Posle sedam godina sviranja na svakom mestu na Balkanu koje ima struje, tri odlična albuma (“1”, “2” i “Si nacrtav život”), ploče uživo (“Zdravo Živo“), desetak hitova (“Užasno mi fališ”, “Kje završam pod mostot”, “Bi go prašal Karamanov”, “Ulica po ulica”…) i četiri uzastopna rasprodata koncerta u Kotur klubu u Skoplju održana početkom godine, grupa 21 vek završila je sa svojim radom.
Regionalna atrakcija i omiljeni bend svih koji su imali priliku da ih bar jednom čuju uživo, skopski trio Vasko Atanasoski, Deni Krstev i Rade Jordanovski ima još nešto bitno da kaže za kraj.
Oproštaju se od publike EP izdanjem “3,2,1,0” snimljenim uživo u Restart music shopu u Skoplju. EP sadrži tri pesme, od kojih je jedna (“Praviš den”) potpuno nova i trebalo je da se nađe na četvrtom studijskom albumu benda… Ali…
Nešto više od godinu posle izlaska albuma “Smrt, ljubav, smrt” Consecration se vraća da zaokruži priču i istera preostale demone sa “Video sam kako umireš”.
Osmi studijski album grupe koju predvodi Danilo Nikodinovski dostupan je na svim digitalnim platformama, a do kraja godine i na gramofonskoj ploči u izdanju Geenger Records i Pop depresije.
Da je kraj sveta stigao jedan od dokaza je i novi album Consecration. Nikada manja pauza između albuma, a nikada više ideja, priča, snova i košmara koji su morali da budu ispričani. I muzika koja dolazi sa svih strana, žanrovski neuhvatljiva (od psihodelije i džeza, preko Flojda i britanskog folka do neoklasike i Aphex Twina), lelujava, moćna, distorzirana i teška. I Dilan Dog, naravno. “Video sam kako umireš” možda treba posmatrati kao televizijsku seriju ili film u više delova. Mercury Rev su nekoliko svojih albuma snimali na 35mm, pa neka i to bude odrednica. Neki od komentara kolega na nove pesme bili su “Buđenje je doktorat, čuje se krvav rad, Senke su remek-delo” ili “sve je tako meta”.
– “Video sam kako umireš” je najlakši i najteži album koji sam ikada napravio. Najlakši, jer su ideje dolazile lako i kreativni deo je bio fantastičan. Snimili smo sve u 12 termina, što je verovatno rekordni rok za bilo koji bend na svetu, ali smo zato miksali pesme mesec i po dana. Šest meseci sam radio na ovom albumu svaki dan, ispostavilo se da je moralo tako, jer su to ove pesme tražile. Mislim da smo dotakli neke nove horizonte i otišli na neka mesta koja su tu na prošlom albumu bila samo u naznakama – sumira rad na albumu Nikodinovski.
Kao i u slučaju albuma “Smrt, ljubav, smrt” Danilo je vodio dnevnik snimanja i to je sve zapakovano u jednu impozantnu ilustrovanu knjigu od 50 strana, koja je dostupna na bandcampu ili na ovom linku.
Video sam kako umireš ARTWORK
Sedam pesama/epizoda, tri epa od preko 10 minuta — najduža je uvodna “Buđenje mumije” koja prelazi 16 minuta, čak pet pesama sa stihovima — najstarije reči napisane su za “Senke” 2014. godine, najnovije za “Kamion za mentalno zdravlje” — proleće 2025. Teme su ljubav, priroda, potraga za smislom, život i smrt… Teško je izdvojiti jednu pesmu kao DNK ovog albuma, ali neka to budu “Senke” — možda je ovo Danilov odlazak na Deltu Misisipija i razgovor sa Mefistom. Razlika u odnosu na ostale koji su išli na isto mesto je što on nije išao sâm, tu su i tri Aleksandre, tri anđela koji ga vode kroz sva iskušenja, dileme i strahove. Uz raskošno producirane pesme i kompleksne aranžmane, na albumu su i dve vinjete na kojima je Danilo solo — “Dogodiće se sutra” i završna “Kamion za mentalno zdravlje”.
Nikodinovski je autor kompletne muzike i tekstova, a pored njega kao koautorka aranžmana na dve pesme potpisana je i Aleksandra Gegović Šobajić.
