Legendarni frontmen i trombonista Fred Vesli jedan je od osnivača fank muzike, kompozitor i šef benda čuvenog Džejmsa Brauna, vođa The New JB’s, solista George Clintona i Parlament Funkadelica i Bootsy Colins Rubber Banda.
Vesli će u okviru svoje evropske turneje sa bendom The New JB’s da nastupii u 1. jula u Beogradu u klubu Bluz i Pivo (Cetinjska 15).
Fred Vesli je muzička legenda koja je svojim talentom i doprinosom obeležila žanr funk muzike. Njegov uticaj seže daleko, a njegovi smeli nastupi su postali prepoznatljivi za jezik funka.
Fred Vesli/ Photo: youtube.com printscreen/@Zycopolis
Karijeru je započeo svirajući sa Tinom Tarner. Kasnije je bio muzički direktor, aranžer, trombonista i primarni kompozitor Džejmsa Brauna sa kojim je radio od 1968-1975.
Posle toga je aranžirao i svirao sa Parliament-Funkadelicom i Bootsy’s Rubber Bandom.
Fred je snimio nekoliko solo albuma, uključujući poznati “House party”, koji je deo Oskarom nagrađenog dokumentarca “When We Were Kings”.
Ovo je jedinstvena prilika da doživite muzičku virtuoznost Freda Veslija i njegovog benda uživo. Očekuje vas redak muzički događaj i proverena muzička žurka sa bendom najveće žive legende moderne muzike.
Pretprodaja ulaznica u klubu Bluz i Pivo po ceni od 2500 dinara. Rezervacije na broj: +381 63 1773750. Broj ulaznica je ograničen na 250.
Pesma “Danas neka bude dan“ iako se prezentuje kao nova, u stvari je prvi singl koji je Superpaun ikada snimio i predstavlja prvi kontakt benda sa autorskim radom, snimanjem i izvođenjem originalnog materijala.
Kao takav bio je pravi pokretač i katalizator za dalje stvaralaštvo benda Sperpaun.
– Pesma je snimljena u studiju Sova i prvo je producentsko iskustvo vlasnicima studija Nikoli i Sandri Vidojević, kojima se priključuje Ivan Kostić, koji će u budućnosti benda igrati ulogu Džordža Martina i biti uključen u stvaranje esencije zvuka benda. Snimanje je teklo kao u treš romatično-idiličnoj drami vezane za početak bilo kog američkog rok benda, uz pokušaje, greške i pogotke, dogovore i razmirice, pozajmljivanje opreme, neočekivane pomoći najrazličitijih muzičara koji su obitavali u Bigzu i koji su se zadesili u studiju zbog čiste radoznalosti i znatiželje. Snimanje ove pesme trajalo je 3 dana i bilo je krunisano naletom dopamina kada je puštena u svojoj “klot“ varijanti na razglasu i kada se bend prvi put osetio kao bend – izjavili su članovi benda.
Za scenario i režiju bio je zadužen Luka Cvetković koji je iskoristio dva retka sunčana dana marta, dve zaljubljene osobe (glumci Tamara Šulović i Igor Vranić) dve kamere, jednog svemirski ultravioletnog Yuga i crnog psa mešanca.
– Ako ne uživate u trenutku, izgubićete ga zauvek, a ako uživate, taj trenutak ostaje zauvek. Skinite okove straha i briga i stege oko duše koje sami zatežete. Želimo vam da uživate u slušanju našeg novog singla – poručuju članovi benda Superpaun.
Mnogi od nas su odrasli gledajući crtane filmove o Paji Patku. Sećamo se scena u kojima on gubi strpljenje zbog sitnica i upada u smešne situacije. Ovaj crtani junak ugledao je svetlost dana 9. juna 1934. godine.
Kočoperni patak obučen u plavo mornarsko odelo, sa crvenom leptir mašnom i plavom kapom, već 89. godina predstavlja jednog od najpoznatijeg junaka Volta Diznija. Prvi put se u Srbiji pojavio u izdavačkoj kući Politika, a nazvali smo ga Paja Patak.
