Produkcija sledećeg filma o Džejmsu Bondu ubrzano napreduje pošto je Amazon preuzeo kreativnu kontrolu nad popularnom filmskom franšizom ulaganjem od milijardu dolara.
Prema najnovijim informacijama, Bond 26 trebalo bi da bude u bioskopima do kraja 2027. godine sa budžetom od oko 250 miliona funti (oko 323 miliona dolara) što je približno ista svota koja je uložena u posljednji film sa Danijelom Krejgom “Nije vreme za umiranje”.
Prošlog meseca objavljeno je da je Amazon MGM preuzeo potpunu kreativnu kontrolu nad Bond franšizom nakon sklapanja ugovora s dugogodišnjim producentima Majklom G. Vilsonom i Barbarom Brokoli.
Iako će oni ostati suvlasnici franšize, kreativna kontrola nad svim budućim produkcijama prelazi u ruke Amazona, što je izazvalo zabrinutost među obožavaocima.
– Šefovi Bonda već su predložili velike zaplete i ideje za “ribut”. Spisateljske ekipe se okupljaju u nadi da će što pre povratiti uloženo – izjavio je tada jedan izvor za The Sun.
Potraga za novim Bondom koji će zameniti Krejga intenzivirala se poslednjih nedjelja, a među kandidatima se sada spominju Aron Tejlor-Džonson, Haris Dikinson, Džejms Norton i Henri Kavil.
Što se tiče producenata, David Hejman (Hari Poter) i Ejmi Paskal (Spajdermen filmovi sa Tomom Holandom) u pregovorima su za razvoj novog nastavka.
Inače, kad taj film stigne u bioskope, izjednačiće rekord za najduži period čekanja na novi Bond film od kada je Šon Koneri prvi put glumio engleskog špijuna u “Dr. No” iz 1962.
Prethodni rekord držao je “Zlatno oko”, koji je stigao 1995., šest godina nakon što se Timoti Dalton pojavio u “Dozvoli za ubijanje”.
Amazonovo preuzimanje Bond franšize očekivano će dovesti do niza spin-ofova, ali izvor navodi da striming div zna da fanovi očekuju film i želi i da snimanje bude završeno do kraja sledeće godine.
Novosadski bend JAL (Josip A Lisac) je objavio novi singl i video spot za pesmu “Dobra volja”.
Tematski više nego aktuelna, slobodarska pesma, govori o voljnom momentu, saboronosti i zajedništvu kao krajnjem cilju. Dobra volja nas kao jedinost, može povesti na zdrav put i put dobrih namera. Sve će ostati isto, a naša dobra volja će suditi o tome kako će to “isto” izgledati.
– Slobodu i dobru volju, ne možeš kupiti! – kaže JAL.
JAL – Dobra volja, cover
JAL (Josip A Lisac), je nastao 2009. godine u Novom Sadu. Inicijator, pevač, tekstopisac i kompozitor većine pesama je Vedran Ferizović. JAL okuplja muzičare različitih sviračkih stilova i afiniteta i njihova se muzika ne može lako uklopiti u neki od poznatih muzičkih pravaca. Najveći deo njihovih pesama se najviše oslanja se na ska/rege forme i ritmove, koje se dopunjuju i prepliću sa rokom, bluzom, folkom, džezom i pankom. U tekstovima pesama su najviše prisutne socijalne, ljubavne i urbano-filozofske teme.
Konačno će, kaže ona, imati prostor u kom može slobodno da “podeli” svoju ideju.
– Godinama sam morala da radim oko cenzure na platformama koje nisu bile dizajnirane za umetnike poput mene, one koji razbijaju kalup, slave seksualnost – dodaje Kendi.
Poslednji koncert u nizu ne znači manje važan. Tamo je publika koja ima najviše strpljenja, koja prethodna dva dana ne čita vesti, prebacuje kanale i izbegava društvene mreže. Tamo su oni koji su imali samo malo manje sreće, ili nisu bili dovoljno brzi (možda zbog radnog vremena ili dečijeg rođendana) da stignu na red za prvi termin. Poslednji koncert u nizu ne znači ni manje rasprodat, tome svedoči prolazni žamor: “Dobro je da smo došli na vreme…”.
