Na Tjentištu više nije važno da li si došao zbog roka, hip-hopa, soula ili elektronike. Važno je da si tu. Upravo zato poslednji dan dvanaestog izdanja festivala nije bio samo završnica jednog programa, već potvrda da je OK Fest izrastao u mesto na kojem različiti muzički svetovi ne samo da mogu da postoje jedni pored drugih, već se prirodno nadovezuju.
Plovni put nultog dana OK Festa… Od britanskog panka, preko beogradskog roka, do zagrebačke elektronike i – srebrnih lopti (fotoreportaža)
Samo za taj osećaj… Prvi dan OK Festa na kome su se sreli – pank, rege i planina (fotoreportaža)
Kad Skin siđe među publiku… Skunk Anansie ukrali šou na Tjentištu, drugi dan OK Festa za pamćenje (fotoreportaža)
Još od podneva prostor oko OK Summer Stage-a bio je pun ljudi koji su između šatora, hladovine i reke polako ulazili u festivalski ritam. Publika se okupljala ispred bine mnogo pre večernjeg programa, a Vizelj, Miach i Bijesovi pokazali su koliko je pažljivo složen dnevni deo programa.
Vizelj je doneo sirovu energiju nove generacije, Miach potvrdila zašto je jedno od najzanimljivijih regionalnih imena.
Bijesovi još jednom pokazali da postoje bendovi kojima nisu potrebni veliki efekti da bi osvojili publiku. Nekoliko pesama bilo je dovoljno da se između bine i gledalaca uspostavi ono poznato razumevanje koje traje već decenijama.
Kada je pao mrak, promenila se i atmosfera. Mastercard Main Stage preuzeo je glavnu ulogu, a prvi ozbiljan udarac zadali su Vojko V i njegova prepoznatljiva kombinacija humora, ironije i zaraznih rima. Publika je odgovorila onako kako se od nje i očekivalo – glasno i bez zadrške.
A onda je na binu izašao Onyx.
Legendarni njujorški sastav pretvorio je Tjentište u mali komad Bruklina. Crvena svetla, dim, neumorna energija Fredro Stara i Sticky Fingaza i publika koja je od prve do poslednje pesme bila u pokretu pokazali su da hip-hop klasici i dalje imaju snagu da zapale svaku festivalsku binu. Nije slučajno što je Fredro Star posle koncerta izdvojio upravo atmosferu i ambijent Nacionalnog parka kao jedan od najlepših koje je bend doživeo na turneji.
Posle takvog naleta energije usledio je potpuni zaokret. Džos Stoun nije pokušavala da nadjača ono što se upravo dogodilo. Uradila je nešto mnogo teže – smirila je festival. Njen moćan, ali topao vokal pretvorio je prostor ispred bine u jedno veliko zajedničko pevanje, dok su soul, bluz i gospel na trenutak potpuno promenili puls večeri. Bio je to jedan od onih nastupa koji ne ostavljaju utisak spektakla, već iskrenog susreta izvođača i publike.
– Energija je bila sjajna. Nacionalni park je potpuno neverovatan. Svi su tako opušteni, atmosfera je odlična. Hip-hop je bio živ večeras. Džos Stoun je bila top, gledali smo njen nastup iz publike. Uživali smo, sjajna noć za hip-hop – izjavio je Fredro Star nakon nastupa.
Finalni pečat stavila je Senidah, još jednom potvrdivši zašto je već godinama među najtraženijim izvođačima u regionu i zaokruživši veče koje je bez problema spojilo rok, alternativu, hip-hop, soul i savremeni pop.
Ali najveća vrednost OK Festa nije ono što se događa na glavnoj bini. Već ono između dve bine. Ljudi koji preko dana sede na travi, rashlađuju se u Sutjesci, obilaze Book zonu i OK Cinema, upoznaju nove prijatelje ili jednostavno čekaju sledeći koncert. Festival je i ove godine okupio oko 30.000 posetilaca, a gotovo trećina njih stigla je iz inostranstva, potvrđujući da Tjentište odavno više nije samo regionalna festivalska destinacija.
Kada su se ugasila svetla na glavnoj bini, priča se nije završila. Kao i svake godine, nastavila se u kampu, uz DJ setove, razgovore koji traju do zore i onaj dobro poznati osećaj da se kući ne nosi samo uspomena na nekoliko odličnih koncerata. Nosi se osećaj da si nekoliko dana bio deo jednog malog grada u kojem muzika zaista povezuje ljude koji bi se, verovatno, retko gde drugde sreli. Upravo zbog toga OK Fest i posle dvanaest godina ostaje mnogo više od običnog muzičkog festivala.
