Jedan od najznačajnih showcase festivala u ovom delu Europe, MENT Ljubljana, otvorio je prijave za bendove, samostalne i live izvođače kao i DJ-eve koji će moći da nastupe na njegovom jubilarnom desetom izdanju.
MENT će se održati od 21. do 24. februara 2024. u glavnom gradu Slovenije na više lokacija. PRIJAVEsu otvorene do 1. septembra i potpuno su besplatne, a jedan od uslova je da prijavljeni imaju koncertno iskustvo kao i javno dostupne video i audio materijale.
MENT vizual
MENT Ljubljana je najveći događaj takve vrste u regionu. Radi se o višestruko nagrađivanom festivalu muzičkih otkrića koji u simbiozi s konferencijom omogućava predstavljanje izvođača iz cele Evrope pred međunarodnim muzičkim stručnjacima i publikom. Od svog prvog izdanja u 2015. ugostio je brojne izvođače te na neki način postao obavezno i rado posećeno mesto svih muzičkih profesionalaca iz regiona.
MENT_ Tina Stariha
Svi prijavljeni će do najkasnije 12. januara biti obavešteni putem e-pošte (proveriti mapu neželjene pošte) o rezultatima. Više o festivalu može da se pročita na www.ment.si. Festival podržava platforma TuneCore.
Muzej Jugoslavije i nezavisna producentska etiketa Discom iz Beograda pozivaju vas na Džez matine žurku u muzejskom Parku skulptura 24. avgusta, od 17 do 21 sati.
Na ovom jedinstvenom događaju vlasnici etikete Discom ekskluzivno će prvi put predstaviti obimnu arhivu Muzeja džeza Miše Blama u okviru di-džej seta sa nesvakidašnjom kombinacijom magnetofona i gramofona.
Džez matine žurka u Muzeju Jugoslavije
Publiku očekuje puno plesne, džez, fank i soul muzike sa premisama bosa nove, afro bita i bolera. Ovi legendarni muzički zvuci zabeleženi su na magnetofonskim trakama koje čuvaju zaboravljene koncerte, festivale, privatne svirke i studijske snimke naših najeminentnijih džez muzičara, poput Duška Gojkovića, Miće Markovića, Stjepka Guta, Miloša Petrovića, Miše Blama, Lale Kovačeva, Lazara Tošića, Bore Rokovića, Ivana Švagera, Nenada Jelića… Četvorosatna žurka biće dopunjena jugoslovenskim plesnim raritetima direktno sa vinilia.
Džez matine žurka u Muzeju Jugoslavije/Photo: Muzej Jugoslavije
U okviru događaja biće organizovana i Berza gramofonskih ploča na kojoj će se predstaviti brojni lokalni ljubitelji, kolekcionari i prodavci vinila, pa će publika imati prilike da pazari i neke retke gramofonske ploče zaboravljene jugoslovenske muzike.
Ako ste ljubitelji džez zvuka i vinila, ako volite da otkrivate novu muziku ili samo želite da provedete jedno veče u prelepom ambijentu Parka skulptura pridružite nam se. Ulaz je slobodan.
Bredli Kuper je režiser, koscenarista, koproducent i zvezda filma “Maestro”. Reč je o novom Netflixovom filmu o legendarnom kompozitoru i dirigentu Leonardu Bernstajnu. Film govori o Bernstajnu i njegovoj ženi, Felisiji Montealegre, koju tumači Keri Maligan.
“Maestro” u odabrane bioskopske dvorane stiže 22. novembra, a na Netflix 20. narednog meseca. KUper je koscenarista filma sa scenaristom “Spotlighta” Džođom Singerom, a Martin Skorsese i Stiven Spilberg su među producentima. U filmu takođe glumi Maja Houk kao jedna od čeki Bernstajnovih Džejmi, kao i Sara Silverman kao Širli, mlađa sestra Leonarda Bernstajna
“Maestro” je prvi film koji je Bredli Kuper režirao posle filma “Zvezda je rođena” iz 2018. Njegova režija donela mu je nominaciju za Zlatni globus 2019. a osvojio je i dve nagrade Grammy za svoj muzički doprinos filmu.
