Jedan od najtalentovanijih novih bendova regionalne scene, beogradski indi-pop-rock sastav KOIKOI nominovan je za MME nagradu (Music Moves Europe Awards) prestižnog muzičkog festivala Eurosonic.
To je ujedno i prvi put da je bend iz Srbije nominovan za ovakvo priznanje.
Nagrada će biti dodeljena 19. januara 2023. na najvećoj muzičkoj smotri u Evropi, festivalu i konferenciji Eurosonic Noorderslag u holandskom gradu Groningenu, gde će KOIKOI i nastupiti u okviru festivalskog programa.
Pored nagrada koje dodeljuje žiri, KOIKOI je u konkurenciji i za nagradu publike.
Kako se glasanje završava sutra, pozivamo sve danas iskoriste svoj glas i glasaju za KOIKOI putem OVOG LINKA.
Koikoi/Photo: Nemanja Knežević
Ovo je sjajna prilika, kako za KOIKOI tako i za razvoj regionalne muzičke scene jer će dobitniciovog evropskog priznanja definitivno predstavljati budućnost evropske muzičke scene poput nekih od prethodnih dobitnika koji su sada svetske zvezde.
Inače KOIKO su Marko Grabež, Ivana Miljković, Emilija Đorđević, i Ivan Pavlović Gizmo – kreativci iz različitih vetrova lokalne scene sa jasnim zajedničkim ciljem stvaranja kvalitetnog indie rocka/popa, sa kojim odlučno popunjavaju prazninu među raskošem mainstreama i intimom undergrounda, koja na čitavoj balkanskoj muzičkoj sceni predugo postoji.
Već od prvog albuma bend odlikuje, pored jedinstvenog zvuka, visok kvalitet produkcije dostignut kako na albumu tako i u vizualizaciji njihove muzike u vidu spotova te je tako u sklopu promocije nastupa na Eurosonic festivalu ekranizovana pesma Hrast, spotom koji svojom produkcijom prevazilazi okvire Balkana.
Pored vrhunske produkcije albuma i spotova, bend svoju pravu dimenziju dobija tek na live nastupima, gde podjednaku pažnju pridaju zvuku, pažljivo osmišljenom scenskom nastupu i vizuelnim efektima.
Tako je svojim prvim velikim koncertom u Domu omladine KOIKOI oduševio publiku nesvakidašnjim audio-vizuelnim performansom i time najavio potpuno novu fazu – izlazak iz okvira klubske svirke i novi početak pisanja istorije indie-rock muzike u regionu.
Vlada Jamajke zvanično je proglasila februar za Reggae mesec kada se širom sveta održava veliki broj događaja u čast dvojice najvećih ikona ovog žanra: Boba Marlija i Denisa Brauna.
Srbija je oduvek negovala ovu tradiciju, a ovog puta očekuje nas koncert svetske Reggae senzacije i veoma popularnog italijanskog benda Mellow Mood koji će u sklopu svoje “Manana” turneje posetiti Beograd i to 9. februara.
Pored njih, u Zappa Bazi će kao lokalna podrška nastupiti nezamenljivi Hornsman Coyote i Jahmessenjah Soundsytem.
Prvi kontigent ulaznica možete kupiti isključivo u Zappa Baru ali će uskoro biti omogućena i online prodaja o čemu ćete biti blagovremeno obavešteni.
Photo: Promo
Ovaj koncert je ujedno i velika šansa za sve posetioce da učestvuju u tomboli i osvoje 2 kompletne festivalske ulaznice (sa uključenim kampovanjem) za popularni reggae festival u Tolminu (Slovenija) pod nazivom OverJam.
Ekipa Overjam festivala sa ponosom podržava reggae scenu u Srbiji i raduje se što će sa svim ljubiteljima reggae muzike koji žive u našoj zemlji podeliti neverovatan ambijent reke Soče koji obiluje prirodnim lepotama i istorijskim znamenitostima.
Juri Landman, holandski umetnik, izumitelj eksperimentalnih muzičkih instrumenata, na kojima su svirali veliki svetski bendovi kao što su Sonic Youth, Half Japanese, Liars, Placebo, Einstürzende Neubauten, izvešće poseban muzički performans za beogradsku na instrumentima koje je sam napravio, u nedelju 22. januara u klubu Dim (Cetinjska 15).
Landman će da nastupi uživo sa svojim jedinstvenim setom instrumenata. U pitanju je mešavina naučno podešenih gudačkih instrumenata kao i object trouvé (pronađeni predmeti) sa posebnim zvucima.
