Potvrđeno je snimanje nastavak paranormalnog trilera “Konstantin” (Constantine) iz 2005., s Kijanuom Rivsom i Frensisom Lorensom kao režiserom.
Kultni film reditelja Lorensa objavljen je pre 17 godina i prati Džona Konstantina (Rivs) koji se bavi egzorcizmom opsednutih i putuje između Zemlje i pakla tražeći spas od večnog prokletstva zbog pokušaja samoubistva u mladosti.
Kako je premeno Deadline, nastavak je sada dobio zeleno svetlo, Akiva Goldsman će napisati scenario i producirati film, a J.J. Abrams i Hana Mingela također će pomoći u produkciji. Još uvek nisu otkriveni nikakvi detalji u vezi s datumom izlaska, naslovom nastavka ili ostalim glumcima.
Između dva filmska nastavaka, na NBC-u je od 24. oktobra 2014. do 13. februara 2015. emitovana je i televizijska serija “Constantine” koju su razvili Danijel Kerone i Dejvid S. Gojer, a sledila je i animirana serija pod nazivom “Constantine: City Of Demons” objavljena kao pet zasebnih epizoda 2018. godine.
Povodom 40 godina benda Partibrejkers su sa Muzzik, Banetom Antovićem i Vasilijem Vasićem remasterizovali video spotove i televizijske nastupe nastale u poslednje četiri decenije. Kompletan remasterizovani materijal dostupan je na službenom YouTube kanalu benda.
Video materijali Partibrejkersa svrstavaju se u “lektiru” regionalnog rokenrola i sada su usklađeni sa novim tehnologijama emitovanja. Tu su “Rođen loš”, “Ludo i brzo”, “Lobotomija”, “Ledeno doba”, “Kreni prema meni”, zatim “Gramzivost i pohlepa”, “Dugo te nema”, “Generacija”, “Da li sam to ja”, “Žurim”, “1000 godina”, “Zemljotres”, “Sitna lova”, “Sirotinjsko carstvo”, “Hoću da znam” i “Ja sam doktor”.
– Partibrejkers u ranoj fazi karijere nisu imali sreće da imaju adekvatnu video produkciju, kao ni mnogi bendovi iz druge generacije ’80-tih. Restauracijom snimaka koji su pronađeni u različitim privatnim arhivama, ipak je moguće sagledati ovu veličanstvenu karijeru i kroz video singlove. Ovaj posao nije završen, tako da pozivamo vlasnike zanimljivih, zaboravljenih video snimaka Partibrejkersa da se jave i da pokušamo da i te klipove restauriramo i prilagodima HD tehnologiji emitovanja – kazao je ovim povodom reditelj Bane Antović, i dodao: – MTS – Muzička Televizija Srbije je posle 30 godina prenela čuvanje vatre, odnosno regionalnog arhiva muzičkog spota, na mlađe – kreativni tim Muzzik TV-a. Iz arhiva MTS potiče i neobjavljeni spot “Generacija” realizovan krajem devedesetih, a čija premijera se poklopa sa koncertnom proslavom 40 godina rokenrol pravovernosti benda Partibrejkers.
Partibrejkers 40 godina rokenrola proslavljaju koncertom na otvorenom na Beogradskom sajmu 22. septembra. Podsećamo, Brejkersi su “rođeni” početkom avgusta 1982. godine.
– Četrdeset godina života i rokenrola proslavićemo na Sajmu sa našom publikom koja nas prati od početka, od sredine i od sada – najavljuje Zoran Kostić Cane i poziva na koncert povodom ovog značajnog jubileja: – Dođite da se vidimo. Uz otežavajuće okolnosti rodimo se ponovo. Budimo zajedno, uživajmo u muzici, ljubavi, toleranciji. Uživajmo u svemu čega nema.
Showtime je objavio trejler za “Nothing Compares”, dokumentarac o usponu Šinejd O’Konor.
Na snimku pevačica kaže da nikada nije želela da postane pop zvezda uprkos svetskom uspehu pesme “Nothing Compares 2 U” i objašnjava svoj način razmišljanja u kontroverznom nastupu na “Saturday Night Live” 1992. u kojem je protestovala protiv seksualnog zlostavljanja dece u Katoličkoj crkvi pocepavši fotografiju pape Jovana Pavla II.
