Uoči koncerta grupe Jethro Tull, koji je zakazan za 11. septembar u Sava centru, u petak, 7. avgusta, u Dorćol Platzu biće održana tribina “Jethro Tull – više od rocka”. Program počinje u 18 časova, a besplatne ulaznice mogu da se preuzmu putem Hangtime sajta.
O značaju Ijana Andersona i jednog od najuticajnijih bendova u istoriji progresivnog roka govoriće rok novinar i publicista Peca Popović, frontmen grupe Orthodox Celts Aleksandar Petrović Aca Seltik i književnik, prevodilac i publicista Goran Skrobonja.
Peca Popović/ Photo: Zoran Lazarević Laki (Arsenal fest)
Book&Roll Open Day #3. Goran Skrobonja/Photo: Janko Đurić
Aca Seltik_foto Filip Olćan
Jedna od centralnih tema biće legendarni koncert Jethro Tulla u Beogradu 1975. godine i njegov uticaj na tadašnju jugoslovensku rok scenu. Učesnici će razgovarati i o spoju progresivnog roka, folka i hard roka koji je bend učinio jedinstvenim, kao i o albumima “Aqualung” i “Thick as a Brick”, koji se i danas smatraju među najznačajnijim ostvarenjima u istoriji žanra.
Tribina, vizual
Na tribini će biti reči i o tome zbog čega Jethro Tull već više od pet decenija uspeva da privuče nove generacije slušalaca, kao i šta publika može da očekuje od beogradskog koncerta u Sava centru.
Makedonski reditelj Milčo Mančevski premijerno će na ovogodišnjem Sarajevo film festivalu predstaviti svoj novi dugometražni dokumentarni film “Dobri ljudi” (“Good People”), posvećen tragediji koja je prošle godine pogodila Kočane u Severnoj Makedoniji. Nakon svetske premijere u Sarajevu, film će biti prikazan i na festivalima u regionu, a na jesen ga očekuju projekcije u Torinu i Njujorku.
Film govori o požaru koji je u martu 2025. godine izbio u klubu “Puls”, kada su stradale 63 mlade osobe. Kroz ispovesti preživelih, porodica žrtava i ljudi koji su spasavali živote, Mančevski gradi priču o ljudskosti, solidarnosti i snazi zajednice suočene sa nezamislivim gubitkom.
Umesto klasične dokumentarne forme, autor se opredelio za minimalistički pristup, bez dramatizacije i senzacionalizma, ostavljajući prostor sagovornicima da sami ispričaju svoju priču.
Dobri ljudi, plakat
– Mi kao filmski autori obučeni smo da manipulišemo filmskim materijalom, ali sam odlučio da ovog puta treba da se povučemo pred rečima dobrih ljudi. Ovo je njihov film – rekao je Mančevski, dodajući da je ponekad upravo uzdržanost najsnažnije autorsko sredstvo.
“Dobri ljudi” jedan je od dva filma koja je Mančevski snimio paralelno. Drugi je igrani film “Sestra, brat i shahta”, koji se trenutno nalazi u postprodukciji. Nastanak oba ostvarenja usledio je nakon višegodišnje pravne borbe autora sa Agencijom za film Severne Makedonije, iz koje je izašao sa dve sudske presude u svoju korist i podrškom međunarodnih filmskih i antikorupcijskih organizacija.
Milčo Mančevski jedan je od najuglednijih evropskih filmskih autora. Njegov debitantski film “Before the Rain” (“Pre kiše”) osvojio je Zlatnog lava u Veneciji i bio nominovan za Oskara za najbolji strani film, dok ga je The New York Times uvrstio među hiljadu najboljih filmova svih vremena. Tokom karijere režirao je osam igranih i dva dugometražna dokumentarna filma, a njegova ostvarenja nagrađivana su na festivalima širom sveta.
Zagrebački pop-rok bend Neki to vole vruće održaće koncert u Zappa Bazi u petak, 4. septembra, čime će se posle više od tri decenije vratiti pred beogradsku publiku. Na repertoaru će biti najveći hitovi sastava koji je obeležio drugu polovinu osamdesetih godina.