Juri Landman/ Photo: Franck Alix
Publika će biti u prilici da čuje pesme čudnih dimenzija, koje dolaze iz pojačanih plastičnih flaša, hakovanih hard diskova, hladnjaka kompjuterskih ventilatora, motora, modifikovanih sintisajzera, hakovanih telefona i stonih žičanih instrumenata sa glasnim ritmičkim taktovima…
Zvuči čudno, ali Landamanovi performansi pored toga što su vrlo atmosferični, harmonični su, ritmični i uzbudljivi.
– Srećan sam što mogu da dodam i Beograd u svoju zimsku turneju uz Linc, Zagreb i Bordo. Video sam fotografije kluba Dim gde ću ovog puta nastupati i ponovo me je uhvatilo isto uzbuđenje, kao kad sam prvi put nastupao u Beogradu u klubu Drugstore pre gotovo osam godina. Divno je vratiti se beogradskoj publici, sada sa malo drugačijim setom i novim stvarima… – izjavio je Juri.
Juri Landman/ Photo: William Van Der Voort
Pored karijere umetnika, Juri Landman je i dugogodišnji profesor muzikologije idizajna instrumenata na brojnim univerzitetima u Evropi, ali i autor stripova.
Zajedno sa Bartom Hopkinom napisao je knjigu ‘’Nice Noise’’, o inovativnim proširenim tehnikama sviranja gitare.
Godine 2022. objavio je strip “1991”, koji će biti objavljen na srpskom jeziku tokom 2023. godine u izdanju System Comics iz Beograda.
Nastup počinje u 20:00 časova, a ulaznice možete da kupite u klubu Dim.
Til Lindeman, pevač grupe Rammstein, napunio je 4. januara 60 godina. Upečatljiva je pojava na svetskoj muzičkoj sceni, a njegov život, koji je priča za sebe, obeležile su brojne zanimljivosti.
Evo i nekoliko zanimljivih činjenica o njemu.
Rodio se u Lajpcigu 4. januara 1963. godine, otac Verner je bio pisac, a majka Brigita je radila kao novinarka na Norddeutscher Rundfunku (Severnonemačkom radiju) u Šverinu, gde je bila šefica odseka za kulturu.
Kao mladić Til je pohađao sportsku školu, a vremenom je počeo da se profesionalno bavi plivanjem. Lindeman je 1978. godine učestvovao na Evropskom prvenstvu u plivanju za juniore u Firenci, završio je 11. na 1.500 metara slobodno i 7. na 400 metara slobodno, plivajući sa vremenom 4’17″58.
Til Lindeman, Ich hasse Kinder/printscreen
Ušao je u uži izbor za Olimpijske igre u Moskvi 1980. godine, a otpao je jer je navodno bez dozvole napustio hotel u Firenci. Zbog povrede je napustio sport i posvetio se drugim poslovima.
– Nikada nisam voleo sportsku školu, bila je veoma intenzivna. Ali kao dete se ne protiviš – rekao je svojevremeno Lindeman
Til je potom imao razne poslove. Radio je kao stolarski šegrt, galerijski tehničar, sekač treseta i tkač korpi. Navodno, njegov prvi posao je bio rad u fabrici za sečenje uglja, a prema jednoj priči su ga navodno otpustili nakon samo 3 dana, jer nije bio zadovoljan radnim mestom.
Izbegao je služenje vojske zbog čega je, kako se priča, imao dosta problema.
Što se tiče muzičke karijere, Lindeman je debitovao ne kao pevač, već kao bubnjar First Arsch 1986. godine. Osam godina kasnije formira Rammstein zajednog sa nekeadašnjim članovima grupe Feeling B Kristijanom Lorencom Flejkom, Paulom Landersom i Krištofom Šnajderom, kao i sa muzičarima Rihardom Kruspeom i Oliverom Ridlom.
Rammstein/Photo: Zeit press promo
Lindeman je imao na početku problema kada je koristio pirotehnička sredstva. On je opekao uši, kosu i ruke.
– Til se stalno opeče, ali voli bol – rekao je Lindemanov kolega iz benda Rammstein Krištof Šnajder.
Ipak, desio se ozbiljniji incident. U septembru 1996. godine tokom nastupa, deo benda se opekao zbog pirotehnike. Lindeman je rešio da upiše kurs pirotehnike, dobio sertifikat, tako da bend je mogao da nastupa sa pirotehnikom bezbednije nego ranije.
