Posle uspešnog nastupa koji je Riblja Čorba održala pre godinu dana u Domu kulture NS, bilo je pitanje kada će, na radost novosadske publike, ponovo doći.
Riblja Čorba će ponovo da zasvira u Novom Sadu, u četvrtak, 25. aprila od 22:00 časa, kada će fanovi imati priliku da čujete vanvremenske hitove “Kada padne noć“, “Kad sam bio mlad“, “Ostani đubre do kraja“, “Ja sam se ložio na tebe“ i “Kad hodaš“…
Možete biti sigurni da će se i ovaj put Čorba svirati preglasan rokenrol dok stojite za šankom, a neće biti komšija da se žale.
Ulaznice su u prodaji u ograničenom broju i dostupne su na svim prodajnim mestima GigsTixa, kao i online. Ulaznice su za stajanje.
Od 21. do 23. juna u srcu glavnog grada Bugarske održaće se četvrto izdanje sve većeg i popularnijeg Sofia Live Festivala.
Prvi headlineri su američki hip-hop duo Atmosphere, zatim DJ i producent DJ Shadow, dok će priču za ovu priliku da zaokruži australijski fenomen Dub FX.
I ove godine Festival će da ponudi sjajnu kombinaciju muzike, atraktivnog popratnog sadržaja i one letnje festivalskog vajba koji svi vole, a sada je pravo vreme za istražiti nešto novo.
Naravno, biće to prilika i za upoznati se sa vrlo živahnom bugarskom alternativnom scenom pa će se između ostalih predstaviti Zhlach, Griговор i Genata te space rockeri Heptagram.
Atmosphere/ Photo: Promo
Bend Atmosphere nastao je u Minneapolisu 1996., a čine ga reper Sean “Slug“ Daley i producent Antony “Ant“ Davis koji su osnovali i nezavisnu izdavačku kuću Rhymesayers Entertainment.
U vrlo bogatoj i globalno prepoznatoj karijeri objavili su 12 studijskih albuma i 10 EP izdanja. Ovom prilikom u Sofiji će da predstave aktuelno i kako kažu “vrlo lično“ izdanje – “So Many Other Realities Exist Simultaneously” iz 2023.
DJ Shadow/ Photo: Promo
DJ Shadow veoma je poznato i značajno ime u svetu hip-hopa koje je na sceni već respektabilnih 35 godina.
U Sofiju dolazi da promoviše sedmi album “Action Adventure“ s kojim se nostalgično vraća zvuku 80-ih.
– Kad stvaram muziku, ne zanimaju me ničije želje ili zahtevi do mojih sopstvenih – tako kaže DJ Shadow.
Dub FX (Arsenal fest 2021)/Photo: AleX
Benjamin Stanford pravo je ime Dub FX svestranog umetnika koji je stekao svetsku slavu neobičnim stilom i vrlo energičnim nastupima, s kojim je uostalom domaća publika itekako dobro upoznata.
Koristi samo sopstveni glas, FX pedalu i looper, a njegova muzika može se opisati kao mešavina beatboxa, duba, reggaea, hip-hopa i drum`n`bassa.
Photo: Promo
I zašto još da posetite Sofia Live Festival?
Zato što je Sofija jedan od neotkrivenih dragulja na istoku Evrope, a u njoj se može uživati puno jeftinije upoređujući je sa nekim drugim, razvikanijim destinacijama.
S veoma bogatom istorijom i gotovo 1.5 miliona stanovnika, svojim posetiocima može da ponudi od antičkih ostataka preko muzeja, galerija, restorana pa do vrlo vibrantnog noćnog života.
Bugarska će od 1. aprila takođe postati deo Schengena. Smeštaj je takođe bitno jeftiniji upoređujući ga sa zapadnim komšijama pa kad se sabere sve napisano, valja ozbiljno razmotriti opciju odlaska na ovaj sjajni festival koji će uskoro da objavi nova headlinerska imena.
