Oduševljenu publiku proveo je kroz originalno muzičko putovanje po svetu, a u toku koncerta izjavio je: – Zahvaljujući muzici shvatam da ova planeta nema granice.
Na koncertu su se istakli i izuzetni solisti: violinistkinja Tijana Milošević, kompozitor i aranžer Aleksandar Sedlar, Ksenija Milošević koja je oduševila sve prisutne svojim vokalnim umećem, violinistkinja Kristina Atanasova Radulović koja se pridružila svom suprugu Nemanji u kompoziciji “Makedonsko devojče” i Miloš Mihajlović koji je zajedno sa Ksenijom Milošević otpevao pesmu “Đelem, Đelem”.
Uz vatromet, fanfare i defile filmskih ekipa, otvoren je 51. Filmski festival u Sopotu i ovom prilikom su počasne Statuete slobode uručene scenaristi i reditelju Đorđu Kadijeviću za životno delo i “Zastava filmu“ za doprinos srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji povodom 75 godina postojanja.
Glumce, reditelje, producente, članove žirija dočekivali su, predsedavajući Odbora festivala Živorad Milosavljević, umetnički direktor festivala Aleksandar Avramović, direktorka Centra za kulturu Sopot, Dragana Čolić, kao i mnogobrojna publika.
Đorđe Kadijević/ Photo: Promo (Filmski festival u Sopotu)
Nagradu za životno delo Đorđu Kadijeviću, čije ostvarenje “Leptirica“ ove godine obeležava 50 godina, uručio je Živorad Milosavljević, predsednik festivalskog Odbora.
Primajući nagradu Kadijević je rekao: – Hvala što ste došli, to mi daje ogromnu satisfakciju, proveo sam 60 godina na filmu, ali ne za sebe, radio sam za vas, za one pre vas i za one posle vas i ovo je za mene jedan nezaboravan i divan trenutak!
U prisustvu poštovanog umetnika Đorđa Kadijevića, o njegovom delu će na panelu 7. jula, između ostalih, govoriti publicista i književni kritičar Dejan Ognjanović.
Pukovnik Goran Ikonić/ Photo: Promo (filmski festival u Sopotu)
Za izuzetan doprinos srpskoj i jugoslovenskoj kinematografiji, Statueta slobode dodeljena je Vojnofilmskom centru “Zastava film”, a ovu počasnu nagradu je uručio Aleksandar Avramović, umetnički direktor festivala pukovniku Goranu Ikoniću, direktoru “Zastava filma”.
Avramović je istakao kako je Zastava film umetnički oreol dobila negovanjem dokumentarnog, ne zapostavljajući ni dugometražni igrani film, kao ni igrane serije i tu napravila pravu revoluciju.
Pukovnik Ikonić je primajući nagradu uz zahvalnost svima koji su prepoznali značaj rada Zastava filma rekao da i pored mnogobrojnih nagrada koje je osvojila, ova svakako imati posebno mesto.
Pukovnik Goran Ikonić/ Photo: Promo (Filmski festival u Sopotu)
Živorad Milosavljević je zvanično otvarajući festival, srdačno pozdravljajući prisutne, rekao kako je ovaj dan na početku šeste decenije slobodarskih filmskih svečanosti, prilika da se još jednom upute reči zahvalnosti stvaraocima koji su zasliužili Sretenjski orden pod čijim sjajem počinje ovogodišnji festival.
– U letopis festivala danas smo upisali još jedno ime likovne umetnosti i svekolike kulture – Đorđe Kadijević je još jedan ukras u lepezi trajanja i traganja za boljim i lepšim na ovom svetu.
Đorđe Kadijević/ Photo: Promo (Filmski festival u Sopotu)
Uoči ceremonije otvaranja festivala, u Centru za kulturu otvorena je izložba: “75 godina Vojnofilmskog centra “Zastava film“ i kolaži Đorđa Kadijevića“
U muzičkom delu programa otvaranja nastupila ja grupa KAL, a svojim nastupom je publiku počastio i uvek rado viđen KUD “Kosmaj“ iz Sopota.
Pod sloganom “U sjaju ordena – za film i slobodu” će do 8. jula u takmičarskom programu biti prikazan 21 film, a o nagradama će odlučivati žiri u kome su predsedavajuća Ana Maria Rosi rediteljka, Mihaela Stamenković glumica i Rade Radivojević kompozitor.
