Tribina “Odnesi me… novi talas i ’80 filmska muzika Vlade Divljana” održana je u Ustanovi kulture Parobrod, u ciklusu “Divljan dan 2”, na rođendan velikog srpskog rok muzičara.

Moderator i autor tribine bila je Vesna Vukajlović, dok su gosti bili pisac, novinar i bivši muzičar Branko Rosić, filmski reditelj Radivoje Raša Andrić, kao i muzički menadžer, producent, nekada član benda “U škripcu” Zoran Vulović Vule.

Prvo je prikazan dugometražni dokumentarni film “Nebeska tema – Priča o Vladi Divljanu” (2019) scenariste i režisera Mladena Matičevića, a planiran je i koncert nakon tribine.

(ne)normalni i Zdenko Kolar… Koncert u čast Vlade Divljana 19. maja u novosadskoj Fabrici

Usled tragičnih događaja koji su zadesili Srbiju protekle nedelje, koncert tribjut benda (ne)normalni posvećen muzičaru, u okviru manifestacije “Divljan dan #2” je morao biti odložen do daljnjeg.

Moderatorka Vukajlović je na početku napomenula da se “nakon sedam veoma mučnih dana večeras malo bavimo nekom drugom temom”, koja je takođe tužna, jer se obeležava rođendan, taj nekada srećan dan i datum 10. maj, a od 2015. godine Vlada Divljan, jedan od Idola, više nije sa nama.

– Danas slavimo život, jer je to Vlada uvek radio, voleo je život. Tu smo da se prisetimo našeg prijatelja, umetnika i prelepog večnog dečaka – bili su prvi utisci Zorana Vulovića koji je sarađivao sa Divljanom u vidu organizacije nekoliko njegovih koncerata u Beogradu.

Idol pre Idola… Ovako je pričao Vlada Divljan, frontmen grupe Zvuk ulice

Vulović je ispred svoje koncertne agencije Long Play uspešno dovodio Divljana iz Beča u prestonicu na uvek rasprodate koncerte na scenama Doma omladine i bivšeg Doma sindikata.

On je ocenio da je grupa Idoli bila pravi svetski bend, tako su zvučali, izgledali, i bili “prava ekipa, gde je svako imao svoju ulogu, kao da su u filmu ili predstavi, a Vlada je glavni glumac, i to se nije nikada ponovilo, nema sličnog benda u novijoj istoriji”.

– Toliko je želeo da održi i taj poslednji koncert u Beogradu, iako je bio bolestan. Samo me je nazvao, i ovim rečima saopštio – “imam rakčinu”. Baš se tako izrazio. Naravno, nije mi bilo dobro. Pitam se šta bi nam taj dečak rekao danas da je sa nama. Taj koncert je neverovatno želeo da realizuje, da je to bilo neverovatno, da je nekome stalo toliko do muzike, svoje publike – prisetio se Vulović tog neostvarenog koncerta, a onda se osvrnuo na njihovo upoznavanje davnih godina.

NEBESKI MALJČIK: U Bečeju otkrivena spomen ploča Vladi Divljanu

Vulović je bio jedna od ključnih figura pop rok benda U škripcu kojeg su sa njim osnovali 1980. godine dramaturg Milan Delčić Delča, Aleksandar Vasiljević Vasa.

On je objasnio da je bend nastao sasvim slučajno, kao ideja za jednu pozorišnu predstavu dužeg naziva “Ne verujte onima koji kažu da ovaj komad nema jedinstvo radnje”,koju je napisao Delča, ali taj projekat nije bio realizovan, no umesto toga je formirana muzička grupa.

– U to vreme nije bilo važno da se bude virtuoz u muzici, na bilo kom instrumentu, već je bilo značajno da se ima ideja, a grupe su obično nastajale kada se dogovore drugari iz kraja. Delča i ja smo živeli baš blizu, i tako smo krenuli u tu priču. Jednom prilikom nas je slušao Vlada Divljan, pustili smo mu naše pesme, i on je rekao – “Samo napred!”. Divljan je nama bio podrška od početka, uvek je znao izvanredno da svira, i ako on kaže takve reči, znači da vredimo. Tačno je znao kako da te pogura napred – evocirao je uspomene Vulović i dodao da je Zdenko Kolar iz grupe Idoli u to vreme svirao kod njih na prvom albumu.

Ploča koja je promenila sve… Kultni album Idola “Odbrana i poslednji dani” za 40. rođendan na luksuznom vinilnom izdanju

Da bi mu se odužio kako treba, ispred svoje agencije Long Play, Vulović je organizovao mnoge Divljanove koncerte, što je uvek činio sa velikim zadovoljstvom.