Ograničeni kontingent early bird ulaznica trenutno se prodaje po vrlo povoljnoj ceni od samo 5940 dinara (99 bugarskih leva) na stranici festivala i preko bugarskog Eventima, a nakon što se rasproda, cena će im biti 7200 dinara (120 leva).
Dnevne ulaznice neće da budu u prodaji, a više informacija o festivalu potražite na njihovom sajtu.
Timoti Šalame kaže da bi voleo da se Ostin Batler, odnosno njegova verzija Elvisa Prislija, pojavi u njegovom predstojećem biografskom filmu o Bobu Dilanu.
Dvojica glumaca, koji igraju u filmu “Dina: Drugi deo”, koji je trenutno u bioskopima, govorili su za NME o svojim ulogama američkih muzičkih ikona i spekulisali o mogućnosti da postoji “zajednički univerzum” između dva filma.
– Jedva čekam taj film. Voleo bih da mogu da budem na snimanju svaki dan samo da gledam kako se magija dešava – rekao je Ostin Batler.
– Voleo bih da si u njemu! Postoji Elvisov lik u biografskom filmu o Džoniju Kešu (“Walk The Line”). Zaista je kratko, veoma je kratko, ali sam nekako želeo da možemo da stvorimo muzički kinematografski univerzum – rekao je Šalame, koji će glumiti Boba Dilana.
Nemački darkpank bend EGO. kreće na mini-balkansku turneju u sklopu koje će da nastupi u Novom Sadu, u SKCNS Fabrici, u petak, 15. marta.
Sa njim će svirati i metalcore sastav iz Budimpešte The Way We Are kao i dva benda dobro poznata lokalnoj publici, zrenjaninski All Except One i novosadski Kalo.
The Way We Are/ Photo: Promo
All Except One/ Photo: Promo
Kalo/ Photo: Lea Bodor
Ulaznice mogu da se kupe u pretprodaji po ceni od 600 dinara u Ordinacija Art Caféu (Jevrejska 4) i u Crnom Ovnu (Ilije Ognjanovića 2), dok će na dan koncerta moći da se kupe na biletarnici Fabrike po ceni od 800 dinara.
Biletarnica i vrata Fabrike otvaraju se u 20:00 časova, a koncert će početi u 21:00 čas.
Vlada Divljan preminuo je na današnji dan – 5. marta 2015. godine u Beču. Poznat i priznat kao gitarista, pevač i glavna kreativna snaga kultnog sastava Idoli, kao i po raznovrsnim projektima ostvarenim u okviru svoje samostalne karijere, Divljan spada u najznačajnije kompozitore i stvaraoce s kraja 20. i početka 21. veka na prostoru bivše Jugoslavije.
A kako je sve počelo…
Mladi muzičar Vlada Divljan (20), lider benda Zvuk ulice, dao je jedan od svojih prvih intervjua za Džuboks u februaru 1979. godine.
Prenosimo sa portala Yugopapir razgovor koji je vodio Radovan A. Vujović, uz minimalne intervencije, kako bi se prisetili legendranog Idola brojnih generacija, muzičara bez koga ova scena ne bi bila ista.
Kako je sve počelo i otkuda baš to ime Zvuk ulice? – Grupa je oformljena 1. decembra 1976. i egzistira do danas u skoro istom sastavu tj. došlo je do promene klavijaturiste. Tada smo se zvali Merilin. Svirali smo neki džez-rok. Imali smo par nastupa u Džez klubu Doma omladine u Beogradu i na nekim drugim mestima. Uskoro smo shvatili neke stvari i promenili koncepciju. Negde krajem prošle godine promenili smo ime u Zvuk ulice. Drago mi je što pitaš otkuda baš to ime. Dugo smo razmišljali o nazivu grupe. Bilo je dosta zvučnih imena u alternativi. Tada smo naišli na jedan Dilenov intervju o njegovim počecima 60-ilh godina (kada smo bili mali – smeh). U jednom momentu on je uzajvio: “kada se sada setim, bio je to zvuk ulice, zvuk tanjira, ljudi rano ujutro posle neke svirke…”. Nekako to je ispalo nostalgično, a i aktuelno. Istovremeno, kada su ljudi pokušavali da objasne pank i novi talas rekli su da je sve to zvuk ulice, imeđu ostalog, vraćanje gradskoj muzici Znači, osećaj da se nešto događa je nešto što treba povratiti muzici. A svi smo gluvarili po raznim ćoškovima našeg grada, što je jedna mala životna škola.