Pod komandom dirigenta Ivana Ilića, pored Big Benda RTS-a, našao se i Darko Rundek. Tako je, kako je veče odmicalo, leva ruka sve češće bila vodilja Rundeku, dok je desna služila za ostatak ansambla. Sve je počelo pesmom “Ti i ja” i već je tu bilo jasno o kakvom zvuku će biti reč. Ni Haustor, ni Ekipa, ni Cargo Trio. Ipak, kako se bez oslonca ne može, bio je tu Igor Pavlica, da nas podseća na prethodne, dok kreira nove verzije. Sa njim je stajala i Maja Rivić.
Darko Rundek i Orkestar RTS – MTS Dvorana/Photo: Nemanja Đorđević
Rundek, ako mu je verovati na reč, nikada nije imao big bend. Nikad nije ni znao da piše za njega. Novim aranžmanima, kako kaže, ostvaruje svoje dečačke snove. Praveći produžene, džezirane, izvedbe pesama koje je zamišljao da izvede u ovom sastavu, ili dajući nekim znanim pesmama novi oblik.
On tri večeri za redom živi svoj mladalački san, a nama dozvoljava da ga posmatramo, da budemo statisti u njegovim zamislima. On dobro zna šta se dešava u Srbiji prethodnih meseci. Rekao nam je da je tu da nam pomogne. Da lepotom i ritmom doprinese u našoj borbi za smislom i istinom.
Poslednji koncert u nizu bio je poseban i datumom. Posvećen je Darkovom sinu Vidu, koji je 25. marta proslavio trideset četvrti rođendan. U post scriptumu, posvećen je Vidovoj majci, Darkovoj životnoj saputnici, Sandi.
Darko Rundek i Orkestar RTS – MTS Dvorana/Photo: Nemanja Đorđević
Već pri početku izmešteni smo sa lica mesta. Iz sumornog Beograda, u kojem je proleće za sada samo još na papiru, a od leta ni nagoveštaja, uz reči Ivana Ilića otišli smo na more. Bilo Jadransko, Sredozemno ili Jonsko, nije važno. Važno je da je tu negde luka, a u njoj poneka devojačka simpatija.
Negde u pozadini, sa radija, da se čuje When you where little Mary, you used to love the sea.. U takvom ambijentu odsvirana je “Slick Señorita”. Kad smo se već spustili do mora, kako da ne zamislimo – sve se dešava kao po planu, ali umesto MTS Dvorane, negde na otvorenom. Ili, kako bi bilo da je prostor pogodan za ples? Mada, za najhrabrije, svaka je dvorana plesna. Njima ne smetaju ni sedišta, ni kosi podovi.
Još jedna od pesama kategorisanih kao “dečački san” bila je “Uhode”. Dok je publika u dobro poznatim pesmama preuzimala ulogu pratećeg vokala od Igora i Maje, a tuđi dlanovi ulogu perkusija, Rundek je stajao sa strane. Bio je ovo koncert gde i on sam, kao i publika, omađijani posmatrač. Omađijan ostvarenjem onoga što je oduvek želeo, a do skoro nije imao. Onda, gledajući iz tog, možda i jedinog ispravnog ugla, prevario se svako ko je očekivao Haustor. Čak, ko je očekivao Rundeka, onakvog kakvim ga javnost površno percipira.
U ovom slučaju, bio je iskren, istinski i iskonski, kakav jeste. Dovoljno intiman da nam dozvoli da ga posmatramo dok njegove izmaštane mladalačke ideje dobijaju stvarni oblik. Dovoljno svestan sebe da poželi da ih podeli sa nama. Bilo je pesama iz svih delova, krajeva i početaka karijere, u svakom njenom obliku. Eonima daleko od svega što smo čuli do sada. Pogrešno bi bilo mešati ili dovoditi u vezu “originalne” i džezirane verzije. Pogrešno je i opisivati jedne kao “prave” (kako bi, originalne), a neke kao “one druge”. Neka postoje paralelno, bez dodirnih tačaka. Za publiku koja ima sluha (i ne samo klasničnog, čulnog) za sva umetnička snoviđenja i domaštavanja.