Album je sniman dvanaest dana, miks je trajao duplo duže, a i ovoga puta Andrej Mladenović i Danilo su zajedno snimali, miksovali i producirali pesme. Uz standardne lokacije: Wave studio Igora Lončara i par beogradskih stanova, klavir u “Mumiji” sniman je na Kolarcu. Mastering je uradio Džejms Plotkin. Srce benda je nepromenjeno u odnosu na prethodni album – Danilo, Gega, Ivan Aranđelović Dejv i Aleksandar Maksimović Maksa, uz brojne goste i instrumente. Dizajn omota uradio je i ovoga puta Niko Potočnjak, a autor fotografije je Nenad Vujanović.
Za razliku od prethodnog albuma, ovoga puta Consecration planira da promociju novog albuma organizuje tek krajem zime ili početkom proleća sledeće godine.
Posle ponovnog okupljanja i povratničkog koncerta u sali Amerikana Doma omladine Beograda, održanog 26. aprila 2024. godine, Bjesovi su se godinu i po kasnije, u subotu, 18. oktobra proste 2025. vratili na isto mesto, mesto dobrih vibracija.
Od prvih tonova bilo je jasno da publiku i bend čeka veče pune energije i zajedničkog zanosa. Od uvodnih pesama sa drugog “Bezimenog albuma” – “Ona te voli”, “U osvit zadnjeg dana” i “Vraćam se dole” – atmosfera u dvorani postala je električna. Zoran Marinković, poznat pod nadimcima Marinko ili Bjesomar, predvodio je bend sa karakterističnom kombinacijom strasti, iskrenosti i blage ironije, neprestano u kontaktu s publikom.
Bjesovi, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Publika je, pak, bila poseban deo priče. Svaka pesma bila je horski otpevana, a zajednički doživljaj prerastao je u svojevrsnu kolektivnu katarzu. Emocije su se smenjivale, granice su nestajale – a povezanost između benda i publike bila je gotovo opipljiva.
Bjesovi, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Set-lista je obuhvatila ceo raspon karijere Bjesova – od pesama s početka devedesetih, poput “Kiše” i “Imena”, do novijih numera, među kojima se posebno izdvojila “Povratak”, kao nagoveštaj da bi novi album mogao biti na vidiku.
U pauzama između pesama, publika je više puta sama pevala “Čak i da mogu”, pesmu koja je na set-listi bila planirana kasnije. Bend ju je vešto odlagao, gradeći tenziju koja je, pokazalo se, dodatno podigla energiju večeri.
Bjesovi, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Bjesovi, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Bjesovi, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Bjesovi, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Bjesovi, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Bjesovi, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Bjesovi, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Bjesovi, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Tokom koncerta, kroz pesme “Vreme je”, “Probudi me”, “Divna je noć” i “Sve će se doznati”, publika i bend prolazili su kroz emotivni tobogan – od mračne introspekcije do eksplozivnog oslobađanja.
– Ovo je trebalo da bude poslednja pesma, ali ćemo, zbog atmosfere, da odsviramo još dve. Dve dosadne pesme za kraj – našalio se Marinko nakon numere “Bolje ti”, sa istoimenog albuma iz 2009. godine.
Bjesovi, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Ipak, ni nakon dodatne dve pesme – među kojima je bila i nova “Gde je čovek” – publika nije bila spremna da se oprosti od benda. Povici i skandiranja vratili su Bjesove na binu, a dvoranom su odjeknuli teški rifovi “Ne budi me (ubi me)” i snažna “Izdaja”.
Bjesovi, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Konačno, na uporno insistiranje publike, bend je izveo i “Čak i da mogu”. U trenutku kada su se začuli njeni prv itonovi, sala je eksplodirala od energije – svako u publici pronašao je deo sebe u toj mračnoj, iskrenoj ispovesti.
Emocija koja prati koncerte Bjesova teško je opisiva. Njihova energija nije samo glasna – ona je istinita, katartična i duboko ljudska. Upravo zbog toga, svaki njihov nastup ostavlja trag koji traje mnogo duže od poslednjeg tona.
Bjesovi, Dom omladine Beograda/ Photo: Bojan Nikolić
Blejn L. Rajninger, osnivač grupe Tuxedomoon, nastupio je u Vladičanskom dvoru u Pakracu na poziv vladike Jovana.
