Gitarista Guns N’ Roses objasnio je zašto suludo trošenje novca samo za ime brenda na gitari nije dobra ideja

“Priznati zavisnik” od muzičke opreme Sleš možda ima dovoljno električnih gitara da garantuje celovečernji Gibsonov dokumentarac i knjigu, ali veruje da ima mnogo prednosti kada su u pitanju pristupačniji instrumenti.

Ingvi Malmstin ljut na mlade rokere: Muzika nije trka, ni takmičenje, danas većina gitarista zvuči isto…

Razgovarajući o svojoj sopstvenoj kolekciji gitara za MusicRadar, Sleš je upozorio gitariste da ne bacaju novac za ime na “glavi” gitare, ili određeni model iz određene godine.

– Potrošiti previše novca za nešto apsolutno nije vredno toga – smatra on. – Postoji granica koju prelazite gde samo trošite novac za ime ili etiketu, ili šta god da je. Shvatio sam da morate da potrošite malo više novca za kvalitet. Ali ne morate da trošite prevelike količine novca za to.

Umesto toga, on naglašava važnost kupovine gitare samo zato što ona “radi za vas”.

– Ljudi koji kupuju gitaru od milion dolara, isti su ljudi – mentalno, u svakom slučaju – kao ljudi koji kupuju rols-rojsove – nastavlja on. – Postoji tačka u kojoj ga kupujete za godinu dana, vrednost koju je akumulirao tokom vremena… – rekao je i dodao:

– Ako ga nećete koristiti, ako vam ne daje ono što bi trebalo da dobijete iz instrumenta, za toliko novca, onda to jednostavno nema smisla.

Bilo je bezbroj primera profesionalnih gitarista koji su tokom karijere koristili jeftine gitare. Od Prinsovog Madcata od 30 dolara do Teisco gitara Edija Van Hejlena i mnogih drugih, to je pomoglo da se dokaže da čak i najpristupačniji instrumenti mogu da zablistaju na najvećim pozornicama.

Sleš ozbiljno “prodrmao kavez”: Britanske ikone gitare kao što su Erik Klepton i Džimi Pejdž su “bledi” u odnosu na rane američke bluzere…

Još jedan strastveni kolekcionar opreme, Džo Bonamasa, ranije je imao sličan stav o kvalitetu jeftine opreme.

– Neki od najboljih zvukova nastali su na otpadu – rekao je on za Total Guitar ranije ove godine.

– Većina vaših omiljenih rokenrol zvukova iz 70-ih nastala je na Les Paul Customu koji je tada bio moderan – primećuje on. – Pogledajte video zapise The Old Grey Whistle Test. Svirali su ’72 Customs preko ’72 Marshalla i zvučalo je – bogovski!