U kratkometražnoj seriji “Luckasta simfonija” pojavio se sa Mikijem Mausom kome je popularnost počela da opada, pa je Volt Dizni osmislio Paju Patka koji je sušta suprotnost po temperamentu od njega.
Paja i Miki prvi put su se pojavili u crtanom filmu “Pomoć siročićima”, 1934. godine. Paja je imao svoj strip, video igricu “Kingdom Hearts”.
Bio je ko-voditelj Oskara 1958. godine uz malu pomoć Boba Houpa, Džeka Lemona i Džimija Stjuarta. Po njemu je nazvan asteroid 1995. godine, a ima i zvezdu na Holivudskom bulevaru slavnih.
Ne treba zaboraviti Pajine sestriće Raju, Gaju i Vlaju, koji nisu uspeli da mu ukradu svetla pozornice, kao ni devojku Patu. U Americi se 9. jun obeležava kao Nacionalni dan Paje Patka.
Paja Patak je zbog popularnosti postao stalni član Diznijeve družine pored Mikija, Mini, Plutona i Šilje.
Til Lindeman, pevač nemačke rok grupe Ramštajn, optužen za seksualni napad i regrutovanje mladih obožavateljki za seks.
Optužbe protiv frontmena Rammsteina Tila Lindemana podelile su fanove. Nemački političari navode da za sada ne postoji zakonski osnov za otkazivanje datuma evropske turneje benda.
Posle optužbi za seksualne napade i izveštaja da je pevač veterana, nemačke rok grupe Rammstein Til Lindeman regrutovao obožavateljke za seks, nemački ministar za porodice pozvao je na bolju zaštitu fanova na koncertima.
Skandal je izbio nakon što je mlada Irkinja objavila na društvenim mrežama da ju je Lindeman drogirao i zaprosio na zabavi u bekstejdžu u Viljnusu. To je dovelo do toga da je nekoliko žena optužilo Lindemanna (60) da ih vrbuje i seksualno zlostavlja na zabavama posle predstave.
– Mladi moraju biti bolje zaštićeni od napada – rekla je ministarka porodice Liza Paus za AFP.
– O novim zaštitnim merama mora se razgovarati brzo i konkretno – rekao je Paus, pozivajući na “ozbiljnu debatu o odgovornosti umetnika i promotera prema njihovim fanovima”.
A potom je usledio vrhunac – Kauel je pritisnuo zlatni taster.
– Mislim da svi osećamo istu stvar. Imaš 17 godina. Pišeš pesme. Imaš neverovatan, jasan glas, mislim stvarno, stvarno dobar. Imaš neku vrstu sjaja u sebi – obrazložio je Sajmon.
Ovim potezom automatski je Putri poslao u emisije uživo, koje će biti snimane u avgustu.
Mnogo ljudi vidi Švedsku (i celu Skandinaviju) kao mesto gde je „hladno, ali standard“, kao uređenu cvetnu baštu, a ne kao mesto nekakve pobune. Dozvolite da se suprotstavimo ovom gledištu: u 16. veku bili su jedni od prvih protestanata, u 19. veku su svoj bunt protiv posvemašnje kulture rata iskazali neutralnošću, u drugoj polovini 20. veka su izrazili svoj bunt protiv malograđanskog morala opuštenošću u erotskoj sferi.
Sada, u eri sveopšte ušminkanosti i neobuzdanog konzumerizma, daju nam “prljavu” muziku i borce za zeleniju planetu. Upravo tu borbu protiv globalne upeglanosti, terora lepote, autotune-a, šminke, Instagram filtera, teretana i lažnih osmeha i optimizma, daje nam družina pod imenom Viagra Boys, koju čini gomila Šveđana iz Stokholma i jedan američki Irac iz San Franciska, Sebastijan Marfi (te otud i sočan američki akcenat u pesmama).