Leonard Bernstajn, koji je umro 1990. u 72 godini, poznat je kao autor muzike za “West Side Story” i osvojio 16 Grammyja. Bio je i muzički direktor Njujorške filharmonije od 1959. do 1969. godine.
U subotu je na tvrđavi Kastel održan dugo iščekivani nastup kultnog kantautora, muzičara, glumca, režisera i scenariste Nikole Kolje Pejakovića i njegovog benda Grobovlasnici.
Dugo je banjalučka publika čekala na ovaj nastup, i nakon što je konačno najavljen za jun ove godine, zbog loših vremenskih prilika ponovo je morao da bude prolongiran. Čekanje se isplatilo, jer avgustovska noć, i posle vrlo promenjljivog dana u kojem su kišni oblaci zaobišli sve delove grada, osim onoga na kojem se održavao koncert te večeri, donela je fantastičnu energiju i posebnu atmosferu koja je motivisala kako publiku tako i bend.
Kolja i Grobovlasnici u Banjaluci/Photo: Vedran Ševčuk
Na samom početku koncerta Kolja je sa publikom podelio svoju emociju, naglasivši da ima tremu, jer znamo da je nastup u gradu u kom ste rođeni i odrasli za svakog umetnika uvek poseban i emotivan, ali sa svakim novim taktom, glasnim pevanjem i podrškom publike ista je brzo nestala. Nizali su se hitovi i numere, a publika se trudila da nadglasa bend, pevalo se iz srca, redom… “Mladoženja“, “Malo sutra”, “Udade se ti za konja”, “Užički heroin”…
Kolja i Grobovlasnici u Banjaluci/Photo: Vedran Ševčuk
Kolja i Grobovlasnici u Banjaluci/Photo: Vedran Ševčuk
Kolja i Grobovlasnici u Banjaluci/Photo: Vedran Ševčuk
Kolja i Grobovlasnici u Banjaluci/Photo: Vedran Ševčuk
Kolja i Grobovlasnici u Banjaluci/Photo: Vedran Ševčuk
Kolja i Grobovlasnici u Banjaluci/Photo: Vedran Ševčuk
Magična noć na tvrđavi Kastel, jedinstvena energija, dobro raspoložena publika koja peva u glas i Kolja i Grobovlasnici koji na sceni daju 1000% sebe, mogao bi da bude kratak opis ovog nastupa koji se dugo čekao.
Pred banjalučkom publikom Kolja je još jednom najavio svoju ranije spomenutu želju da se narednog puta vidimo na koncertu koji će se održati na igralištu škole Jovan Cvijić, nekada Filip Macura, na kojem je i počela njegova muzička i umetnička karijera. Jedno je sigurno gde god nastupao Kolja će uvijek imati podršku svojih sugrađana.
Riječka alt rock mašina One Possible Option nastavlja da otkriva delove drugog studijskog albuma koji izlazi početkom 2024. godine. Posle singlova “This Is Broken” i “Earth INC.”, bend je predstavio pesmu i spot “Honesty is Everything”.
Novim singlom bend pokazuje širinu i svežinu u pristupu rock žanru kao i spoj ambijenta, elektronike i ekplozivne rock energije koji pokazuju dalji kreativni smer benda na uzbudljivom novom albumu.
Muziku, tekst i aranžman pesme potpisuju Deni i Zdravko Kasapović, a produkciju Deni Kasapović. Za dinamičan video spot koji prenosi sirovu energiju benda zaslužan je Tin Majnarić.
– “Honesty is Everything” je pesma o načinu života i načelima na kojima počivaju temelji takvog života, a nastala je u trenutku boli koji se povezao sa značenjem te pesme, stoga je ona za naš bend jako važna. Spot je sniman u Varaždinu, pod režiserskom palicom Tina Majnarića i nismo želeli da ga komplikujemo tumačenjem, scenarijem i glumom, nego jednostavno da prenesemo emociju izvedbe pesme kakvu imamo na probi i koncertima – rekao je frontmen benda, Deni Kasapović.