Bend su 1985. godine u Zagrebu osnovali prijatelji iz detinjstva Silvestar Dragoje – Šomi i Miroslav Stanić – Đimi. Već prvim albumom osvojili su publiku pesmama „California“, „Medu moj i šećeru“ i „Reci da“, dok ih je drugi album, „Jeans generacija“, sa naslovnom numerom i pesmom „Teška vremena“, učvrstio među najpopularnijim pop-rok imenima tadašnje Jugoslavije.
Tokom karijere objavili su sedam studijskih i jedan koncertni album, a sarađivali su sa autorima poput Alke Vuice, Zlatana Stipišića Gibonnija i producenta Duška Mandića. Nakon pauze ponovo su se okupili sredinom dvehiljaditih i nastavili koncertne aktivnosti, dok su njihove pesme u međuvremenu pronašle put i do mlađe publike.
Sem Smit predstavio je novi singl “Oh Mother”, drugi sa predstojećeg albuma “Hazel Eyes”, koji će biti objavljen 21. avgusta za Capitol Records. Pesma donosi emotivniji i mračniji ton od prethodnog singla “My Guy”, a u njenom snimanju učestvovao je i hor The TwoCity Chorus.
Govoreći o novoj numeri, Smit je rekao da hor simbolizuje “gnev majke koja svedoči izdaji svog deteta”, ali i da predstavlja ljude koji su mu u životu pružali podršku i osećaj sigurnosti.
– Tu su i vokali mog prijatelja Dantea, koji mi je u dvadesetim godinama, kao queer osobi, pružao majčinsku toplinu, brigu i podršku. Sve deluje kao okupljanje glasova koji daju snagu – rekao je pevač.
Produkciju pesme, kao i kompletnog albuma, potpisuju Smit, Dejvid Odlum i Sajmon Oldred. Zvuk albuma oslanja se na živu svirku, uz klavir, gitare, perkusije i gudačke aranžmane kompozitora Gejba Noela.
Na albumu “Hazel Eyes” naći će se 12 pesama, uključujući već objavljene singlove “My Guy”, “Love Is A Stillness” i “To Be Free”. Album je sniman tokom tri godine u studiju Electric Lady u Njujorku, uz saradnju sa Feist, Šahzadom Ismailijem i Robom Musom.
Sem Smit – Oh Mother, cover
Objavljivanje albuma prati i serija intimnih koncerata “To Be Free”. Posle nastupa u Meksiku tokom avgusta, Sam Smit će u septembru održati rezidenciju u Velikoj Britaniji, uključujući dva koncerta u Albert Hallu u Mančesteru i osam nastupa u London Coliseumu.
Ovo izdanje dolazi kao naslednik albuma “Gloria” iz 2023. godine, na kojem se nalazi globalni hit “Unholy”, snimljen sa Kim Petras.
Šanaja Tvejn smatra da njena muzika odavno govori više od bilo kakvih izjava. Kantri zvezda, koja 24. jula objavljuje novi album “Little Miss Twain”, kaže da nikada nije pisala pesme sa namerom da šalje političke poruke, ali da publika kroz njih jasno prepoznaje njene vrednosti.
– Ljudi znaju da sam inkluzivna. Znaju to kroz moje pesme. Ne moram čak ni da govorim o tome – rekla je Tvejn u intervjuu za Rolling Stone.
Govoreći o velikoj LGBTQ+ publici koja je prati, pevačica ističe da nikada nije pokušavala da bude nešto što nije.
– Ako u nešto iskreno verujete, to će se videti u vašem stvaralaštvu. Nisam napisala “Any Man of Mine” da bih nešto dokazivala, već zato što sam pisala o sebi. Uvek kažem ljudima da budu svoji. Ako niste osoba otvorenog uma, nemojte glumiti da jeste – objasnila je ona.
Šanaja Tvejn – Little Miss Twain, cover
Osvrnula se i na jedan od svojih najvećih hitova, “Man! I Feel Like a Woman!”, za koji kaže da je odavno prerastao okvir pesme o ženskom osnaživanju.
– To je uzvik koji može da izgovori bilo ko. Jeste, pesma je osnažila žene, jer sam je tako i napisala, ali postala je mnogo više od toga. To je slavlje u kojem svako može da se prepozna. Nisam imala nikakvu agendu, samo sam pevala ono što sam osećala – rekla je Tvejn.
