Legendarni bend Metallica održao je jedan od najintimnijih nastupa u svojoj karijeri, u baru Stephen’s Talkhouse u Hamptonsu, pred publikom od svega nekoliko stotina ljudi.
Među prisutnima su bili i poznati gosti poput Pola Makartnija, Majkla Džej Foksa, Čada Smita, Hauarda Sterna i Silvestera Stalonea, zajedno sa odabranim fanovima i porodicama članova benda.
Koncert je trajao 95 minuta i obuhvatio je trinaest najvećih hitova grupe.
– Ovo nas podseća na dane kada smo svirali po klubovima – blizu publike, oznojeni, svi uživaju i osećaju se sigurno i kao da pripadaju ovde – rekao je frontmen Džejms Hetfild.
Metallica je događaj organizovala povodom pokretanja svog novog 24-časovnog satelitskog radija Maximum Metallica na platformi SiriusXM.
Tokom nastupa bend je publici pružio spontanu i energičnu svirku, a Kirk Hamet i Robert Truhiljo u jednom trenutku odsvirali su deo pesme “Crazy Train” uz posvetu Oziju Ozbornu. To je bio prvi koncert Metallice nakon zajedničkog nastupa sa Ozijem na događaju Back to the Beginning.
Iako je reč o jednom od najmanjih nastupa u istoriji grupe, zvuk je bio ogroman, a atmosfera električna. Publika je imala priliku da vidi Metallicu u izdanju koje je istovremeno intimno i spektakularno, što je retka prilika za bend ovakvog formata.
Završeno je i ovogodišnje 58. izdanje Gitarijade u Zaječaru koje je bilo održano od 28. do 30. avgusta na kasnoantičkom lokalitetu Feliks Romulijana.
U takmičarskom delu programa učestvovala su dva benda: Promonael iz Bačkog Petrovca (prve polufinalne večeri) i Moxie8 iz Zagreba (druge polufinalne večeri).
Žiri najstarijeg rok festivala, na čelu sa Ivanom Kellerom kao predsednikom (imena ostralih članova nismo uspeli da saznamo, tačnije ne znamo da li su to isti ljudi koji su preslušavali i odlučivali o bendovima koji će da nastupe tokom dve polufinalne večeri), odlučio je da bendovi Promonael i Moxie 8 podele prvu nagradu.
Solomonsko rešenje. Samo, ostaje nekoliko nedoumica i pitanja na koja bi članovi žirija, udruženje Gitarijada Fest i Organizacioni odbor Gitarijade trebalo da odgovore: Koju nagradu to pomenuti bendovi dele? Šta je sa nagradom publike? Zašto su u takmičarskom delu programa učestvovala samo dva benda (od kojih je samo Promonael legitimni učesnik)?
Ali, da krenemo od početka sa sagom o demo bendovima 58. Gitarijade u Zaječaru…
– U petak, 30. maja ugruženje Gitarijada Fest održalo je press konferenciju na kojoj su najavljeni učesnici 58. Gitarijade u Zaječaru (“nulti” lajnap: S.A.R.S, Brkovi, Whitesnake Experience By The Members Of Whitesnake, Kerber, Riblja Čorba i Goblini). Prisutan je bio i Ivan Keller (kasnije proglašen za predsednika žirija). U saopštenju sa konferencije demo bendovi se pominju u jednoj, poslednjoj rečenici: “Kao i svake godine, na Gitarijadi će se takmičiti demo bendovi, a više informacija o prijavi možete naći na sajtu Gitarijade”. Nagrade se nigde ne pominju.
– U sredu, 18. juna u sali gradskog veća grada Zaječara održana je konstitutivna sednica organizacionog odbora 58. Gitarijade. Pominje se konkurs, ali ne i nagrade.
– U četvrtak, 19. juna na Facebook stranici Gitarijade osvanuo je post u kome su objašnjene propozicije konkursa. Nagrade se ne pominju.
Facebook stranica Gitarijade/ Photo: Printscreen
– 26. julastiglo je zvanično saopštenje o izabranim demo bendovima finalistima koji su odabrani (od strane žirija) da učestvuju u takmičarskom delu Gitarijade.
– 27. jula, zvanično saopštenje dao je i tadašnji gradonačelnim Zaječara (ujedno i predsednik organizacionog odbora Gitarijade) koji je organizatorima prve pres konferencije (na kojoj je objavljen “nulti” lajnap), sprski rečeno, poručio – “džaba ste krečili”.
