Organizatori su se obratili javnosti putem službene Facebook stranice:
Dragi ljudi, imamo jednu lošu vest. Nažalost, pored svih naših napora i uloženog truda da se Bajmok Rock Fest 2023 održi ove godine, primorani smo da ga otkažemo. Zbog najave nevremena za sutra, ljudi koji su trebali da postave binu i razglas za festival su se poneli krajnje nekorektno i otkazali dolazak u poslednjem trenutku, ne ostavljajući nam dovoljno vremena da nađemo adekvatnu alternativu.
Ovim putem želimo da pre svega da uputimo izvinjenje, kao i da se zahvalimo svima vama koji nas pratite i koji ste kao i mi sa nestrpljenjem čekali ovogodišnji festival, svim firmama i pojedincima dobre volje koji su finansijski pomogli ovaj festival, svim bendovima koji su nam ukazali poverenje i bili spremni da dođu znajući naše skromne finansijske mogućnosti, svim medijima koji su doprineli popularizovanju festivala, kao i svima koji su nam na bilo koji način pružili podršku.
Sa svima vama ćemo u narednim danima biti u kontaktu narednih dana i razrešiti eventualne nedoumice i pitanja. Takođe, bićete blagovremeno obavešteni o održavanju festivala u nekom drugom terminu, ukoliko ga bude.
Hvala vam još jednom na ukazanom poverenju, nadamo se da ćemo se sledeći put čuti kada budemo imali neke lepše vesti.
Da podsetimo, večeras je trebalo da nastupe apatinski punk rock sastav Majkan i subotički nu metal bend D ZOO uz podršku bajmočkog sastava In Progress, beogradskih BeaTchy Boys, Afterburna iz Novog Kneževca, grupe Trg iz Tavankuta, kao i bajmočkog Dečjeg gitarskog ansambla No Name.
Lars Ulrih se osvrnuo na istoriju svirki Metalice u Los Anđelesu, gradu u kojem je osnovao bend sa Džejmsom Hetfildom, i mestu koje je opisao kao domaćina “nekih od najboljih nastupa u karijeri”.
Tokom gostovanja u podcast seriji Conan O’Brien’s Needs A Friend, bubnjar je objasnio kako su upravo strastveni zaljubljenici u metal muziku u tom području doprineli nezaboravnim nastupima.
Međutim, uprkos zahvalnosti za ovu entuzijastičnu podršku, Ulrih žali što se njihovo oduševljenje ponekad pretvaralo u uništavanje prostora. Možda ne na način “uništavanja” u smislu Motley Crue koji bi bacali televizore kroz hotelske prozore, ali na mnogo manjoj skali – bacanjem sedišta okolo i ostavljanje benda s velikim računom.
Govoreći posebno o Long Beach Areni, bubnjar se prisetio:
– Koliko ima, 16.000 mesta unutra? Mi smo platili za oko 15.000 od tih 16.000 mesta tokom godina, jer su svaki put kad bismo svirali u Long Beach Areni, ljudi bi jednostavno uzeli sedište, i znate, igrali frizbi s njim unutar arene.
Detaljnije objašnjavajući kako je bend bio ostavljen da plati štetu, nastavio je:
– Sledećeg dan osoblje arene bi reklo: ‘U redu, evo tih 300.000 dolara vrednosti sedišta koje morate da platite’.
Ulrih je potom objasnio kako je Metallica morala zamoli fanove da ne uništavaju prostore i dodao:
– Morali smo više puta da gostujemo na KNAC (radio stanici) i kažemo: ‘Slušajte, šta god. Znate, vi ste naši fanovi, mi smo vaši fanovi i svi smo u ovome zajedno. Želimo da se dobro provedete i podržavamo to. Ali razmislite o jednoj stvari, ako mislite da se bunite protiv zgrade ili protiv autoriteta ili protiv sistema, ili šta god da je, mislite li da ste buntovni? Jedini ljude protiv kojih se zapravo bunite su članovi Metallice.
Bubnjar se potom podsetio još jedne slične situacije u kojoj je Metallica morala da prekine nastup zbog bacanja sklopivih stolica na binu.