Intervju je dala povodom izlaska novog albuma “Little Miss Twain”, svog do sada najličnijeg izdanja, na kojem se vraća detinjstvu i godinama pre svetske slave. Album donosi priču o odrastanju u severnom Ontariju, prvim nastupima po barovima i porodici, a među gostima su Tanja Taker, Roni Vud i Džoš Om iz Queens of the Stone Age.
Legendarni album “(What’s the Story) Morning Glory?” grupe Oasis proglašen je za najveći studijski album svih vremena u Velikoj Britaniji, prema novim podacima koje je povodom 70 godina postojanja zvanične britanske top-liste objavila kompanija Official Charts.
Album iz 1995. godine zauzeo je treće mesto na listi svih albuma, odmah iza kompilacija “Greatest Hits” grupe Queen i “Gold” sastava ABBA, čime je postao najuspešnije studijsko izdanje u istoriji britanske top-liste. Do danas je ostvario više od 6,2 miliona prodatih i strimovanih primeraka u Velikoj Britaniji.
Na četvrtom mestu ukupne liste nalazi se Adelin album “21”, dok su među deset najuspešnijih i “Rumours” grupe Fleetwood Mac, “Thriller” Majkla Džeksona i “The Dark Side of the Moon” sastava Pink Floyd. Debitantski album Oasisa “Definitely Maybe” zauzeo je 39. mesto.
Oasis – (What’s the Story) Morning Glory?, cover
U Official Charts ističu da je “(What’s the Story) Morning Glory?” i tri decenije nakon objavljivanja ostao jedan od ključnih albuma britanske muzike.
– Tri decenije kasnije, njegov značaj i uticaj i dalje su izuzetni. To je album koji spaja generacije, puni stadione i predstavlja zvučnu podlogu života miliona ljudi – naveli su vršioci dužnosti izvršnih direktora Official Chartsa, Beka Monahan i Kris Ostin.
Veliki doprinos novom rekordu imao je i povratak braće Galager na scenu. Posle reunion turneje 2025. godine, interesovanje za album ponovo je naglo poraslo, što se odrazilo i na prodaju i na broj strimova.
Britanska soul, funk i pop pevačica Džos Stoun održala je u ispunjenoj beogradskoj Ložionici koncert koji će publika dugo pamtiti. U organizaciji producentske kuće Long Play, jedna od najcenjenijih pevačica svoje generacije predstavila se u prostoru koji je odlično odgovarao intimnoj atmosferi njenog nastupa.
Veza sa publikom uspostavljena je već od uvodnog medlija “20 Years Of Soul”. Dobro raspoložena publika odmah je prihvatila ritam, a “Super Duper Love” pokazala je koliko su njene pesme tokom godina pronašle put do domaćih fanova.
Džos Stoun, Ložionica/Photo: Nemanja Đorđević
Tokom večeri Džos Stoun je bez napora prelazila iz nežnih, gotovo šapatom otpevanih deonica u moćne vokalne eksplozije po kojima je poznata. Između pesama razgovarala je sa publikom, pričala anegdote iz života i ostavljala utisak da nastupa pred prijateljima, a ne pred nekoliko stotina ljudi u koncertnoj dvorani.
Džos Stoun, Ložionica/Photo: Nemanja Đorđević
Uz odličan bend i svedenu scenu, fokus je bio isključivo na muzici. Ređale su se “Fell In Love”, “Jet Lag”, “4&20”, dok je obrada klasika “Teardrops” grupe Womack & Womack izazvala jednu od najglasnijih reakcija večeri.
Jedan od simpatičnijih trenutaka dogodio se u najavi pesme “Wankerman”, kada je od publike tražila pomoć da pronađe odgovarajuću srpsku reč za muškarca koji laže i vara. Odmah potom “No Thank You” posvetila je svima koji prolaze kroz raskid.
Džos Stoun, Ložionica/Photo: Nemanja Đorđević
Publika je među prvima imala priliku da čuje i novu, još neobjavljenu pesmu “This Too Shall Pass”, koju Džos Stoun ovih dana izvodi na letnjoj turneji. Reakcija publike pokazala je da bi mogla da postane jedan od budućih koncertnih favorita.
Govoreći o pesmi “Tell Me About It”, priznala je da ju je zavolela onog trenutka kada ju je napisala, a tokom večeri otkrila je i da joj je velika želja da jednog dana snimi disko album, što je ilustrovala kratkim medlijem omiljenih disko klasika.
