje zaustavljanje na ostrvu Borđoj, ostrvu Kalsoj i prelazak tesnaca Kalsojafordur. Obilazak lokacija snimanja filma “Za smrt nema vremena” će kulminirati u selu Trolanes na ostrvu Kalsoj.
“Filmski set o Džejmsu Bondu našao se u ovom dalekom kutku svijeta i sada je vaš red da doživite divljinu i spektakularne krajolike”, navodi se u promociji. “Osećaćete se kao da ste u scenama iz filma”.
Beograd je u centru pažnje muzičke industrije iz regiona, a i šire, od 24. do 26. marta. Otvorena je konferencija KONTAKT koja okuplja muzičke profesionalce.
Kontakt 22 otvorio je dr um Ivan Ilić-Ilke, predsednik Upravnog odbora CEBEF-a i predsednik Udruženja muzičara džez, zabavne i rok muzike Srbije, a tom prilikom on je istakao:
– Hvala svima na ovako dobrom odazivu, okupio se na jednom mestu veliki broj talentovanih umetnika i spretnih menadžera koji mogu da doprinesu našem celokupnom muzičkom životu, na jednom veoma dobrom i visokom nivou. Uz deljenje iskustava i ideja, svi ćemo biti bogatiji.
KONTAKT, Ivan Ilic, Jovana Coka Stankovic, foto Belkisa Abdulovic
Veliku pažnju privukao je prvi panel “Predstavljanje Udruženja menadžera Srbije” koji je imao značajne goste iz inostranstva. Panel je vodio Ivan Milivojev, a gosti su bili Marton Naray, direktor Sound Czech iz Češke i Jake Beaumont-Nesbitt iz Velike Britanije, menadžer i saradnik brojnih svetskih zvezda, među kojima su Radiohead, Rihanna, Norman Cook i Beyonce. Jake savetuje Međunarodni forum muzičkih menadžera (IMMF) u oblasti poslovnih modela umetnika i politici intelektualne svojine. Strani gosti dali su brojne korisne savete na koji način može da se započne međunarodna karijera, uz zaključak: “Menadžer umetnika je zapravo menadžer brenda” i da treba planirati dugoročno.
KONTAKT, 40 godina albuma Elektricnog orgazma, foto Belkisa Abdulovic
Prvi dan KONTAKT 2022 obeležio je i razgovor o 40 godina ploče Električnog Orgazma “Lišće prekriva Lisabon” kome su prisustvovali muzičari koji su radili na ovom albumu: Srđan Gojković – Gile, Toni Jurij koji je ovim povodom došao iz Slovenije, Jovan Jovanović – Grof, Ljubomir Jovanović – Jovec, urednica i novinarka Zorica Kojić i rok kritičar Dragan Ambrozić.
Veoma zapažen bio je i panel organizacije LIVE EUROPE koji je imao za temu opstanak koncertne industrije, na kome su učestvovali Fernando Bittencourt Hersan iz Belgije, Vladica Mladenovski Grga iz Makedonije, Mtjaž Manček iz Slovenije, uz moderaciju Dijane Lakuš iz Hrvatske.
U okviru Kontakt konferencije otvorena je i prodajna izložba digitalnih crteža Branislava Babića Kebre, u “Kuli”; u Cetinjskoj 15. Izložba digitalnih crteža frontmena Obojenog programa traje do 31. marta.
Kontakt, Nikola Vranjkovic, foto dusan milenkovic
KONTAKT, koncert na Kolarcu Branka Parlic i Natasa Penezic, foto Dusan Milenkovic
Koncertni deo programa započeo je u rasprodatom Anti Shop Elektropioniru vrhunskim rok koncertom Nikole Vranjkovića, a u isto vreme, za ljubitelje savremene klasične muzike, uz ovacije publike održale su program pijanistkinje Branka Parlić i Nataša Penezić, u Zadužbini Ilije M. Kolarca.
Zagrebački bend Proleter poznat je po svom melodičnom zvuku punk rocka i pop punka. Njihov najnoviji spot snimljen je u popularnom zagrebačkom klubu Praćka. Sama jesma snimljena je u studiju DLR produkcija, dok je za miks i mastering zaslužan Mark Mrakovčić.
– “Kažu da te ne zaslužujem” je, posle “Korona”, “Druga prilika” i “Zbogom Proleter”, četvrti spot koji smo snimili i producirali sami. Montirao ga je, kao i dosad, naš basista Roland, a iza kamere su se izmenjivali on i njegova devojka Karla Kocić – kaže Antonio Mavrin, pevač benda.
– Dugo smo razmišljali o scenariju za ovaj spot, a kako uvek volimo da isprobavamo nove stvari, nekako smo došli na ideju da snimimo one-take video. Praćka nam je odmah pala na pamet, što zbog svoje idealne veličine i rasporeda koji su nam omogućili da u 3 minute stisnemo što više različith scena, što zbog toga što i sami često znamo tamo da izađemo vikendom. Snimati one-take video bio je poseban izazov jer, dok se kod klasičnih spotova snima svaka scena posebno, ovde smo apsolutno svi morali da zapamtimo svoje uloge i tajming, za što se posebno brinula Karla. Trebalo nam je nekoliko sati dok nismo dobili savršen snimak, ali bilo je jako zabavno. Ovim putem bismo se zahvalili Ivanu Gudleku (vlasniku kluba), Mariji Mihaljević (koja glumi fatalniu zavodnicu) i svim prijateljima koji su došli na snimanje – poručio je Antonio.
