Duran Duran su povodom Noći veštica objavil i album “Danse Macabre”.
Album je njihov čak šesnaesti u karijeri, a sastoji se od novih pesama, obrada, ali i novih verzija starog materijala benda. Bend je ideju za album, kojem je u fokusu Noć veštica, dobio prošle godine kada su svirali koncert u Los Anđelesu za ovaj specifični praznik.
Od ukupno 13 pesama na albumu, tri su nove autorske – “Confession in the Afterlife”, “Black Moonlight” i naslovna, “Danse Macabre”.
Osim originalnih pjesama, bend je za potrebe albuma ponovno snimio “Night Boat”, koja se inače javlja na debitantskom albumu benda “Duran Duran”. U sklopu albuma, bend je između ostalog obradio i The Rolling Stonese (“Paint It Black”), Billie Eilish (“Bury a Friend”) kao i Talking Headse (“Psycho Killer”).
Beogradska jazz-rock grupa Hashima obeležava 10 godina rada koncertom u klubu Kvaka 22, 2. novembra od 21h.
Ovo je sjajna prilika da publika uživo čuje grupu koja je za svoj rad nagradjena u Avinjonu kao finalista takmičenja za najbolje jazz sastave u Evropi, a drugi album grupe označen je kao album meseca i jedan od 100 najboljih svetskih albuma godine od New York City Jazz Record časopisa.
U novoj knjizi pod nazivom “Unleashing Openheimer: Inside Christopher Nolan’s Ekplosive Atomic-Age Thriller”, glumac je priznao da se plašio da nauči malu scenu na holandskom za film.
– Sećam se da sam razgovarao sa Krisom (Nolanom, režiserom, prim.aut) u pretprodukciji i rekao: “Krise, šta želiš da uradiš sa ovom holandskom scenom?” A on je rekao: “Šta ćeš da uradiš sa ovom holandskom scenom? – rekao je Kilijan
Marfi je dodao da Nolan uvek “radi na vrhuncu svoje igre, tako da očekuje da svi drugi rade svoj posao”.
Nolanov redovni snimatelj Hoite van Hoitema, koji je Holanđanin, pomogao je Marfiju sa scenom. Kako je ranije otkrio, Marfi je zamolio van Hoitemu da snimi sebe kako čita predavanje.
– Snimio je sebe, a onda sam ga usporio tako da sam ga fonetski naučio tokom tri meseca – rekao je glumac i naveo da taj trenutak kada je to radio nikada neće zaboraviti, piše NME.
Na poslednjoj Blumbergovoj listi Tejlor Svift “vredi” 1,1 milijardu dolara
Tejlor Svift je trenutno najpopularnija pevačica planete. Amerikanka koja se bavi pop muzikom, odnedavno je u vezi sa fudbalerom (NFL) Trevisom Kelsijem, članom šampiona Kanzas Siti Čifsa.
Vlasnici engleskog četvrtoligaša (Liga 2, drugi posle 15 kola), Aleksander i Kristofer Ridc, su brže bolje izašli u javnost demantujući da pop zvezda kupuje klub.
– Koliko god nam je žao da razočaramo naše i obožavaoce Tejlor Svift, ipak moramo da demantujemo ovu priču – naveli su Ridcovi, usput u objavi koristeći naslove njenih pesama “šejk it of”, “blens spejs”, “bed blad”, “lov stori”... – Nema zle krvi između nas i Tejlor, ali ne verujemo ni da je u najluđim snovima mogla da poveruje da ćemo joj prepustiti kontrolu.
Kao gest zahvalnosti za njeno interesovanje da kupi klub, na narednom meču sa Vreksamom vlasnici će ostaviti prazan prostor na plej listi za pesme sa njenog albuma “1989”.
Nots Kaunti je najstariji profesionalni fudbalski klub na svetu, osnovan 1862.
Beogradski kantautor Srđan Marjanović obeležava 50 godina svoje uspešne karijere koncertom u renoviranom pozorištu Dadov u petak 24. novembra 2023.
Jedan je od malobrojnih muzičara koji je tokom cele karijere ostao veran svom specifičnom stilu emotivne rok šansone. Objavio je 18 albuma, od toga jedan zlatni i dva srebrna. Njegove pesme nalaze se u svim antologijama YU rok muzike.