Džos Stoun, Ložionica/Photo: Nemanja Đorđević
Posle nešto više od sat i po muzike, bend se nakratko povukao sa bine, da bi se vratio na bis uz horski otpevanu “Right To Be Wrong”. Džos Stoun je tom prilikom posebno zahvalila fanovima koji su u Beograd doputovali iz Severne Makedonije, nakon što je njen koncert u Skoplju prethodne večeri otkazan zbog nevremena.
Džos Stoun, Ložionica/Photo: Nemanja Đorđević
Koncert je završen pesmom “Some Kind Of Wonderful”, uz buket suncokreta koji je završio među publikom – lep i nenametljiv kraj večeri u kojoj nije bilo potrebe za velikom produkcijom da bi muzika ostavila snažan utisak. Džos Stoun je pokazala zašto već dve decenije važi za jednu od najautentičnijih pevačica svoje generacije – bez velikih gestova, oslanjajući se pre svega na glas, bend i iskren odnos sa publikom.
Britanski grindcore veterani Napalm Death vratiće se u Beograd 29. novembra, kada će nastupiti u Zappa Barci u okviru evropske turneje “Campaign for Musical Destruction 2026”. Biće to drugi nastup benda u Srbiji ove godine, nakon koncerta na Arsenal Festu u Kragujevcu.
Uz Napalm Death, beogradska publika će imati priliku da vidi još tri značajna imena ekstremne metal scene. Na bini će im se pridružiti američki death metal pioniri Master, američki hardcore/deathgrind sastav Brat i finski grindcore duo Goatburner.
Napalm Death osnovan je 1981. godine u Birmingemu i smatra se jednim od bendova koji su definisali grindcore kao muzički pravac. Tokom više od četiri decenije karijere objavili su 17 studijskih albuma, a i danas važe za jedan od najuticajnijih bendova ekstremne metal scene.
Novi premijer Velike Britanije Endi Bernam, koji je 20. jula preuzeo dužnost od Kira Starmera, poznat je i kao veliki ljubitelj gitarske muzike. U intervjuu koji je dao još 2022. godine otkrio je albume koji su najviše uticali na njega, a među njima su izdanja bendova The Smiths, The Strokes, The Pogues i The Wedding Present.
Bernam je za muzički portal The Quietusrekao da je album “George Best”, debi grupe The Wedding Present iz 1987. godine, za njega “vrhunac gitarske muzike”.
– Slušao sam ga do iznemoglosti. Imao je sve što sam voleo. Oduvek sam voleo gitarske bendove, a “George Best” to radi bolje od bilo kog drugog albuma. Obožavam stil Dejvida Gedža, taj razgovorni, neposredni način pisanja. Ta ploča je konstanta u mom životu – rekao je Bernam.
Među njegovim omiljenim albumima nalazi se i “Is This It”, debitantsko izdanje njujorških rokera The Strokes, koje je opisao kao album “čistoće od 24 karata”.
– Neverovatan je. To je jedan od onih albuma koje možeš da upijaš iznova i iznova – rekao je novi britanski premijer.
Posebno mesto u njegovoj muzičkoj biografiji zauzimaju The Smiths. Kao ploču koja mu je “promenila sve” izdvojio je kompilaciju “Hatful of Hollow” iz 1984. godine.
– Sećam se da su svi u školi pričali o The Smiths posle nastupa u emisiji “Top Of The Pops”. Neko mi je pozajmio ploču da je odnesem kući. Posle sam kupio svoj primerak u Piccadilly Records i slušao ga bez prestanka. To je bila prva indi ploča koju sam kupio – prisetio se Bernam.
Na njegovoj listi našao se i klasik grupe The Pogues, album “Rum Sodomy & The Lash”. Bernam, čija porodica ima irske korene, rekao je da ga za to izdanje vežu i lične uspomene.
– Gledao sam ih na Univerzitetu u Liverpulu 1988. godine. Imao sam 18 godina, a kada je Šejn Mekgouan otpevao stih “In 1844 / I landed on the Liverpool shore”, cela sala je eksplodirala. Taj trenutak mi je ostao zauvek. Uvek kažem sinu da mi, ako ikada budem u baš mračnom raspoloženju, pusti “The Sick Bed Of Cuchulainn” na sahrani – našalio se Bernam.
