Đorđe Balašević/Bora Đoršević/Photo: Branko Pantelić/AleX
Povodom reizdanja albuma Riblje Čorbe na novom vinilu “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju” u hrvatskom Večernjem listu, pojavio se tekst koji prilično iznenađujuće analizira odnos Bore Đorđevića i Đorđa Balaševića.
“U vreme dok se kompromiserski Balašević unisono i nekritički uzdiže na nivo “sveca”, jedan drugi, ali sjajan srpski autor, zbog svoje je jezičavosti i kasnije političke pozicije četnikovanja devedesetih u drugom planu, iako je po svemu u “realnom vremenu” osamdesetih godina bio ispred Balaševića”, piše Hrvoje Horvat, kritičar Večernjeg lista i dodaje da je “naspram kompromisnog Balaševića, Bora Đorđević bio je puno bolji pesnik koji ‘ratuje sam'”.
“Ali, istorija umetnosti nagledala se sličnih paradoksa, pa je i Boru Đorđevića potrebno posmatrati po onome što je radio u stvarnom “tajmlajnu”, pre nego je “usrao motku” problematičnim stavovima i izjavama. Ali, bilo čije izjave ne mogu poništiti ono što je napravio pre, a Đorđević je napravio puno važnih stvari”, smatra Horvat, pišući o albumu “Večeras vas zabavljaju muzičari koji piju”, koji je doživeo reizdanje na vinilu za Croatia Records.
“Ima tu hitova poput uvodne “Kazablanka” i sjajne Bajagine “Kad hodaš”, ali srž se nalazi u ostatku albuma, pesmama poput “Mangupi vam kvare dete”, “Džukele će me dokusuriti” i “Priča o Žiki Živcu” ili razoružavajućim akustičnim baladama “Gluposti” i završnoj “Ravnodušan prema plaču” u kojima Bora “ratuje sam” i ispaljuje rafale stihova koji negiraju stih “nemam više motiv da bih bio protiv, nisam neukrotiv, ja priznajem poraz”.
– Kao dete sam viđao oca kako svira bubnjeve, što je navodilo ljude oko njega da plešu. To je bilo tako jednostavno i divno, a ja sam imao priliku da osetim kako se iza tako ustaljenog čina kriju sve praistorije čovečanstva i da su ljudi zbog toga istinski srećni i slobodni… – tako je započeta neraskidiva veza između muzičkog instrumenta i danas svetski poznatog elektronskog muzičara i producenta, Nadav Dagona.
Muzičar koji inspiraciju pronalazi u svojim putovanjima i susretima sa različitim kulturama, već je uneo svoju magiju u razne živopisne skupove u mestima širom sveta, kao što su Berlin, Amsterdam, Rim, Lisabon, Budimpešta, Njujork, Rio de Žaneiro…
Sledeća stanica mu je Srbija i to Novi Sad, gde je na obalama Dunava, u toku “Štrand paviljon” u okviru programskog luka “Dunavsko more” Evropske prestonice kulture. Njegov nastup upravo će zatvoriti desetodnevni “Štrand paviljon” 31. jula u 22 sata, na najstarijoj i najpoznatijoj novosadskoj plaži.
Pred svoj nastup u ovogodišnjoj Evropskoj prestonici kulture, ovaj talentovani umetnik koji izvodi “„dinamičan live elektronski set tokom hipnotišućeg šoua od 360 stepeni”, otkriva zanimljive pojedinosti o sebi.
Nadav Dagon/Photo: Raz Sharaby
Bez čega ne možete zamisliti početak, a bez čega kraj radnog dana?
– Imam isti odgovor na oba pitanja – poljubac i zagrljaj od moje ćerke Nur.
Kome i zbog čega nikada ne možete reći “ne”?
– Haha… isti odgovor kao i na prethodno pitanje.
Elektronska muzika vaš je poziv, ali u kojoj vrsti muzike uživate u slobodno vreme? Koji je to muzički pravac koji vas takođe inspiriše?
– Ako malo više razmislim, moja “stvar” je tribalna muzika, a moje pleme sluša i pleše uz elektronsku muziku. Volim džez, afrobit i hip hop, a samba je jedna od mojih najvećih ljubavi.
Šta mislite, kakva osećanja bude vaši setovi među publikom?
– Stvarno se nadam da moja publika oseća sreću i slobodu.
Odrastali ste u muzičkoj porodici, muzika je uvek bila deo vaše svakodnevnice, kako ste se odlučili za ovaj žanr da bude vaš poziv?