Sedamdesetih se bavio i novinarstvom, pisao o muzici (Večenje novosti, Reporter, ITD, Ćao…). Bio je urednik u diskografskoj kući RTV Ljubljana. Otkrio Ekatarinu, Kerber i mnoge druge. Sa svojim bendom Puma obišao je staru Jugoslaviju više puta i mnoge evropske gradove. Dobitnik je brojih nagrada. Napisao je i četiri romana, inspirisana rok muzikom.
”Sve moje pesme su o tebi” je naziv njegovog poslednjeg albuma. Pored klavijaturiste Baneta Zarina, gosti koncerta su Koki Djukić (ex. S vremena na vreme) i kantautor Saša Vasić.
Izložba “Vežbe prolaznosti“ Olivere Parlić Karajanković biće otvorena u petak, 3. novembra u 19 časova u Salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
Izložba će da traje od 3. novembra 2023. godine do 5. februara 2024, a kustos je Miroslav Karić.
Prisutna na sceni od kraja devedesetih godina, Olivera Parlić svoju umetničku praksu situira u prošireno polje skulpture razvijajući prepoznatljiv vizuelni jezik i specifičnu autorsku poetiku kroz rad sa različitim vrstama materijala i istraživanje njihovih kvalitativno-fizičkih svojstava u kontekstu oblikovnih mogućnosti i interpretativno-značenjskih potencijala.
Olivera Parlić Karajanković, NO FUN
Sagledani u celini, Oliverini radovi mogu se razmatrati u referentnom opsegu od nasleđa meke skulpture šezdesetih i sedamdesetih godina do raznolikih pristupa i strategija u tretiranju predmeta u umetnosti tokom dvadesetog veka, najpre u vezi sa nadrealističkim eksperimentisanjima sa rekontekstualizacijom objektnog sveta, njegovim asociranjem sa podsvesnim sadržajima i kreiranjem neočekivanih sklopova i začudnih saveza u tumačenju neposredne stvarnosti.
Umetnicu će u praktičnom delu naročito zanimati predmeti kao i nestandardni skulptorski materijali (tekstil, sintetička vlakna, plastične i gumirane mase, strukture organskog porekla) čija svojstva omogućavaju poigravanje sa samom formom i veću manipulativnost blisku procedurama i postupcima iz svakodnevnog života poput kućnih poslova, radinosti, manuelnih radova, koji se obično pripisuju intimi ženske kulture.
Izabrani predmeti i materijali, uvedeni neretko u dihotomne relacije u Oliverinim skulpturama, objektima i instalacijama, u funkciji su asocijativno-značenjskih okidača kojima se sugerišu vrlo lična, ali i šira, kolektivna afektivna stanja i osećaji nestabilnosti, fragilnosti, tenzičnosti kao dominantni doživljaji današnjeg opšteg društvenog ambijenta i mikro življenja.
Olivera Parlić Karajanković, Između lovorovog venca i maslinove grančice
Dela Olivere Parlić karakterišu izrazita taktilnost i snažno prisustvo emotivnog kao primarni uzrok svake umetničke akcije, nužnost svakog usmerenog delovanja u odnosu prema predmetu ili materijalu koji zahvaljujući njenoj intervenciji postaju forme za somatske manifestacije, rodne stereotipe, ljudska ponašanja, psihološke procese, interpersonalne komunikacije…
U tom smislu, važno je uzeti u obzir i umetničine načine izlaganja, prostorna rešenja i koncipiranje postavki koje uvek funkcionišu poput svojevrsnog teatra objekata, koji, u međusobnim vezama ili konfliktima, dodatno modeluju materiju ljudskih priča, zaplete, drame, odnosno kojima ona, po rečima same umetnice, namenjuje ulogu “da umesto nas progovore jezikom egzistencije.
Olivera Parlić Karajanković, Novo doba (Bikini)
Serija najnovijih radova koja će biti predstavljena u Salonu MSU nastavak je Oliverinih promišljanja medija skulpture kroz dalje testiranje likovnih i oblikovnih karakteristika materijala i njihovih izražajnih kapaciteta da, samostalno ili u sadejstvima pripadajućih vrednosnih atribucija, porekla i namena, budu nosioci misaonih i simboličkih aktivacija uprizorenog.
Ovog puta, reč je o autorkinim razmišljanjima na temu izdržljivosti kao merne jedinice otpora (ne)živog sveta intenzitetu vremena i okolnostima, transponovanim u forme čiji gradivni elementi i strukture, u konfiguraciji odnosa mekoće i čvrstine, postojanosti i poroznosti, posmatraču otvaraju intrigirajuće vizuelne situacije konstituisane međusobnim uticajima zakonitosti prirodnih sila i društvenih inskripcija.