– A sad ćemo staviti tanku dugačku cigaru i par mamuza od zlata – i već su se u vazduhu osećali žmarci, dok su se dugački uzdasi, sa pogledima ka gore i podizanjem ruku naglo širili. Osvetljena publika bila je na nogama, ruke do kraja nisu spuštene, a očigledno simbolično “Izađi i bori se” je propisno odjekivalo. Kolektivni duh očvrsnut je i nešto manje preslušavanom, još manje puštanom na radiju, ali ne manje aktuelnom “Ima ih”. Ako shvatimo pesmu, ko su oni, ko smo mi. Verovatno ih ima. Možda će doći drugi. Ali ima i nas, sve više. Više od “njih”. Naše korenje uranja sve dublje.
Darko Rundek i Orkestar RTS/Photo: Nemanja Đorđević
Čuli smo sva imena Big Benda. Radmilović, Turajlija, VilKoks, Krnetić, Vukašinović… “Ruke” je ipak morao na gitari da odsvira Rundek, to je simbolika.
Mnoge pesme su zahtevale uvod, radi boljeg razumevanja. Tako nam je objašnjeno da je “Wanadoo” francuski internet provajder, a pesma iz rane faze interneta govori o strahovima povezivanja i upoznavanja putem foruma. Stara garda, čiji se mejl još uvek završava sa @yahoo, to najbolje razume. Tad je Igor Pavlica dobio ulogu “vraga”, a Maja Rivić je postala “kraljica” interneta. Rundek je postao svoj prateći vokal, na momente i plesač. Reflektori su, ipak, tokom tih nekoliko minuta, bili upereni ka Pavlici i njegovoj nesvakidašnjoj izvedbi.
Saznali smo i da je Ena inspirisana pogrebnim povorkama iz Nju Orleansa. Ali ono bitnije pitanje, da li je i Ena deo dečačkih snova, ostalo je bez odgovora, uvek mašti na volju.
Očekivano, u jednom trenutku iz publike se začuo poznati uzvik. Tada je Ivan Ilić zadirigovao publikom, uzvik je dobio ritam, a iz ritma je nastao “Apokalipso”. Istovremeno, sedišta rasprodate MTS Dvorane bila su potpuno prazna – bio je to trenutak kada su svi bili na nogama. Pred “Šal od svile“ Rundek nas je utišao i vratio na mesta. Ponovo se osetio talas prijatne jeze sa prvim taktovima i jedno, možda slučajno naglas izgovoreno “Evo ga…”.
– I to je bio kraj – rekao je, pre nego što su se sinhrono poklonili. Pištaljke su bile poziv na bis. Ali, kako muzičari nisu otišli, nije bilo potrebe da strepimo. Otkrili su nam tajnu, ipak nije kraj.
Darko Rundek i Orkestar RTS/Photo: Nemanja Đorđević
Razvezavši kravatu, Rundek se vratio.
– ’Ajmo još jednu.
Ta jedna bila je “Duhovi”“ i zaista je značila, još samo jednu.
– Vidimo se nekom sledećom, još uvek nepoznatom prilikom – pozdravio nas je, a zatim nestao, zajedno sa muzičarima. Više nije bilo tajni. Možda je ta sledeća prilika onda kada istinsko ime bude značilo Pravda, a parobrod odveze skitnice na zapad (ili gde god da pripadaju).
Po izlasku, još dugo niz ulicu su se čule pištaljke, uzvici ili poneki provučeni stih tek izvedene pesme.
