Biljana Slijepčević Bixi održala je u petak, 17. oktobra, svoj prvi samostalni koncert pred beogradskom publikom, u ambijentu DOB kluba u Domu omladine.
Centralni deo večeri bio je posvećen promociji njenog debitantskog solo albuma “Beznađe”, kojim je, kako navodi, definisala svoj autorski izraz unutar žanra epic metala.
Ovaj nastup označava i zvaničan prelazak Bixi u solo karijeru, nakon deset godina provedenih kao frontmen benda Sorabi. Ulaskom u samostalne vode, Bixi se prvi put potpisuje kao kompletan autor celokupnog muzičkog i tekstualnog materijala njenih novih pesama.
Nakon završenog koncerta Bixi se osvrnula se na značaj podrške autentičnom stvaralaštvu.
– Iako se moj album zove “Beznađe” , energija koju osećam večeras je njegova potpuna suprotnost. Posebno sam ponosna što smo ovde predstavili toliko različitih nijansi autorske muzike. Ovo je pobeda nezavisne scene. Kada vidim publiku koja razume i podržava muziku nastalu bez kompromisa, znam da je vredelo utkati svaku emociju u ove stihove – poručila je Biljana.
Pored Biljane Slijepčević Bixi, na koncertu su nastupili i specijalni gosti, koji su publici ponudili raznovrstan žanrovski program:
Grupa XI – Eleven (Kruševac): Bend je predstavio svoj grandž-kristijan rok izraz. Program je obeležio duet “Anksioznost”, u kojem je Bixi ostvarila saradnju sa vokalom Grupe XI, spajajući dva stilska pristupa u jednoj pesmi.
XI Eleven, ustupljene fotografije (via Sorabi Bend)
Zimbabveanski zavod za zaštitu zverova (ZZZZZ): Beogradski sastav uneo je eklektičnu notu u veče, oslanjajući se na muzičko nasleđe post-panka i novog talasa. Između ostalog, izveli su numere sa svog debitantskog albuma “Nemoj mi reći da je stiglo novo doba”.
Goran Bare, legendarni frontmen benda Majke i jedan od najuticajnijih regionalnih rock muzičara, ponovo je izazvao burne reakcije nakon što se na društvenim mrežama pojavio video u kojem je u vidno lošem stanju.
Snimak koji se brzo proširio internetom, prikazuje muzičara u neobičnom raspoloženju tokom razgovora s novinarima.
Izjava je zabrinula mnoge obožavaoce koji su u komentarima izrazili tugu i zabrinutost za njegovo zdravstveno i psihičko stanje.
Goran Bare, poznat po svojoj iskrenosti, emotivnim ispovestima i turbulentnom životu, često otvoreno govori o teškim temama, uključujući zavisnost i borbu s tamnim stranama života.
Uprkos svemu, njegovi nastupi i muzika i dalje nose sirovu energiju i snažnu poruku.
Britanski kantautor Sem Fender osvojio je prestižnu nagradu Mercury Prize 2025. za svoj treći studijski album “People Watching”, koji je, prema oceni žirija, “emocionalno iskren, zreo i izuzetno važan dokument vremena”.
Ceremonija dodele održana je u londonskom Eventim Apollu, a Fenderov trijumf dočekan je ovacijama – ne samo zbog muzike, već i zbog simbolike. Ovim priznanjem, umetnik iz Njukasla potvrdio je poziciju britanskog severa kao novog centra autentičnog rock-izraza, daleko od londonske scene koja tradicionalno dominira nagradom.
Album “People Watching” kritika opisuje kao introspektivan, ali društveno svestan – ispunjen pričama o otuđenju, prijateljstvu, radničkoj klasi i potrazi za smislom. Pesme poput “People Watching i “Bridges Burn Slow” pokazuju Fenderovu sposobnost da spoji britpop senzibilitet sa brutalno iskrenim tekstovima i moćnim vokalom koji ne pravi kompromis.
Prihvatajući nagradu, Fender je izjavio:
– Ovaj album je za ljude sa kojima sam odrastao, za sve koji misle da njihov glas ne vredi. Muzika me je spasla, i ako može pomoći još nekome — to je najveća nagrada.
Sem Fender se ovom pobedom svrstao u red dobitnika kao što su Arctic Monkeys, PJ Harvey, Damon Albarn i Dave, potvrđujući da je njegova generacija našla svoj ton – surov, iskren i snažno ukorenjen u stvarnost britanskog severa.
