Posle nulte večeri i prvih koncerata, Tjentište je jutro dočekalo onako kako to može samo OK Fest. Uz huk Sutjeske, miris borove šume i onaj planinski vazduh zbog kojeg shvatite da vam alarm zapravo i nije potreban.
Ipak, postoji jedna “mana” ovog festivala – teško je ustati iz šatora. Oni iskusniji već imaju svoje rituale. Neko odmah zagazi u ledenu Sutjesku, neko se rashladi u jezeru, a neko čeka prve tonove sa Cocta OK Stagea. Kada krenu tonske probe, razbuđivanje je završeno.
Pre podne pripada jezeru, reci i DJ programu na OK Summer Stageu, a onda polako počinje ono zbog čega se na Tjentište dolazi. Sunce je nemilosrdno pržilo, ali se prostor ispred Cocta OK Stagea polako punio.
Prvi su na binu izašli Bigru i Paja Kratak, predstavnici nove generacije beogradskog hip-hopa, a potom je usledila osječka Gužva u 16-ercu, koja je, u svom stilu, deo nastupa posvetila “pi*kastim, odnosno ljubavnim pesmama zbog kojih smo tu gde jesmo”. Publika se smejala, pevala i nije se pomerala sa svojih mesta uprkos vrućini.
A onda su stigli veterani.
Del Arno Bend dočekan je ovacijama, a Jovan Matić zahvalio je publici što će upravo na Tjentištu zajedno obeležiti 40 godina rada benda. Kada je nekoliko hiljada ljudi horski zapevalo: “Ako ne znaš šta da radiš… zemlji se okreni”, bilo je jasno da se neke pesme ne slušaju – one se dele.
Pred kraj koncerta Matić je sa osmehom priznao:
– Bili ste bolji od nas.
Sa reggae ritmova publika se zatim preselila na Mastercard Main Stage, gde je Mile Kekin održao jedan od svojih najboljih festivalskih nastupa u poslednje vreme.
Kao i uvek, više je ličilo na druženje nego na koncert. Čitao je natpise sa majica iz publike, dobio jednu bačenu na binu i uz smeh prokomentarisao:
– Neko mi je bacio nešto seksi. Muška majica. Mesi. A za koga vi navijate?
Pevale su se “Na ovim prostorima”, “Zubić vila”, “Supermen”, “Sreća”, “Pater familias”, “Reno 4″… Tokom “Domovine” Kekin je iz publike pozvao Mihajla iz Banjaluke, koji je tvrdio da zna tekst. Ispostavilo se da nije preterivao – otpevao je pesmu kao da godinama stoji na bini.
Bilo je čak i šutke, što se na Kekinovim koncertima ne viđa baš često, a kraj uz “Nije sve tako sivo” samo je potvrdio da je upravo on bio prvo veliko ime ovogodišnjeg OK Festa. I sam je priznao da je Tjentište “jedan od najlepših festivala na kojima je ikada nastupao”.
Dok su jedni odlazili uz rečenicu “Vidimo se na Zosteru”, drugi su ostali da sačekaju The Wailers. Nekadašnji članovi benda Boba Marlija možda više nisu ista postava, ali “I Shot the Sheriff”, “No Woman, No Cry” i “One Love” i dalje imaju moć da hiljade ljudi pretvore u jedan veliki hor. Posle pank energije usledilo je kolektivno njihanje, a pevač je više puta sa bine poručio: “Hvala, Bosnia.”
DUB FX je potom još jednom pokazao zašto važi za jednog od najneobičnijih izvođača današnjice. Sam na bini, uz looper i neverovatnu energiju, zvučao je kao čitav bend.
Prvo festivalsko veče zatvorio je Zoster, bend koji na OK Fest dolazi gotovo kao kući.
– Mi smo praktično kućni bend OK Festa. Ovde se ljudi okupljaju u dobroj volji, kampuju, druže se i nema nikakvog negativnog naboja. Mislim da je ovo jedan od najjačih festivala na Balkanu, koji svake godine privlači ljude iz celog regiona i Evrope da upoznaju ovu predivnu destinaciju – rekao je frontmen benda Mario Knezović.
A kada su se ugasila svetla na glavnoj bini, festival nije stao. U OK kampu žurka je potrajala do jutra uz Rezident DJ-a, Mihaja Popovićija i DJ Jocka.
To je možda i najveća tajna OK Festa. Ovde se koncerti ne završavaju kada bend siđe sa bine. Oni samo promene lokaciju. I nastavljaju se sve do prvih zraka sunca nad Sutjeskom.
Tekst i foto: Aleksandra Ignjatović AleX