Opisujući koncert koji se održao na LA Coliseumu, rekao je:
– Tada su možda elementi samog sastava koncerta bili malo više nepredvidivi, i ispred bine je travnjak, fudbalski teren na LA Coliseumu, bio je ispunjen sklopivim stolicama. Ne znam hoće li neko od vas da pogodi gde je završilo 40.000 sklopivih stolica tri pesme posle početka koncerta. Da. Tako je. Sve te – koliko god ih bilo – 30, 40.000 sklopivih stolica završilo je na bini. I tako smo morali da prekinemo koncert.
Možda već razmišljate o omiljenoj urbanoj legendi o rok zvezdama koju ste čuli još u školskim danima – možda ste neku i sami dalje širili.
Da li je zaista Kit Ričards zamenio svu svoju krv kako bi se izlečio od zavisnosti od droge? Da li je ime benda KISS zaista akronim za “Knights in Satan’s Service” (Vitezovi u službi Sotone)?
Jedna od najizdržljivijih urbanih legendi rokenrola svakako je priča o tome da je Kit Ričards navodno dobio transfuziju krvi da bi se očistio od droge i pobedio zavisnost. Prema priči, gitarista je otišao u Švajcarsku početkom ’70-ih da bi se očistio od droge tako što mu je potpuno ispražnjena i zamenjena krv.
Kit Ričards/ Photo: pixabay.com
Iako mit možda ima nekakav osnov, činjenica je da Ričards nije imao čišćenje i zamenu krvi, kako je sam priznao kasnije.
– Neko me pitao kako sam se očistio, pa sam im rekao da sam otišao u Švajcarsku i da su mi potpuno promenili krv – kasnije je objasnio Ričards.
– Samo sam se zezao. Otvorio sam svoju jaknu i rekao: ‘Kako ti se sviđa moja nova krv?’ To je sve – bila je šala. Bio sam dovoljno ljut na to što mi stalno postavljaju to pitanje, pa sam im dao priču.
Međutim, čini se da je priča o čišćenju krvi proistekla iz stvarnog događaja iz 1973. godine, kada je on verovatno prošao nekakav tretman filtriranja krvi pre nego što su Stonsi krenuli na evropsku turneju, prema knjizi “Up and Down With the Rolling Stones” Tonija Sančeza.
Zatim, mnogi rok fanovi su verovali u legendu da je pevač Alis Kuper odgrizao glavu kokoški i popio njenu krv tokom jednog od ranijih koncerata.
Alis Kuper/Photo: YouTube printscreen
Ali za razliku od čuvenog incidenta Ozija Ozburna sa šišmišem, gde se Ozi (nesrećno) zakačio za mrtvog šišmiša na bini, Alis Kuper nikada nije imao posla sa kokoškom
Ipak, priča potiče od stvarnog događaja koji se dogodio 1969. godine kada je živa kokoška završila na bini zajedno sa njim tokom koncerta, nakon što ju je neko iz publike bacio na binu. Kokoška je potom vraćena u publiku i, navodno, uginula. Naslovi u novinama su se pojavili narednog dana sa naslovima: “Alis odgrizao glavu kokoški i popio njenu krv”, prema retrospetkivi časopisa Far Out Magazine.
Jeste li ikada čuli glasine da je ime benda KISS zapravo akronim za “Knights in Satan’s Service” (Vitezovi u službi Sotone)? Ova muzička legenda je opstala tokom vremena, s obzirom na to da se još uvek postavlja ovo pitanje. Nimalo iznenađujuće, mit o imenu benda KISS je najviše širen tokom panike oko satanizma tokom ’80-ih. Ali i dalje se pojavljivao tokom ’90-ih i 2000-ih.
Kiss/ Photo: youtube.com printscreen
Međutim, tokom gostovanja na The Howard Stern Show 2023. godine, Pol Stenli iz benda KISS je demantovao ovu dugo prisutnu priču.
– Mi smo pametni, ali nismo toliko pametni – rekao je muzičar lukavo.