Počeli ste sa džez-rokom. Koliko je to ono pravo što želite da svirate? – Prvo, sam pojam džez-roka, to svi kažu, danas skoro ništa ne znači. Tako da neko tu svrstava i fanki pa čak i disko. Značajno je da je taj džez-rok kod nas došao spontano naravno sa malim uticajem Stena Geca, Čik Korije i drugih. Ipak, u našoj nuzici, u našem džez-roku ima uticaja i drugih talasa u zabavnoj muzici. Puno toga se skupilo.
Koliko uspevate da uskladite ostale obaveze sa muzikom, koliko vežbate i koje vas teškoće pratr? – U vezi sa opremom – za sada nemamo problema jer sviramo po manjim salama. Za veće pozajmljujemo opremu. Problema s vežbanjem nema. Radimo u proseku 3-4 puta nedeljno, imamo prostoriju. Normalno, ima perioda kada vežbamo svuda je i naše vežbanje spontano. Svi smo vezani za muziku. Ako napravimo neki veći prodor, svakako da će doći do izvesnih problema oko uskladīvanja života sa obavezama u muzici. Ako čovek hoée da uradi nešto u toj muzici, mora da razmišlja kao da će se njome stalno baviti. Ipak, naša ambicija je da završimo fakultete, a i da se bavimo muzikom.
Zvuk ulice, preteča novog talasa’
Osim osnivača, glavnog autora i bubnjara Slobodana Kokana Popovića, te davne 1975. godine bend Zvuk ulice su činili i Vlada Divljan (gitara i vokal), Zdenko Kolar (bas i vokal), Dragana Milković (klavijature), Bora Antić (saksofon) i Nenad Morgenštern (udaraljke i vokal).
Zvuk ulice stekao je kultni status preteča novog talasa na beogradskoj sceni, a njihova pesma “Amelija” često se tih sedamdesetih emitovala u radijskim programima. Vanmuzičke obaveze dovele su do rasformiranja benda, posle čega su Vlada Divljan i Zdenko Kolar nastavili s karijerom u VIS Idolima gde im se nakon odsluženog vojnog roka pridružio i Kokan Popović (Kokan Fontana).
Gde ste nastupali do sada i koje su šanse da vas vide i čuju u drugim gradovima? – Nastupali smo do sada u Novom Sadu i Zrenjaninu sa grupom TAKO, Problem nastupanja na strani je da li ići da se održi igranka, što mi ne želimo, ili održati koncert. Ali, pošto nemamo za sada neki veći status u jugoslovenskim razmerama teško je da će nas ljudi zvati zbog koncerta. U svakom slučaju rado bismo se odazvali svakom pozivu.
U Beogradu ste nastupali nekoliko puta u Studentskom kulturnom centru? – Da, svirali smo tamo nekoliko puta u organizaciji Spoljnog programa i urednika prof. Momčila Rajina. Oni su nam ostali u lepom sećanju. Publika nas je iz koncerta u koncert sve bolje primala. Nadamo se da ćemo ubuduće malo aktivnije praviti žive svirke pa iu SKC, ponovo.
Nastupali ste u “Studiju M” u novom Sadu. Hoćemo li čuti snimke sa tog izvanrednog koneerta? – Verovatno neće biti tih snimaka jer su vrlo loši. Glas i gitara su u vrlo lošem odnosu sa ostalim instrumentima. Medutim ako se više probijemo doći ée do remiksa tih snimaka. Pitanje je koliko on može da ispravi ono što je već loše snimljeno. Ne možemo nikoga da krivimo za te loše snimke jer nama je la svirka stvamo dosta značila.