– Kada sam prvi put dotakao bubnjeve, znao sam da ću se zauvek baviti ovim. Ljudi koji me najviše inspirišu na mom putu su muzičari sa kojima sam svirao. Naučio sam kako da slušam dok sviram, te kako da budem tu za talentovanog muzičara koji je trenutno osetljiv, dok svoju dušu pruža publici i kako da mu budem podrška. Život me je jednostavno odveo u tom pravcu. Kada sam krenuo da se bavim ovom vrstom muzike, nisam znao da postoji žanr kojem bih mogao da pripadam ili da ima drugih ljudi koji rade nešto slično. Voleo bih da sam toga bio svestan, jer bi mi to dosta olakšalo prve korake koje sam načinio.
Nadav Dagon/Photo: promo
Na koju svoju osobinu ste ponosni, a koju biste voleli da ne posedujete?
– Veoma sam ponosan na svoju upornost i posvećenost. Voleo bih da nisam tako tvrdoglav.
Improvizacija ili planiranje?
– Definitivno planiranje. Međutim, važno je ostaviti prostora za druge opcije ????
S kojim muzičarom/muzičarkom biste popili kafu?
Kanje Vest.
Imate li omiljenu parolu?
– Dozvoli sebi da budeš onoliko izuzetan koliko jesi.
Nastup Nadav Dagona predstavlja saradnju Fondacije “Novi Sad – Evropska prestonica kulture” i festivala Terminal Music&Arts iz Sombora. Više detalja, satnice, lokacije u okviru programskog luka “Dunavsko more” Evropske prestonice kulture možete pronaći na sajtu novisad2022.rs
Povratničkim albumom “Niške strasti” grupa Stereo Banana izazvala je veliku pažnju na muzičkoj sceni u zemlji i regionu, a u čast povratka i festivala 3DFest, niški dvojac će nastupiti 26. avgusta u Prokuplju.
Pre tačno devet godina Stereo Banana je prvi put nastupila u Prokuplju, takođe na 3DFestu koji će ponovo biti održan, na desetogodišnjicu premijernog izdanja.
Devet godina kasnije, grupa mladih entuzijasta iz Prokuplja je odlučila da vrati život 3DFestu, koji će posle velike pauze ponovo biti centralni događaj u najvećem gradu Topličkog okruga.
– Svi pamtimo kakav su šou priredili momci iz Stereo Banane i kada smo odlučili da ponovo pokrenemo festival, izbor je bio lak i jasan. Oni su sa nama bili davnih dana i ovo je idealna prilika da nastavimo starim putem, na nov način, uz stare drugare – saopštili su organizatori 3DFesta.
3DFest će biti održan 26. avgusta na terenu pored Gradskog bazena, organizatori poručuju da će u narednim nedeljama biti poznati svi detalji, kao i kompletan muzički program.
Višestruko nagrađivana italijanska kantautorka Elisa će ove jeseni početi svoju evropsku turneju, a u Beogradu će nastupiti u intimnoj atmosferi Bitef Art Caffea 22. oktobra.
Nakon drugog nastupa na festivalu u Sanremu, Elisa je u februaru objavila dupli album na italijanskom i engleskom jeziku pod nazivom “Ritorno al Futuro/ Back to the Future”, a publika će imati priliku da ga čuje i u Beogradu.
U svojoj karijeri koja traje skoro tri decenije, od objavljivanja njenog debitantskog albuma “Pipes & Flowers” (1997), Elisa je osvojila prestižne nagrade u Italiji i širom sveta.
Sarađivala je sa svetskim zvezdama kao što su Cukero, Tina Turner, Lučiano Pavaroti, Imagine Dragons i mnogim drugim muzičarima. Čuveni italijanski kompozitor Enio Morikone i Elisa radili su na numeri “Ancora Qui” kao deo muzike za film “Đangova osveta” Kventina Tarantina.
Sa svojim novim albumom, Elisa donosi zvuk u kom spaja svoja dva kreativna entiteta i jezika na kojima najviše komponuje i stvara – engleski i italijanski, a možda najviše do sada pokazuje svoju svestranost i ljubav prema različitim žanrovima. Predstojeći nastupi će biti održani u intimnim prostorima kako bi se nove numere predstavile na poseban način.
Prodaja ulaznica počinje u petak 29. jula od 10 časova preko sistema eFinity.
Pored toga što je bio jedan od najuticajnijih muzičara svih vremena, pokojni legendarni vođa Motorheada Lemi Kilmister takođe je bio strastveni čitalac i filmski fan.