U okviru njegovog saopštenja nema demo bendova, ali se oni pominju u tekstu portala Glas Zaječara (u zadnjem pasusu posle prenetog Ničićevog saopštenja). Obratite pažnju na spisak bendova:
Glas Zaječara/ Photo. Printscreen
– Ali, gle… Na sajtu Gitarijade 1. avgustaosvanuo je izmenjen spisak. “Nestao” je bend Colostrum iz Zagreba, a umesto njih pojavila se grupa Afazija iz Pančeva (ekipa stvarno dobro svira, ali o tome nekom drugom prilikom).
– U petak, 8. avgusta oglasili su se Goblini saopštenjem da im je nastup otkazan, dan kasnije oglasio se i bend S.A.R.S koji je odlučio da otkaže učešće u Zaječaru, a 11. avgusta na sednici Upravnog odbora udruženja Gitarijada Fest, usvojen je novi lajnap.
Zanimljivo je da se nigde ne pominju imena takmičarskih bendova.
– 12. avgusta, eto nove muke za organizatore. Naime, grupa NIT (ex ASCEND), pobednici 57. Gitarijade na svom Instagram profilu postavila je story sledeće sadržine: “Iako smo objavljeni kao revijalni bend koji nastupa na 58. Zaječarskoj Gitarijadi, to nije istina. Lineup je napravljen i objavljen bez ikakve komunikacije sa nama. NIT se neće pojaviti na ovom izdanju Gitarijade”.
Instagram (NIT)/ Photo: Printscreen
– U narednim danima svoje učešće na Gitarijadi otkazalo je još demo bendova. Organizatori i suorganizatori (udruženje Gitarijada Fest) očigledno su ostali bez polufinalista, pa su počeli da zovu i one koji su se prijavili ali nisu “prošli” kod predsednika žirija Ivana Kellera koji je već ranije i u jednoj rečenici objasnio njegove kriterijume za izbor takmičarskih bendova: “Snimak mora biti dostojan, znači produkcija je bitna. Meni igra veliku ulogu da je mjuza donekle moderna, da nije iz prošlog stoljeća. Kod mene uvek prednost imaju suvremeni bendovi“.
– Posle svih otkazivanja, što revijalnih, što takmičarskih bendova, 26. avgusta objavljen je konačni lajnap Gitarijade. Imena demo bendova – nepoznata. Nagrade odavno niko ne pominje.
– U četvrtak, 28. avgusta, kako je i planirano, počela je 58. Gitarijada u Zaječaru. Prve večeri nastupio je JEDAN takmičarski bend – Promonael iz Bačkog Petrovca. Odluka o nastupanju je njihova. Imali su puno pravo na to. Oni su zvanično i bili izabrani od strane žirija i od početka se nalaze na listi polufinalista ovogodišnje Gitarijade. I dobar su bend.
– U petak, 29. avgusta, nastupio je DRUGI takmičarski bend – Moxie8 iz Zagreba.
E, sad već imamo nekoliko pitanja za udruženje Gitarijada Fest (suorganizatori zaduženi za lajnap) i predsednika žirija, Ivana Kellera:
– Kako je Moxie8 koji je prvog dana festivala nastupao kao zamenski (umesto sastava NIT/ex Ascend, prošlogodišnji pobednici) revijalni bend, preko noći postao i polufinalista?
– Kako i po kojim je to pravilima festivala (i da li je) dozvoljeno da sastav koji se nije prijavio i nije učestvovao na konkursu odjednom postane polufinalista? Predsednik žirija mogao bi da odgovori na ovo pitanje. Valjda se pri preuzimanju te uloge upoznao sa pravilima učešća. U krajnjoj liniji, već treću godinu posećuje Gitarijadu. Video je kako se to radilo pre njega.
– Zašto je uopšte otvoren konkurs kada je na kraju jedan od pobednika bend koji nije ni konkurisao?
– Zašto je po svaku cenu održano takmičenje demo bendova na kome su učestvovala dva sastava od kojih je samo jedan (Promonael) imao legitimno pravo na to, kao i na nagradu?
– Šta je nagrada pobedničkim bendovima? Novac, snimanje albuma, snimanje spota, učešće na festivalu BARF….? Zašto nema informacije o tome?
– Šta je sa nagradom publike (nije bitno koliko je ljudi bilo prisutno, i da ih je bilo 20 imali su pravo da glasaju)?
– Zašto ste ubili Gitarijadu?
