Popaj i Tintin, dva klasična stripska junaka, koja su se prvi put pojavila 1929. od 1. januara 2025. su u javnom vlasništvu, što znači da se njihov lik može koristiti bez dozvole ili plaćanja dosadašnjim vlasnicima autorskih prava.
Popaja je stvorio strip-crtač E. K. Segar, a prvi put se pojavio u novinama “Thimble Theater” 1929.
Prve reči izgovorio je kada ga je drugi junak pitao da li je mornar.
“Misliš li da sam kauboj?”, sarkastično mu je odgovorio snagator sa lulom i mornarskom kapicom, što je to trebalo da mu bude i poslednja replika. Međutim, zadržao se kao stalni junak, koji će kroz decenije dobiti još mnogo prijatelja i neprijatelja, kao i čudesni izvor snage – konzervirani spanać.
Basista Pepersa javno pozvao reditelje… Ako želite da snimate film o Popaju, tu sam..
Prvi kratki animirani filmovi sa njegovim likom snimljeni su 1933, tako da oni ostaju pod zaštitom, baš kao i film (1980) Roberta Altmana sa Robinom Vilijamsom u ulozi Popaja i Šeli Duval kao Olive.
I inteligentni Tintin, koji je najpre trebalo da bude tek nedeljni zabavni dodatak Belgijskom listu “Le Vingtième Siècle”, od ove Nove godine je u javnom vlasništvu, barem u onom obliku u kom je prvi put predstavljen.
Kasnije inkarnacije, kojih je bilo mnogo, i dalje će biti van domašaja javnosti, piše Euronews.
Prošla godina bila je prekretnica, kada je reč o isteku autorskih prava, budući da je tada Miki Maus, prva Diznijeva animirana “zvezda”, dospeo u javno vlasništvo.
– To je pravi kovčeg s blagom! Postoji na desetine novih stripova s Mikijem u kojima prvi put govori i nosi poznate bele rukavice – kaže Dženifer Dženkins, direktorka Djukovog centra za proučavanje javnog domena.
Miki Maus je tek postao javno dobro, a već su ga pretvorili u – krvavog ubicu… pogledajte trejler
– Tu su i remek-dela Foknera i Hemingveja, prvi zvučni film Alfreda Hičkoka, Sesila B. Demila i Džona Forda, kao i neverovatna muzika Fetsa Volera, Kola Portera i Džordža Geršvina. Vrlo uzbudljivo – kaže Dženkins.
U javnom su vlasništvu i knjige poput Foknerove “Buka i bes” i Hemingvejeve “Zbogom oružje”, kao i prvi Stajnbekov roman “Zlatni pehar”.
Priključiće im se i “Sopstvena soba” Virdžinije Vulf, produženi esej, koji se smatra feminističkom prekretnicom u modernoj književnosti.
U javnom domenu je i “Ucena” Alfreda Hičkoka, čije je snimanje započeto kao nemi film, ali je tokom produkcije odlučeno da se ipak ubaci zvuk, zbog čega postoje dve različite verzije.
Avantura Džona Forda “Crna straža” takođe je u ovoj kategoriji, kao i “Dinamit”, prvi zvučni film Sesila B. Demila.
I brojne kultne muzičke numere biće u javnom vlasništvu, a među njima su kompozicije Kola Portera “What Is This Thing Called Love?” i “Tiptoe Through the Tulips”, kao i džez klasik “Ain’t Misbehavin” koji su napisali Fets Voler i Hari Bruks.