Bend je nastao 2015. u vreme globalne zasićenosti „štancanim“ hitovima, kada se pojavila, kako se to elegantno kaže, čitava plejada neo-punk-rock bendova širom zemaljske kugle, od Australije (Amyl and the Sniffers) doVelike Britanije (Idles) i Irske (Fountaines D.C.), formirajući tako jedan novi talas žestoke gitarske muzike. Ako vam se čini da ovde nešto nije u redu, to je zato što je, za razliku od, recimo, devedesetih i shoegaze-a, grunge-a i britpopa, ili dvehiljaditih, sa indie-revivalom, pažnja mainstream medija potpuno skrenuta sa gitarske scene. Čini se da bi Sid Vicious morao da vaskrsne da bi se neko setio gitarskih izvođača, ali Viagra Boys su, zajedno sa pomenutima i nepomenutima, tu „da ostanu“ i da nam serviraju svoje priče.
Viagra Boys su kao nekada CKM među magazinima – smešni i pankerski, intelektualni i zabavni, ne možete ih shvatiti ozbiljno, a morate ih tako shvatiti, i švedski su pitki. Uticaj švedskog popa je evidentan, jer najbolje se bunt guta ako je upakovan u pitku melodiju, a Viagra Boys, uprkos jakim gitarama i pokatkad nehajnim vokalom, znaju da naprave pesmu. Pošto Sebastian voli da se skida do pojasa, a i kad se sluša njihova muzika, možemo zaključiti da je jedan od temeljnih uzora bio Iggy Pop. Ali, potkatkad će vam se učiniti da su naslušani i indie-rock revival bendova poput Kasabian, The Strokes ili Franz Ferdinand. Način na koji sebe predstavljaju kao luzere (iako to nisu) podseća na Beckov veseli nihilizam sa početka karijere (čak postoji i pesma „Punk Rock Loser“).
Najviše ipak vole da se podsmevaju i angažovano podbadaju sve što se ili veliča u današnje vreme (presmešan video „Sports“), (švedska) finoća (takođe upečatljivi „I Ain’t Nice“), konzumerizmom i bogatunskom ideologijom (i aspiracijama da se bude bogat – ništa manje zabavan „Creatures“) a tu je i duet sa Amy Taylor, „boginjom“ neo-punka (pseudocountry balada „In Spite of Ourselves“). Omiljene teme za zafrkavanje i ironiju su im populizam desnice, teorije zavere, hipermaskulinizacija i sve ostalo čemu se veliki, ali nevidljivi deo omladine želi narugati.
U njihovoj muzici, pošto nije pusta replikacija prošlosti, ima svakakvih crossover elemenata, pa se tako u njihovim pesmama nalaze i elektronski i gotovo industrial ritmovi, ali i klasična gitarska “prašenja”. Taman toliko da ih ceo underground svet danas vidi kao nove predvodnike, ovaj put, „underground undergounda“, jer je nikad teže biti roker, a posebno gitarski. Izdali su tri albuma, „Street Worms“ (2018), „Welfare Jazz“ (sniman tokom pandemije, izdat 2021) i najnoviji, najzreliji, „Cave World“ (2022), u kome, ne-začudo, pomalo vuku na Nicka Cavea. Njime čak uskaču u vagon fuzije neo-punka sa elektronikom i „new rave“-om, što je iskorak ka zvuku, recimo, Republica sa početka karijere. I nemojmo zaboraviti da im je gost na pesmi „Big Boy“ jedan od najcool likova britanske scene, Jamie Williamson iz Sleaford Mods, te otud i šizoidna fuzija punka, bluesa i rapa.
Svakako, jedno od najjačih imena ovogodišnjeg EXIT festivala i svetske gitarske scene dolaze 6. jula naGorki List Glavnu binu da nas itekako promrdaju i nasmeju uz… pa, jednu ukusnu švedsku muzičku ćuftu sa mnogo začina. Dosada je isključena! Uz nekog ko ima istetovirano Lös (raspušten) na čelu, i ne možemo drugo očekivati!