Novosadski sastav Stiff Buscemi donosi svoj jedinstveni zvuk publici kroz promociju debitantskog albuma “Jet-Black Highdooks”, koja će se održati u petak 28. marta u SKCNS Fabrika.
Ovaj album, objavljen za Inverted Spectrum Records, predstavlja spoj uticaja Balkana, Bliskog istoka i severne Afrike, donoseći prepoznatljiv i autentičan muzički izraz.
Veče će dodatno obogatiti energični beogradski bendovi ИБАR i Đirika. ИБАR spaja psihodeliju sa balkanskim duhom, dok Đirika donosi sirovu energiju i nepredvidive aranžmane.
Ulaznice će moći da se kupe na dan koncerta na biletarnici Fabrike po ceni od 800 dinara. Biletarnica će biti otvorena od 20 časova, a koncert počinje u 21 čas.
Majli Sajrus najavila je svoj novi album “Something Beautiful”. Ovaj album, koji predstavlja nastavak njenog izdanja iz 2023. godine “Endless Summer Vacation” — na kojem se našao njen Grammyjem nagrađeni hit “Flowers” – biće objavljen 30. maja.
Iako su detalji o albumu još uvek pomalo tajanstveni, Sajrus je otkrila službenu naslovnicu i potvrdila da će album sadržati 13 pesama. Na ovom projektu radila je sa producentom Šonom Everetom.
“Na naslovnici albuma, koju je snimio renomirani modni fotograf Glen Luchford, Majli Sajrus je odevena u arhivsku “haute couture” kolekciju Thierryja Muglera iz 1997. godine, što predstavlja snažan vizuelni znak koji odražava hrabar estetski i vizuelni pristup albuma”, podelila je prevačica putem društvenih mreža.
Iako je Sajrus obećala nove pesme na “Something Beautiful”, vizuelni identitet naslovnice podseća na onaj iz filma “The Last Showgirl”, za koji je Majli napisala originalnu pesmu pod nazivom “Beautiful That Way”. U novembru 2024., umetnica je takođe pomenula Pink Floydov “The Wall” kao referencu za “Something Beautiful”, ističući “hipnotičnu i glamuroznu” energiju kao cilj.
– Bilo mi je važno da svaka pesma ima ova lekovita zvučna svojstva – objasnila je Sajrus.
– Pesme, bez obzira da li govore o uništenju, slomljenim srcima ili smrti, predstavljene su na način koji je lep, jer i najgori trenuci u životu imaju svoju lepotu.
Bend Lisilo objavio je spot za pesmu “Kraj marta”, četvrti singl sa debitantskog albuma “Prohodavanja” koji su objavili za izdavačku kuću Multimedia Music.
Pesma obrađuje jedno od najtraumatičnijih poglavlja novije istorije Srbije – bombardovanje 1999. godine i donosi priču o kolektivnom nasleđu i ožiljcima koji se prenose kroz generacije.
– Konstrukcija pesme nastala je još dok sam bio u osmom razredu osnovne škole. Godinama je čamila u različitim folderima dok je slučajno nisam pronašao i, zajedno sa bendom, završio – otkriva Nikola Dragašević, vokal i gitarista Lisila.
Lisilo – Kraj marta, screenshot
– Pesma prenosi slike i asocijacije iz tog perioda koje nosim u podsvesti. Bavi se i kolektivnim teretom koji je nemoguće izbeći – naslednim strahom i sećanjem na traumatične događaje – dodao je Nikola.
Priča spota ispričana je iz perspektive dečaka koji, u svojoj naivnosti, posmatra svet ne shvatajući strah koji ga okružuje.
Lisilo – Kraj marta, screenshot
Lisilo – Kraj marta, screenshot
Lisilo – Kraj marta, screenshot
Lisilo – Kraj marta, screenshot
“Svet je lep u očima što ne znaju strah”, poručuje bend kroz lik deteta koje simbolizuje nevinost i stradanje onih koji uvek najviše trpe – kako u bombardovanju Srbije, tako i u svakom ratu.