Posle “Studija M” došao je krajem 1978. BOOM festival. Koji su vaši utisci o tome? – Drago nam je što je BOOM ipak održan kako-tako. Niko nije patio zbog odsustva velikili imena. jer na kraju krajeva, taj festival treba da pogura mlade grupe. Publika se lepo zabavljala i naš nastup je bio jodna vrsta našeg kaljenja (za nas) pred velikim anditorijamom. Svaka svirka nam znači, to je neko uhodavanje, stepenik više u našem zajedničkom radu. Utisci su, znači, dosta povoljni. Normalno, zamerke organizaciji, ali kod nas, kao što je poznato, ima uvek nekakvih propusta u takvim organizovanjinia.
Vlada Divljan/Photo: YouTube printscreen
Vaš nastup je tada bio vrlo profesionalan, ali šta se stvarno zbivalo u tom trenutku u vama? – U nama je bila jedna dilema, mala doza treme, što nas publika nije dovoljno poznavala i što nemamo ni jedan singl, ni jednu poznatu stvar prema kojoj bismo mogli da koncipiramo nastup, da vodi ka toj stvari i da je publika prepozna. Ali, doći će i to. Tu je bila prisutna ta neizvesnost da li ée nas prihvatiti ovakve sa muzikom koju, verovatno nisu čuli do sada, ne samo zbog saksofona već što tu ima i panka. Mi se slobodno ponašamo jer dugo radimo i verujemo u ono što radimo. Treba sebe kontrolisati i hrabro napred.
Dodosmo i do ploče.? – Bilo je šanse da snimimo ploču i nismo. Jer, danas nije teško snimiti ploču. Pravi problem u vezi sa pločom je šta nastaje posle snimljenog materijala, da li je remiks onakav kakav muzičar zahteva i pitanje je da li će disko kuća da se zauzme (kao što se obično ne zauzima!) da tu stvar plasira. Ina grupa koje su izdale ploče, a da se nije čulo ni za njih ni za ploču. Mi nismo opterećeni pločom i zato smo do sada svesno to izbegavali. Sada je situacija na neki način povoljnija i očekujemo da u aprilu izade naš prvi singl. A i to je problem – da li ići na hit-singl ili LP. Bolje je da publika pita gde je ploča a ne da se pita ko smo mi, itd. Još nešto: nije nam stalo da snimimo ploču na kojoj ée se čuti pola instrumenata, a pola ne. A kada ta ploča izade mi ćemo sami pokušati dn je plasiramo na skoro celoj teritoriji naše zemlje tim što ćemo je poslati skoro svim radio-stanicama po našim centrima.
Da li imate neke ideje za propagandni materijal u vezi ploče? – Mislimo da su plakati preforsirana stvar, čak prevazidena. Ako grupa ne drži koncerte i nema dobre ploče koje ée ljudi da čuju, ne vrede plakati koji su veé požuteli i na kraju jadno izgledaju po ulicama. Jedino sa dobrom pločom i sa dobrom svirkom moći demo da kombinujemo neke planove u vezi toga – tempirati istovremeno ploču, plakate, nalepnice, turneju.
Zamerka vašem radu je da su vokali su vrlo slabi. Šta preduzimate da se to poboljša? – Vežbaéemo višeglasno pevanje, Sada trenutno snimamo probe tako da se najbolje vide tj. čuju grelke. Uz pomoé tehnike, naravno, planiramo da do makaimuma iskoristimo naše kapacitete. Za sada ne planiramo neku pomoé sa strane u smislu nevih članova. Mislimo da je prošlo vreme barušunastih glasova, onia klasičnih pevača.
Priča o tome kako su Deep Purple napisali svoj klasik iz 1972. “Smoke on the Water” konačno je vizualizovana.