– Za mene je raj mesto gde sam stavio osobu koju jako volim, koja je ljubazna, koja je velikodušna, koja je promenila i moj i živote drugih ljudi. Držim ih na jednom mestu u svojoj glavi, kao u prvom redu. I onda uvek imaš dobar osećaj kad ih se sjetiš – rekao je Švarceneger.
Usled najavljene kiše koncert celtic-punk benda Flogging Molly ipak će da bude održan 11. juna u Amerikani Doma omladine Beograda.
Sastav koji više od dve decenije predstavlja veliku scensku atrakciju, tom prilikom promovisaće sedmi studijski album “Anthem”, objavljen u septembru prošle godine.
– Vratili smo se osnovama na način na koji mislim da ne bismo mogli da nismo svirali zajedno više od 20 godina. Za naš bend okupljanje i sviranje novih pesama je uvek cilj, a sada smo uzbuđeni što ćemo početi da ih izvodimo uživo i da tako dočaramo obožavaocima potpuno novu eru našeg sastava – ovako kaže o novom albumu “Anthem” Dejv King.
Flogging Molly su počeli karijeru 1997. svirajući svakog ponedeljka u jednom irskom pabu u Los Anđelesu. Toliko često su tamo nastupali da je to Dejv King jednom prilikom nazvao “flogging a dead horse” (šibanje mrtvog konja), što se dopalo ostatku benda te je poslužilo kao inspiracija za ime grupe.
Debi izdanje “Swagger” objavili su 2000. godine, da bi usledili albumi “Drunken Lullabies” (2002), “Within a Mile of Home” (2004), “Float” (2008), “Speed of Darkness” (2011) i “Life Is Good” (2017).
Poznati su, između ostalog, i po svojim redovno rasprodatim nastupima na kruzerima, kao i po festivalu koji se tradicionalno održava svake godine u Los Anđelesu na Dan Svetog Patrika.
Ulaznice za koncert benda Flogging Molly 11. juna u Domu omladine možete nabaviti na prodajnim mestima Tickets.rs.
Prvi EP Dragoljuba Mijića pod nazivom “Skitnica” objavljen je nedavno na svim relevantnim digitalnim platformama za distribuciju muzike.
Na ovom izdanju nalazi se ukupno pet pesama (“Skitnica”, “Prijatelji”, “Lenština”, “Krivac”, “Kralj morskih dubina”), a objavljeno je pod etiketom izdavačke kuće Fidbox.
Dragoljub Mijić se muzikom bavi pune 52 godine, a ovo mu je prvo muzičko izdanje.
Rođen je 1952. godine u banatskom selu Krajišnik, gde je i osnovao svoju prvu grupu Gušteri 1970. godine. Kasnije je svirao bubnjeve u bendovima Mildžemi, Džegeri i Sporedna stanica, čiji je bio osnivač, a kao gost i u mnogim drugim muzičkim sastavima.
Pomenute grupe imale su brojne nastupe širom bivše Jugoslavije, ali nisu zabeležile nijedan diskografski zapis.
Mijić je sa pisanjem tekstova počeo još na početku karijere, pa je pesmu “Prijatelji” , koja se nalazi na ovom EP-iju, napisao još davne 1974. godine.
Prve tri pesme su snimljene u studiju “Pagiton” Zorana Petrovića Pagija, a poslednje dve u studiju Slaviše Pavlovića Stenlija.
Songovi su žanrovski okrenuti ka pop i rok zvuku 70-tih i 80-tih godina prošlog veka. Muziku za sve pesme napisali su Dragoljub Mijić i Veselin Jović, a sve tekstove autor ovog izdanja.
Još jednom je potvrđeno da su hedlajneri ovogodišnjeg izdanja EXIT festivala – Wu-Tang Clan – apsolutno zasluženo nosioci titule najuticajnije hip-hop grupe svih vremena.