– Naišla sam na članak o porodicama koje su pokušavale da podnesu tužbe protiv crkve zbog seksualnog zlostavljanja, a bile su ućutkane – priseća se O’Konor u trejileru. – Uglavnom, sve u šta sam verovala bila je laž – kaže i dodaje: – Posao umetnika ponekad je da započne razgovore o teškim temama. Umetnost tome služi… Pokušali su da me sahrane. Nisu shvatili da sam seme.
Dokumentarac u režiji Ketrin Ferguson koristi arhivske snimke, muzičke video zapise i nastupe uživo kako bi istražio život i karijeru O’Konor od 1987. do 1993. godine. Kao što se vidi u trejleru, i sama O’Konor u novom intervjuu razmišlja o tom periodu iz današnje perspektive. Film će biti dostupan za streaming i na zahtev od 30. septembra, pre premijere u eteru na Showtimeu 2. oktobra.
Strip koji slavi život Olivije Njutn-Džon, najpoznatije po glavnoj ulozi u mjuziklu “Briljantin” iz 1978. trebalo bi da bude objavljen 21. septembra, pet dana pre rođendana glumice i pevačice koja je nedavno preminula.
Njutn-Džon, inače britansko-australijskog porekla, preminula je 8. avgusta. Ove bi godine slavila 74. rođendan. Iza stripa njoj u čast, koji sadrži 36 stranica, stoji studio TidalWave Comics.
Njutn-Džon rođena je u Kembridžu u Engleskoj 1948. Osvojila je četiri Gremija i brojne druge nagrade, među kojima i American Music Awards. Najpoznatija je svakako po ulozi u Briljantinu, filmskoj adaptaciji istoimenog mjuzikla, u kojem joj je partner bio Džon Travolta.
Kada je objavljen, “Briljantin” je bio veliki hit i film s najvećom zaradom među tadašnjim naslovima. Njuton-Džon i Travolta 2018. su zajedno proslavili 40. godišnjicu filma.
Iste godine Njutn-Džon objavila je da joj je treći put dijagnostikovan rak. Ubrzo je postala zagovornica medicinskog kanabisa.
Izdavač stripa o Oliviji Njutn-Džon, Daren Dejvis, rekao je da mu je bila čast da radi s glumicom na tom stripu pre njene smrti i tako ima priliku da dobije uvid u “njeno gledište i ekskluzivne informacije koje su korišćene u ovom izdanju”.
Strip uključuje i informacije o raku dojke, a deo prihoda od prodaje biće doniran udruženju ONJ, dobrotvornoj organizaciji koju je Njutn-Džon osnovala 2020. s ciljem finansiranja istraživanja koja se bave lečenjem raka biljnim receptima.
Bred Pit je imao neverovatan uspeh u Holivudu, sarađujući sa izuzetno talentovanin filmskim stvaraocima poput Kventina Tarantina, Dejvida Finčera i Terija Gilijama, između ostalih. Nažalost, glumac je nedavno najavio svoje planove za penzionisanje u bliskoj budućnosti jer želi da se fokusira na produkciju filmova.
Iako ovo može biti šokantno mnogim fanovima, Pit veruje da je “odradio svoje”. Glumac će sledeće godine napuniti 60, ali već decenijama uspeva da se održi u vrhu filmske industrije. Srećom, trenutno ne pokazuje znake starenja što najbolje potvrđuje akcioni triler “Bullet Train”.
Tokom godina, Pit je crpeo isnpiraciju iz različitih izvora usled priprema za svoje uloge, navevši kao uticaj Franca Kafku i Semjuela Beketa, a pomenuo je i kinematografska remek-dela “Doktor Strendžlav” Stenlija Kjubrika i neverovatnu tragikomediju iz 1975. “Let iznad kukavičjeg gnezda” Miloša Formana.
Pored ovoga, Pit je veliki muzički entuzijasta i sebe smatra hardkor fanom benda Radiohead. Tokom razgovora sa novinarom, izneo je svoje mišljenje o grupi: – Radiohead su Kafka i Beket naše generacije. Tom Jork i ostali iz Radioheada su baš to.
Dok je objašnjavao magiju muzike sastava Radiohead, Pit je dodao:
– Mislim da ni oni ne mogu da artikulišu ono što dolazi od njih, ali negde duboko u sebi svi znamo da je to istinito i iskreno. Zato su jako važna grupa – jer dopiru i do našeg nesvesnog bića.