Pevač i basista je u intervjuu za BBC 2010. godine spomenuo tri filma koji su mu bili među najomiljenijim.
“Najduži dan” (The Longest Day), 1962.
– Sjajna glumačka ekipa s jedne strane. Ali i dobra priča ispričana sa obe strane, saveznika i Nemaca – rekao je Lemi za BBC.
Nije iznenađenje što je “Najduži dan” jedan od Lemijevih omiljenih filmova, s obzirom na činjenicu da je bio veliki kolekcionar stvari iz Drugog svetskog rata i da je uvek bio zainteresovan za istoriju sukoba.
Objavljen 1962. godine, 15 godina posle završetka Drugog svetskog rata, “Najduži dan” je ispričao priču o “Danu D”, koji je bio jedan od najvažnijih dana koji je označio početak poraza nacističkih trupa. U utorak, 6. juna 1944, “Dan D”, kako istorija opisuje “više od 156.000 američkih, britanskih i kanadskih vojnika upali su 50 milja od žestoko branjenih plaža Normandije u severnoj Francuskoj”. Bila je to operacija koja se pokazala kao kritična prekretnica u Drugom svetskom ratu.
Film je imao mnogo zvezda poput Džona Vejna, Henrija Fonde, Ričarda Bartona, Šona Konerija, pa čak i muzičara Pola Anke.
“Gospodar prstenova” (Lord Of The Rings), 2001
– Zato što je dobar kao i knjiga (što je retko) – rekao je Lemi za BBC. Franšizu “Gospodar prstenova” režirao je Piter Džekson, a inspirisana je čuvenim knjigama J. R. R. Tolkina. Lemi je čak bio intervjuisan za dokumentarni film iz 2005. “Ringers: Lord of the Fans”, koji je razgovarao sa mnogim poznatim ljudima o njihovoj ljubavi prema “Gospodaru prstenova”.
Prvi film pod nazivom “Gospodar prstenova: Družina prstena” izašao je 2001. godine i imao je dva direktna nastavka: “Dve kule” (2002) i “Povratak kralja” (2003). Od 2012. do 2014. objavljene su tri adaptacije iz knjiga “Hobit”, a 2. septembra 2022. godine Prime Video će objaviti seriju “Gospodar prstenova”.
[infobox title=’Brzi čitač’]
Lemi Kilnister/Photo> ZouTube screenshot
Nije veliko iznenađenje što se Lemiju dopao “Gospodar prstenova”, pošto je bio strastveni čitalac. Njegov prijatelj Ozi Ozborn se čak prisetio u intervjuu za BBC Radio 2021. koliko je Lemi brzo čitao. – Dobar sam u započinjanju stihova. Ali ne mogu da ih završim. Napisao bi gomilu tekstova za moje pesme (…) Dakle, dao bih mu kasetu. I uz to sam imao ovu knjigu o Drugom svetskom ratu koju nisam pročitao. Pa sam mu rekao: ‘Reci mi šta misliš. I imam gomilu ovih tekstova. Kad god budeš mogao pročitaj sve…’ Razmišljam u sebi, trebaće mu oko nedelju dana. “On kaže: ’Vrati se za oko četiri sata.‘ Pa sam se vratio. On kaže: “Šta misliš o ovomw?” A ja: “O, super”. On onda kaže: “Šta je sa ovim?” Ja kažem: “Oh, imaš dva?” On kaže: “Ne, imam još jedan. Imam tri!” Ja kažem: “Napisao si tri seta stihova?!”. On je rekao: “Da, i ta knjiga je bila sranje!” Ja sam rekao: “Koja knjiga?” On kaže: “Knjiga koju si mi dao”. Dakle, bio je brzi čitač! Mogao je da čita veoma brzo. Bio je neverovatan! – ispričao je Ozi Ozborn.[/infobox]
“The Wicker Man” , 1973.
– Zato što je jezivo i Brit Ekland pleše gola rekao je Lemi za BBC objašnjavajući zašto voli ovaj film.
Objavljen 1973. godine, “The Wicker Man” je jedan od najklasičnijih britanskih horor filmova svih vremena. Priča o policajcu koji odlazi na ostrvo da pokuša da pronađe nestalu osobu i otkriva čudan kult.
Imao je legendarnog glumca Kristofera Lija, koji će nekoliko decenija kasnije snimiti i četiri solo heavy metal albuma. Glumac je umro u junu 2015. u 93. godini. Bilo je to samo nekoliko meseci pre nego što je Lemi Kilmister preminuo u 70. godini.