Basista američkog benda Limp Bizkit, Sem Rivers, preminuo je u 48. godini, potvrdio je magazin Louder. Vest je potresla fanove širom sveta, posebno one koji su odrasli uz himne nu-metala s kraja devedesetih i početka dvehiljaditih.
Rivers je bio jedan od osnivača benda koji je, uz frontmena Freda Dursta i gitaristu Vesa Borlanda, definisao zvuk generacije kroz albume “Significant Other” (1999) i “Chocolate Starfish and the Hot Dog Flavored Water” (2000). Njegove prepoznatljive, teške i melodične bas linije bile su srce Limp Bizkit zvuka — fuzije metala, hip-hopa i punk energije
Kako navodi Louder, vest o njegovoj smrti potvrdila je porodica, ali uzrok još nije zvanično saopšten. Brojni muzičari i fanovi oglasili su se na društvenim mrežama, odajući poštu umetniku čiji je stil oblikovao čitav žanr.
Kolege iz benda objavile su kratko saopštenje:
“Sem nije bio samo naš basista, već i brat, stub benda i prijatelj koji nas je učio da muzika mora da ima dušu. Njegov zvuk će zauvek ostati deo onoga što jesmo”.
Tokom karijere, Rivers je sarađivao i sa brojnim drugim izvođačima, a poslednjih godina radio je u produkciji i mentorstvu mladih bendova na floridskoj sceni. Iako se Limp Bizkit povremeno vraćao na scenu s promenljivim sastavom, Rivers je uvek bio simbol njihove autentičnosti.
Njegov odlazak označava kraj jednog poglavlja u istoriji nu-metala, žanra koji je, uz sve kontroverze, promenio lice moderne rokenrol kulture.
“Heterotopije”, samostalna izložba Lane Vasiljević, biće otvorena u subotu, 25. oktobra u 18:00 časova u prostorijama Savremene galerije Subotica (palata Rajhl).
Lana Vasiljević, umetnica sa više od dve decenije stvaralačkog iskustva, poznata je po specifičnom pristupu skulpturi kao procesu – kroz sakupljanje, prepoznavanje i transformaciju predmeta iz svakodnevice u složene, zagonetne objekte.
Radovi koji će biti deo izložbe Heterotopije/ Photo: Lana Vasiljević
Izložbom koju je nazvala “Heterotopije”, ona razvija prepoznatljive principe svoje prakse i postavlja ih u dijalog sa specifičnim ambijentom Savremene galerije Subotica – impozantnim secesijskim prostorom koji postaje aktivni učesnik umetničkog procesa.
Devet izložbenih sala pretvara se u devet narativnih celina, odnosno prostorno-vremenskih jedinica koje pozivaju posmatrača na istraživanje, introspekciju i interakciju sa radovima.
Radovi koji će biti deo izložbe Heterotopije/ Photo: Lana Vasiljević
Radovi koji će biti deo izložbe Heterotopije/ Photo: Lana Vasiljević
Radovi koji će biti deo izložbe Heterotopije/ Photo: Lana Vasiljević
Naziv izložbe referiše na filozofski pojam “heterotopije” koji je razvio filozof Mišel Fuko – mesta koja su istovremeno stvarna i zamišljena, otvorena i zatvorena, privatna i javna.
Vasiljević upravo kroz ovu ideju propituje asocijativni prostor akumuliranih slika i sećanja, prostor u kojima se susreću i sabiraju različite vremenske i kulturne dimenzije stvarnosti, istovremeno realne i imaginarne, otvorene i zatvorene.
Radovi koji će biti deo izložbe Heterotopije/ Photo: Lana Vasiljević
Instalacije koje čine izložbu pune su intimnih priča, simbolike i estetske složenosti, ne nudeći linearnu naraciju, već višeslojno promišljanje sveta i uloge umetnosti u njemu.
One ukazuju na postojanje paralelnih stvarnosti, kroz suptilnu igru značenja, konteksta i materijala.
Izložba će biti otvorena do kraja novembra.
Radovi koji će biti deo izložbe Heterotopije/ Photo: Lana Vasiljević
Veštačka inteligencija već neko vreme piše tekstove, slika portrete i pravi video-klipove. Ali, poslednjih meseci, debelo je ušla i u muziku. Internet je preplavljen “izgubljenim pesmama” kultnih bendova, “zaboravljenim demo snimcima” i “neverovatnim obradama” koje nikada nisu postojale.
Iako zvuče uverljivo, većina tih snimaka delo je AI modela koji generišu vokale i instrumente na osnovu postojećih pesama. Evo kako da ih brzo prepoznate i ne nasednete.
