Vrelo jutro najavljivalo je još vreliji dan na Tjentištu. Sunce je od ranih sati pržilo Dolinu heroja, ali nikoga nije sprečilo da već pre podne zauzme svoje mesto na festivalu.
Drugi dan Jelen OK Festa počeo je u OK Book zoni, gde je Mile Kekin predstavio knjigu “Soundtrack za život”, retrospektivni kolaž od 113 pesama i autobiografskih zapisa nastalih tokom gotovo četiri decenije njegove karijere.
Plovni put nultog dana OK Festa… Od britanskog panka, preko beogradskog roka, do zagrebačke elektronike i – srebrnih lopti (fotoreportaža)
Samo za taj osećaj… Prvi dan OK Festa na kome su se sreli – pank, rege i planina (fotoreportaža)
Dok su na OK Summer Stage-u atmosferu zagrevali DJ Jock i Mladen Tomić, na Cocta OK Stage-u prvi su izašli Porto Morto. Zagrebački bend, poznat po spoju art roka, progresivnog popa i indie elektronike, svirao je pred publikom koja je spas od nesnosne vrućine tražila pod drvećem i suncobranima. Oni najuporniji ipak su ostali ispred bine.
Temperatura je rasla, ali je rasla i energija. Artan Lili je od prvih taktova uspeo da razmrda publiku. “Srce” su posvetili festivalu, nizali “Depru”, “Pobednika”, “Rokenrol posle rokenrola”, “Foliram”, “Jutro” i “Nije svejedno”, a Romana je u jednom trenutku, potpuno ozbiljno i potpuno duhovito, pitala okupljene: “Ima li zime?” Pozdravila je i one ispred bine i one koji su se još krili u hladovini.
A onda je došao trenutak kada je sunce konačno prestalo da bude glavna tema. Ritam nereda je eksplodirao na bini, a sa prvim taktovima “Ne”, “Lomi”, “10 godina”, “Heroj”, “Hiljade” i “Put beznađa” prostor ispred bine se napunio gotovo u trenu. Vrućina više nikome nije smetala.
Na Mastercard Main Stage-u veče je otvorila tuzlanska Machina, a potom je na binu izašao Rundek sa Ekipom.
Kao i mnogo puta do sada, Darko Rundek pokazao je da pripada retkoj grupi autora čije pesme podjednako pevaju oni koji su odrastali uz Haustor i generacije koje su ih otkrile mnogo kasnije. “Tamni jorgovan”, “Ruke”, “Ena”, “Karmela”, “Tajni grad”, “Uzalud pitaš”, “Bi mogo da mogu” i “Šejn” pretvorili su Tjentište u veliki zajednički hor.
Ali ono što je usledilo bio je vrhunac večeri.
Na binu je izašla Skin i za manje od minuta pokazala zašto je Skunk Anansie i dalje jedan od najboljih koncertnih bendova na svetu.
– Ovo mesto je apsolutno neverovatno! – uzviknula je čim je ugledala Tjentište, a već nekoliko pesama kasnije više nije bilo jasno gde se završava bina, a gde počinje publika.
Skin je sišla među publiku, pevala okružena stotinama podignutih ruku i telefona, grlila fanove, pozirala za selfije usred pesme i smejala se kao da svira pred prijateljima, a ne pred nekoliko hiljada ljudi.
Bila je potpuno neumorna. Trčala je s jednog kraja bine na drugi, skakala, komunicirala sa publikom u svakom trenutku, a kada se vratila iz mase nastavila je koncert kao da se ništa nije dogodilo.
Tih nekoliko minuta pretvorilo je koncert u zajedničku proslavu, a ne u nastup benda i publike. Na kraju je usledio “Highway to Hell”, konfete su prekrile Tjentište, a Skunk Anansie su se oprostili kratko i iskreno:
– Fantastičan festival!
Tačku na drugi festivalski dan stavili su Goblini, bend koji na OK Festu odavno ima status domaćina. Njihov nastup bio je pravo finale večeri u kojoj je rokenrol još jednom pokazao da na Tjentištu ima posebno mesto.
Ni posle poslednjeg bisa festival nije stao. Projekcije na OK Cinema Stage-u nastavile su program, dok je u kampu zabava trajala do ranih jutarnjih sati uz Torby Jaya, Corteza Juniora, Raxona i Mladena Tomića. Kada je svanulo, bilo je jasno da je drugi dan Jelen OK Festa ispunio sva očekivanja – i možda ih čak malo nadmašio.
Aleksandra Ignjatović za HL