U spotu igraju Mateja Marković, Dejan Stojaković i Jelena Nikodinovski, dok scenario potpisuju Nikola Dragašević i Stevan Orešković. Kameru je radio Igor Georginov, a montažu i kolor korekciju Stevan Orešković.
Pesma “Kraj marta” i njen spot donose snažnu, emotivnu priču koja podseća na nemerljive posledice rata i važnost pamćenja onoga što su generacije preživele.
Beograd je dobio misterioznog gosta tokom marta. Fantom je stigao u prestonicu i već se može videti kako obilazi znamenitosti glavnog grada. Njegova pojava izazvala je pažnju prolaznika na Avali, Ušću, Trgu republike…
Ovaj intrigantni posetilac najavljuje događaj koji će se održati u aprilu, ali već sada privlači veliku pažnju: mjuzikl “Fantom iz opere” u Sava centru od 22. do 29. aprila.
Fantom u Beogradu/Photo: Jakov Simovic
Fantom u Beogradu/Photo: Jakov Simovic
Fantom u Beogradu/Photo: Jakov Simovic
Ukoliko neko još uvek nije sreo Fantoma neka ne brine, biće prilike za susretom uživo u aprilu, kada će publika imati mogućnost da otkrije šta se krije iza njegove tajanstvene pojave. Ljubitelje dobre muzike očekuje nezaboravno iskustvo koje će spojiti umetnost, misteriju i spektakl!
Najpopularniji mjuzikl na svetu, “Fantom iz opere”, premijerno stiže u Beograd u svojoj spektakularnoj verziji na engleskom jeziku od 22. do 29. aprila 2025. godine, u Sava centru. Ulaznice su dostupne na Ticket Vision prodajnim mestima i onlajn na tickets.rs.
Phantom of the Opera, promo (via propr.rs)
“Fantom iz opere” je najnagrađivaniji mjuzikl Endrua Lojda Vebera, sa preko 70 prestižnih nagrada, uključujući 4 Olivije i 7 Toni nagrada. Pogledalo ga je više od 160 miliona ljudi širom sveta u 46 zemalja, 195 gradova i na 18 jezika. Ova dirljiva priča o ljubavi i dalje osvaja srca publike širom sveta.
Zasnovan na romanu Gastona Lerua, mjuzikl “Fantom iz opere” smešten je u Pariz devetnaestog veka, gde muzički genije poznat samo kao “Fantom” vreba duboko ispod Pariske opere. Očaran talentom i lepotom mlade sopranistkinje, Kristin, Fantom je uvlači u svoj svet kao svoju učenicu i fatalno se zaljubljuje u nju. Ne znajući za Kristininu ljubav prema Raulu, Fantomova opsesija postavlja scenu za dramatičan sudar ljubomore, ludila i strasti.
Phantom of the Opera, promo (via propr.rs)
Uz glumačku ekipu i tim sa više od 100 članova, spektakularnu scenografiju, impresivne specijalne efekte i više od 230 kostima, “Fantom iz opere” obuhvata neka od najpoznatijih muzičkih dela Endrjua Lojda Vebera, uključujući “Fantom iz opere”, “All I Ask of You” i “The Music of the Night”. Originalni snimak sa izvođenjem iz predstave, sa više od 40 miliona prodatih izdanja širom sveta, i dalje je najprodavaniji album mjuzikla svih vremena.
“Fantom iz opere” dolazi u Beograd uz produkciju Broadway Entertainment Group, a publici ga predstavljaju Ticket Vision i Locals Experience, u saradnji sa The Really Useful Group.
Jedan od najuspešnijih metal bendova svih vremena, Disturbed, predstavio je novi singl “I Will Not Break”.
Nakon hvaljenog albuma “Divisive” iz 2022. godine, sastav se vraća sa muzikom koja najavljuje novo poglavlje. Numera “I Will Not Break” donosi dirljive stihove koji podstiču slušaoce da se odupru teškim životnim trenucima.