Odgovore verovatno nećemo da dobijemo i zato:Nemoj da im oprostiš čika Mošo*, znali su šta rade…
*Momčilo Moša Radenković (1951 – 2021) bio je jedan od najznačajnijih zaječarskih muzičara. Pevač, gitarista i kompozitor legendarne grupe Zlatni prsti bio je i jedan od osnivača Zaječarske Gitarijade.
Moxie8, Gitarijada 2025/ Photo: Milena Mima Ilić
“Tokom proteklih decenija, Gitarijada je afirmisala mnoge domaće bendove, koji su na samom početku muzičke karijere, kao pobednici ili učesnici festivala, snimili svoja prva izdanja i dobili ogdovarajuću medijsku podršku.” (preuzeto sa sajta Gitarijade)
Posle mnoooogo godina najava i čekanja, čuveni svetski brend Hard Rock Cafe konačno otvara vrata i u glavnom gradu Srbije.
Hard Rock Cafe je poznat širom sveta kao mesto gde se muzika, dobra hrana i energija publike spajaju u jedinstven doživljaj, a sada će i Beograd stati rame uz rame sa svetskim metropolama koje već imaju ovaj kultni lokal, prenosi poral Life Code.
Još 2016. najavljivalo se da će Hard Rock Cafe biti otvoren na Obilićevom vencu, ali zbog problema sa prostorom i vlasničkim pitanjima planovi su stopirani.
Hard Rock Cafe/Photo: Isaac Tallack, Unsplash
I dalje nije poznato na kojoj lokaciji će biti Hard Rock kafe, ali očekuje se da će i ta informacija biti objavljena uskoro.
Šta je Hard Rock Cafe?
Prvi Hard Rock Cafe otvoren je 1971. godine u Londonu, a od tada se proširio na više od 70 zemalja, sa restoranima i hotelima na najatraktivnijim svetskim lokacijama.
Hard Rock Cafe/Photo: Aidan S, Unsplash
Ono što ga izdvaja nije samo američka kuhinja i kokteli, već i legendarna kolekcija gitara, kostima i predmeta najvećih svetskih zvezda poput Elvisa Prislija, Džimija Hendriksa, Madone, pa sve do savremenih izvođača. Svaki Hard Rock Cafe nosi svoj unikatni pečat, ali i deo globalne priče koja slavi rokenrol kulturu.
Pored hrane i pića, Hard Rock je poznat i po živim svirkama i atmosferi koja kombinuje energiju koncerta sa prijatnošću restorana. Prepoznatljiv je i njihov “merch”, majice, duksevi i suveniri sa logom grada u kojem se kafe nalazi, koje kolekcionari i turisti obožavaju.
International Jazz&Blues festival u Kikindi otkazan je jer obustavljeno finansiranje od strane nadležnih institucija.
Posle ove odluke, organizatori su se oglasili saopštenjem na drutšvenim mrežama u kojem se otkrivaju razlozi za oitkazivanje festivala koji ej više od dve decenije prepoznatljiv kulturni brend Kikinde, Vojvodine i Srbije.
Saopštenje glasi:
23. International Jazz&Blues festival u Kikindi ove godine neće biti održan. Dodeljena finansijska sredstva: Ministarstvo kulture RS – 0 dinara. Pokrainski sekretarijat za kulturu – 0 dinara. I vrhunac! Grad Kikinda 0 dinara sa komentarom tzv gradonačelnika “to nas ne zanima”!? Posle 22 godine vrlo uspešnih festivala i gostovanjem muzičara iz celog sveta, od kojih su neki prvi i jedini put gostovali u Srbiji, uskraćivanjem finansijskih sredstava bukvalno je festival zabranjen. Organizacija festivala neće odustati. Propustićemo godinu ali smo sigurni da ćemo, jedan od najstarijih Jazz festivala u Vojvodini, iduće godine održati u slobodi.
Selekciona komisija za izbor srpskog kandidata za nagradu Oskar ove godine imaće manje posla nego ikada do sada. A moguće je i da ga uopšte neće imati.
Kako saznaje Vreme, na konkurs za nagradu Oskar su stigle prijave za svega dva igrana filma, a rok za prijavljivanje istekao je 26. avgusta.
Reč je o ostvarenju “Sedef-magla” nedavno preminulog reditelja Milorada Milinkovića, u produkciji Telekom Srbija i kuće Svemir zeka, kao i o filmu “Sunce nikad više” mladog Davida Jovanovića, koji je nastao u koprodukciji kuće Pointless Films, uz podršku Filmskog centra Srbije, Ministarstva kulture Republike Srbije, Grada Bora, Mesne zajednice Veliki Krivelj, CEKOR-a i EU za tebe, te u saradnji sa Fakultetom dramskih umetnosti u Beogradu.