Nastup koji je bend The Doors održao u Dinner Key Auditorijumu u Majamiju 1. marta 1969. godine dugo je bio obavijen misterijom, s prepunom i pregrejanom halom, mrzovoljnim i “urađenim” Morisonom i masovim “halucinacijama”, koje su ga učinile jednim od najneuspešnijih, ali i najpoznatijih nastupa benda.
Optužbe za “izlaganje uznemirujućeg sadržaja” s kojima je Džim Morison bio suočen nakon nastupa postale su plodno tlo za medije i na kraju su progonile slavnog muzičara do njegove smrti.
Bila je to prava fascinacija medija Morisonom koja je, kako se činilo, pokretala njegovo neuračunljivo ponašanje, gotovo samosabotažu, zadovoljavajući upravo njihov senzacionalistički prikaz pevača Doorsa.
Na putu ka čuvenom nastupu, Morison je pio toliko da je propustio let za Majami, što je odložilo koncert za sat vremena. 12.000 fanova ga je čekalo u prostoru za 7.000 ljudi, klima uređaj je bio pokvaren, a publika je bila nervozna. To je bio samo predznak lošioh stvari koje dolaze.
Morison je delovao prezrivo tokom izvođenja, nazivajući publiku “budalama” pre nego što je insistirao da mu se pridruže na sceni – potez koji je primorao policiju da interveniše. Ono što se desilo nakon toga bilo je predmet žustre debate, pri čemu su neki tvrdili da je Morison počeo da se skida i pokazuje svoj polni organ publici.
Iako se publika klela se da je pevač “People Are Strange” pokazao svoje golo telo, bend je odbacio te tvrdnje. Rej Manzarek je ponudio svoju alternativnu teoriju, sugerišući da je vrućina izazvala “religijske halucinacije” kod mnoštva.
Manzarekovo poređenje s vizijom Lurda i Dionisa nije se baš dobro držalo, a nakon dužeg suđenja Morison je proglašen krivim. Morison je odbio da prizna krivicu i odlučio da se žali na presudu.
Dok su završavali snimanje “L.A. Woman” i dok su Morisona i dalje mučili pravni problemi, otputovao je u Pariz, gde je pronađen mrtav u svojoj kadi u julu 1971. Mežutim, Morison je dobio posthumno pomilovanje 2010. godine za osudu koju je želeo da ospori pre svoje tragične smrti.
Morisonova partnerka, Patricija Kineli Morison, potpuno je bila protiv pomilovanja, rekavši za Uncut da “nije uradio ništa za šta bi trebalo da bude pomilovan”. Iako je jednoglasno glasanje odbora izvršitelja Floride za posthumno pomilovanje vođe benda moglo biti povod za tadovoljstvo kod nekih, rekla je da bi njegov dosije trebalo da bude izbrisan.
– S obzirom na to da su originalne optužbe i suđenje bili marketinški trik, nije mi ni najmanje iznenađujuće da bi pomilovanje trebalo da sledi te korake – rekla je.
Ali mišljenje guvernera Floride, Čarlija Krista (koji je predložio pomilovanje) bilo je da je to pokušaj “ispravljanja nepravde”.
– Živimo u građanskom društvu koje shvata da je trajna zaostavština ljudskog bića, a možda i poslednji čin po kojem će biti poznati, nešto što se u stvarnosti nikada nije desilo, pa nikada nije loša ideja pokušati ispraviti nepravdu – rekao je.
Platformi veštačke inteligencije poszavljen je zadatak da napravi listu najboljih pesama svih vremena, a među prvima su, ko bi rekao, Queen, Bob Dilan Džon Lenon i Led Zeppelin.
Prvi odgovor veštačke inteligencije je bio da izbor “najboljih! pesama svih vremena može biti veoma subjektivan i zavisi od ličnih preferencija. Međutim, dao je listu 20 pesama koje su ostavile veliki utisak na muzičku industriju i kulturu, prenosi N1.
– Ovo je samo mali deo ogromnog muzičkog nasleđa, a svaki ljubitelj muzike ima svoje omiljene pesme koje bi dodao/la na listu – dodao je četbot.