U stvarnosti, bend je započeo karijeru kao Wicked Lester pre nego što su se odlučili za promenu imena.
The White Stripes je dugo pratio mit da su oni zapravo dvojac brata i sestre. Ali mit nije dugo trajao. Na pragu njihovog proboja na mejnstrim sceni 2001. godine, par iz Detroita je razotkriven od strane lokalnog lista Detroit Free Press.
The White Stripes/Photo: youtube.com printscreen
Džek i Meg Vajt su bili bivši supružnici, a ne brat i sestra.
– Iako je široko rasprostranjeno da bend čine brat i sestra – Džek i Meg, oni su zapravo bivši supružnici, razvedeni od marta 2000. godine, prema podacima Oakland County Circuit Courta – otkrio je novinar Kristofer Volten, preneo je Radio X.
Legenda da je Džimi Hendriks odgovoran za sve parabebice (vrsta papagaja) u Velikoj Britaniji je tek nedavno opovrgnuta. Prema priči koja je svetom putovala kao ubedljiva rokenrol legenda, Hendriks je lično uveo vrstu parabebica u Britaniju nakon što je 1968. godine pustio par njih na ulicama londonskog Carnaby Streeta kao simbol mira.
– Ali nova studija, objavljena nedavno u Journal of Zoology, potvrđuje da su ptice primećene u Britaniji još 1855. godine, kada je jedan parabebica primećen u Norfolku – izvestio je NME 2019. godine, stavljajući Hendriksovu teoriju na počinak.
Džimi Hendriks/Photo: YouTube printscreen
Stručnjaci sada veruju da se populacija parabebica možda povećala nakon što su ptice pobegle iz oštećenih kućica za ptice tokom Velike oluje 1987. godine.
Ne, Fil Kolinsova pesma “In the Air Tonight” nije o tome da je Kolins bio svedok toga kako neko odbija priliku da pomogne osobi u životnoj opasnosti.
Ali raširena urbana legenda o ovoj pesmi tvrdi upravo to, dajući mračnoj priči pesme pozadinu u kojoj je čovek prošao pored osobe koja se davi, ali nije stao da je spase – i Kolins je sve to gledao. Naravno, to se nije dogodilo, i nije to ono o čemu pesma govori.
Fil Kolins/Photo: YouTube printscreen
– Kada sam pisao pesmu, prolazio sam kroz razvod – rekao je Kolins za BBC o pravom značenju pesme.
– Jedino što mogu reći je da je očigledno nastala u besu. To je besna strana ili gorka strana razlaza. Tako da je još smešnije kada čujem ove priče, koje su počele pre mnogo godina, posebno u Americi, kako neko dođe do mene i kaže: ‘Da li si stvarno video kako neko tone?’ Rekao sam: ‘Ne, to nije tačno’.
Da li je Aerosmith pokušao da svira svoju set listu unazad? A onda su članovi zaboravili su to uradili i odmah napustili binu nakon što su odsvirali bis kao prvu pesmu?
Stiven Tajler/Photo: YouTube printscreen
Da, zvuči smešno – i proširilo se kao urbana legenda – ali se zapravo nije dogodilo.
– To je sjajna priča – izjavio je gitarista Aerosmitha Džo Peri ,govoreći o ovoj priči.
– Nažalost, nije tačno. Uradili smo neke gluposti na bini, ali ništa toliko glupo. Sa druge strane, jednom prilikom smo odsvirali istu pesmu dva puta (na istom koncertu) zato što smo zaboravili da smo je već svirali.
Sledeća priča je kružila širom sveta od osamdesetih pa nadalje, i većina nas je verovatno čula za nju.
Rod Stjuart/Photo: screemnshot YouTube @kithnkinyaken
Kako bismo bili sasvim jasni, suština ove rokenrol legende je da je pevač Rod Stjuart navodno završio u bolnici tokom incidenta na navodnim “orgijama”.
Međutim, istina je da je to čista izmišljotina od strane nekadašnjeg publiciste koga je Stjuarta otpustio. U svojoj autobiografiji iz 2012. godine, on kaže:
On je štampi servirao priču u kojoj sam nakon mavodnog zadovoljavanja grupe mornara u gej baru u San Dijegu, morao da odem u hitnu da mi se isprazni želudac.