Međutim, postoji još jedan bend koji Pit smatra omiljenim. U stvari, on ih je nazvao “najvećim bendom u rokenrolu” tokom intervjua u kojem je otkrio da je rock muzika iz 90-ih u velikoj meri uticala na njega. Reč je o grupi Soundgarden, kultnom američkom sastavu koji je predvodio pokojni Kris Kornel.
Pit je na kraju postao veliki prijatelj sa Kornelom, upoznavši se sa muzikom benda tokom snimanja kultnog klasika Tonija Skota “True Romance”, koji je napisao Kventin Tarantino. Iako je Bred imao kratak kameo nastup, istakao se komičnom epizodom kao prepoznatljiv Tarantinov lik.
Kada se pomene ime Sida Bareta, pevača, gitariste i osnivača Pink Floyda, poštovaoci njegovog stvaralaštva često pomišljaju na njegovu mentalnu bolest i nagli nestanak sa scene.
Takođe, retko se razmišlja o Baretu kao umetniku posle odlaska iz benda: tu se prvenstveno misli na njegova dva potcenjena solo albuma, kao i njegov slikarski rad, umetnost sa kojom je započeo karijeru i kojoj se vratio i ostao u njoj poslednjih trideset godina svog života.
Ako bi Baretu bila dozvoljena neka druga uloga osim “ludog dijamanta” (uloga koju su mu dodelile njegove bivše kolege iz benda), onda bi ona uključivala daleko više njegovih radova u kolekcijama galerija i na izložbama. Ovo se ne može reći za svakog poznatog muzičara koji se usput bavi slikarstvom.
Za Bareta, slikarska umetnost nije bila hobi i postojala je pre muzike. Tokom svojih studentskih dana na Cambridgeshire College of Arts and Technology upoznao je Dejvida Gilmora. Iz Kembridža se preselio na Camberwell College of Arts u Londonu i počeo da stvara i izlaže prve studentske radove.
Baretovi radovi “pokazuju neke prednosti obuke u umetničkoj školi”, napisao je recenzent izložbe iz 1964. godine. “On se već iskazao kao osetljiv korisnik uljanih boja, koji mudro ograničava svoju paletu kako bi dobio bogatstvo i punoću”.
Baret je iskazao neverovatan talenat u ranim danima kada je akvarel u pitanju – dovoljno je pogledati, na primer, impresivnu mrtvu prirodu narandžastih dalija, prodatu na aukciji 2021. godine koju je umetnik naslikao kada je imao 15 godina.
Njegovo školovanje dalo mu je samopouzdanje da pobegne od formalizma tokom ovog perioda i eksperimentiše sa različitim stilovima i temama, od uznemirujućih primitivističkih lavova, do šupljih očiju na portretu devojke u Munkovom stilu.
Baretov prvi studentski period završio se sredinom šezdesetih, kada su Pink Floyd uzleteli, a Sid (tadašnji menadžer Endru King je kasnije napisao) “postao tekstopisac preko noći”.
Po završetku čarolije sa grupom Pink Floyd i okončanju kratke solo karijere, Baret se vratio u Kembridž sa svojom majkom 1978. godine, odrekao se nadimka “Sid” i ponovo počeo da slika kao Rodžer Baret, izbegavajući da govori o svojoj muzičkoj prošlosti.
Od tada, pa do svoje smrti (7. jula 2006.), radio je u više slikarskih stilova i tehnika, stvarajući upečatljive apstrakcije i pejzaže, čak praveći i dizajn nameštaja.
Baret je spalio dosta svojih radova, ali su mnogi iz ovog perioda preživeli. Poštovaoci njegove umetnosti treba da ostave po strani priču o Sidu Baretu, tragičnom frontmenu grupe Pink Floyd, i da dozvole da ih inspiriše delo umetnika po imenu Rodžer Baret.
Samostalna izložba Kiki Smit, jedne od ključnih umetnica svetske umetničke scene, otvorena je u petak 16. septembra u Galeriji DOTS.
Ovo je prvi put da se umetnički opus poznate autorke u Srbiji i regionu prikazuje u vidu samostalne izložbe, koja će za posetioce biti otvorena do 29. oktobra 2022. godine.