1. Glas koji je previše savršen – i previše dosadan
AI može da rekonstruiše glas pevača gotovo savršeno, ali ne i njegovu emociju. Ako vokal zvuči “hladno”, bez udaha, bez slučajnih mikro-grešaka, ako se svaki slog izgovara identično, gotovo sigurno je reč o veštačkoj inteligenciji. Kod pravih snimaka čuju se sitni trzaji, neravnomeran dah, šum mikrofona i izražena dinamika između stihova. AI pevači deluju kao da “plutaju” iznad muzike, a ne kao da su deo nje.
AI muzika/Photo: Freepik
2. Bubnjevi i bas – sterilni i robotski
Bubnjevi su najlakši način da se prepozna lažnjak. AI često koristi generičke semplove koji se ponavljaju bez prirodne varijacije. Ako svi udarci zvuče potpuno isto – bez razlike u jačini, tonu ili prostoru – nema tu pravog bubnjara. Isto važi i za bas: pravi basisti “kasne” za ritmom za deliće sekunde, dajući pesmi groove. Kod AI snimaka sve je savršeno u milisekundu, i time potpuno beživotno.
AI muzika/Photo: Freepik
3. “Nalepljene” gitare
Gitara u AI pesmama često zvuči “nalepljeno” preko ostatka numere. Ako ton gitare zvuči kao moderna digitalna simulacija, a snimak je navodno datirn u šezdesete ili sedamdesete, to je crvena zastavica. Stari snimci odaju analogni šum, klikove trake i prirodan raspored instrumenata u stereo prostoru. AI sve to “pegla” do besmisla.
AI muzika/Photo: Freepik
4. Produkcija bez duše
AI ne zna šta znači “studio”. Stari snimci imaju ograničen stereo, čuje se prostor u kome su svirani, dok AI proizvodi sterilni, digitalni miks sa savršenim balansom. Ako čuješ “zaboravljeni demo iz 1971.” koji zvuči kao moderni remaster sa Spotify-ja, onda znaš na čemu si.
AI muzika/Pixabay
5. Tekst i dikcija odaju poreklo
AI modeli često greše u akcentima, rimama i naglascima. Ako pevač koristi reči koje ne postoje u njegovom jeziku, ili ih izgovara kao da ne zna šta znače, vrlo je verovatno da tekst nije napisalo ljudsko biće. Kod “AI obrada” često se ponavljaju besmislene fraze, rečenice koje ne vode nikuda, ili stihovi bez pravog emotivnog naboja.
Pre nego što podeliš “neverovatni demo Nirvane iz 1993.” ili “izgubljenu obradu Beatlesa od strane Black Sabbath iz 1968.”, sačekaj malo. Da li su ti bendovi tada uopšte postojali u toj postavi? Da li su imali pristup studiju? Postoji li makar jedan intervju, bootleg, ili set-lista koja potvrđuje da je ta pesma postojala? Ako je odgovor “ne”, to je definitivno AI.
Ako niste sigurni, pustite pesmu kroz Shazam. Ako aplikacija ne prepoznaje pesmu, iako a vokal i instrumenti zvuče kao poznati bend, gotovo sigurno je reč o AI kreaciji. Originalni snimci uvek imaju neki audio otisak u bazi.
AI muzika/Pixabay
Konačno, AI jeste fascinantan alat, ali i opasan falsifikator. U svetu u kojem svako može da napravi “novu pesmu Beatlesa” ili “duet Kurt Kobejna i Džonija Štulića”, istina postaje pitanje pažnje, a ne tehnologije.
Zato slušajte pažljivo, sumnjajte u ono što je “predobro da bi bilo stvarno” i ne dozvolite da vam algoritmi prodaju nostalgiju koja nikad nije ni postojala.
Tame Impala (projekat Kevina Parkera) objavio je peti studijski album pod nazivom “Deadbeat”, za Columbia Records.
Objavljivanju albuma prethodila su tri singla: “Loser”, “End Of Summer” i “Dracula”, a sa novim izdanjem izašao je i video singl “My Old Ways”.
Spot koji sadrži cinéma vérité materijale zabeležene tokom snimanja albuma “Deadbeat” potpisuje Sem Kristofski.
Kompozitor i producent, Kevin Parker, izvajao je kolekciju neverovatno snažnih numera koje dubinski istražuju potentnu klubsku psihodeliju, nešto što mu je i u prošlosti služilo kao sredstvo za neke od njegovih najličnijih i najinspirativnijih pesama.
Album je duboko inspirisan bush doof kulturom i rave scenom zapadne Australije, preoblikujući Kevina u svojevrsnog primitivnog rave izvođača u tom procesu.