Pevač uverava čitaoce, međutim:
– Nikada nisam zadovoljiavao ni jednog mornara, a ni čitavu flotu.
Ne, Majkl Džekson nije posedovao kosti Džozefa Merika, Engleza iz 19. veka poznatog po ozbiljnim deformacijama i poznatog kao “Elephant Man” (čovek-slon).
Majkl Džekson/Photo: YouTube printscreen
Ali možda zato što je Džekson bio navodno fasciniran ovim istorijskim likom, počele su da kruže glasine osamdesetih godina da je Džekson kupio njegove ostatke.
Međutim, takva situacija ne bi bila moguća jer kosti nisu ni bile dostupne, kako je izvestio Far Out Magazine – vazdušni napad tokom Drugog svetskog rata na bolnicu Royal London ih je uništio. Neki fragmenti su sačuvani, ali nikada nisu bili na prodaju.
Jedna od najupornijih urbanih legendi devedesetih je ona koja tvrdi da je Merilin Menson odstranio rebro kako bi mogao da vrši oralni seks na sebi. Budući da je njegov šokantni muzički imidž služio kao sjajna podloga za priče koje su kružile usmenim putem, pojavile su se i druge priče o Mensonu, uključujući i onu da je igrao lik Pola Fajfera u originalnom serijalu “The Wonder Years”. Zapravo, taj lik je tumačio glumac Džoš Saviano.
Merilin Menson/Photo: YouTube screenshot
Menson je u svojoj autobiografiji iz 1998. godine opovrgao obe ove teorije.
Da li znate još neku urbanu rok legendu? Pišite nam…
Za pesme “Uši para ta gitara”, “Gicka licka”, “Vuk samouk”, “Kralj magare”, “Sale hvata zjale” i “Babaroga za penziju”, urađeni su animirani spotovi, dok je za pesmu “TO Teatar” snimljen spot u kome glume deca polaznici dramskog studija TO Teatar. Pesma “Rudolf” je od ranije poznata publici i spot za nju je snimljen u stop motion tehnici.
– Baš smo se zabavljali i uživali snimajući ove pesme, a pogotovo radeći animacije što za nas predstavlja jedno potpuno novo i divno iskustvo. Moguće je da smo negde u podsvesti imali potrebu da budemo jedni od onih koji će najmlađima približiti gitarski zvuk – rekli su nam Vladimir Maksimović – gitarista i pevač i Nenad Ivanić – bubnjar benda.
Američki alternativni sastav Wilco frontmena Džefa Tvidija, objaviće svoj 13. album “Cousin” 29. septembra.
Novoj ploči prethodi singl “Evicted”, akustična numera koja govori o slomljenom srcu.
– Pretpostavljam da sam pokušao da pišem iz ugla osobe koja se bori da iznese argument, suočena sa nepobitnim dokazima da zaslužuje da bude izbačena iz nečijeg srca – rekao je Tvidi o pesmi.
– Samonanete rane i dalje bole i po mom iskustvu skoro je nemoguće oporaviti se od njih.
“Cousin” je producirala Kejt Le Bon, a sastav u saopštenju navodi da je bila zaslužna za uključivanje “saksofona, jefitnih japanskih gitara i filmične, novotalasne ritam mašine – koji vode album u budućnost”.
Le Bon se prvi put srela sa bendom na Solid Sound festivalu 2019. godine. Frontmen Džef Tvidi ju je potom pozvao u čikaški studio Loft da producira novi album.
– Neverovatna stvar u vezi sa bendom je da su u stanju bilo šta da urade. Oni su tako živahni, i imaju tu nit autentičnosti koja se provlači kroz sve pesme, bez obzira na žanr. Nema mnogo bendova koji su u stanju da, ovako duboko u karijeri, uspešno menjaju stvari – primećuje Le Bon.
Inače, ovo je Tvidijev drugi veliki projekat najavljen za jesen – pevač takođe najavljuje i knjigu pod nazivom “World Within a Song” koja izlazi 3. novembra.