Koncert je obuhvatao numere iz njegove solo karijere i najveće hitove grupe Tuxedomoon.
Jedan od osnivača legendarne američke post-pank grupe Tuxedomoon nastupio je u Vladičanskom dvoru eparhije Pakračko-slavonske u Pakracu, na poziv vladike Jovana, inače velikog poznavatelja i poštovalaca muzike i popularne kulture.
Bila je to prilika da poštovaoci ovog čuvenog benda u nesvakidašnjem koncertnom prostoru uživaju u numerama iz njegove bogate solo karijere kao i najveće hitove Tuxedomoona, koje je izvodio u drugom delu programa. Ovaj 72-godišnji muzičar nastupio je uz pratnju mladog gitariste Georgia Valentina.
Ulaz na koncert je bio besplatan, a ovom događaju su prisustvovala brojna značajna imena sa muzičke i kulturne scene iz čitavog regiona.
Inače, koncert dogodio se kao rezultat dugogodišnjeg poznanstva između vladike Jovana, koncertnog promotera i muzičkog kritičara Dragana Ambrozića iz Beograda, kao i samog Reiningera.
– Pijatelj sam sa Draganom, imamo zajedničku prošlost sa Tuxedomoon. Bukirao nas je 2000, bio je to jedan od prvih nastupa nakon rata i bila je to velika stvar. Postali smo prijatelji i kasnije smo nekoliko puta nastupali u Beogradu. On nas je doveo ovde, a vladika je takođe Tuxidomoon fan. Dakle, bilo je interesantno – izjavio je nakon koncerta Blejn L. Rajninger, za VIDA art.
Dragan Ambrozić je naveo da “gospodina Ćulibrka poznaje još iz nekih alternativnih rok dana iz osamdesetih i devedesetih godina”.
– Bili smo nekada i saradnici u muzičkom magazinu Ritam, a naše prijateljstvo traje još duže – prisetio se Ambrozić.
– Ja u šali da kažem da je ovaj koncert povodom 40 godina od kada sam prvi put gledao Tuxedomoon, 1985. u Beču, kada su oni bili na promotivoj turneji za svoje remek-delo album “Holy Wars” – izjavio je vladika Jovan (svetovno Neven Ćulibrk) za VIDA art.
Da podsetimo, drugi osnivač Tuxedomoona, Stiven Braun, zahvaljujući vladiki Jovanu već je nastupio u Pakracu pre tri godine i kako je najavljeno uskoro dolazi opet, početkom sledeće godine, a kako sam vladika najavljuje, ovakvih će događaja u Vladičinom dvoru u Pakracu biti sve više.
– To očogledno prelazi u jedno prijateljstvo, a čovek može samo da bude sretan u životu, kada je prijatelj sa ljudima koji su stvorili najlepšu muziku druge polovine 20. veka – zaključio je vladika Jovan.
Velikan američke avangarde, trubač i kompozitor, Vadada Lio Smit nastupiće premijerno na 41. Beogradskom džez festivalu u duo projektu sa virtuoznom švajcarskom pijanistkinjom Silvi Kurvoazje.
Koncert, koji će biti održan 24. oktobra od 21:00 čas u Velikoj sali Doma omladine, biće ne samo prvo gostovanje ovog čuvenog vizionara savremene muzike pred našom publikom, već i poslednja prilika da ga u Beogradu čujemo uživo, budući da se radi o njegovoj oproštajnoj evropskoj turneji.
Saradnju Vadade Lio Smita i Silvi Kurvoazje karakteriše veličanstvena poetska vatra: stalna ukrštanja melodičnih segmenata i ezoteričnih zvučnih pasaža, elegične muzike na pragu čujnosti i uznemirujućih krešenda, mira i haosa. Početkom oktobra ove godine dvoje umetnika je konačno objavilo i jedan zajednički album, “Angel Falls“ (Intakt Rekords).
Vadada Lio Smit i Silvi Kurvoazje, plakat/ Photo: Promo (BJF)
Trubač, multiinstrumentalista i kompozitor Vadada Lio Smit rođen je u Lilendu (Misisipi) 1941. godine. Prvu kompoziciju napisao je sa dvanaest godina i ubrzo počeo da svira sa lokalnim Delta bluz sastavima.
