Udruženje kreativne industrije održalo je u petak panel na temu “Domaće muzičko stvaralaštvo” u prostorijama Privredne komore Srbije (PKS) u Beogradu, gde je predloženo da se osnuje Muzički centar Srbije, kao što postoji takva ustanova za domaću kinematografiju u našoj zemlji.

Takođe, muzički umetnici su se složili da je neophodno da se izađe zvanično pred institucije gde bi se prepoznale sve potrebe domaćih muzičara danas.

Na panelu u seriji ciklusa naziva “Izazovi kreativne industrije” je pokrenuto više veoma značajnih tema za muzičku industriju Srbije, koje se i dalje nalazi u teškim izazovima, posebno nakon dve godine usled pandemije virusa Covid 19.

Predstavnici Udruženja i govornici razgovarali su o prisustvu domaćeg muzičkog stvaralaštva u lokalnim i regionalnim medijima, raspodeli javnih sredstava i dobara, značaju zaštite autorskih prava, kao i mogućim idejama za rešenja i podsticaje za medije.

Prioritet organizacije panela posvećenih kreativnoj industriji, kako je istaknuto u PKS, jeste da se rasvetle i jasno predstave problemi koje stvara piraterija – krađa proizvoda stvaralaštva, nedovoljna svest o podržavanju domaće umetnosti i spora izmena zakona i poreskih politika.

Za dostizanje ovih ciljeva neophodna je saradnja sa institucijama Republike Srbije, ministarstvima nadležnim za kulturu, obrazovanje, privredu i finansije.

Svi su izrazili nadu da će u bliskoj budućnosti imati dobru samoodrživost koja će dovesti do drugih prilika za razvoj muzičke industrije i stvaralaštva.

Pop rok muzičarka Ana Stanić, predsednica Grupacije muzičkih izvođača (GMI) i muzičkih autora u PKS-u bila je moderator susreta koja je naglasila da je ovo prvi od planiranih barem tri panela u bliskoj budućnosti.

Stanić je istakla da je glavni cilj da se položaj muzičke umetnosti poboljša u našoj zemlji i najavila da neka rešenja već postoje.

– Prisustvo srpske muzike u domaćim medijima danas nam je glavna tema. Recimo, u svetu, još ranije Francuska i Kanada smatraju da muzika ne treba da se tretira kao roba, jer njen značaj prevazilazi tržišnu vrednost. Kod nas jeste suština da imamo što više stvaralaštva, novih albuma, ali i novih muzičara, ne uvek istih imena – istakla je Ana Stanić.

Na panelu u publici je bio umetnik Marko Louis, koji je podsetio da je ranije bilo mnogo više novih mladih nada dok je postojala poznata TV emisija “Jelen top 10”.

Marko je otkrio da je u tom periodu zahvaljujući emisiji barem 30 novih muzičara postalo poznato, a kad je projekat ugašen, dalje kao da ti mladi više nisu postojali.

Zato je Marko Stojanović Louis pitao postoje li konkretni koraci i ideja da se danas mladi muzički stvaraoci istaknu i složio sa konstatacijom Ane Stanić da je neophodno da se novim imenima stalno daje šansa za afirmaciju.

Ana Stanić je pružila na uvid analizu zemalja po Evropi i regionu, gde je tako rešeno da u Kanadi radio stanice imaju obavezu da emituju barem 30 % domaće muzike, Francuska i Nemačka mora puštati u etar 50 %, dok u nekim zemljama bivše Jugoslavije (Slovenija, Hrvatska) ta brojka je okvirno 40 % za emitovanje domaće muzike na državnim medijima, i 25 % važi obaveza za komercijalne, privatne televizije ili radio stanice.

Muzičar Milan Ðurđević, frontmen pop rok benda Neverne bebe, istakao je da je sada najpotrebnije da se pažnja usmeri najviše na institucije koje bi morale da prepoznaju sve potrebe domaće muzike i njihovih umetnika i predložio da se pred njih izađe sa ovako važnom temom i pružiti im konkretne korake, jer je po njemu to suština ovog problema.

Pop muzičar Željko Vasić, zamenik predsednice GMI i muzičkih autora PKS i predstavnik Udruženja kompozitora Srbije, naglasio je da mora da se veoma jasno definiše šta se danas podrazumeva pod pojmom “domaća muzika”.

– Domaća muzika i muzika regiona, tako mora da se definiše, da se odvoji. Da se vratimo u prošlost, nakon smrti druga Tita i raspada Jugoslavije, mi više nemamo istu situaciju, tako da sve što nam dolazi iz regiona nije domaća muzika. Odnosno, svaki muzičar koji je građanin Srbije, koji plaća porez državi, smatra se domaćim. To znaći i da recimo kod nas Mađari ili Vlasi, koji žive u Srbiji, ovde stvaraju muziku, regulišu porez Srbiji, takođe predstavljaju domaću muziku – naveo je Vasić.

On je objasnio ko su sve umetnici ili pozicije u muzičkoj industriji koji čine stvaraoce, a na velikom panelu je napisana njihova struktura autorskih prava.