Bebe Reksa, Kelsi Balleini, Cardi B. i Ava Mak… su samo neki od umetnika koji su nedavno bili na udaru gađanja predmetima ili stvarnog fizičkog napada tokom nastupa. Pevač Kori Tejlor osvrnuo se na ono što se čini da je rastući trend i objasnio zašto misli da se to dešava.
– O, to je jebeno smešno – rekao je pevač za Loudwire. – Ovo je jedan od problema sa društvenim medijima. Sada se umetnici više ne smatraju ljudima. Čak i ako ponekad to nisu bili, i dalje su bili smatrani ljudima od krvi i mesa. Oni su bili nešto čime su fanovi bili opsednuti, ali su barem bili ličnosti – rekao je Tejlor i nastavio:
– Sada, zbog osećaja da ste još više udaljeni od ljudskog iskustva, sada biste mogli da budete samo jebena mašina za gazirana pića ili telefonska govornica, jebote. Vi ste objekat, i bićete tretiran kao takav – dodao je pevač.
Tejlor je govorio o tome koliko je alarmantno što je ovo ponašanje počelo.
– Činjenica da ljudi ne mogu da shvate koliko je krajnje opasno raditi takva sranja, koliko je krajnje nepristojno tako tretirati ljude, koliko je potpuno neverovatno misliti da si toliko poseban da je šou samo za tebe a ne za bilo kog drugog oko tebe… to što ljudi sebi dozvoljavaju je jebeno odvratno – rekao je pevač.
Takođe je primetio još jednu stvar, a to je kako ljudi komentarišu šta se dešavalo sa napadima na koncertima.
– Svi žele samo da pričaju o tome koliko je to pogrešno, ali niko ne želi da priča o tome zašto – kaže Tejlor. – To je zato što niko više ni na koga ne gleda kao na čoveka. Ne gledaju više na umetnika. Ne gledaju se više tako. I dok ne vratimo ljudski element u to, neće biti granice. To je ono što je. To je uništavanje granica – dodao je i objasnio:
– Važno je da će imaće nešto o čemu će ponovo moći da tvituju, to je samo jedna džinovska crna rupa koja usisava sve i koja izgleda kao masivni šupak koji samo usisavae ceo univerzum u sebe. To je glupo – zaključio je lider Slipknota.
Američki glumac Mark Margolis, najpoznatiji po ulozi narko-bosa u TV seriji ” Breaking Bad” umro je u 84. godini, saopštili su njegov sin i portparol.
– Mark Margolis… koji je igrao narko-bosa u hit seriji Breaking Bad i njenom prekuelu Better Call Saul je umro – rekao je za CBS News portparol glumca Robert Aterman.
Margolisov sin Morgan naveo je u saopštenju da je glumac preminuo u četvrtak u bolnici u Njujorku nakon kratke bolesti.
Dodao je da je sa glumčevom 61-godišnjom suprugom Žaklin Margolis bio pored njega kada je preminuo u bolnici Maunt Sinaj.
Pored uloge u seriji “Breaking Bad” koja mu je donela nominaciju za Emi, Margolis je takođe glumio u TV serijama “Bolje pozovite Sola”, “Seks i grad” i “Američka horor priča”, kao i u kultnim filmovima “Lice s ožiljkom”, “Rekvijem za san” i “Crni labud”.
Queens of the Stone Age nastavljaju da se dokazuju kao “bend koji doseže vrhunac svoje moći” piše NME.
Posle trijumfalne vladavine nekim od najposvećenijih festivalskih terena u Britaniji i Evropi, uključujući “službeno jedan od najgledanijih Glastonbury setova ikad – Džoš Hom i co. privukli su veliku publiku i oslobodili čistu haotičnu radost” (Kerrang), QOTSA se vraćaju s najnovijom audiovizualnom odisejom iz svog “In Times New Roman…” opusa koji je osvojio vrhove međunarodnih muzičkih lista – novi video za pesmu “Negative Space”.
