Selekciona komisija za izbor srpskog kandidata za nagradu Oskar većinom glasova podržala je ostvarenje “Ruski konzul” Miroslava Lekića za predstojeću trku za priznanja američke Akademije filmskih umetnosti i nauka, saopšteno je na sajtu Filmskog centra Srbije.
Članovi komisije Dimče Stojanovski (predsednik), Biljana Maksić, Darko Bajić, Dejan Dabić, Božidar Zečević, Đorđe Milosavljević i Miloš Janković dali su devet glasova “Ruskom konzulu”, dok je dva glasa manje imao film Marka Đorđevića “Za danas toliko”.
“Radnička klasa ide u pakao”, Mladena Đorđevića osvojila je tri glasa, a “Nedelja” Nemanje Ćeranića dva glasa.
Za sve uloge za koje ga nismo nagradili kada je trebalo… Žarku Lauševiću posthumno nagrada Bata Živojinović
“Na osnovu rezultata glasanja film “Ruski konzul” Miroslava Lekića izabran je za srpskog kandidata za nagradu Oskar”, zaključuje se u saopštenju.
U njemu se takođe naglašava da je reditelj pobedničkog filma “Ruski konzul” predsednik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, ali da zbog toga nije učestvovao u procesu izbora članova Selekcione komisije.
Takođe, ove godine u sastavu komisije nije bio predstavnik Upravnog odbora Filmskog centra Srbije, kao što je inače praksa.
Radnja filma i istoimenog romana “Ruski konzul” (1988) odvija se unazad 50 godina u bivšoj Jugoslaviji i prikazuje kompleksan odnos srpskog i albanskog naroda.
Politička i društvena drama prati sudbinu srpskog doktora – psihijatra Iliju Jugovića (Nebojša Dugalić) koji nakon iznenadne smrti pacijentkinje u Beogradu, po kazni partije, odlazi na Kosovo, u Prizren.
Tamo je dobio posao lekara opšte prakse u lokalnoj bolnici gde je upoznao profesora istorije Ljuba Božovića (Žarko Laušević), koji je umislio da je izvesni “Ruski konzul”.
Misteriozni psihijatrijski pacijent tvrdi da će uskoro “Rusija opet postati Rusija, a Kosovo će opet biti srpsko“ i privlači gnev lokalnih albanskih moćnika koji nameravaju da isele i oteraju sa Kosova kompletno srpsko stanovništvo.
Scenario filma “Ruski konzul” prema istoimenom romanu napisao je režiser Miroslav Lekić, uz saradnju dramskog pisca Igora Bojovića i književnika Vladimira Tabaševića.