U sklopu obeležavanja luksuznog reizdanja šestog albuma benda “Machine Head”, koje izlazi 29. marta, Deep Purple je objavio novi video za svoj kultni hit, koji sadrži remix Dvezila Zape, sina Fernka Zape.
Animirani video, koji je osmislio londonski Chiba Film, beleži priču o tome kako je pesma zamišljena, zajedno sa nekim vizuelnim ukrasima.
Naime, dana 4. decembra 1971. Frenk Zapa i Mothers of Invention svirali su u Montreux Casinu u Švajcarskoj. Kad je Zapin bend bio skoro 90 minuta u svom setu i svirao je “King Kong”, neko iz publike je ispalio signalnu raketu na drveni krov dvorane, što je izazvalo plamen.
Pevač Deep Purplea Ijan Gillan bio je u publici i video dve rakete koje je ispalio neko ko je sedeo iza njega. U to vreme Deep Purple je takođe bio u Montreju kako bi snimio neke pesme u mobilnom studiju za snimanje koji je iznajmio od The Rolling Stonesa.
U galeriji Kulturnog centra u Ribnici, u sredu, 6. marta 2024. godine u 18:30, biće otvorena izložba “Retrospektiva” kraljevačke umetnice Alise Matović.
Alisa Matović je rođena 1974. godine u Torontu. Srednju umetničku školu završila je u Nišu. Fakultet primenjenih umetnosti završila je u Beogradu na smeru zidno slikarstvo. Aktivno stvara i izlaže u zemlji i inostranstvu od 1993. godine.
U izbor najboljih savremenih slikarki ulazi 2009. godine, a 2017. dobija nagradu za poseban stil u umetnosti. Od 2007. godine radi u Umetničkoj školi u Kraljevu. Učesnica je mnogih umetničkih festivala u zemlji i inostranstvu.
Photo: Promo
Njene slike su u više navrata medijski eksponirane i korišćene u filmovima, serijama, emisijama i pozorišnim predstavama.
Idejni je tvorac mnogih murala koje izvodi sa učenicima Umetničke škole.
Alisa Matović tradicionalna je saradnica Kulturnog centra „Ribnica“ Kraljevo u okviru Strit art festivala.
“Nasuprot Kerolovoj junakinji koja se obrela u svetu čuda, Alisa Matović u trivijalnom, svakodnevnom, ovostranom, a neretko i retkima vidljivom, pronalazi čudo od kojeg gradi svoje likovne svetove, a u kojima nova izmaštana stvarnost gotovo da pulsira i diše. Alisa stvara nove svetove samo okvirom platna omeđene i obuzdane, dok njeni junaci imaju svoje unutrašnje biće, a ne isključivo realistično prenesenu formu. Glavni akteri Alisinog oslikanog univerzuma nemaju samo dve dimenzije, već imaju svoju ontičku i ontološku vrednost.”
Posle nedavno objavljene pesme “Penelopa u plavom”, klasičnog storytellinga zaogrnutog u muzički blues kontekst, riječka grupa Turisti predstavila je “Most lokota”.
Novi singl stiže kao osvežavajući vetar na muzičkoj sceni, noseći sa sobom snagu reči i melodije s potpisom Vave Simcicha koje je svojim izuzetnim vokalom i ovaj put iznela Iva Močibob, a svirački podržali Sergej Hofman na basu, Bobo Grujičić bubnjevima i Vava na gitari.
Nova pesma nije samo muziččki iskaz, već i poziv na duboko promišljanje o sopstvenim emocijama i prolaznosti vremena.
Turisti/ Photo: Promo
Ovaj detalj iz riječke topografije još nije dohvatio status turističke atrakcije poput venecijanskog Ponte dei Sospiri, ali svakim danom na njemu se sve više pronalazi zaključanih ljubavnih katanaca, pa ne čudi što je i Turistima poslužio kao inspiracija.
Prateći spot delo je njihove stalne saradnice, riječke umetnice Kristine Barišić.