Članovi komisije su: kompozitorka Aleksandra Kovač, scenaristkinja i predsednica komisije Vladislava Vojnović, direktor fotografije Predrag Bambić, reditelj Miroslav Lekić, montažer Petar Jakonić i reditelj Stefan Gelineo. Sedmi član trebalo je da bude producent Zoran Janković, ali se povukao iz ličnih razloga.
Kako pravila Američke filmske akademije zahtevaju komisiju od sedam članova, Filmski centar Srbije će morati da obezbedi njegovu zamenu.
Pitanje zašto su producenti ove godine gotovo kolektivno bojkotovali Oskara zapravo i ne postoji – odgovor je dobro poznat.
Još od 2020. i izbora filma “Dara iz Jasenovca” Predraga Gage Antonijevića, kada je odluka o kandidatu doneta sa jasnom političkom porukom, mnogi autori su najavljivali da neće učestvovati u procesu. Te godine u opticaju je bilo nekoliko nagrađivanih i međunarodno priznatih filmova, ali je tadašnja komisija procenila da je važnije predstaviti Srbiju kao žrtvu nego težiti umetničkom uspehu u Holivudu.
Zbog toga autori i producenti insistiraju da njihova dela budu vrednovana po profesionalnim i umetničkim kriterijumima, a ne kroz političke filtere. Rezultat je da su ove godine filmovi izostali – ne samo iz trke za Oskara, već i sa Festivala scenarija u Vrnjačkoj Banji, kao i sa novog Nacionalnog festivala filma i televizije na Zlatiboru (NAFFIT).
The Who su krenuli na svoju oproštajnu turneju po Severnoj Americi, koja će se završiti 28. septembra u MGM Grand Garden Areni u Las Vegasu.
Usred turneje nazvane The Song Is Over, Pit Tauzend je govorio o svom zdravlju i o tome da li je ovo zaista poslednji nastup grupe – bar kada je reč o turnejama.
– Imao sam period kada sam bio veoma depresivan – rekao je u intervjuu za The New York Times. – A kada sam početkom ove godine imao operaciju kolena, ponovo sam se navukao na lekove protiv bolova. Ovako umiru rok zvezde – OxyContin*.
* OxyContin je trgovačko ime za lek oksikodon (oxycodone), opioidni analgetik koji se koristi za ublažavanje jakih bolova (npr. kod raka, hroničnih povreda ili posle operacija). Spada u opijate, isto kao morfijum i heroin.
– Dugo sam se borio sa teškom zavisnošću od alkohola, a zatim i narkotika – nastavio je. – Bio sam čist više od 30 godina. Pozvao sam bliskog prijatelja koji radi u jednoj klinici za odvikavanje u Španiji i on mi je pomogao da sredim glavu. Trenutno se osećam zaista dobro.
– To je u Rodžerovim rukama. Ako ne produžimo turneju, da li bi to značilo da kršimo ugovor? Da li bismo prevarili publiku ako bismo se vratili i odsvirali na svim važnim mestima koja smo sada preskočili?
– Imam 80 godina, ne volim da budem daleko od porodice, studija, pasa i prijatelja. Ne želim da narednih pet godina svog života provedem čekajući da se srušim mrtav na bini.
– Kraj ove turneje mogao bi da znači da Rodžer i ja više nikada ne moramo ni da se čujemo. Nadam se da se to neće desiti.
Tauzend je otkrio i da planira da u bliskoj budućnosti eksperimentiše sa “one-man show” nastupima, kao i da i dalje ima podeljena osećanja kada je reč o životu na turneji.
Mubi je predstavio prvi trejler za novi film Džima Džarmuša “Father Mother Sister Brother”. U tizeru se pojavljuje Tom Vejts, koji glumi uz Adama Drajvera, Kejt Blanšet, Viki Krips i druge.
Film u američke bioskope stiže u sredu, 24. decembra, dok će svetska premijera biti održana u nedelju, 31. avgusta, na Filmskom festivalu u Veneciji.
“Father Mother Sister Brother” je prvi dugometražni film scenariste i reditelja Džarmuša posle “The Dead Don’t Die” iz 2019. godine. Prema saopštenju za medije, film je “pažljivo konstruisan u obliku triptiha. Sve tri priče bave se odnosima između odrasle dece, njihovih donekle udaljenih roditelja i međusobno. Svako od tri poglavlja odvija se u sadašnjosti i svako u drugoj zemlji”.