Tako umetnike čine – kompozitor sa 33% prava od emitovanja, tekstopisac (17,50 %), aranžer (17,50 %), izvođač (16 %) i produckija ili diskograf (16 %).

– Francuska kinematografija je odavno rešila taj problem, jer je donet zakon da se 10 posto od svake prodate ulaznice za bioskop ulaže u njihov Filmski centar, da bi uspešno opstala njihova industrija filma u odnosu na Holivud, sve američke filmove. Tako bi trebalo da se primenjuje i na muziku, posebno sada kada je zbog korona virusa već dve godine ekonomska i zdravstvena kriza – naveo je Vasić, i dao inspiraciju drugim sagovornicima za ideje.

Tako je reč dobio Dejan Manojlović, predsednik Grupacije organizacija za ostvarivanje kolektivnih prava, direktor SOKOJ-a – Organizacije muzičkih autora Srbije.

Manojlović je predložio da se osnuje kod nas Muzički centar Srbije, kao što postoji Filmski centar Srbije koji raspolaže sa ozbiljnim sredstvima i ulaže ih u mnoge projekte na godišnjem nivou.

– Na taj način bi Muzički centar odvajao novac na naše potrebe, albume, promocije. Već neko vreme postoji ta ideja, mislim da bi trebalo da se realizuje. Iz SOKOJ-a smo primetili uveliko da se u mnogo većem zamahu emituje u medijima strana muzika, što je znak da nešto nije u redu. Ovako, Muzički centar bi promovisao domaću industriju u svetu – primetio je Manojlović ispred SOKOJ-a.

On je podvukao da bi trebalo da obaveza jednog tela kakvo je Radio televizija Srbije (RTS) bude da što više promoviše domaću muziku, da ima veće obavezne kvote za emitovanje srpskih muzičara, a da ostale komercijalne i privatne televizije same procene kolikim delom će puštati domaću, a koliko inostranu muziku.

Rodoljub Stojanović, vlasnik diskografske kuće Multimedia Music, ovde u funkciji zamenika predsednika Grupacije za muzičku industriju PKS, govorio je umesto ranije najavljenog direktora PGP RTS-a Vladimira Graića, koji se iznenada razboleo.

– Kako se nalazimo u Privrednoj komori Srbije, znam da se nikome neće svideti, ali ovde o muzici govorimo kao o – proizvodu. Tako gledano, naša muzika kao izvozni proizvod jako loše se kotira u regionu, a cifre su poražavajuće. Privredna komora Srbije brine o svim vidovima privrede, tako da tu spada i domaća muzika. Zato muzička industrija mora da zaštiti domaći proizvod, da bi srpska muzika imala svoj brend – rekao je Rodoljub Stojanović.

Kako su naveli, Udruženje za kreativnu industriju PKS okuplja preko 4.000 preduzeća, više od 8.000 preduzetnika, dok ukupan broj pravnih subjekata u kreativnoj industriji prevazilazi cifru od 21.000.

Samo kinematografija Srbije zapošljava i angažuje više od 20.000 ljudi.

Kreativna industrija svojim dobrim funkcionisanjem preliva prihode i na druge industrijske grane i u državni budžet, promoviše zemlju i održava kulturni identitet i prevazilaženje izazova sa kojima se susreće kreativna industrija od velike je opšte važnosti.

Rok muzičar Ðorđe David, nekada vokal benda Generacija 5, nadovezao se na taj termin “proizvod” i rekao da muzika nije isto što i proizvodnja sira, već je muzika – emocija.

– Često putujem po regionu, i u kolima dok slušam muziku na radiju, naše muzičare čujem više u jednoj Republici Srpskoj ili Makedoniji nego u Srbiji. A onda se vozim četiri sata kroz Hrvatsku, i ne čujem nijednog jedinog muzičara odavde. Ali zato tamo na radiju i televiziji samo emituju hrvatske muzičare. Mi kao da nismo vrednovani. Sve ovde prisutne kolege, Ðule Van Gogh, Milan Ðurđević, Tijana Bogićević, Željko Vasić, trebalo bi da se čuju svuda, kao što kod nas odande dolaze svi i budu pušteni na medijima – rekao je Ðorđe David i otkrio da više nema poznatih muzičkih emisija na jednom RTS-u, jer je čuo od urednika da im “takvi projekti nisu isplativi”.

Maja Rakovic, potpredsednica Grupacije radiodifuzije u PKS, vlasnica čuvenog Naxi Radija, podsetila je da je njen radio medij koji najviše pušta domaću muziku, ali je isto tako sigurna da i druge radio stanice domaće muzike (JAT, Radio S…) svakako puštaju barem 50% srpske izvođače.

– Kako smo i spomenuli, potrebno je da se RTS obaveže za emitovanje domaćih autora, kao i sve televizije i radio stanice sa nacionalnom frekvencijom. Tako će biti rešen deo ovog problema, da ne prevagne strana muzika – zaključila je Maja Rakovic na obimnom panelu “Domaće muzičko stvaralaštvo”.