Til iza sebe ima i tri knjige poezije. Ona najpoznatija, koja je objavljena 2002. godine, nosi naziv “Messer” (“Nož”). Usledila je knjiga iz 2013. “In stillen Nächten” (“U tihim noćima”), a 2020. “100 Gedichte” (“1oo pesama”).
U intervjuu iz 2011. godine, Lindeman je rekao da i dalje ima jake veze sa tradicijom Istočne Nemačke i da smatra da je “detradicionalizacija” uznemirujuća. Suprotno svom muzičkom stilu, on je izjavio da “mrzi buku” i da često provodi vreme u malom selu negde u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji, čije ime nije otkrio.
Da voli da provodi vreme tamo, naveo je u svojoj izjavu o kovidu 19.
– Za društvo je to apsolutna katastrofa. Za mene lično, to je bilo nešto najbolje što je moglo da se desi. Prvi put posle 20 godina proveo sam celo proleće na selu u Meklenburgu. Prvo su došle trešnje, pa jabuke. Doživeo sam to od golog drveta do punog cveta – rekao je jednom prilikom Til, koji je voli prirodu
Lindeman je 2014. godine predstavio dve skulpture i svoje originalne tekstove pesama u svojoj knjizi “In stillen Nachten” (“U tihim noćima”) u Drezdenskoj galeriji. Takođe je napisao neke tekstove 2014. godine za nemačkog pevača šlagera Rolanda Kajzera za njegov album “Soul Tracks”.
O nacizmu nikada nije imao dobro mišljenje.
– Mi smo sa Istoka (Istočna Nemačka, DDR) i odrasli smo kao socijalisti. Nekada smo bili pankeri ili goti – mrzimo naciste! A onda odjednom dobijemo tako nategnutu optužbu (da je grupa Rammstein nacistička, prim.aut). I danas radimo isto, i nikome u Americi ili Meksiku ne bi palo na pamet da nam pripisuje takve stvari (da su članovi grupe Rammstein nacisti, prim.aut). To se dešava samo ovde u Nemačkoj. Naš odgovor na ova neprijateljstva je bila pesma “Links 2 3 4”, čime smo razjasnili gde smo politički – naveo je Til jednom prilikom.
Inače, pesma “Links 2 3 4” je napisana kao odgovor na optužbe o fašizmu/nacizmu upućene bendu. Refren kaže da “žele moje srce na desnoj strani, ali kada pogledam dole, ono kuca levo”, implicirajući da su članovi grupe Rammstein na levoj strani političkog spektra.
Refren “Links 2 3 4” (“Levo, dva tri četiri”) je aluzija na revolucionarnu pesmu “Einheitsfrontlied”, koju je Bertolt Breht napisao za Komunističku partiju Nemačke tridesetih godina prošlog veka i koju je ponovo popularizovao Hanes Vader tokom postojana Istočne Nemačke.
Til se tokom svog života oprobao u glumi, i to u ostvarenjima “Amundsen der Pinguin” i “Vinzent”.
Zbog toga bi tamošnja vlast mogla da pokrene istragu, a prema navodima medija, postupak je u “najranijoj fazi”. Neimenovani visoki funkcioner na Barbadosu ne poriče da bi porodica Kamberbač mogla da se suoči sa zahtvom za naknadu štete zbog istorijskih veza s ropstvom na ostrvu, javlja Sky News.
Robovlasnička pozadina priče o njegovoj porodici započela je s njegovim sedmim pradedom Džošuom Kamberbačem, koji je 1728. kupio plantažu Kleland na severu Barbadosa i započeo s tada unosnim uzgojem šećerne trske.
Na plantaži je radilo 250 robova, a rad je bio fizički naporan. Poslednji robovi oslobođeni su 105 godina posle kupovine plantaže, kada je Britansko Carstvo ukinulo ropstvo. Parlament je 1833. usvojio zakon o ukidanju ropstva, koji je ukinuo trgovinu ljudima i izrabljivanje u većem delu Britanskog Carstva.
Zanimljivo je da je Benedikt Kamberbač glumio u filmu “Beskrajna milost”, odnosno u biografiji Vilijama Vajlberforsa, vođe britanskih abolicionista, u kojoj je tumačio ulogu njegovog prijatelja, plemića i političara Vilijama Pita. Da ironija bude veća, prihvatio je ulogu robovlasnika Vilijama Forda u Oskarima nagrađenom filmu “Dvanaest godina ropstva”.