Film je takođe imao holivudski rimejk 2006. sa Nikolasom Kejdžom kao glavnim likom. Ali on i nije doživeo neki uspeh među kritičarima.
Slavni francuski muzičar Žan-Mišel Žar najavio je izlazak svog 22. studijskog albuma pod imenom “Oxymore” za 21. oktobar, navodeći da je ovo njegov “najambiciozniji projekat do sada”, objavio je sam umetnik na svom Twitter nalogu.
Kako piše specijalizovani britanski muzički časopis Prog, Žar, koji je poznat po scenskim efektima na svojim koncertima, primeniće “tehnologiju 360” na novom albumu koji će izdati Sony Music.
Žan-Mišel Žar, koga nazivaju “čarobnjakom klavijature”, objašnjava ideju novog albuma navodeći da je cilj postavljanje određenih standarda na polju muzike i vizuelnog performansa.
— Jean-Michel Jarre (@jeanmicheljarre) July 22, 2022
On je najavio i stvaranje virtuelnog grada za umetnike.
– Oxyville će biti virtuelni muzički grad, a u budućnosti ću pozvati druge umetnike da budu deo toga, tako što ću održavati kurseve i druge događaje koji će se bazirati na polju umetnosti – rekao je mužičar.
Novi album i njegov “virtuelni svet” samo su najnoviji načini na koje je muzičar prihvatio modernu tehnologiju kako bi poboljšao uživanje publike u svojoj muzici.
Još 2020. godine, njegov avatar je održao nastup virtuelne realnosti, a 2021. je dočekao publiku virtuelnim koncertom u Parizu.
Dalekih 1970-ih, njegov revolucionarni album “Oxygene” pomogao je u oblikovanju zvuka moderne instrumentalne muzike i nastavlja da inspiriše muziicare širom sveta i danas.
Kompozitor i klavijaturista Žar proslavio se u svetu instrumentalnim albumom “Oxygene” (1976), izuzetno uticajnim za razvoj elektronske muzike, koji je 1976. godine prodat u 12 miliona primeraka, nakon čega su usledili “Equinoxe” (1978) i “Magnetic Fields” (1981).
Internacionalni sastav AXIOM džez bubnjara Dejana Terzića, u kome nastupaju renomirani muzičari Bojan Zulfikarpašić, Kris Spid i Met Penman, održaće 8. i 9. avgusta dva koncerta u beogradskom BAM Klubu (Jevrejska 24).
Bend dolazi u Beograd u sklopu evropske turneje na kojoj promoviše prošlogodišnji album “Silent Dancer”,objavljen za italijansku izdavačku kuću CAM Jazz.
Ovo će biti prvo gostovanje Dejana Terzića u našem glavnom gradu, posle koncerta na Beogradskom džez festivalu 2006. godine.
Dejan Terzic – Silent Dancer,cover
O svom aktuelnom izdanju Dejan Terzić je rekao:
– “Silent Dancer” je snimljen krajem februara 2020. godine u severnoj Italiji u Udinama, kad smo bili na turneji. Naši koncerti u Trstu i Veneciji bili su otkazani zbog prvog lockdowna u Italiji, ali naša izdavačka kuća CAM Jazz je ipak predložila da snimimo album kao što smo planirali. Tako smo se našli u jednoj neobičnoj situaciji, i mislim da se i na disku čuje da zaista sviramo za naše i druge živote. Možda baš i zbog toga, mislim da je “Silent Dancer” moj najjači album do sada.
Universal je na internetu objavio prvi pogled na epsku dramu o ocu atomske bombe – “Oppenheimer” Kristofera Nolana.
Kao što smo mogli i da očekujemo, tizer prevazilati standardni marketinški pristup, prilažući jedinstveno odbrojavanje u stvarnom vremenu do datuma izlaska, 21. jula sledeće godine.
Posle saradnje s Džordanom Pilom, holandski sineasta Hojte Van Hojtema ponovo se udružio s Nolanom kako bi snimali na IMAX 65 mm i 65 mm filmu velikog formata. Film se zasniva na knjizi Kaja Birda i Martina J. Šervina “American Prometheus: The Triumph and Tragedy of J. Robert Oppenheimer”, koja istražuje razvoj atomske bombe tokom Drugog svetskog rata.
“Ep gura publiku u pulsirajući paradoks zagonetnog čoveka koji mora da reskira uništenje sveta kako bi ga spasio”, kaže se u službenom opisu.