Povodom ove izložbe, kustoskinja Mirjana Dušić je rekla: – Kada smo pre skoro godinu dana počele osmišljavanje izložbe kojom bismo predstavile novu galeriju, složile smo se da to bude umetnik sa svetske savremene umetničke scene. Kiki Smit nam je zbog svoje raznovrsnosti u temama i tehnikama bila prvi izbor, iako nam je ta ideja tada izgledala skoro nedostižno. Premda je galerija bila tek u najavi, Kiki se od samog početka zainteresovala za naš projekat — što nas je izuzetno obradovalo i ohrabrilo. Saradnja sa Kiki, kako u osmišljavanju izložbe tako i u postavci, bila je besprekorna.
Kustoskinja Ljuba Jovićević je istakla: – Kiki nam je najavila prisustvo na otvaranju izložbe, ali je potom odlučila da učestvuje i na postavci što je za nas, kao kustoskinje, bilo dragoceno iskustvo. Provodeći vreme sa njom, imale smo priliku da sagledamo njen rad na jedinstven način. Kiki se tokom postavke bavila svim detaljima, ukazujući nam na značaj međusobne interakcije radova. Kiki nas je, kao i sve naše saradnike, osvojila svojom spontanošću. Njena beskrajna energija i smirenost su u potpunosti ispunili galerijski prostor.
Kiki Smit/ Photo: Marko Ercegović
Na izložbi “Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje” predstavljeni su radovi nastali tokom njene višedecenijske karijere: od 1990-ih kada se umetnica pretežno bavila temom ljudskog tela u različitim aspektima, preko radova iz 2000-ih u kojima fokus stavlja na životinje, basne i prirodu, zaključno sa najrecentnijim radom Veliki Mesec iz 2022.
Izložbu prati publikacija sa autorskim tekstovima dr Aleksandre Jovićević, istoričarke i teoretičarke performansa, redovne profesorke Univerziteta La Sapienca u Rimu i dr Jovane Stokić, istoričarke umetnosti i kustoskinje iz Njujorka.
Kiki Smit je imala brojne samostalne izložbe širom sveta, uključujući više od 25 muzejskih izložbi. Njen rad je predstavljen na pet Venecijanskih bijenala.
Članica je Američke akademije umetnosti i književnosti i Američke akademije umetnosti i nauka, a 2017. godine dobila je titulu počasnog kraljevskog akademika od strane Kraljevske akademije umetnosti u Londonu.
Dobitnica je mnogih značajnih nagrada, a TIME magazin ju je proglasio kao jednu od “TIME 100: Ljudi koji oblikuju naš svet“. Vanredna je profesorka na Univerzitetu u Njujorku (NYU) i Kolumbija Univerzitetu.
Izložba, “Kiki Smit: Ljudi i ostale životinje”/ Photo: Marko Ercegović
Čelo fest biće zvanično otvoren u ponedeljak, 19. septembra, kada od 20:30 časova publiku očekuje energična muzika violončela kroz koncert ansambla Viva Čelo koji predvodi Dragan Đorđević Suzuki u Sali Beogradske filharmonije.
Koncert u organizaciji CEBEF-a je prvobitno bio najavljen za dvorište Kapetan Mišinog zdanja, ali je premešten zbog vremenskih uslova.
Među osam violončelista koji će upriličiti bogat program nalaze se, pored Dragana Đorđevića, Dejan Božić, Aleksandar Latković, Danijela Milutinović, Nevena Busarac, Sandra Belić, Marko Miletić i Jan Kristof.
Na programu će se naći dela kompozitora: Villja-Lobosa, Pjacole, Kajzer-Lindemana, Fore, Šostakoviča, Norman/Barta, Bakaraša, Popera.
Čelo fest/ Photo: Promo
Čelo fest, festival posvećen umetnosti sviranja na violončelu, dvanaesti put se održava u Beogradu. Prošlogodišnje izdanje festivala nazvano “Buđenje” ponovo je dovelo na beogradske scene izuzetne inostrane violončeliste, a uz njih su uvek bile i “domaće snage”.
Ove godine od 19. do 25. septembra sa pubikom će biti kolumbijski majstor violončela i laureat najvećih svetskih takmičenja Santjago Kanjon-Valensija, srpski violončelista Petar Pejčić, koji je laureat i najmlađi finalista poslednjeg izdanja Takmičenja Kraljice Elizabete, kao i naš ansambl najboljih srpskih violončelista.
Prema tradiciji, biće održano nekoliko majstorskih kurseva i prezentacija.