Otvrdnute i patinirane mrtve prirode, okoštali amblemi i uveli versko-obredni predmeti, krti ekstremiteti gigantizovanih oblika, disfunkcionalne barijere i zamaskirane svrhe, umetnica, zapravo, postavlja kao zbirnu metaforu o nestalnosti, efemernosti i privremenosti pojavnog, o neizbežnoj prolaznosti i potrošnosti svega, od materije do značenja.
U Skupštini Srbije izglasan je Zakon o elektronskim medijima i posle velike borbe i truda, domaća muzička industrija dobiće mnogo značajnije mesto u javnom medijskom etru
Odlična vest za sve one koji se bave domaćom muzičkom industrijom, kao i za sve domaće nosioce prava u muzičkoj industriji, autore, izdavače, izvođače, ali i za sve ljubitelje domaće muzike: U Skupštini Srbije izglasan je Zakon o elektronskim medijima i posle velike borbe i truda, domaća muzička industrija dobiće mnogo značajnije mesto u javnom medijskom etru.
U izglasanom zakonu prihvaćen je i amandman na član 78. Zakona, po kojem će ubuduće svi komercijalni TV emiteri i radio stanice, (a na koga se odnosi pomenuti zakon) morati da emituju u svom dnevnom emitovanju muzičkog programa minimum 25% domaće muzike.
Ovo je prvi put da se u naše zakonodavstvo uvrsti ta obaveza za emitere, koja će mnogo značiti za sve domaće nosioce prava u muzičkoj industriji.
Inače, muzička industrija u Srbiji predstavlja veoma važan ekonomski faktor, jer je deo kreativne industrije koja predstavlja značajan sektor u srpskoj ekonomiji sa udelom od 6,8 odsto u BDP-u naše zemlje.
Bogatoj i raznovrsnoj koncertnoj ponudi u prestonici pridružio se i Doktor Spira, ikona novog talasa i začetnik beogradske elektropop scene.
U četvrtak, 9.novembra nastupiće u Zappa Bazi sa novim Ljudskim bićima koje čine mlade zvezde beogradske džez scene: gitaristi Kosta Paunović i Luka Malko i bubnjar Nikola Radojčić.
Dušan Mihajlović, alijas Doktor Spira, tom prilikom će promovisati vinilna izdanja albuma “Dijagnoze“ (reizdanje) i duplog “Dizajn za stvarni svet“ (vinilno izdanje).
Na albumu “Dizajn za stvarni svet“ gostovali su muzičari različitih žanrova – od Slađane Milošević preko Isidore Žebeljan do Nebojše Antonića, poznatijeg kao Anton iz Partibrejkersa.
Poseban kuriozitet je Slađanina i Spirina verzija njegove najpoznatije pesme “Prvi sneg“, koju većina fanova zna u izvođenju grupe Suncokret.
Oba albuma su remasterovana za vinil u legendarnom londonskom studiju Abbey Road i moći će da se kupe na koncertu po promotivnim cenama.
Pored promocije albuma, Doktor Spira planira da radi na novoj muzici koja će biti kombinacija novog talasa, bluza, džeza i panka. Beskompromisan kao i uvek u svom muzičkom izrazu, Spira naglašava da je u pitanju suočavanje sa sobom i svetom koji propada.
Doktor Spira/ Photo: Dragan Popović
Ulaznice za ovaj koncert možete kupiti na svim prodajnim mestima Ticket Visiona, kao ionline.
Da li je moguće uspostaviti školski sistem koji će proizvoditi samosvesne građane, imaju li TikTok sadržaji kulturno-umetničku vrednost, zašto i kada kultura može da bude štetna, samo su neka od pitanja koja će biti pokrenuta u okviru pratećih programa 19. Slobodne zone.
Program namenjen profesionalcim iz filmske industrije, Digitalni propeler ove godine bavi se promocijom razvoja filmova i serija za mladu publiku.
Viola Gabrijeli, šefica programa Young Horizons Industry, održaće onlajn masterklas 1. novembra u 10 sati o animaciji i sadržajima za mladu publiku namenjen producentima, distributerima i agentima za prodaju.
Prijava za masterklas, organizovan u saradnji sa Media deskom Srbije, može se popuniti ovde.