Posle singla “Pure” kojim su se predstavili regionalnoj publici, KIL Digitalsu objavili novu pesmu pod nazivom “Divide”.
Na singlu su radili svi članovi benda, a za mastering je bio zaslužan sisački producent elektronske muzike Zarkoff.
Pesma “Divide” nalaziće se na njihovom debi albumu čije je pojavljivanje na tržištu planirano za nekoliko meseci.
Od samih početaka KIL Digital je odabrao drugačiji smer u karijeri od mnogih svojih kolega. Želja im je da istražuju i eksperimentišu s raznim žanrovima elektroničke muzike, a trenutno su gotovo jedan od retkih bendova na regionalnoj sceni koji uspešno stvara dark synth wave.
Crpeći inspiraciju od izvođača kao što su Goldfrapp, Depeche Mode, Fever Ray i The Knife, KIL Digital kombinuje mistične melodije, pulsirajuće elektronske ritmove i introspektivne tekstove kako bi stvorili jedinstveno zvučno iskustvo.
Bend su osnovali Martina, Filip i Davor. Počeli su kao DJ kolektiv koji je svirkama rasplesao publiku u renomiranim klubovima širom Zagreba svojim hipnotizujućim i elektronskim DJ setovima, da bi na kraju pomerili granice i postali bend.
KIL Digital publici obećavaju da će njihov prvi album biti uverljiva fuzija elektroničkih zvučnih pejzaža, šarenih vokala i provokativnih tekstova.
Prvi singl benda, “Pure”, objavljen pre samo nekoliko meseci, a odmah je privukao značajnu pažnju. Nova pesma “Divide” novi je prozor u njihov opus, a možete da je poslušate na svim streaming platformama.
Pol Makartni je rekao da “krivi” Brusa Springstina za sve duže vreme koje muzičari moraju da provedu na sceni.
Nekadašnji član grupe The Beatles govorio je tokom epizode podkasta Konana O’Brajena “Needs A Friend” i torkio da je razmišljao o sve obimnijim setovima koje se očekuje od umetnika – i rekao da je za to kriv – Springstin.
Prema Polovom rečima, Brus je bio taj koji je započeo trend izvođenja ogromnih setova koji traju satima, što je onemogućilo drugima da se “izvuku” sa kraćim setovima.
Takođe je objasnio da su Beatles često svirali samo 30 minuta tokom svog vrhunca ’60-ih, a to nikada nije bio problem fanovima.
– Krivim Brusa Springstina – rekao sam mu, rekao sam: “Ti si kriv, čoveče”. Sada ne možete da radite sat vremena, mi smo radili pola sata. To je bilo tako sa Bealesima – pola sata i plaćeni smo za to – naveo je Makartni, prenosi NME.
Pokušavajući da objasni zašto je bilo normalno svirati kraći set u prošlosti, i objašnjavajući da je to u velikoj meri bilo zbog broja drugih radnji koje bi se izvodile tokom nastupa.
– Pokušao sam da shvatim zašto je bilo tako kratko. Pa, zato što je bilo mnogo ljudi kojima je to bilo normalno. Kad bi se, na primer, pojavio neki komičar, promoter bi rekao: “Koliko dugo možeš da zabavljaš publiku? Četiri minuta?”. Tip bi rekao da, pa bi uradili četiri minuta, i tako smo mi pomislili “pa, pola sata, to je to kao ep”… Nije izgledalo čudno – rekao je Makartni.
Flea želi da debitantski album grupe Red Hot Chilli Peppers bude snimljen ponovo, ali nikada nije uspeo da ubedi kolege iz benda da to zapravo i urade.
Objavljen 1984. godine, album “The Red Hot Chilli Peppers” nastao je posle iznenadne promene sastava i usred sukoba sa producentom Endijem Gilom.
– Uvek ću se kajati zbog načina na koji smo snimili prvi album – navodi Flea za Los Angeles Times.
– Mislim da su pesme jako dobre. Naš bend je bio genijalan u to vreme – dodaje Flea – ali (bubnjar) Džek (Ajrons), i (gitarista) Hilel (Slovak) su izašli iz benda, pa smo angažovali dva nova čoveka: Džeka Šermana i Klifa Martineza. I jedan i drugi su bili sjajni muzičari, ali konekcija koju smo imali sa njima nije bila toliko duboka koliko sa prethodnim članovima. Uvek sam želeo da se vratimo naj taj album i snimimo ga ponovo, ali nikada nisam nikoga uspeo da ubedim da to stvarno uradimo.