Čelo fest su podržali KBV Datacom i muzičke škole “Vladimir Đorđević”, “Mokranjac” i “Dr Vojislav Vučković”.
Ulaznice se mogu nabaviti na blagajni Beogradske filharmonije, kao i online na tickets.rs i na Ticket Vision prodajnim mestima (Dom omladine i TC Ušće).
Bivši član Sex Pisolsa, Džon Lajdon, koji je u tom pank bendu pevao pod pseudonimom Džoni Roten, distanciorao se od ostalih članova tog sastava koje je optužio da žele da unovče smrt britanske kraljice Elizabete II.
Lajdon se na zvaničnoj Twitter stranici svog benda Public Image Ltd, ogradio od bilo kakvih navodnih aktivnosti u vezi sa kontroverznim singlom Sex Pistolsa iz 1977. “God Save The Queen”, prenosi NME.
“Džon Lajdon želi da se distancira od bilo kakve aktivnosti Sex Pistolsa koja ima za cilj da unovči smrt kraljice Elizabete Druge. Muzičari u bendu i njihov menadžment odobrili su brojne zahteve, protivno Džonovoj želji, na osnovu sudske presude o odlučivanju većinom”, navodi se u saopštenju.
John Lydon wishes to distance himself from any Sex Pistols activity which aims to cash in on Queen Elizabeth II’s death. The musicians in the band and their management have approved a number of requests against John’s wishes on the basis of the majority court-ruling agreement. pic.twitter.com/YB3TLlCmP6
Dodaje se da je po Lajdonovom mišljenju, “trenutak za odobravanje bilo kakvih zahteva Sex Pistolsa za komercijalnu dobit u vezi sa ‘God Save The Queen’ posebno neukusno i predstavlja nepoštovanje kraljice i njene porodice u ovom trenutku”.
“Džon je napisao stihove za ovu istorijsku pesmu, i iako nikada nije podržavao monarhiju, on smatra da porodica zaslužuje poštovanje u ovom teškom trenutku, kao što bi se očekivalo od svake druge osobe ili porodice kada bi im neko blizak preminuo”, stoji u saopštenju.
Portparol Sex Pistolsa odgovorio je na Lajdonove tvrdnje navodeći da osim nekoliko zahteva za korišćenje slike ili zvuka u novinskim izveštajima o kraljici i njenom uticaju na kulturu, nema ničeg novog u vezi sa promocijom ili objavljivanjem pesme “God Save The Queen”, na bilo koji način.
Da podsetimo, članovi Sex Pistolsa potpisali su 1998. ugovor prema kome o pravima odlučuju većinom glasova, na šta se pozvao i sud tokom prošogodišnjeg procesa koji su bivši bubnjar Pol Kuk i gitarista Stiv Džons pokrenuli protiv Lajdona, jer nije hteo da odobri korišćenje pesama legendarnih pankera za biografsku seriju “Pistol” u režiji Denija Bojla.
Pomama za filmskim adaptacijama romana majstora horora Stivena Kinga u poslednje vreme je ogromna, ali sada je došla do te mere da reditelj Pol Gringras već ekranizuje najnoviju Kingovu knjigu “Fairy Tale” koja je objavljena pre samo – deset dana.
U isto vreme objavljen je i trejler za predstojeći Netflixov film “Telefon gospodina Harigana”, zasnovan na noveli iz Kingove zbirke “If It Bleeds”.
Službena stranica izdavača Simon & Schuster Kingovu novu knjigu opisuje kao “očaravajući roman o sedamnaestogodišnjaku koji nasleđuje ključeve paralelnog sveta u kojem su dobro i zlo u ratu”.
Gringrasov poslednji film, “News of the World”, upario ga je s njegovim starim saradnikom iz “Kapetana Filipsa”, Tomom Henksom, a vestern je zaradio nominacije za Oskar za najbolju kinematografiju, originalnu muziku, scenografiju i zvuk. Pre toga je režirao “Džejsona Borna” i “22. jul”, koji su označili povratak vrsti filmova kakve je snimao sredinom 2000-ih s “The Bourne Supremacy” i “United 93”.
King i Gringras potvrdili su vest o adaptaciji, pri čemu je King rekao:
– Obožavalac sam Pola Grinfrasaa i mislim da je on sjajan izbor za ovaj film – a Greengrass je rekao: – ‘Fairy Tale’ je genijalno delo. Klasična pustolovna priča i uznemirujuća savremena alegorija.
