Posle godinu dana ponovo smo na Tjentištu. Što bi klinci rekli – jedvačekanje. Jer, OK Fest je jedan od onih festivala koji se ne propuštaju.
Nulti dan, a kampera nikad više. Šatori niču na sve strane, traži se najbolje mesto, pravi se prvi komšiluk za naredna tri dana. Oni koji su stigli ranije već su zauzeli jezero ili se hlade u ledenoj Sutjesci. Festival još nije zvanično ni počeo kako treba, a atmosfera je odavno tu.
I line up obećava. Već prve večeri na Cocta OK Stageu publiku čekaju ozbiljna imena, pa se prostor ispred bine puni mnogo pre početka programa.
Festival su otvorili Peter and the Test Tube Babies, engleski pank rok veterani koji sviraju još od kraja sedamdesetih. Teško je zamisliti bolji bend za razbuđivanje posle puta, raspakivanja i nameštanja šatora. Posle prve pesme pevač je podigao čašu i uz glasno “Živeli!” nazdravio publici, što je izazvalo prve velike ovacije.
A onda – Nikola Vranjković.
Kakva svirka. Bokte.
Na trenutak je delovalo kao da je negde pored Sutjeske vaskrsao Block Out. Prostor ispred bine bio je krcat, verovatno najviše ljudi tokom nulte večeri. Skakalo se, pevalo i horski izgovarala svaka druga strofa. Vranjković i bend isporučili su nastup pun sirove energije, upravo onakav kakav njegova publika očekuje.
Kada se činilo da je veče dostiglo vrhunac, usledio je još jedan zaokret.
Nešto posle ponoći na binu izlazi misteriozni zagrebački dvojac Nipplepeople. Iako je već debelo prošla ponoć, malo ko je pomislio na spavanje. Hipnotički glas, upečatljivi svetlosni efekti i precizan elektronski ritam držali su publiku prikovanu ispred bine. A onda i detalj koji je obeležio veče – četiri ogromne srebrne lopte poletele su ka publici i za svega nekoliko sekundi završile iznad glava, putujući iz ruke u ruku. Jednostavno, efektno i potpuno u duhu benda. Naklon za performans.
Koliko je nastup trajao? Nemamo pojma.
Na OK Festu niko ne gleda na sat. Vreme ovde nekako izgubi značaj. Niko nigde ne žuri.
Sa poslednjim bitovima muzika je utihnula. Nulti dan bio je završen. Posle nekoliko minuta čuo se samo huk Sutjeske.
Ispostavilo se da planinska reka može da bude sasvim dobra uspavanka. Za početak festivala – bolju nismo mogli da poželimo.
Tekst i foto: Aleksandra Ignjatović AleX