Kompas 2022/ Photo: Slobodna zona, promo
Posle projekcije filma “Nula kalorija” Džesike Hauzner, u Domu omladine 1. novembra u 20:00 časova, biće održan Kompas Slobodne zone.
Tema ovogodišnjeg debatnog programa postavlja pitanja da li kolektivistički duh odnosi prevagu nad zdravim razmom, da li je i kako moguće suprotstaviti se totalitarnim jezicima koji se zaogrću ideološkom retorikom, te da li je moguće uspostaviti školski sistem koji će proizvoditi samosvesne građane, makar po starim prosvetiteljskim idejama koje su u širini obrazovanja videli branu protiv verskih i političkih fanatizama?
Učesnici Kompasa su književnica Jasminka Petrović, izdavač, kolumnista i teoretičar obrazovanja Dejan Ilić i sociološkinja i teoretičarka kulture Ana Pejović. Urednik i moderator Kompasa biće Ivan Milenković.
Robert Zuber/ Photo: Slobodna zona, promo
Novinar, urednik i sociolog iz Hrvatske, Robert Zuber, održaće 2. novembra u 13:00 časova u holu ispred sale Amerikana u Domu omladine masterklas – “Zašto se izgubio istraživački dokumentarac”.
Sve je slabija motivacija autora iz regiona da se bave istraživanjem aktuelnih događaja kroz dokumentarni film. Uz samo nekoliko veoma važnih i značajnih izuzetaka, dokumentarni naslovi ovog žanra su prava retkost.
Necenjeni od filmske industrije, proređeni iz festivalskih selekcija, prognani sa javne televizije, Zuber će predočiti kakvu perspektivu imaju aktuelni događaji i kakva se motivacija nudi autorima da se danas bave ovim žanrom.
Photo: Slobodna zona, promo
Naučni skup “Sloboda kulture i kultura slobode”, koji će biti održan 3. novembra u 10:00 časova ispred sale Amerikana u Domu omladine, nastoji da dovede u pitanje predrasudu prema kojoj su kultura i politika suprotstavljene datosti: kultura je dobra, politika je zlo.
Ideja je, nasuprot tome, pokazati da je svaka kultura politička, a svaka politika oblikovana kulturom.
– Primetili smo da u javnoj sferi nema dovoljno prostora za ozbiljne rasprave, stoga smo pozvali grupu ljudi koja će da govori o kulturi slobode i slobodi kulture. Oni će dovesti u pitanje pojam kulture kao neprikosnoven, jer ona je višesmislena, budući da postoji i kultura neslobode ili totalitarizma koja direktno šteti društvu iz kojeg se rodila – izjavio je Ivan Milenković, urednik i moderator naučnog skupa.
Njegovi sagovornici biće filozof Žerom Rudije, teoretičar književnosti Tomislav Brlek, antroploškinja Ildiko Erdei i teoretičarka kulture Maja Stanković.
Izložba Kako te vidim 2022/ Photo: Tanja Drobnjak
Izložba “Kako te vidim?” (How Do I See You) vas poziva da zakoračite u cipele mladih osoba sa Kosova* i iz Srbije.
Postavku čine video-intervjui rađeni “U paru”, kao i fotografije i izjave nastale u okviru istoimenog projekta kulturne razmene organizovane na Kosovu septembra ove godine.
Izložba će biti otvorena u prostorijama Fonda B92 na Obilićevom vencu 3. novembra u 12:00 časova.
Projekat “Kako te vidim?” zajednički sprovode DokuFest iz Prizrena, program Slobodna zona junior (Fond B92) i Filmski festival Slobodna zona, uz podršku Evropske unije.
Promocija knjige 2022/ Photo: Olivera Inđić
U holu ispred sale Amerikana u Domu omladine 3. novembra u 13:00 časova biće održana promocija knjige “Robokap i filmski dvojnici: Filozofija i film” dr Gorana Gavrića.
U fokusu Gavrićevog istraživanja nalazi se filozofsko ispitivanje dometa i konsekvenci sintetisanja žive i nežive supstancije, odnosno sinteze koja je paradigmatično vizuelizovana u naslovnom liku iz filma Robokap, kao i u drugim (njegovim i čovekovim) filmskim dvojnicima.
Sonar 2022/ Photo: Tanja Drobnjak
Mlade snage Slobodne zone, Lena Trifunović i Tamara Milošević, urednice su pratećeg programa Sonar.