Sniman na raznim lokacijama tokom poslednjih nekoliko godina, “Deadbeat” je u velikoj meri dovršen između Parkerovog rodnog Fremantla i njegovog studija Wave House u Indžindupu u Zapadnoj Australiji, početkom ove godine.
Deadbeat, cover/ Photo: Promo
Album zvuči kao majstorko umetničko delo sa zdravo dozom spontanosti što nije bilo ranije slučaj kada je ovaj poznati perfekcionista u pitanju. To se manifestuje u izrazitom minimalizmu i oštrini, sa muzičkim teksturama koje dodaju novu dimenziju zvuku kao i sa bogatijim i razigranijim vokalnim rasponom nego ikad.
Lirski, album kanališe beskrajne loše vesti, samoktritičnu grešku zaglavljenu u negativnoj povratnoj petlji, koja je davno trebala da bude razrešena.
Nakon što se na albumu “Slow Rush” bavio fenomenom vremena, na novom izdanju Parker se fokusira na nijansirane detalje emocionalne svakodnevnice.
Tame Impala je do sada objavio četiri albuma: “InnerSpeaker”, “Lonerism”, “Currents” i “The Slow Rush”, od kojih je potonji do sada najuspešniji i sa najboljim rangiranjem na američkim i britanskim muzičkim top listama.
Tame Imapala/ Photo: Julian Klincewicz
Novi album će se uskoro naći u prodaji i kod nas na formatima CD i LP.
Ruski pozorišni i filmski reditelj Kiril Serebrenjikov, koji živi u Nemačkoj, voli da provocira publiku eksperimentalnošću svojih inscenacija.
Zbog svog kritičkog stava prema Vladimiru Putinu, u domovini je izopšten i već tri i po godine je u egzilu. Svaki njegov projekat, bez obzira gde i u koje vreme se odvija, jasno pokazuje da kroz njega daje i komentare na društvenu situaciju u Rusiji.
Tako je i sa ekranizacijom romana “The Disappearance of Josef Mengele” (Nestanak Jozefa Mengelea) francuskog autora Olivijea Geza, koji je imao premijeru ove godine u Kanu
Kao i knjiga, film obuhvata nekoliko decenija. A Jozef Mengele (1911–1979) prikazan je početkom četrdesetih kao potpuno beskrupulozni lekar u koncentracionom logoru Aušvic.
Tamo je sprovodio najstrašnije medicinske eksperimente nad zarobljenicima i poslao hiljade ljudi u smrt. Nikad zbog toga nije odgovarao.
The Disappearance of Josef Mengele
Sve do smrti se skrivao u Latinskoj Americi. Skandalozno je da je čak jednom, kasnih pedesetih, neometano ušao u tadašnju Zapadnu Nemačku i iz nje ponovo izašao.
Mozaik prizora iz kasnijih godina Mengelea, koji je do smrti ostao zaslepljen fašističkom ideologijom, zauzima najveći deo filma koji traje više od dva sata. Gledamo nepopravljivog starog egomanijaka, koji živi sam, sve više paranoičan i prepušten samom sebi.
Glumačka zvezda August Dil to prikazuje majstorski. Ipak, sama klasa ovog glumca stvara problem. Iako je Mengele u svojim izjavama uvek potpuno predan najodvratnijoj nacističkoj ideologiji, Dilova interpretacija u kombinaciji s razvojem filma izaziva – sažaljenje.
Jer, pre svega, vidimo čoveka koji se slama pod teretom usamljenosti i nedostatka ljubavi.
Očigledno je reditelj Serebrenjikov želeo da pokaže koliko banalan može biti život jednog monstruma, ali to ne naglašava na prvi pogled. Međutim, kažu kritičari, nije suprotstavio Mengeleu snažne protivnike, već samo likove koji deluju bespomoćno.
The Disappearance of Josef Mengele
To može dovesti do toga da gledaoci koji nisu upoznati sa istorijom pronađu razloge za opasno razumevanje Mengelea.
To je istorijski netačno i posebno opasno u današnjem vremenu, koje je obeleženo brojnim kontradikcijama, krizama i vojnim sukobima.
Iako se u jednoj rekonstruisanoj kratkoj sceni mogu videti užasi svakodnevnog života u koncentracionom logoru, preovlađuje prikaz slomljenog, usamljenog starca. To je problematično, a ne poučno.
Banjalučanin Mihajlo Ćejić objavio je svoju prvu pesmu pod nazivom “Korak po korak” i time se po prvi put autorski predstavio publici.