– U mom poslu neke koncerte radite zbog slave, ili novca, a za Vladu Divljana sam to uvek radio isključivo iz ljubavi. Sve je uvek išlo tako lako sa njim, svaki dogovor, nikada problema. Divljan je bio pravi simbol lepog Beograda, jedno gospodstvo i dobrota. Mislim da je Vlada uvek tu oko nas, nije nigde otišao, jer to je plamen koji je on zapalio. To ne možemo da ugasimo, vatra gori svuda gde se slavi njegov rođendan, u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu. Tu smo da slavimo radost Divljana, bend (ne)normalni uvek ima pune koncerte, često nastupa svuda, znači da ta njegova muzika živi. Jednostavno ta vatra večno gori – zaključio je Vulović.

Ono o čemu se malo govorilo, ili nedovoljno je i značajni doprinos Vlade Divljana filmskoj muzici u srpskoj kinematografiji, o čemu je imao prilike da govori režiser Radivoje Raša Andrić koji je sarađivao sa Vladom na hit filmu “Tri palme za dve bitange i ribicu” (1998).

– Evo da otkrijem da ja uopšte nisam imao tu zamisao da Vlada komponuje muziku za taj film, već je na ideju došao producent, koji je rekao “Ostalo nam je da vidimo za muziku, pa koga bi mogli, hajde da zovemo Vladu Divljana”, na šta sam ja samo rekao – “Genijalno”. I onda smo mi došli na sastanak kod njega, nas petoro u jednoj sobici, a on kao domaćin je sedeo na podu, jer nije bilo mesta. Vlada je rekao da mu se film dopada i da želi da radi muziku – prisetio se reditelj i dodao da je bio “dovoljno pametan da sluša pametnijeg od sebe – Vladu”.

Andrić je napomenuo da je Divljan bio izuzetno maštovit i kreativan, odmah je želeo da komponuje muziku u stilu naslova filma, da ima veze sa palmama, da stavi udaraljke, što je proizvelo i hit pesmu iz tog ostvarenja “Sve što hoću da znam”.

Reditelj je veoma voleo omnibus film “Kako je propao rokenrol” za koji je Divljan takođe pisao muziku.

– Taj film je za mene bio prekretnica, da se dokaže da i takvi filmovi mogu da se snimaju kod nas, kakve volim da gledam, a ne da nužno budu samo američki na kakve smo navikli – rekao je Andrić.

Kako je objasnio, obično reditelj i montažer su jedini ljudi koji odlučuju na kojim mestima se ubacuje muzika, tako da su Vladine delove montirali.

I kasnije kako su nešto menjali, Divljan im se javio da sve to popravi, odmah se “nacrtao” u montaži sa dva kofera gitara i odsvirao direktno šta je neophodno da se to umiksuje u sam film.

– Inače je Vlada završio fakultet za dizajn zvuka, i odatle njegova sposobnost da tako lako stvara primenjenu muziku. Tom strukom se nije bavio, ali nije ni bilo potrebno, jer je očigledno bio usmeren na film, a i ovako retko talentovan za muziku – zaključio je Radivoje Andrić.

Književnik i novinar Branko Rosić, nekada deo pank rok benda Urbana gerila, izjavio je da je za njega “Vlada Divljan na neki način – Pol Mekartni”, te da mu nije jasno kako nikada nije u Srbiji dobio neko veliko, pravo priznanje.

– Divljan je trebalo da svira u jednoj Beogradskoj areni, a eto nije tamo nastupao, više na manjim mestima. Nije svirao ni u Sava centru, a tamo se odigrao taj divan koncert posvećen njemu, nažalost, posle smrti – naveo je Rosić i prisetio se da je za Divljana čuo odavno dok je bio u bendu “Zvuk ulice” sa kolegom Zdenkom Kolarom, sa kim će dalje stalno sarađivati, u grupama Idoli, Vlada i Old Stars Band, (Ne)Vladina organizacija.

– Sećam se da u bendu Urbana gerila nismo priznavali uspehe Idola ni Šarlo akrobate, bio sam pravi starmali, kao panker, imao problema u ponašanju, i ceo taj novi talas za nas nije bio veseo. I odjednom, na jednom koncertu Idola u SKC-u ja sam shvatio njihovu genijalnost. Bili su zaista u potpunosti drugačiji od svega do tada što smo mogli da vidimo. Oni su bili tako originalni, a mi u Urbanoj gerili smo više kopirali strane bendove, bili smo budalasti, naivni, ortodoksni. Sa Idolima i posle njih, Vlada Divljan će za mene uvek ostati najbolji kompozitor ljubavnih pop pesama ikada – zaključio je Branko Rosić.

HL/Izvor: Tanjug