Ove godine one istražuju TikTok kao najbrže rastuću društvenu mrežu na kojoj su video sadržaji ograničeni do minut trajanja.
O tome kako TikTok oblikuje savremenu dokumentarističku scenu, da li ima umetničko-kulturne vrednosti u ovoj formi i koja je optimalna količina deljenja sadržaja iz ličnog života govoriće tiktokerke Marija Kucurski i Una Bojović, pasivni korisnik društvenih mreža Željko Petrović i magistarka psihologije i suosnivačica Institua za digitalne komunikacije Ana Mirković.
Sonar će se održati 4. novembra od 17:00 do 19 :00 časova u Sprat Baru.
Photo: Promo
Ovogodišnje izdanje Slobodne zone biće održano od 31. oktobra do 5. novembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu.
U 14 bioskopskih dvorana biće prikazana 64 filma iz 39 zemalja razvrstana u 13 programskih celina.
Festival će svečano otvoriti film “Zlo ne postoji” Rjusukea Hamagučija 31. oktobra u 19:00 časova u Beogradu (MTS dvorana), Novom Sadu (Arena Cineplex) i Nišu (Cineplexx Niš).
Na zatvaranju, 5. novembra biće premijerno prikazan kratkometražni vestern Pedra Almodovara, “Čudna strana života”, sa Itanom Hokom i Pedrom Paskalom u glavnim ulogama.
Zlo ne postoji/ Photo: Promo
Ulaznice su u prodaji onlajn i na biletarnicama bioskopa. Spisak sala za sve gradove možete pronaći ovde.
Većina filmova iz programa ovogodišnjeg festivala imaće i titlove na engleskom jeziku.
Deo filmskog programa moći će da pogleda publika u celoj Srbiji preko platforme KinoKauch koja će biti domaćin onlajn Slobodne zone od 6. do 19. novembra.
Više o kompletnom programu 19. Slobodne zone možete pronaći na zvaničnom sajtu festivala.
Kultni bend Love Hunters će promovisati album “Mother Mono Father Demo” koncertom u Zappa Bazi u četvrtak, 14. decembra od 21 čas. Muzička podrška u vidu predgrupe biće bend Crna lista.
Posle osam godina izdavačke pauze grupa Love Hunters objavljuje novi, osmi studijski album. Reč je o grupi koja je tokom devedesetih relativno brzo uspela da skrene pažnju šire muzičke javnosti intrigantnim tekstovima a pre svega specifičnim izrazom njenog frontmena Milana Mumina.
Album “Mother Mono Father Demo” dolazi u trenutku temeljnog redefinisanja kompletnog izraza grupe Love Hunters. Između dva izdanja Mumin je objavio dva solo albuma u Americi, snimio je igrani film “Love Hunter” i dva dokumentarca o bendu a objavljeni su lajv album i DVD.
Love_Hunters_Mono_Demo_cover
– Ovo je, svakako, album koji smo kao bend dugo čekali. Posle nekoliko neuspelih pregovora sa nekoliko izdavačkih kuća, on konačno izlazi za kuću Mascom i to na vinilu, što nam je bilo i najbitnije – izjavio je Milan Mumin povodom izlaska albuma.
Na novom albumu Huntersi nastupaju u standardnoj postavi: dve gitare, bas, bubanj i glas. Pored nekoliko pesama koje već izvode na koncertima, istakli su se neki favoriti poput numera “IFL”, “The Aunt” ili “New Baby Overdose”. Bend sa velikim nestrpljenjem očekuje koncert u Beogradu rekao je Mumin i dodao:
– Dugo nismo imali solistički koncert u Beogradu. Veoma se radujemo. Beogradska publika je uvek bila posebna i nama, uz novosadsku i zrenjaninsku, veoma draga! Kad se tome pridoda i ovaj divan povod, sve je super!
Love Hunters/ Photo: AleX
Prema rečima Milana Mumina album “Mother Mono Father Demo” zauzima posebno mesto u njegovoj karijeri, prvenstveno zbog nekoliko atipičnih pesama za Hunterse.
Izdanje novog albuma “Mother Mono Father Demo” na vinilu je dostupno u pretprodaji do 17. novembra.
Poseban paket za fanove, karta + LP, dostupan je na mascom.rs. Karte za beogradski koncert su u prodaji na tickets.rs, gigstix.com, kao i u Zappa Baru (Kralja Petra 41).