Mihajla su ljubitelji muzike ranije mogli čuti na brojnim akustičnim svirkama u Banjaluci, ali i na koncertima poznatijih regionalnih imena kao što su Hladno pivo, Brkovi, Sunshine, kao i grupa Vampiri i Regina, na čijim se nastupima pojavljivao kao gost.
– Ne postoji poseban razlog – kaže Ćejić o izboru pesme za svoj debi. – Učinilo mi se da bi baš ta pesma mogla lepo da predstavi početak mog autorskog rada, a i sam naslov nosi simboliku – svi mi idemo korak po korak kako bismo došli do željenog cilja, pa tako i ja.
Mihajlo Ćejić, kadar iz spota
Tekst pesme potpisuje sam Mihajlo, dok je muziku radio u saradnji sa Lukom Milašinovićem iz Muzičkog ateljea Rok simfonija. Snimanje je realizovano u Cirith Ungol studiju, a za ekranizaciju je bio zadužen Studio 53 iz Banje Luke.
U glavnoj ženskoj ulozi pojavljuje se mlada i talentovana glumica Božana Kukilo, za koju mnogi predviđaju blistavu budućnost. Pored nje i Mihajla, u spotu se pojavljuje i njegov pas Bili, koji je, prema rečima autora, “ukrao nekoliko scena”.
Povodom objavljivanja pesme, prošlog vikenda u kafiću Dilema u Banjaluci održana je premijera spota uz akustičnu svirku. Na bini su, pored Ćejića, nastupili brojni muzičari koji su pružili podršku kolegi – Aleksandar Simišić iz Gradskog tamburaškog orkestra, glumac i muzičar Velimir Blanić, Tibor Tišma iz grupe Alexandria, Bojan Madžar, kantautor Boris Ivanković, kao i mladi muzičar Nikola Stojisavljević.
Da program ne bude zasnovan samo na muzici, pobrinuo se Slobodan Kesić, koji je izveo nekoliko skečeva iz kultnog serijala “Top lista nadrealista”.
Beogradski bend The Bite donosi novu dimenziju svog zvuka kroz video singl “Some People”, i najavljuje aktivnu jesen u njihovom prepoznatljivom, ali sada suptilnijem tonu.
Pesma “Some People” nalazi se na aktuelnom albumu “AWAKE!” koji je objavljen u aprilu ove godine. Posle singlova “She’s a Rock” i “Lay Down”, kao i balade “While We Sleep”, The Bite ovoga puta otkriva svoju mekšu, introspektivniju stranu.
“Some People” je lagana, pomalo bluzi i džezi numera, koja ispod mirne površine skriva dobru dozu ironije i emocije.
The Bite, kadar iz spota Some people/ Photo: Kan i Lingus
– Neke ljude je zaista teško voleti, i ma koliko se trudili ili ne, jednostavno je bolje isključiti ih. Zauvek! – kazali su članovi benda o pesmi koja govori o ljudima koji crpe energiju, o toksičnim odnosima i oslobađanju od njih.
Spot za “Some People” sniman je u studiju, u minimalističkoj, pomalo mističnoj atmosferi, fokusiranoj na emociju i interpretaciju. Bez efekata, bez buke — samo bend, prostor i pesma. Snimanje i produkciju spota potpisuje Kan i Lingus studio.
The Bite, kadar iz spota Some people/ Photo: Kan i Lingus
Album “AWAKE!” objavljen je potpuno samostalno, u CD formatu i na svim digitalnim platformama. Na njemu se nalazi 11 pesama (+intro), snimanih u King Oliver/ Blaze Studiju (Ivan Srdanović, 2022–2023) i u studiju Mašina 23 (Saša Otašević, 2024), koji potpisuje produkciju kompletnog izdanja.
“AWAKE!” je objavljen kao izraz unutrašnjeg buđenja benda, ali i svakog pojedinca koji se prepozna u njegovim temama – borba, promene i iskrenost prema sebi. Pesma “Some People” je jedno od najličnijih poglavlja tog putovanja.
The Bite je krenuo na mini turneju u okviru serijala RAKIJA ROCKS!, kojom će, zajedno sa bendovima Vrane Kamene, Rulja Inc, Pera Brada Potomak i David i Golijati promovisati aktuelni album.
Publika će moći da ih čuje u Lazarevcu (18. oktobar), Zrenjaninu (24. oktobar), Pančevu (7. novembar), Valjevu (14. novembar) i Požarevcu (29. novembar), a ovu mini turneju završavaju 6. decembra u Beogradu, na Rock n’ Rakija Festivalu u Dorćol Platzu.