Proleter trenutačno završava snimanje svog drugog albuma prigodno nazvanog “Druga prilika” koji su najavili istoimenim singlom. Nastavak je to priče koju su započeli sa prvim albumom “Život nije fer”. Proleter su Antonio (vokal i gitara), Roland (vokal i bas) i Tin (bubnjevi).
Post-punk ikone Bauhaus objavili su pesmu “Drink the New Wine” što je prva njihova novamuzika posle 14 godina.
U saopštenju je istaknuto i kako je “Drink the New Wine” snimljen prošle godine tokom izolacije, a zanimljivo je da su ga snimali četvoro članova benda preko uređaja ‘Exquisite Corpse’ pri čemu svaki izvođač dodaje deo pesme ne gledajući šta su drugi uradili.
“Bauhaus je ovu tehniku već koristio u prošlosti. Naslov se odnosi na crtež koji su renderovali Andre Breton, Marsel Dešan, Žak Prever i Iv Tangej, a koji je uključivao reči koje su spojene činile rečenicu, “Le cadavre exquis boiara le vin nouveau” (Izvrsni leš piće novo vino). Za ovaj snimak su četiri muzičara na raspolaganju imali po jedan minut i osam pesama plus zajedničkih šezdeset sekundi plus četiri pesme za kompozit na kraju. Sve to bez da su čuli šta su ostali uradili. Jedina zajednička poveznica je unapred snimljeni beat Kevina”, u saopštenju su napisali iz grupe.
Prevarantkinja Ana Sorokin, poznatija kao Ana Delvej, o kojoj smo već pisali, debitovaće u svetu umetnosti ovog aprila. Kao što je poznato, ona u Njujorku služi zatvorsku kaznu zbog prevare od više od 200.000 dolara, i namerava da pokaže svoje nove crteže početkom sledećeg meseca, ali se još uvek ne zna gde.
Ana, koja se svojevremeno predstavljala kao bogata naslednica koja pokušava da prikupi sredstva i otvori ekskluzivnu umetničku galeriju, radove je naslikala u pritvorskoj jedinici ICE, gde čeka deportaciju u Nemačku.
– Smatrao bih njen stil svojevrsnim ukrštanjem modnih skica i satiričnih stripova. Ona ima intrigantan stil, ali važniji su ovde nematerijalni kvalitet koje ona donosi na sto – a to je da su ljudi jednostavno fascinirani njome – rekao je Kris Martin, predstavnik Delvijeve.
Martin je za ARTnews rekao da se nada da će Delvej imati 20 crteža spremnih za svoju samostalnu izložbu u aprilu. Svaki će se prodati za oko 10.000 dolara, rekao je.
Inače, u toku je izložba “Free Anna Delvey” na kojoj se prikupljaju sredstva za njenu pravnu borbu. Ona je takođe bila tema Neflixove mini serije “Inventing Anna” ranije ove godine.
Ana Delvej je jedna od dve osobe koje predstavlja Founders Art Club, a druga je takođe poznati svetski prevarant: Alfredo Martinez. Martinez je osuđen na 21 mesec zatvorske kazne, počevši od 2002. godine, zbog izrade falsifikata Žan-Mišel Baskijata koje je napravio i prodao istaknutim kolekcionarima za više od 100.000 dolara.
– Dok je Alfredo bio u zatvoru, stvarao je umetnost i prodavao – rekao je Martin.
Delo koje je Martinez napravio u zatvoru, “Zatvorski crtež (pištolj)” iz 2004. godine trenutno se nalazi u kolekciji Muzeja moderne umetnosti.
U intervjuu za Rolling Stone, bend SUM 41 je predstavio prve detalje svog predstojećeg osmog studijskog albuma.
Vokal Derek Vibli otkrio je da se dvostruki album pod nazivom “Heaven And Hell” oblikuje kao najambiciozniji u karijeri benda – polovina albuma, “Heaven”, vraća SUM 41 njegovim pop pank korenima, dok je druga polovina, “Hell”, strogo metal.
– Dok sam slušao skoro sve novonapisane pesme, nekako mi je sinulo. Da li sam slučajno napravio duplu ploču? – rekao je Vibli.
Što se tiče inspiracije za metal polovinu albuma, on je dodao:
– Neke od metal stvari dolaze sa mnogo besa prema ljudima koji su me krali i povredili u prošlosti. Što se tiče pop-pank aspekta nove ploče, sve mi je imalo smisla zašto se pop-pank vraća: to je muzika za dobar osećaj. Ima nešto što je srećno u tome. Nešto mlado, nevino i slobodno.
Karijera SUM 41 koja traje gotovo 25 godina uključuje više od 15 miliona prodatih ploča širom sveta, više izdanja na Billboard top listama, nominaciju za Grammy nagradu, dve nagrade Juno (sedam nominacija), Kerrang! Nagrada 2002. godine, kao i više Alternative Press Music Awards.