– Pesma o nadjačavanju sila koje neprestano pokušavaju da nas sruše – kako je opisuju članovi benda, predstavlja snažnu himnu otpornosti i pobedi duha.
Disturbed_I Will Not Break_Single_Cover Artwork
Do danas, Disturbed su postigli rekordni uspeh sa prodajom od preko 17 miliona jedinica i 14 milijardi strimova. Njihov ključni debitantski album “The Sickness”, lansirao je bend u centar pažnje muzičke scene i smatra se jednim od najvažnijih i najuticajnijih heavy metal albuma u istoriji ovog žanra.
Album je do danas emitovan 2,5 milijardi puta širom sveta, zauzeo je 24. mesto na listi “25 najboljih debitantskih hard rock albuma” prema Lodwire-u, proglašen je jednim od “20 najboljih albuma 2000. godine” na Metal Hammeru i istaknut je na listi “20 Essential Nu Metal Albums” magazina Revolver. Početkom meseca, bend je objavio posebno reizdanje albuma “The Sickness”, povodom njegove 25-godišnjice.
Disturbed su nedavno krenuli na turneju “The Sickness 25th Anniversary Tour” koja je započela 24. februara u Nampi. Svake večeri izvode dva muzička seta, tokom prvog izvode petostruko platinasti album “The Sickness”, dok drugi set obuhvata njihove najveće hitove.
Izdanje „I Will Not Break“ je u Srbiji dostupno na svim streaming servisima:
Posle rasprodatih koncerata u mts Dvorani i Zappa Bazi Nikola Vranjković zakazao je novi susret sa beogradskom publikom – ovog puta u klubu Fest u Zemunu u subotu 5. aprila.
Nikola Vranjković je kultni beogradski rok autor, pesnik i kompozitor i muzički producent. Više od jedne decenije bio je ključna autorska ličnost beogradskog benda Block Out sa kojim je snimio četiri studijska albuma: ”Crno belo i srebrno” 94. ,”Godina sirotinjske zabave” 96. , ”San Koji srećan sanjaš sam” 98. i “Ako imas s kim i gde” 2005.
Njegov prvi samostalni album “Za ovde ili za poneti” izašao je 2001. godine uz istoimenu knjigu pesama, a posle raspada matičnog benda objavio je mini album i knjigu “Bremeplov” (2014., sa muzičarima bendova Darkwood dub, Orthodox Celts i Goribor) i dvostruki album “Veronautika” (nazvan po istoimenoj pesmi snimljenoj sa Damirom Martinovićem Mrletom –Let3) u novembru 2017. U decembru 2019. objavio je trostruki živi album “Biološki minimum“ snimljen na koncertu u Kombank Dvorani u Beogradu. U maju 2022. godine objavio je mini album sa četiri pesme “Teorija Zabave“.
Nikola Vranjković/ Photo: Andreja Ignjatović
Za album ”Godina sirotinjske zabave” 1996.na kojem se prvi put pojavljuje kao kompletan autor muzike i tekstova dobija nagradu grada Beograda za album godine. Album “Veronautika” je po glasovima slušalaca Radija Beograd 202 proglašen za najbolji album 2017. godine. Nikola Vranjković je dobitnik je nagrade “Strune od svetla” koja se dodeljuje za poseban doprinos afirmaciji pesničke reči u rok i bluz muzici. U knjizi Duška Antonića ”Kako nije propao rokenrol u Srbiji – sto najboljih domaćih albuma od raspada SFRJ ” u kojoj su sabrani glasovi svih eminentih domaćih muzičkih kritičara, zauzima drugo mesto iza benda Partibrejkers. Udruženje muzičara džeza rok i zabavne muzike Srbije Vranjkoviću dodeljuje nagradu “rok autor godine “ za 2023. godinu.
Uz Nikolu Vranjkovića, nastupa sastav u kome su bubnjar Vladan Božilović, basista Miroslav Uzarević, gitaristi Danilo Nikodinovski, Milan Vučković i Ivan Zoranović, koji svira i klavijature.