Njegov omiljeni album ostaje “Blood Sugar Sex Magik”, ali kako kaže “na tom albumu postoje neke pesme koje ne bi trebale da budu tu”.
“The Greeting Song” je jedna od njih. S druge strane, kako navodi, album “Californication” je odličan “od glave do pete”.
– Pre nekog vremena, kada sam sreo Adel, ona mi je rekla da joj je to omiljeni album svih vremena. To mi je mnogo značilo jer sam njen veliki fan – kaže Flea.
Takođe, on kaže da budućnost benda ostaje svetla:
– Znam da se svi duboko interesujemo za muziku i da nam je cilj da što više napredujemo i razvijamo se. Jednako smo zainteresovani za to kao i kada smo tek počinjali sa bendom.
Najskoriji album benda Red Hot Chilli Peppers je onaj iz 2022. godine, pod nazivom “Return of the Dream Canteen”, koji je nastavio niz top 5 hitova koji sežu do albuma “Mother’s Milk” iz 1989. godine. Pre nego što je postigao uspeh ovih razmera, Flea je radio u prodavnici pića.
– Sećam se da je tu bila jedna starica koja je dolazila. Bila je u svojim kasnim osamdesetim, ali je još uvek imala osmeh na licu i sjaj u očima. Bila mi je prelepa jer je nosila ljubav u sebi. Nije bila ispunjena mržnjom i besom ili bila ozlojeđena. Sećam se da sam sedeo tamo i mislio da sam srećan čovek, ako mi starost bude izgledala tako.
Prvi put je ove godine na aerodromu u Divcima napravljen muzičko-letački festival – Divstock.
Zamišljen da bude nešto kao Woodstock u Divcima, privukao je na džinovski travnati aerodrom brojnu publiku iz Valjeva. Sjajno raspoloženje, letovi i akrobacije malih aviona preko dana i noćni koncerti oduševili su publiku.
Đura i Mornari/Photo: Divstock
Organizator, Aeroklub Valjevo, Udruženje muzičara Stari grad Valjevo, i MZ Divci napravili su prvi Divstock festival sporta, umetnosti i kulture na sportskom aerodromu u Divcima. Festival je trajao 30. juna, 1. i 2. jula. Pubilika festivala mogla je da uživa u prikazima letenja jedrilica, aviona, paramotora, kao i prikazu RC modela, na 6. skupu modelara.
A uveće, za dobro raspoloženje tokom festivala, brinuli su se brojni nedovi, među kojima su bil i Anabela opet Mesi, Musical Doctors, Pilot Bluess bend i Pera Džo, Đura i mornari i drugi.
Kultni eksjugoslovenski bend Atomsko sklonište, predvoiođen legendarnim bas gitaristom Brunom Langerom, održaće koncert 22. novembra u beogradskoj MTS dvorani.
Koncert će biti posvećen njihovom pevaču Serđu Blažiću (1951-1987), najavili su danas organizatori.
Photo: Promo
Koncert Atomskog skloništa i prijatelja pod sloganom “Serđo živi”, biće prvi za sastav iz Pule u MTS dvorani, nekadašnjem Domu sindikata.
Kao gosti su najavljeni neki “zasigurno najbolji vokali sa naših prostora”, a biće izvedeni najveći hitovi, “ali i neke drage pesme koji dugo, dugo nisu svirali”, kaže se u saopštenju.
“Pažljivo pripremani, ekskluzivni koncert biće održan u čast Blažića, koji je kao frontmen označio veoma značajan period razvoja grupe od osnivanja 1977. do svoje prerane smrti 1987. godine. Serđo i Sklonište su bili jedan od bitnih aktera jugoslovenske rok scene. Nakon Serđove smrti, Atomci su nastavili dalje, vokal je preuzeo Langer, a nezaboravni Serđo se preselio u rok legendu”, saopštila je MTS dvorana.
Berza vinila, Bazar antikviteta i Market nedeljom održaće se u subotu i nedelju, 8. i 9. jula u SKCNS Fabrika.