Bernam je na funkciju premijera stupio 20. jula, nakon odlaska Kira Starmera, a njegova dugogodišnja povezanost sa muzičkom scenom Mančestera i ljubav prema roku već su privukli pažnju britanskih i svetskih muzičkih medija
Iako je “Odiseja” Kristofera Nolana postala jedan od najvećih bioskopskih hitova godine, u Grčkoj je pokrenula burnu raspravu koja je od filmske kritike brzo prerasla u političko pitanje. Polemike se vode zbog izbora glumaca, odsustva grčkih glumaca u podeli, ali i državnih subvencija koje je produkcija dobila za snimanje na istorijskim lokacijama. U raspravu se uključio čak i Ilon Mask.
Nolanov film, u kojem Meta Dejmon tumači Odiseja, sniman je na više autentičnih lokacija u Grčkoj, uključujući Nestorovu palatu u Pilosu, plažu Voidokiliju, tvrđavu Metoni i Akrokorint. Grčka država podržala je produkciju sa oko 6,5 miliona evra kroz program podsticaja za strane filmske projekte, dok je ukupan budžet filma iznosio oko 250 miliona dolara. Mnogi su očekivali da će film svetu predstaviti grčko kulturno nasleđe i dodatno učvrstiti značaj Homerovog epa, koji se u Grčkoj izučava još od osnovne škole.
Najveće negodovanje izazvao je izbor oskarovke Lupite Njongo za ulogu Jelene Trojanske. Kritičari smatraju da takav kasting nije u skladu sa Homerovim opisom junakinje, koju pesnik prikazuje kao ženu svetle puti i “belih ruku”. Drugi, međutim, ističu da antički mitovi pripadaju celom svetu i da umetnici imaju puno pravo na sopstvenu interpretaciju.
Među najglasnijim kritičarima našao se i Ilon Mask, koji je na društvenoj mreži X napisao da je “Kris Nolan oskrnavio Homera i poklonio se pravilima potrebnim za osvajanje Oskara”, dodajući i uvredljiv komentar na račun reditelja – “Kakav crv!”. Njegova objava dodatno je podgrejala raspravu koja već danima dominira grčkim medijima.
428k dislikes.
This is the most embarrassing moment of Chris Nolan’s career. He will be remembered as a weak man who bowed to a dying, immoral agenda.
Kontroverzu je dodatno pojačala činjenica da u glumačkoj postavi nema nijednog grčkog glumca. Portal grčke dijaspore Greek City Times uputio je otvoreno pismo autorima filma, poručivši da “Grčka nije samo mesto radnje iz antičkog doba, već živa zemlja sa savremenim narodom“. Sličan stav izneo je i izvršni direktor Helensko-američkog saveta za liderstvo Endi Zemenides, ocenivši da je Nolan propustio veliku priliku i izrazivši sumnju da su pojedine odluke o kastingu donete kako bi film bio konkurentniji tokom sezone nagrada. Čak je i britanski Guardian postavio pitanje: “Šta je ovo, pobogu? Zašto je novi Nolanov grčki ep bez Grka?”
Polemika je ubrzo dobila i političku dimenziju. Ultrakonzervativna grčka stranka Niki optužila je vladu da novcem poreskih obveznika finansira nametanje “woke ideologije” grčkoj istoriji i nacionalnom identitetu. Lider stranke Dimitris Nacios ocenio je da država podržava “prosvetiteljske eksperimente”, dok je ministarka kulture Lina Mendoni odbacila takve optužbe.
– Posao države nije da umetnicima određuje kako će tumačiti neko delo ili mit. Zar zaista treba da razgovaramo o tome da li država treba da cenzuriše Kristofera Nolana? – izjavila je Mendoni za grčki magazin Lifo.
Kritike je izneo i grčki ministar zdravlja Adonis Georgijadis, koji je rekao da nema ništa protiv državnih subvencija za film, ali smatra da je Nolan “otišao predaleko” i zapitao se da li su pojedine odluke donete kako bi povećale šanse za osvajanje Oskara.
Uprkos svim kontroverzama, “Odiseja” beleži izvanredne rezultate na blagajnama. Karte za projekcije rasprodate su veoma brzo, a zanimljivo je da je nakon premijere u grčkim knjižarama naglo porasla potražnja za originalnim Homerovim epom, što pokazuje da je Nolanov film, bez obzira na polemike, ponovo probudio interesovanje za jedno od najvažnijih dela antičke književnosti.