Kao i prethodno predstavljeni video spotovi s albuma “In Times New Roman…”, “Negative Space” je kreirao, režirao i pojavljuje se u glavnoj ulozi – Liam Linč, koji kaže:
– Prihvatanje je usamljeno, neuredno i teško, pogotovo kada je to sve što je ostalo. Ovaj video se odvija između kraja i početka. To su očajne i izgubljene emocije, poruke u boci koje su izbačene i puštene da lebde daleko. Nikakva akcija nije potrebna.
Pripremite se da izbegnete neke kosmičke krhotine i krenite na putovanje u – “Negative Space”.
Tema se pojavila dok je Mastejn govorio o pesmama koje su uticale na njega dok je odrastao. On je naveo klasik Čaka Berija iz 1958. “Johnny B. Goode” i hit Mota Hapla iz 1970. godine “All the Young Dudes” kao dve pesme, dodajući da je druga bila jednostavna, ali da je imala “prelepu melodiju” – nešto za šta veruje da je izuzetno važno u pesmama.
– Kvinsi Džons je veoma poznat producent ovde u Americi, u to vreme smo pravili ploču “Rust in Peace”, i išli smo na njegovu zabavu. Rekao je našem inženjeru i producentu da je ključ uspešnih pesama bio ritam, melodija i 10 jednostavnih reči – rekao je Mastejn.
– Pretpostavljam da je najvažnija stvar koju bih želeo da ostavim budućim generacijama da ponovim ono što je Kvinsi rekao. Ali da bih to učinio svojim, rekao bih da biste bili uspešni u trashu, morate da imate težak ritam, melodiju i, rekao bih, verovatno 20 jednostavnih reči, jer pevamo mnogo brže – dodao je.
Lust 4 Thrust, hard ‘n’ heavy bend iz Novog Sada objavio je svoj prvi studijski album “Da li si spremna za let?”.
Lust 4 Thrust je bend nastao 2019. godine u Novom Sadu, a nakon nekoliko izmena u sastavu ustalio se u formaciji koju čine Goran Mekić – Meka (gitara), Miloš Damnjanović – Pop (gitara), Ivan Žuža – Žule (bubnjevi), Branislav Gudurić – Bane (bas) i Nino Tamindžija (vokal). Oni su uspešno stvorili svoj prepoznatljiv stil koji odlikuje high gain zvuk, stoner i grunge rifovi, agresivan bubanj, veoma raznovrstan vokal, kao i provokativni tekstovi.
Lust 4 Thrust – Da li si spremna za let? cover.
“Da li si spremna za let” predstavlja rezultat dugotrajnog rada i kreativnog procesa benda Lust 4 Thrust. Ovaj album donosi deset pesama koje obrađuju najrazličitije aktuelne teme kao što su nasilje nad ženama (“Plen”), religija (“Ja sam tvoj Bog”), stanje sistema u državi (“Kriza morala”), bolesti zavisnosti (“Zver u tebi”), ali i muško – ženskih odnosa (“Da li si spremna za let?”, “Poslednji pozdrav”). Pesme su na srpskom jeziku, uz izuzetak pesme “Leader”, koja je upliv u englesko govorno područje.
Bend je do sada objavio i dva muzička spota, za “Plen” i “Ja sam tvoj Bog”, dok su za ostale pesme urađeni lyrics videi koji se mogu videti i čuti na YouTube kanalu benda.
Lust 4 Thrust u svoju biografiju upisuju i činjenicu da su bili finalisti Zaječarske gitarijade 2022. godine, a do sada su se izborili za svoje mesto na novosadskoj alternativnoj sceni kroz energične nastupe koji nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Ovim albumom čine sledeći korak i žele da prenesu im istu strast i eksplozivnost koju publika doživljava na njihovim koncertima. “Da li si spremna za let?” će zadovoljiti očekivanja publike, ali takođe pružiti i novo iskustvo slušaocima koji tek upoznaju bend.
Album je trenutno dostupan za slušanje i gledanje na Youtube kanalu benda (@lust4thrust), kao i na sajtu benda kao besplatan download (https://lust4thrust.com).