Ovaj kolektiv je dobitnik nagrade po izborukultne radio stanice i magazina HOT 97, jednog od vodećih kada je u pitanju promocija hip-hop zvuka. Ovaj medij je na prvim linijama hip-hop kulture još od 1992. godine – ne samo u Njujorku, nego i širom sveta. U susret globalnoj proslavi 50 godina hip-hopa, magazin HOT 97 je upravo Wu-Tang Clan proglasio za prve dobitnike „Hip Hop Impact“ nagrade, kojom se odaje priznanje za izuzetan doprinos hip-hopu, kao i za ogroman uticaj u muzici i kulturi uopšte.
HOT 97 je naglasio da ne postoji niko ko je više zaslužio ovakvo priznanje.
– RZA i ostali članovi benda decenijama unazad probijaju put kolegama u svetu muzike, filma i umetnosti, kreirajući pritom jedan od najvećih muzičkih kataloga u istoriji hip-hopa. Čestitamo im i slavimo ih danas i zauvek – rekao je Bredford Tobin, predsednik, operativni direktor i generalni zastupnik magazina.
Prihvatajući ovu nagradu, RZA je izjavio da je divno biti prepoznat po svom radu, i dodao:
– Pre 30 godina, dok sam se igrao sa SP-1200 ili ASR-10, nisam mogao da pomislim da ću stvoriti zvuk koji ne samo da će inspirisati moju generaciju, već i sve buduće generacije. Veliko hvala HOT 97 magazinu što je to prepoznao.
Wu-Tang Clan su se od prvog albuma do danas na sceni pozicionirali kao standard hip-hopa i uzor po kom se kroje muzičke karijere, od prvih nastupa u Teksasu kada su plaćeni falsifikovanom novčanicom od 100 dolara, do rasprodatih najvećih stadiona širom sveta. Izdali su osam albuma, prodali ih u tiražu od preko 40 miliona primeraka, i tako stvorili opus kojim su redefinisali hip-hop kao žanr.
Ovo je jedno od priznanja koje je Wu-Tang Clan dobio u svojoj karijeri. Zbog enormnog uticaja koji imaju, ugao dve ulice u Njujorku nazvan je po njima, dok su čak dva njihova albuma arhivirana u Kongresnoj biblioteci SAD.
Legendarni Wu-Tang Clan, predvođeni revolucionarom, producentom i genijem RZA, koji decenijama inspiriše muzičare i druge umetnike širom sveta, nastupiće naGorki List Glavnoj bini EXIT festivala, u nedelju 9. jula, na velikoj proslavi 50 godina hip-hopa, kulture u čijem su stvaranju učestvovali i na koju će zauvek imati uticaj.
Uz njihu EXIT Univerzum od 6. do 9. jula uz podršku Gorkog Lista sleću i predvodnici najtraženije turneje na svetu The Prodigy, Gremi rekorder Skrillex, kao i Eric Prydz, Nina Kraviz, Amelie Lens, Indira Paganotto, Alesso, Rico Nasty, Viagra Boys, Epica, Dimitri Vegas & Like Mike, Chase & Status, Sofi Tukker, LF System, Mahmut Orhan, Burak Yeter, Claptone, Keinemusik, Michael Bibi, Hot Since 82, CamelPhat, Ben Böhmer live, Agents Of Time live, Mind Against, Ignite, Wolfbrigade, Midnight, Cockney Rejects, Exciter, Massacre, The Toasters, Dry Cleaning i mnogi drugi.
Festivalske ulaznice dostupne su po promotivnim cenama od 7.490 dinara i uz uštedu od 50 odsto u odnosu na finalnu cenu, dok se jednodnevne ulaznice mogu kupiti po ceni od 2.990 dinara. Aktuelne cene ulaznica važiće samo do kraja nedelje! Ulaznice se mogu kupiti nafestivalskom sajtu, kao i na Gigs Tixprodajnim mestimai online.