1. “Bohemian Rhapsody“ – Queen
2. “Like a Rolling Stone“ – Bob Dilan
3. “Imagine“ – Džon Lenon
4. “Stairway to Heaven“ – Led Zeppelin
5. “Hey Jude“ – The Beatles
6. “Billie Jean“ – Majkl Džekson
7. “Smells Like Teen Spirit“ – Nirvana
8. “Hotel California“ – Eagles
9. “Johnny B. Goode“ – Čak Beri
10. “Boogie Wonderland“ – Earth, Wind & Fire
Na spisku najboljih pesama svih vremena su i Madonina “Like a Virgin“, “Rolling in the Deep“ Adel, “Yesterday“ Bitlsa, kao i “Purple Haze“ Džimija Hendriksa, “Wonderwall“ grupe Oasis.
Tu su i “Imagine“ u verziji grupe Queen, “Let It Be“ Bitlsa, kao i “My Generation“ grupe The Who, “Born to Run“ Brusa Springstina i “A Change Is Gonna Come“ Sema Kuka.
Multimedijalna manifestacija Freedom Art Festival pod parolom “Mir” biće održana od 21. do 27. avgusta na više lokacija u Pančevu.
Otvaranje festivala i izložbe “Strip i ilustracija” autora Boban Savić Geta, biće upriličeno 21. avgusta (19.00h) u Galeriji Doma omladine Pančevo.
Predavanje u školi crtanja “Put u središte ilustracije” vodiće upravo umetnik Boban Savić Geto, na istom mestu, a inače ulaz i učešće na svim programima su besplatni za javnost.
Utorak 22. avgust od 17 sati u Letnjoj bašti Doma omladine Pančevo je rezervisan za program “Biciklistička tura” u kome se, prema konceptu i zamisli, voze pisci Pančeva, a vođa ture je književnik Stefan Stanojević.
Istog dana od 19.00h na planu je razmena knjiga, poetski performansi i nagradna igra, u saradnji sa udruženjem “Prva ruka” u Malom klubu Doma omladine.
Narednog dana, 23. avgusta, u bioskopu je na planu projekcija filma “I kralj reče Kakva fantastična mašina” (Glavna nagrada Teen programa festivala dokumentarnog filma Beldocs), a sutradan 24. avgusta će biti odigrana predstava za decu “Šumska bajka” u produkciji putujućeg pozorišta “Meri Popins”, u Ateljeu mladih.
Istog dana će biti upriličen “Dan nauke – Magelanov oblak”: Mladi naučnici iz RCT Mihajlo Pupin i IS Petnice prikazaće svoje naučne projekte i mobilni planetarijum koji će pružiti posebno iskustvo posmatranja tajni svemira u Letnjoj bašti Doma omladine Pančevo.
U Apolo dvorani idealnoj za koncerte, 25. avgusta od 21.00h će se predstaviti omladinski bendovi iz Pančeva – Sample Tex”, Antikora i Fractura.
Na istom prostoru dan kasnije nastaviće se muzički program, kada će nastupiti bend Funk Shui iz Severne Makedonije sa predgrupom Pliš iz Beograda uz di-džej set Miozza.
Zatvaranje festivala je zakazano za 27. avgust od 15 sati kada će se realizovati otvaranje murala, čiji su autori Aleksa Pavković i Nikola Pavković, studenti Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu.
Oni će oslikati zid gimnazije “Uroš Predić”, u ulici Vuka Karadzića.
Za sam kraj biće organizovana biciklistička tura do sela Jabuka, nadomak Pančeva, a početak trke je upravo od spomenute gimnazije “Uroš Predić”.
Od 22. do 24. avgusta uključen je i prateći edukativni program – Otvoreni atelje škole crtanja u Domu omladine Pančevo, gde će tokom ta tri dana od 12h do 21h biti organizovani crtanje po modelu, video projekcije i druženje mladih budućih umetnika.
Guns N’ Roses su objavili potpuno novu pesmu pod nazivom “Perhaps” što je bila tema otkako su se Sleš i Daf Mekejgen ponovo pridružili bendu 2016.