U privatnom životu glumac je aktivista protiv klimatskih promena i bori se za prava ljudi i životinja. U aprilu je izjavio kako će na svom imanju u Velikoj Britaniji pružiti dom porodici iz Ukrajine.
Britanac, muškarac, tridesetak godina star: ovo su minimalni uslovi za sledećeg Džejmsa Bonda, kojeg je producentkinja Barbara Brokoli opisala kao “reinvenciju”.
Ti kriterijumi možda neće suziti brojne mogućnosti za odabir novog agenta 007, a ni sprečiti fanove da se klade koji će glumac sledeći obući smoking i ući u ulogu najpoznatijeg tajnog agenta.
Govoreći o izboru glumca koji će glumiti Džejmsa Bonda, Aron Tejlor-Džonson poslednjih se meseci pokazao kao favorit.
Strani mediji su izvestili da je zvezda “Bullet Traina” impresionirala producente na “tajnoj audiciji” za tu ulogu. On navodno ispunjava sve uslove: osim onih gore navedenih, takođe je “sjajan glumac” i “uspešan, ali ne lično slavan”.
Međutim, Aron Tejlor-Džonson se sprema da ponovo uđe u Marvelov “filmski svemir” i to kao glavna uloga u filmu “Kraven The Hunter”, a glumiće i uz Rajana Goslinga u filmu “The Fall Guy”, stoga je moguće da bi u kratkom roku mogao da postane “previše slavan da bi postao Bond”.
– On je super talentovan glumac, izuzetno je zgodan i u proteklih 18 meseci osvojio je mnogo novih obožavalaca otkako se pridružio ekipi serije ‘Emily In Paris’ – kaže izvor i dodaje da šefovi Bonda već govore kako mogu da ga vide u smokingu i da će izgledati doterano i pristajati ulozi.
Otvoren je javni konkurs za sedmi Bunt rok festival – takmičenje novih, neafirmisanih bendova i autora, koje organizuju emisija Bunt i Radio-televizija Srbije.
Konkurs će trajati 43 dana i svi zainteresovani muzičari i autori iz Srbije, mogu da pošalju pesmu u trajanju do četiri minuta, tekst pesme, biografiju i fotografiju benda na mail: buntrokfestival@gmail.com ili na poštansku adresu Radio-televizije Srbije (RTS, Takovska 10, 11000 Beograd, sa naznakom: “Bunt rok festival 2023“).
Sve informacije o Pravilniku i Uslovima konkursa, objavljene su na sajtu RTS-a .
Branka Glavonjić/ Photo: RTS
– Sedmi Bunt rok festival biće održan u godini u kojoj emisija Bunt obeležava dve decenije trajanja i kontunuiteta, što čitavom timu projekta uliva dodatni entuzijazam i radost – izjavila je autorka Branka Glavonjić i dodala: – Bunt rok festival je jedini televizijski festival takmičarskog karaktera, čiji je cilj afirmacija domaće pop i rok muzike, kao i formiranje nove srpske pop i rok scene. Tokom dosadašnjeg trajanja ovog svojevrsnog nacionalnog projekta, kroz proces je prošlo više od 1000 autora i bendova iz cele Srbije a njih 140 je dobilo priliku da nastupi na sceni i predstavi se najširem auditorijumu. Pozivamo autore, muzičare, bendove da pošalju svoje pesme na konkurs za 7. BRF i- neka muzika pobedi!
Momčilo Bajagić Bajaga i Sanitarium/ Photo: RTS
Prethodno, šesto izdanje Bunt rok festivala otvorio je novo poglavlje u načinu realizacije ovog nacionalnog TV projekta autorke Branke Glavonjić.
Ono što je ostalo i ostaće isto jeste odgovoran pristup svim segmentima realizacije festivala, relevantan stručni žiri, apsolutna transparentnost i pre svega maksimalna posvećenost multidisciplinarnoj podršci i medijskoj promociji novih i neafirmisanih domaćih rok bendova i autora.
Pobednici će, po tradiciji, posle multimedijske afirmacije na programima i platformama medijskog sistema RTS-a, pored titule pobednika festivala, dobiti i priliku da nastupe na najprestižnijim muzičkim festivalima u Srbiji i regionu.
Netfliks će možda da izgubi jednu od svojih najgledanijih i najpopularnijih serija – “Wednesday”.