Školovao se najpre na akademiji Šervud u Čikagu (kompozicija, truba, klavir, istorija), a potom na Univerzitetu Veslijan (etnomuzikologija: muzika Indonezije, Indije, Afrike i Japana). Počasno zvanje doktora dodelio mu je Kalifornijski univerzitet umetnosti 2016. godine.
Godine 2013. Vadada Lio Smit se našao među finalistima izbora za Pulicerovu nagradu za muziku, za četvorostruki album „Ten Freedom Summers“, kolekciju kompozicija inspirisanih pokretom za ljudska prava. Iste godine bio je najbolji kompozitor u anketi kritičara magazina DownBeat.
Među priznanjima u džez zajednici posebno se izdvaja 2017, kada je zahvaljujući albumu “America’s National Parks“, sa šest kompozicija nadahnutih nacionalnim parkovima SAD, osvojio trostruku krunu u glasanju kritičara magazina DownBeat – za najboljeg izvođača (apsolutna kategorija), trubača i album. Iste godine za najboljeg muzičara ga je proglasilo i Udruženje džez novinara (Jazz Journalists Association), od koga je dobijao i nagrade za najboljeg trubača i kompozitora. Konačno, Vadada Lio Smit je ovogodišnji drugoplasirani trubač u anketama kritičara magazina DownBeat.
Vadada Lio Smit i Silvi Kurvoazje/ Photo: Ogata
Pijanistkinja i kompozitorka Silvi Kurvoazje (Sylvie Courvoisier) rođena je u Lozani (Švajcarska) 1968. godine.
Školovala se na klasičnom konzervatorijumu, stekavši izuzetnu tehniku koja joj je omogućila da se upusti u izazove iz domena džeza, improvizovane i klasične muzike. Od 1998. živi u SAD, postajući istaknuta članica savremene njujorške scene.
Dvojaka interesovanja balansirana su u njenoj karijeri: klasična muzika njenih evropskih korena i avangardna stremljenja umetnika iz njenog neposrednog njujorškog okruženja.
Među aktuelnim projektima vodi sekstet Chimaera, kvartet Amalthea, trio sa Dru Grisom i Kenijem Volesenom, trio sa Nedom Rotenbergom i Našitom Vejtsom, nastupa u duu sa Vadada Lio Smitom, Meri Halvorson, Patrišom Brenan i Korijem Smitom, a održava i solo resitale. Na Beogradskom džez festivalu prethodno je nastupala 2014. godine, kada je predstavila kvartet sa Markom Feldmanom, Skotom Kulijem i Bilijem Mincom.
Dobitnica je nagrade nemačke džez kritike za najboljeg inostranog pijanistu 2022. i švajcarskog Gran prija za muziku 2025, kao i ovogodišnji laureat The American Academy of Arts and Letters Music Award.
Silvi Kurvoazje je dosad sarađivala na brojnim projektima Vadade Lia Smita, dok je Smit ostvario upećatljivo učešće na njenom nedavnom objavljenom atmosferičnom albumu “Chimaera“.
On, duhovni arhitekta savremene improvizacije, čija dela postižu retku emocionalnu dubinu, i ona, pijanistkinja čija ritmička sloboda i istančani senzibilitet očaravaju – zajedno stvaraju muziku koja postaje duboko lično putovanje kroz unutrašnje svetove.
Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima ionlajn.
Manje od mesec dana posle lansiranja, OpenAI alat Sora 2 već izaziva ozbiljne kontroverze. Najnoviji model za generisanje video-sadržaja pomoću veštačke inteligencije našao se u centru problema zbog svojih hiperrealističnih prikaza zaštićenih likova i stvarnih javnih ličnosti.
U petak, 17. oktobra, OpenAI je zajedno s naslednicima Martina Lutera Kinga mlađeg objavio da je “privremeno obustavio” generisanje Kingovog lika, nakon što su korisnici počeli da prave uvredljive prikaze ovog borca za ljudska prava.
Kompanija je saopštila i da će pojačati zaštitne mere kada je reč o prikazivanju istorijskih ličnosti.
OpenAI je u saopštenju naveo da i dalje veruje kako postoje snažni interesi slobode izražavanja kada se radi o prikazivanju istorijskih figura. Istovremeno su dodali da predstavnici ili naslednici poznatih ličnosti mogu zatražiti da se njihov lik više ne koristi u Sora prikazima.