Dino Jelusić još ne misli da stane s nizanjem impresivnih poduhvata. Prošlog leta ušao u Whitesnake, pre samo nekoliko nedelja pridružio se glamerima Steel Panther na bini u Zagrebu, a u utorak je u svoju, već bogatu biografiju, upisao nastup za supergrupu The Dead Daisies na mestu glavnog vokala. Naime, bend je odlučio da će Dino menjati njihovog frontmena Glena Hjuza koji je oboleo od korona virusa.
The Dead Daisies, supergrupu koju čini bivši članovi velikih imena kao što su Whitesnake, Dio i Ozzy Osbourne, svojim obožavaocima su se obratili preko društvenih mreža, a kako stoji u video objavi, Glena Hjuza je pogodio korona virus pa privremeno nije u stanju da nastaviti turneju. U duhu The Dead Daisies, kako su napisali, show must go on.
Kako je Hjuz i basista, tu rolu će preuzeti Jogi Lonič, a Dino Jelusić će se bendu pridružiti kao glavni vokal do kraja turneje. Nastavili su da su svesni da mnogo ljudi dolazi na njihove nastupe zbog Glena, ali oni se nadaju da će svi ljudi doći i zabaviti se s njima na nastupu bez obzira na to što Glena nema. “Previše bendova otkazuje svoje koncerte, ali mi smo odlučili da sviramo svojoj publici”, objašnjavaju.
The Dead Daisies imaju još šest evropskih gradova koje treba obići, a prvi koncert s Dinom su odradili u Vinu, u Francuskoj, gde su bili predgrupa Judas Priestu. Kao predgrupa kultnom metal bendu, nastupaće još u Oberhausenu, Bambergu i Haleu.
Pre nego što se posvetio sedmoj umetnosti čuveni reditelj je vodio veoma zanimljiv i turbulentan život
Reditelj, scenarista i producent Oliver Stoun (75) je u svojoj bogatoj karijeri osvojio Oskara za najbolji scenario za film “Ponoćni ekspres”, napisao je uspešan rimejk krimi klasika “Lice sa ožiljkom” i režirao po mnogima najbolji ratni film svih vremena, “Vod” iz 1986, koji mu je takođe doneo nekoliko nagrada Američke filmske akademije.
U svetu filma je skoro pola veka, a uz pomenute naslove poznat je i po čuvenim filmovima “Vol strit” (1987), “Rođen 4. jula2 (1989), “DŽ.F.K.” (1991) i “Svaka božja nedelja” (1999).
Pre nego što se posvetio sedmoj umetnosti, Oliver Stoun je vodio veoma zanimljiv život. Sa samo 17 godina, trgovao je na pariskoj berzi, a godinu dana kasnije napustio univerzitet i šest meseci radio kao profesor engleskoj jezika u Sajgonu.
U Vijetnam se vratio 1967, ovog puta kao vojnik. Za svoj doprinos američkom ratnom naporu i pokazanu hrabrost u sukobu između Severnog i Južnog Vijetnama nagrađen je velikim brojem medalja.
Ipak, najšokantnija stvar iz njegove mladosti je to što je u svojim dvadesetim godina bio, ni manje, ni više nego diler droge, prenosi Far Out Magazine.
U nedavno objavljenom intervjuu za The Talks, na pitanje šta je najnemoralnija stvar koju je ikada učinio čuveni reditelj je odgovorio:
– Kada sam bio mlad i trebao mi je novac, kratko vreme sam prodavao drogu iz stana u Njujorku. U pitanju je bila kombinacija supstanci koje dižu energiju i onih koje izazivaju osećaj blaženstva. To je bila jedna od onih droga koju ljudi ne uzimaju toliko često, tako da nisam zaradio mnogo para – priznao je Stoun i dodao:
– Ne možete da zaradite novac prodajom LSD-a, jer ga ljudi ne uzimaju toliko. Sa kokainom ili heroinom možete. Tako da, bio sam previše intelektualan diler droge, ali sam upoznao neke zanimljive ljude. Nazovite to kratkim periodom zaposlenja.
Na pitanje zašto je izabrao da bude diler, Stoun je rekao:
– Kako bih imao dovoljno novca da preživim i napišem bar dva scenarija godišnje, u nadi da će mi jedan od njih omogućiti da pređem prag Holivuda, morao sam da radim sve i svašta. Vozio sam taksi i radio kojekakva druga s***a“.