Ovaj spin-of filma “Adams Family” naišao je na veoma pozitivne kritike, a dodatno je oduševila glumica koja igra lik Srede Adams – Džena Ortega, ali fanovi možda neće dočekati novu sezonu na Netfliksu.
Kako je otkriveno, Amazon i MGM studio su se spojili, a pošto MGM radi produkciju serije “Wednesday”, nova sezona mogla bi da završi na Amazon Prime striming servisu.
Odluka još nije doneta i nije bilo zvaničnog saopštenja, ali šansa da druga sezona završi na Amazon Prime postoji.
“Wednesday” je čak dve nedelje provela u vrhu gledanosti na globalnom nivou, a treba spomenuti da je Džena Ortega zaradila nominaciju za Zlatni globus zbog svoje uloge.
Zbog velikog interesovanja za koncer Lords of the Sound – “Muzika Hansa Cimera”, zakazani su dodatni termini i u Beogradu i u Novom Sadu.
Pored termina u 20:00 časova, publika u Novom Sadu 29. januara moći će da uživa u drugom koncertu u Srpskom narodnom pozorištu istog dana u 17:00 časova.
Publika u Beogradu imaće priliku da pogleda koncert u MTS Dvorani 30. januara u 20:00 i u 17:00 časova.
Lords of the Sound/ Photo: Promo
Internacionalni koncertni spektakl, Lords of the Sound stiže po prvi put u Srbiju.
Publiku očekuju itovi iz filmova: “Gladijator”, “Nemoguća misija”, “Početak”, “Pirati sa Kariba”, “Dina”, “Spajdermen 2”, “Dark Knight”, “Interstellar”, “Gravitacija”, “Šerlok Holms”, “Anđeli i demoni”, “DaVincijev kod”, “Spirit”, “Wonder Woman”, “Madagaskar”…
Uspeh koncerata orkestra Lords of the Sound u kombinaciji sa najboljim kompozicijama Hansa Cimera nudi publici nezaboravno iskustvo, atmosferu prave bajke ispunjene lepotom simfonijskog zvuka omiljnih kompozicija, energiju rok benda, živopisne vizuelne efekte, moćne vokalne deonice solista i hora, pozitivnu energiju i snagu celog orkestra.
Solisti su: Margarita Meleško i Jaroslav Radionenko. Dirigent je Šahrok Fatah Aiminzade.
Lords of the Sound/ Photo: Promo
Hans Cimer je nemački filmski kompozitor, koji je svoju popularnost stekao nakon kultnog filma “Kišni čovek”.
– Pišući muziku za “Kišnog čoveka”, stalno sam razmišljao: Ne ulazi u prvi plan. Rejmond, glavni lik, zapravo ne razume gde se nalazi. On svet vidi drugačije od nas… Zašto ne stvoriti “svetsku muziku” za svet koji postoji samo u njegovoj glavi? – priseća se Hans.
Ovo je delo bilo pravi proboj u njegovoj karijeri. Cimer je dobio nominaciju za nagradu Oskar. Najbolji holivudski reditelji stali su u red da rade sa njim, a Hans se posvetio radu u potpunosti, često smišljajući muziku za dva do tri filma istovremeno.
Njegova je muzika toliko dirnula studio Dizni, da su od Cimera naručili kompoziciju za animirani film ”Kralj lavova”.
Tematska pesma ovog crtanog filma donela je kompozitoru tri najprestižnije nagrade: Oskar, Zlatni globus i Gremi. U nastavku karijere Cimer je nastavio da osvaja brojne nagrade, postavši najbolji od najboljih u Holivudu.
Ulaznice se mogu nabaviti onlajn na sajtu tickets.rs, na Ticket Vision prodajnim mestima i na blagajnama dvorana u kojima se održavaju koncerti.
Popularna američka pevačica Majli Sajrus bila je domaćin praznične emisije televizije NBC uoči dočeka Nove godine. Ona je izvodila svoje i tuđe pesme uz gostovanja poznatih prijatelja, a na bini joj se pridružio i Dejvid Birn, bivši frontmen grupe Talking Heads.
Majli Sajrus inače planira da objavi svoj novi singl pod nazivom “Flowers” u petak 13. januara. Njen poslednji studijski album “Plastic Hearts” objavljen je 2020, dok se prošle godine u prodaji našao njen prvi živi album “Attention: Miley Live”.
Pogledajte kako je izgledao nastup Dejvida Birna i Majli Sajrus u novogodišnjoj emisiji televiziji NBC.