Berza vinila, kompakt diskova, kaseta, stripova i knjiga održaće se u subotu, 8. jula, od 10:00 do 15:00 časova.
Broj izlagača na berzi je ograničen, a učešće se naplaćuje 500 dinara po štandu. Oni koji žele da izlažu treba da se prijave na mejl jovangvero@yahoo.com. Ulaz za posetioce je besplatan.
Bazar antikviteta/ Photo: Lea Bodor
Bazar antikviteta održava se u nedelju 9. jula od 10:00 do 16:00 časova.
Posetioci će biti u prilici da se upoznaju s ponudom slika, satova, starih predmeta, monografija, knjiga, kao i ostalih predmeta i objekata koji su zaokupili pažnju kolekcionara i ljubitelja antikviteta.
Za izlagače se učešće naplaćuje 500 dinara po štandu. Oni koji žele da izlažu treba da se prijave na mejl jovangvero@yahoo.com.
Market nedeljom/ Photo: Lea Bodor
Pored ovoga, u nedelju se u SKCNS Fabrici održava i Market nedeljom, od 16:00 do 21:00 čas. Na marketu će se naći izlagači grnčarije, ručnih radova, nakita, orgonita, prirodne kozmetike…
Oni koji žele da izlažu treba da se prijave na mejl market.nedeljom@gmail.com.
Deseto izdanje Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, svečano je zatvoreno dodelom nagrada za najbolja filmska i glumačka dostignuća i projekcijom filmova “Snežana” i “Da li ste videli ovu ženu?”.
Nagradu “Zlatna imaginacija” za najbolji film u celini dobilo je ostvarenje “Stoj na rukama” rediteljke Ovsane Šekojan iz Jermenije.
U svom obrazloženju žiri je napisao da nagradu dodeljuje “za izvrsnost u svakom aspektu filmskog dela; bolnu, ali suptilnu, slojevito ispričanu priču, jedinstvenu atmosferu, sjajnu režiju, izvrsnu kameru i glumu“.
Bašta Fest/ Photo: Milena Arsenić
Nagrada “Zlatna interpretacija” za najbolju žensku ulogu dodeljena je Milici Janevski za ulogu u filmu “U ramenima” rediteljke Tare Gajović iz Srbije, “zbog neverovatne transformacije u sredovečnu ženu i majku kojoj je kafana druga kuća“.
Žiri je dodelio nagradu za najbolju mušku ulogu glumcu Oskaru Petersenu za ulogu u filmu “Bergi” južnoafričkog reditelja Diana Vejsa, “za majstorski suptilno nijansiranje unutrašnje tenzije i borbe između ljudskosti u sebi i poštovanja zakona“.
Bašta Fest/ Photo: Milena Arsenić
Specijalne nagrade dodeljene su filmovima “Mama” Migela Azurmendija Gomeza (Španija), “za poseban pristup odnosu majke i sina koji na duhovit način prikazuje majčinsku ljubav i kad ta ljubav ide protiv života samoga“, kao i ostvarenju “Sahrana“ Šimuna Šituma (Hrvatska), “zbog pametnog, duhovitog i ironičnog prikaza karaktera balkanskog čoveka koji se očitava kroz opušten odnos prema smrti i suptilnog prikaza skrivenih emocija koje izbijaju uprkos odbrambenim mehanizmima“.
Glavni žiri festivala činili su Radivoje Raša Andrić, reditelj iz Srbije, Lana Barić, rediteljka, scenaristkinja i glumica iz Hrvatske, i Rikard Balada, glumac iz Španije.
Miloš Radovanović/ Photo: Milena Arsenić
Regionalnu nagradu “Zlatna vizualizacija” za najbolju kameru, koja se dodeljuje uz podršku rentala Cineplanet, dobio je Miloš Radovanović za film “U ramenima”.
O nagradi je odlučio Miloš Jaćimović, direktor fotografije iz Srbije, koji je svoj izbor obrazložio rečima:
– Ovogodišnje, jubilarno, izdanje Bašta Festa obeležio je veliki broj filmova visokog nivoa estetizacije i vrhunskog vizuelnog izraza. Kako mora da se donese samo jedna nagrada, ove godine podržavamo jedan mladi film, koji se naslanja na tradicije crnog i rumunskog, novog talasa, koji se istakao svojom vizuelnom pismenošću i osećajem za ritam.