Tom Vejts ima dugu istoriju saradnje sa Džimom Džarmušom, koja datira još od filma “Down by Law” iz 1986. godine. Od tada se pojavio u ostvarenjima “Coffee and Cigarettes” iz 2003. i “The Dead Don’t Die”, a komponovao je i muziku za film “Night on Earth” iz 1991. godine.
– Neko mi je rekao: ‘Pitaj koliko Arni (Arnold Švarceneger) dobija’. Pomislio sam: ‘Hajde da probam.’ Rekao sam: ‘Hoću koliko i Arni’. Kada su pristali, pomislio sam: ‘Dođavola’, ali ipak nisam mogao da to radim, to jednostavno nije za mene – prisetio se reditelj.
On je uporedio režiranje “Terminatora” sa radom na filmovima o Džejmsu Bondu.
– Suština Bond filmova je zabava i šarm, a ‘Terminator’ je čisti strip. Ja bih pokušao da ga učinim stvarnim. Zato me nikad nisu zvali da režiram Bonda – jer bih ga upropastio – smatra Skot.
Ridli Skot/Photo: YouTube printscreen
Nakon što je Džejms Kameron potpisao prva dva filma – “The Terminator” (1984) i “Terminator 2: Sudnji dan” (1991) u rediteljsku stolicu za treći deo seo je Džonatan Mostou. On je vratio Arnolda Švarcenegera u ulozi kultnog robota-ubice, a u filmu su glumili i Nik Štol i Kler Dejns.
Fransiza se kasnije proširila filmovima “Terminator: Spasenje” (2009), “Terminator: Genesis” (2015) i “Terminator: Mračna sudbina” (2019), kao i serijom “Terminator: Hronike Sare Konor” (2008–2009).
Prošle godine na Netfliksu je debitovala i animirana serija “Terminator Zero”, u kojoj glasove daju Timoti Olifant, Sonoja Mizuno, Rozario Doson, En Daud i Andre Holand.
Bend Guns N’ Roses objavio je foto galeriju s koncerta održanog 18. jula na beogradskom Ušću.
U svom prepoznatljivom stilu Gansi su se zahvalili Beogradu:
“Sjajno smo se je***o proveli, Beograde! Hvala na energiji”,napisali su legendarni profesionalci i podelili fotografije Eksla, Sleša, Dafa i ostatilih članova benda iz srpske prestonice.
Američki hard rok bend je 18. jula treći put zaredom nastupio u Srbiji, ali prvi put od povratka originalnih članova benda – gitariste Sleša i basiste Dafa Mekejgena.
Njihova objava izazvala je lavinu komentara, a najviše je bilo onih tipa: “Hvala na predivnoj večeri, svirci i uživanju! Očekujemo vas opet! Svaka čast momci, razvalili ste!”
Pred nekoliko desetina hiljada obožavalaca na Ušču svirali čak tri sata i priredili su pravi spektakl. Osim vanremenskih hitova “Sweet Child O’ Mine”, “November Rain”, “Paradise City”, “Don’t Cry”, izveli su i numere objavljene nakon ponovnog okupljanja benda: “Absurd”, “Hard Skool”, “Perhaps” i “The General”.
Podsetimo, Guns N’ Roses su prethodno, sa pevačem Ekslom Rouzom kao jedinim članom iz originalne postave, održali koncerte 2010. u Beogradskoj areni i 2012. na festivalu Exit u Novom Sadu.
Beogradska filharmonija saopštila je da je 29. avgusta preminuo dirigent Gabrijel Felc.
Saopštenje prenosimo u celosti:
Sa ogormnom tugom i bolom u srcu, Beogradska filharmonija obaveštava kolege, filharmonijsku publiku i srpsku javnost da je Gabrijel Felc iznenada preminuo 29. avgusta 2025. godine u Univerzitetskoj bolnici u Esenu. Prerani odlazak voljenog i dugogodišnjeg šefa-dirigenta, ogroman je gubitak ne samo za Beogradsku filharmoniju, već i za celokupnu srpsku kulturu.
Za samo 54 godine života, Gabrijel Felc je ostavio neizbrisiv trag na svetskoj sceni kao jedan od najistaknutijih nemačkih dirigenata, sa svestranom karijerom u operskom i simfonijskom repertoaru. Od 2001. do 2005. godine, bio je generalni muzički direktor u Altenburg-Geri, a od 2004. do 2013. godine generalni muzički direktor Štutgartske filharmonije. Generalni muzički direktor Dortmundske opere i šef-dirigent Filharmonije u Dortmundu, bio je od sezone 2013/14 pa sve do 2024/25, a 2024. je preuzeo ulogu muzičkog direktora u Kilu.