Međutim, kako su ranije upozoravali pravnici, taj sistem “opt-outa”, odnosno isključivanja na zahtev, u praksi ne funkcioniše tako. Ideja da svaka javna ličnost pojedinačno mora da obavesti OpenAI da ne želi da se koristi njen lik jednostavno je apsurdna. Čak i ako podnesu zahtev, to ne znači da OpenAI već nije trenirao Soru na osnovu njihovog lika. U stvarnosti to znači samo da se teoretski više neće moći generisati novi sadržaji sa njima.
Kako bi se ovaj problem što efikasnije rešio, zaštitnici javnih ličnosti i protivnici ove AI prakse u pomoć su pozvali – veštačku inteligenciju. Primera radi, agencija za upravljanje pravima CMG Worldwide sklopila je partnerstvo s AI kompanijom Loti AI, koja pomoću algoritama pretražuje internet u potrazi za neovlašćenim sadržajima i automatski ih uklanja.
Kompanija sarađuje i s poznatim ličnostima i sa običnim građanima, tvrdeći da je u 95% slučajeva uspešna u pronalaženju i uklanjanju AI-generisanih videa, slika i audio zapisa u roku od 24 časa.
Direktor kompanije Loti AI, Luk Arigoni, rekao je za IndieWire da je svestan ironije u činjenici da koriste AI kako bi se borili protiv AI-ja. Prema njegovim rečima, iako druge kompanije koje se bave otkrivanjem deepfake sadržaja imaju sve više poteškoća zbog sve realističnijih Sora videa, alati koje koristi Loti AI uspevaju da ih detektuju i prate i najnovije formate.
– Teško je igrati beskrajnu igru ‘pogodi i izbriši’ na nivou na kojem Sora stvara problem, osim ako ne izgradiš sistem koji automatizuje ceo proces otkrivanja i uklanjanja – kao što smo mi uradili – objasnio je Arigoni.
– Shvatili smo da svet ide u tom pravcu i zato smo još pre godinu dana počeli da razvijamo alate koji bi olakšali ovaj trenutak za javne ličnosti, naslednike i vlasnike autorskih prava. Ono što radimo je praktično – lako pronađemo sadržaj i lako ga uklonimo.
Arigoni je dodao da Holivud sve više traži zaštitu od AI zloupotreba, te da je već u kontaktu s velikim agencijama i nosiocima prava. Iako je, kako kaže, oprezno optimističan u vezi sa saradnjom s tehnološkim gigantima poput OpenAI-ja i Gugla, smatra da OpenAI mora hitno da preispita svoju “opt-out” strategiju ako želi da ostane u igri.
Postoji razlog zašto neki od najglasnijih i najiskrenijih ljudi u muzici dolaze upravo iz sveta roka – možda zato što je to najkonkurentniji teren koji postoji. A mnogi od njih, poput Trenta Reznora, u taj svet su ušli jednostavno zato što su želeli da pobegnu od stvarnosti.
Reznor je taj osećaj osetio još kao trinaestogodišnjak. Poput mnogih koji će kasnije postati revolucionari, pronašao je inspiraciju i smisao u bendovima kao što je Kiss, u nečemu što je prevazilazilo ispraznost svakodnevnog života.
– Bilo je uzbudljivo, bilo je tabu, delovalo je većim od života – rekao je kasnije, prisećajući se trenutka kada je prvi put čuo njihovu muziku i pomislio: – Nisam znao da to možeš da uradiš.
Poput mnogih svojih vršnjaka, Reznor je pronašao savršeno utočište u Kissu. Njihova teatralnost postala je kanal za teme koje su tada bile previše rizične da bi se istraživale u muzici, upravo one koje će kasnije oblikovati poetiku Nine Inch Nailsa.
Ali kako se sve više približavao svojim idolima, razvio je i dubok prezir prema onima koji su, po njegovom mišljenju, pogrešno razumeli suštinu umetnosti.
Reznorove oštre izjave, međutim, gotovo uvek imaju smisla. Jer, više nego većina drugih u rokenrolu, on veruje u istinsku vrednost umetnosti i dostojanstvo umetnika koji u nju ulaže sve. Po njegovom mišljenju, previše je onih koji objavljuju materijal koji ne zaslužuje popularnost, i previše bendova čija muzika uopšte ne bi smela da se smatra umetnošću, poput Limp Bizkita.