Bašta Fest/ Photo: Milena Arsenić
Žiri mladih sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte, ove godini su činili Đorđe Petrović, Andrija Žuža, Sonja Jovanović, Dubravka Stefanović i Anika Petrović.
Svoju nagradu 0vaj žiri dodelio je ostvarenju ”Brzina” reditelja Pola Rižoa, “zbog kritike života i vremena u kom se nalazimo koje nam ne dopušta predah, niti da stanemo i razmislimo“.
U obrazloženju žirija stoji i da je ovo “film koji govori o umerenosti i ravnoteži koju svako od nas treba da pronađe u sebi da bi preživeo, i ujedno u malom predstavlja ogledalo svakodnevice naše generacije“.
Nagrada organizaciji Tribalion/ Photo: Milena Arsenić
Bašta Pitch žiri u sastavu: Pawel Kosun (Poljska), Lukas Teren (Slovačka), Anja Sekulić (Crna Gora) i Maja Šuša (Srbija), doneo je odluku da za najbolji projekat proglasi “Smrt, more, plave boje” reditelja Milutina Miloševića i producentkinje Jelene Čeivanović iz Srbije.
Tim Bašta Festa dodelio je i nagradu “Baš ta čast” organizaciji Tribalion za primer dobre inicijative u sportu i turizmu, kao i za promišljen i dobro organizovan događaj sa velikim potencijalom za budućnost.
Ekipa filma Da li ste videli ovu ženu/ Photo: Milena Arsenić
Deseti Bašta Fest završen je projekcijom filmova “Snežana“ Lane Barić i “Da li ste videli ovu ženu?“ Dušana Zorića i Matije Gluščevića, a svečano ga je zatvorila glumica Ksenija Marinković sa ekipom filma.
Festival je time nastavio tradiciju da, u okviru revijalnog programa, zatvaranje posveti debitantskom ostvarenju koje je po mišljenju Bašta tima obeležilo prethodnu godinu.
Tokom četiri festivalska dana, u takmičarskom programu festivala prikazano je ukupno 29 kratkih igranih filmova iz 20 država.
U muzičkom programu Bašta Festa nastupili su Dj IRon (Idemo kod mene da slušamo ploče), DJ Igor Jadranin, dvojac FTG – Funk Technik Group, a održano je i tradicionalno Čola veče.
Slavni pevač Doorsa Džim Morison preminuo je 3. jula 1971. godine sa samo 27 godina. Tako se pridružio zloglasnom Klubu 27, koji čine poznati muzičari umrli u tim godinama. Da podsetimo, sa 27 umrli su, između ostalih, i Džimi Hendriks, Dženis Džoplin, Kurt Kobejn, Ejmi Vajnhaus, Brajan Džons…
Džim Morison bio je izuzetno inteligentno dete, sin američkog admirala Džorža Stivena Morisona, komandanta američkih pomorskih snaga u Tonkinškom zalivu tokom Vijetnamskog rata.
Zanimljivo je da je Džim Morison diplomirao filmsku i dramsku umetnost na uglednom Kalifornijskom univerzitetu u Los Anđelesu (UCLA). Tek posle diplome došao je muzički uspeh sa grupom The Doors, nazvanom po romanu Aldusa Hakslija ‘The Doors of Perception’.
Morison je pronađen mrtav u svom stanu u Parizu, gde je živeo s devojkom Pamelom Kurson. Upravo ona ga je pronašla mrtvog u kadi. Mrtvozornik je objavio da je uzrok smrti bio srčani udar, ali nije obavljena autopsija, pa to pitanje ostaje otvoreno svih ovih godina.
Postoje pretpostavke da je Morison umro od predoziranja Pamelinim heroinom, kojeg je navodno greškom ušmrkao misleći da je reč o kokainu.
Pamela je umrla manje od tri godine kasnije od predoziranja heroinom. U trenutku smrti i njoj je bilo 27 godina.
Džim je sahranjen na slavnom pariskom groblju Père Lachaise (koje se zove po ocu Lachaiseu, ispovedniku kralja Luja XV.), na kojem je verovatno sahranjeno više slavnih osoba nego na ijednom drugom groblju na svetu, kao što su Marsel Prust, FrederiK Šopen, Oskar Vajld, Onore de Balzak, Molijer, Isidora Dankan i mnogi drugi.