Na čelo naše Beogradske filharmonije, Felc je stao 2017. godine na oduševljenje muzičara i svih kolega koji su odmah stekli ne samo muzičkog lidera, već bliskog prijatelja i saborca. Felc je sa našim orkestrom brzo počeo da niže mnogobrojne uspehe koje je kratko slavio, hitro osmišljavajući još veće i izazovnije, sa istom žustrinom i upornošću sa kojom se zalagao i borio za orkestar Beogradske filharmonije u njenim teškim momentima.
Čim je stupio na čelo orkestra, iz poštovanja prema kolegama i celokupnoj srpskoj kulturi, Felc je odmah krenuo da uči srpski jezik i tako osvojio srca svih građana ove zemlje i postao miljenikom domaćih medija sa kojima je insistirao da razgovara na srpskom. Pored Filharmonije, obožavao je Beograd, srpsku umetnost i kulturu koju je upijao. Felc se svakom koncertu radovao kao dete, tokom nastupa bi se pretvarao u superheroja pružajući publici neponovljivo ushićenje, a na kraju skromno primao čestitke ostavivši celog sebe na sceni.
Sa Gabrijelom Felcom je orkestar Beogradske filharmonije stupio u savim novu razvojnu etapu. On se upisao u njenu stogodišnju istoriju kao jedan od najuspešnijih i najvažnijih šefova-dirigenata. Sa Felcom je Filharmonija postala deo svetskog ranga orkestara “teške kategorije”, drastično proširivši njen repertoar i značajno uticajući na podizanje nivoa izvođačkog kvaliteta do same izuzetnosti.
Ali više od svega, Gabrijel je pružao neponovljivu radost sviranja uprkos “nemačkoj” discipline. Bio je spiritus movens filharmoničara, njihov čvrsti oslonac i sinonim za sigurnost i poverenje. Ceneći njegovu ljubav, nesebičnost i predanost, filharmonijska publika ga je bukvalno obožavala i to mu je intenzivno pokazivala. Puno puta, Gabrijel je ponosno isticao kako Beograd ima vrstan orkestar na svetskom nivou i najbolju publiku na svetu.
Sa Felcom je Beogradska filharmonija prvi put zasvriala na otvorenom, izvodila opere na koncertnoj sceni, pravila posebne muzičke razgovore, predstavljala nove muzičke trendove savremene muzike. Neprikosnoveni erudita, Felc je bio dirigent ogromnih dometa i velikih ideja kroz koje se istinski divio opusu kompozitora poput Betovena, Bramsa, Bruknera, Malera, Vagnera, Štrausa, Rahmanjinova…
Tako je u svojoj Beogradskoj filharmoniji našao idealnog partnera za probijanje uvreženih normi, dosežući najveće visine kroz brojne maratonske poduhvate. Kao zajednički šef-dirigent, spojio je Dortmundsku i Beogradsku filharmoniju u izvođenju “Betoven maratona”, odnosno svih devet simfonija u istom danu, uz jedinstvenu “Odu radosti” koja je spojila ne samo ova dva ansambla već dve kulture kroz snažnu evropsku poruku poslatu na koncertnim maratonima u Dortmundu i Novom Sadu 2022. godine.
Nakon ovog, uslediće nezaboravni Bramsov i Mocart maraton na Kolarcu, ali niko nije mogao da pretpostavi da će trijumf Rahmanjinov maratona ovog juna 2025. u Dortmundu, povodom koga je ponovo spojio Dortmundsku i Beogradsku filharmoniju, biti poslednje životno delo ovog velikog dirigenta.
Dragi naš Gabrijele, trebaće nam mnogo snage da prihvatimo tvoj odlazak, ali ono što si nam dao ostaće zauvek u našoj muzici. Od tebe smo dobili novu perpsektivu, čvrsto samopouzdanje za čije trajanje ćemo se boriti, i beskrajno mnogo ljubavi koja će nas grejati u svakoj noti. Zauvek ćemo imati naša “Zvona”, našu “Tosku”, našu “Eroiku”, Brukenrovu Sedmu, bukvalno svakog Malera koji smo izveli… Iako konačan, taj spisak je ogroman i večan.
Dragi naš maestro, prijatelju naš, Beogradska filharmonije ti salutira.