Reznor je jednom rekao da taj bend “oličava sve što je loše u savremenoj muzici”, ističući razliku između ljudi koji samo žele da se zabavljaju i onih koji se pretvaraju da su umetnici, a čija muzika zapravo “sisa”.
Oštra kritika, ali ona koja samo pokazuje koliko visoko Reznor ceni istinsku umetničku briljantnost i koliko ga nerviraju oni koji je sputavaju. Iz sličnih razloga, jednom je nazvao bend Creed “ekstremna osrednjost”.
Njegovi komentari proistekli su iz osvrta na moderni pop i način na koji on “uslovljava ljude da misle da je to najbolje što mogu da dobiju”.
– Ne kažem da ne volim dobru pop pesmu, nešto poput onoga što rade Incubus, iako neću otrčati da kupim njihov album – rekao je Reznor za Kerrang. – Ali sedim zapanjen ispred televizora i gledam šta se danas pušta. Ljudi su naučeni da misle da je to dovoljno i tako bendovi ekstremne osrednjosti dolaze do vrha. Ljudi jednostavno ne znaju da postoji nešto bolje.
Kada su ga pitali da li pod tim misli na bendove kao što je Creed, Reznor je odgovorio:
– O, bože, da, tačno njih. Ali zapravo se ne vređam zbog njih, jer mi ne radimo istu stvar. To je gotovo kao da nismo ista vrsta. Ne želim da se borim protiv njih, ali ne želim ni da ih slušam.
Danas većina ljudi gleda na Creed kao na “Marmite bend” – ili ih voliš, ili ih ne podnosiš. Mnogi gaje nostalgičnu naklonost prema njihovoj muzici, i realno, mnogo toga i dalje zvuči pristojno. I to je, u neku ruku, njihova lepota — poznato, sigurno, pouzdano, svaki put kada se vratiš toj muzici.
Ali za Trenta Reznora, upravo su te osobine ono što čini “ekstremnu osrednjost” i ono što ljude sprečava da otkriju umetnost s više dubine i istinske emocije.
Elektro pop duo Francis KA vam predstavio je video singl “Plavo“, koji je, kako bend ističe, do sada najintimnije delo njihovog stvaralaštva.
Prvom polovinom pesme i tvinpiksovskim instrumentalom bend vas vuče za ruku i vodi u šetnju kroz šumu milion tonova, dok poprilično svedenim tekstom daje naznake šta na vas na kraju tog puta čeka.
Uz poziv da se ne bojite i suočite se sa onim što vas na kraju čeka, Francis KA u ostatku pesme zajedno sa vama uranja u more distorzije i reverba u kom se oslobađa sve što se do tada nakupilo i prepušta vas “plavom“ u potpunosti.
Kada se na kraju zatvori krug i čuje stih jutro je, trgnućete se, probuditi i shvatiti da pesma traje samo četiri i po minuta, ali vas osećaj utehe neće pustiti mnogo duže.
Photo: Tamara Jeličić i Miloš Mihajlović
– Pesma “Plavo” je još jedna potraga za nežnošću i pejzaž novootkrivenih osećanja. Omiljena je pesma celog benda. Promene atmosfere, od melanholije do svojevrsne teatralnosti predstavlja pravo uživanje za lajv izvođenje. Spot je kolaž i improvizacija raznih videa koje smo snimili kroz zadnjih par godina, kao i istraživanje mogućnosti jeftinog green screena sa Temua – kazali su članovi benda.
Francis KA čine Tamara Jeličić i Miloš Mihajlović koji su napisali muziku za pesmu, režirali spot i u njemu glumili, takođe za tekst je zaslužna Tamara, a za aranžman Miloš. Pomoć su imali na basu koji je odsvirao Petar Blagojević. Za mix i master se pobrinuo Alexander Vujić Ohlsen, dok mu je Miloš pomogao u produkciji.
Pesmu možete da poslušate na svim striming platformama i spot pogledati na jutjub kanalu benda.
Muzičarka i autorka Macha Ravel dobitnica je ovogodišnje nagrade SoAlive Music Video Award, koju dodeljuje međunarodna platforma SoAlive Music Conference & Festival sa sedištem u Sofiji.
U konkurenciji deset nominovanih spotova iz čitave jugoistočne Evrope, njen vizuelno i konceptualno snažan video za pesmu “Lutkica” osvojio je prvo mesto, potvrdivši da hrvatska alt-pop scena ima istaknuto mesto na evropskoj mapi savremene muzike.