Prošle godine, bend je objavio “Hard Skool” EP, koji sadrži dve nove pesme (čije poreklo seže više od decenije unazad) – “Hard Skool” i “Absurd”, uz live verzije pesama “Don’t Cry” i “You’re Crazy”.
“Perhaps” dolazi otprilike mesec dana posle spekulacija da je nova GN’R muzika na putu kada je grupa tizovala naslove “Perhaps” i “The General” putem Instagram Story-ja na kome je neko prelistavao komade papira s naslovime pesama na njima.
Nedugo potom čuo se scenski tehničar Guns N’ Rosesa Tom Mehju kako otkriva neke detalje u videu govoreći grupi ljudi o predstojećim planovima benda.
– Znam da će bend početi da radi na novoj muzici, već imaju hrpu stvari snimljenih – rekao je tada Mehju. – Tako da će vrlo brzo biti nove muzike Guns N’ Rosesa. Zapravo, mislim svaki dan pokušavaju da izvuku singl, tako da ćete moći da čujete nešto vrlo, vrlo brzo.
Pasaž fest je nastao 2022. godine saradnjom javne institucije kulture Sterijinog pozorja i nezavisnih aktera kulturne scene – Multimedijalnog centra Led Art, ReAktora i Grafičke Mreže. U festivalski program su uključeni i ugostiteljski objekti, drugi privredni subjekti i akteri iz pasaža Zmaj Jovina 22.
Osnovni motiv nastanka festivala je potreba za revitalizacijom javnih prostora, a u ovom slučaju pasaža u kome se nalaze kulturno udruženje Multimedijlani centar Led Art i javna ustanova kulture Sterijino pozorje.
Kako vremenom uočavamo sistematično zapuštanje i disfunkcionalnost javnih prostora, ideja nam je da ovim festivalom koji uključuje vizuelnu, pozorišnu, muzičku, književnu, kao i multimedijalnu umetnost prikažemo kako jedan javni prostor (u ovom slučaju pasaž broj 22) može da se adaptira i transformiše kroz specifične umetničke forme. Ostvarujući saradnju sa drugim akterima iz kulture i kreirajući nove sadržaje i produkcije, uspostavljamo nove modele prezentovanja festivalskog programa.
Na ovaj način, umrežavanjem organizacija na području Novog Sada i šire, uspostavljajući institucionalnu i vaninstitucionalnu saradnju, težimo da ostvarimo zajedničke ciljeve i doprinesemo unapređenju kulturne politike grada. Festival smo započeli u „našem dvorištu“ sa idejom da ga u narednim godinama proširimo na ostale pasaže, ali i druge javne prostore.
PosterPasazFest_01_CMYK
Vizuelni program će činiti oslikavanje murala, kreiranje festivalske instalacije, kao i izložbe na više lokacija u okviru pasaža. Muzički program će ove godine biti eksperimentalnog karaktera, spajajući naizgled nespojivo i kombinujući različite muzičke žanrove, dok će druge izvođačke umetnosti – predstava i performans biti adaptirani u baštama ugostiteljskih objekata koji se nalaze u pasažu.
Pored ovih programa, ove godine organizujemo i seriju tribina, kao i promociju publikacija, a obzirom da je ovogodišnji slogan festivala OTVOREN ZA SVE, jedan deo festivalskog sadržaja smo posvetili i inkluzivnim umetničkim formatima.
Ideja ovogodišnjeg izdanja Pasaž Festa je da ne postoje jasno uočljive programske celine, već da se festivalu pristupi eksperimentalno, sa željom da se kroz improvizaciju i uz pomoć publike dođe do novih formi.
Želja organizatora je da se u realizaciju festivala uključi što je više umetnika/ca i aktera/ki sa ciljem umrežavanja i premišljanja javnog prostora, novih oblika prezentovanja umetničkih sadržaja i podsticanja urbane regeneracije kulturnog nasleđa.
Pasaž Fest se ove godine održava od 31. avgusta do 2. septembra, u Zmaj Jovinoj ulici, u pasažu broj 22.