Ova pesma ujedno je i najavni singl novog izdanja riječkih Turista koje stiže 7. marta. Na novom EP-u pod nazivom “7” koji sadrži sedam ujednačenih brojeva koji zajedno čine celinu atmosferom i lirikom.
Za produkciju je bio zadužen Matej Zec, sniman je u studijima InquistionSound i G.I.S., Kastav, a dizajn omota potpisuje još jedan stalni suradnik benda i jedan od najpoznatijih riječkih vizuelnih umetnika, Mladen Stipanović (studio SMART69).
Kraljevi salse i flamenka, legendarni Gipsy Kings ft. Tonino Baliardo u sklopu velike svetske turneje Generation tour na kojem promovišu album “Renaissance”, 21. novembra stižu i u MTS dvoranu.
Gipsi Kings specifičan su bend koji kombinuje rumbu, flamenko, salsu i tradicionalnu romsku muziku sa pop zvukom. Osnovani su 1978. godine u Francuskoj.
Tonino Baliardo / Photo: Promo (Nanda Gonzague)
Tonino Baliardo je jedan od osnivača i vođa Gipsy Kingsa, ali pre svega virtuoz na gitari i svetski poznat kompozitor. Komponovao je i producirao najveće hitove grupe kao što su Bamboleo i Djobi Djoba, a komponuje i filmsku muziku.
Ovi neprikosnoveni majstori flamenka i romske muzike, koje čini deset talentovanih muzičara, prodali su više od 20 miliona albuma širom sveta. Objavili su 15 studijskih albuma. Za nagradu Gremi nominovana su tri albuma, od kojih je album “Savor Flamenco” dobio ovu prestižnu nagradu 2014. godine u kategoriji najbolje svetske muzike.
Gipsy Kings ft. Tonino Baliardo/ Photo: Promo
U 45 godina dugoj karijeri nagrađivani su brojnim zlatnim, platinastim i dijamantskim diskovima. Nedavno je i sam Tonino Baliardo dobio platinastu ploču za duet sa Takagi Ketrom i trostruku platinastu ploču sa Ingobernablom za duet sa Tanganom.
Nastupali su u najprestižnijim koncertnim dvoranama širom sveta. Na njihovim koncertima, koji su naišli na neverovatno odlične kritike, nalaze se svi veliki hitovi kao što su “Bamboleo”, “Djobi, Djoba”, “Volare”… a sa pesmama sa novog albuma “Renaissance” njihov nastup je remek delo čiste zabave.
Ulaznice su u prodaji preko sistema tickets.rs i na biltarnici MTS dvorane.
Finska publika, osim što ima čast da otvoriti novu turneju benda, dobila je i poseban poklon kojem se nisu nadali – premijerno izvođenje dve potpuno nove pesme koje su izazvale oduševljenje među fanovima. Efekat je bio još jači zbog činjenice da su obe pesme na srpskom i većina publike nije razumela ni jednu jedinu reč.
– U Helsinkiju smo premijerno odsvirali dve neobjavljene pesme – “Šta bih ja” i “Bluza”. Ne treba posebno naglašavati da Finci ne razumeju srpski jezik, ali reakcija je bila kao da sviramo naše apsolutno najpopularnije pesme. Samo smo se gledali i smejali se jedan drugom. Kad smo se vratili u hotel videli smo da je reakcija na internetu ista kao ona koju smo doživeli na koncertu, čak se grupa naših fanova na JokerOut Subs aktivirala i uz video snimak prevela obe pesme na engleski jezik. Komentatori na društvenim mrežama traže od nas da objavimo pesme, ali moraće još malo da pričekaju jer ćemo ih snimati posje turneje – oduševljeno je izjavio bend.
Sredinom februara Joker Out predstavili su svoj novi singl “Everybody’s Waiting”, naslednik odličnog “Sunny Side Of London”. On će se, zajedno “Šta bih ja” i “Bluza” (koja zasad nosi taj radni naziv) naći na sledećem studijskom albumu benda.