SoAlive Music Conference & Festival jedno je od najvažnijih regionalnih okupljanja muzičke industrije, koje povezuje autore, producente i profesionalce iz zemalja jugoistočne Evrope. Izbor za SoAlive Music Video Award posebno je značajan jer ova nagrada ne donosi samo prestiž, već i konkretnu podršku umetniku – investiciju u novi vizuelni projekat, odnosno mogućnost realizacije sledećeg spota u profesionalnim produkcijskim uslovima.
Macha Ravel/Photo: Alexander Baptiste Keiser
Svečana dodela održana je u petak, 17. oktobra, u Sofiji, u okviru pomenute konferencije i festivala.
Pesma “Lutkica”, objavljena u junu ove godine u izdanju Menarta, postala je viralni alt-pop hit koji je pokrenuo lavinu reinterpretacija na TikToku – sa više od 10.000 korisničkih videa i hiljadama deljenja širom regiona i Evrope. Hipnotična, dvojezična (hrvatsko-francuska) pesma i prateći kinematografski spot u režiji Mare Prpić (1.618 Films) donose snažnu autorsku i vizuelnu viziju koja je očigledno prepoznata i izvan granica Hrvatske.
Sarajevo će 13. i 14. februara 2026. godine ponovo postati središte metal scene regiona. Jer, u Domu mladih zakazano je treće izdanje Eternal Flame Metal Festivala.
Festival koji je u kratkom vremenu izgradio prepoznatljiv identitet, nastavlja svoj rast – ove godine biće veći, glasniji i produkcijski jači nego ikad pre.
Od svog osnivanja, Eternal Flame Fest spaja duh Sarajeva i energiju metala, stvarajući jedinstvenu vezu između kulturne baštine i savremenog izraza. Dvodnevni program donosi 10 bendova iz zemlje i inostranstva, koji pokrivaju gotovo sve podžanrove metala – od industrial deatha i black metala do klasičnog heavy zvuka.
Headlineri:
Brainstorm – Nemački power metal majstori, aktivni od 1989. godine, poznati su po svom mračnom i teškom zvuku koji kombinuje heavy, thrash i speed metal s melodičnim refrenima i snažnim vokalom Andyja B. Francka. Njihov nastup obećava čisti, beskompromisni metal koji će protresti temelje Doma mladih.
Blejz Bejli (Blaze Bayley) – Legendarni bivši glas Iron Maidena i ikona heavy metala. Njegova karijera simbolizuje strast, izdržljivost i nepokolebljivu veru u muziku. Ove godine, Blaze dolazi u Sarajevo da donese sirove emocije, bezvremenske himne i duh pravog heavy metala.
Ostali izvođači:
Mastic Scum (Austrija) – Jedan od najpoznatijih i najžešćih metal bendova iz Austrije. Od sredine 90-ih razaraju scenu brutalnim, tehnički preciznim death/grind zvukom koji melje bez predaha. Njihov nastup na Eternal Flame Festu biće zvučni napad koji se ne zaboravlja – čista, nemilosrdna esencija industrijskog metala.
Thy Legion (Malta) – Mračni veterani death/black metala sa više od dve decenije postojanja i četiri albuma. Njihov posljednji rad “Grand Cosmic Funeral” oduševio je kritiku i publiku. Na festival donose obred za najcrnje duše – u maniru Belphegora, s demonskim melodijama i suludo brzim blastbeatovima.
Kryn (Hrvatska) – Jedan od najvećih metal bendova regiona vraća se u Sarajevo nakon 12 godina! Njihov prepoznatljivi zvuk spaja masivne rifove, mračne atmosfere i moćne vokale koji balansiraju između kontrole i čiste agresije. Kryn je sinonim za autentičnost, a svaki njihov nastup pretvara se u eksploziju energije.
Deadspawned (Srbija) – Death metal bend iz Beograda formiran 2022. godine, sastavljen od bivših i sadašnjih članova kultnih imena poput Sacramental Blood, Amon Din, Scaffold i drugih. U Sarajevo dolaze prvi put, s brutalnim setom koji obećava da će “razvaliti” Dom mladih do temelja.
Power Surge (International) – Novi internacionalni heavy metal projekt koji predvodi gitarista Srđan, rođen u Sarajevu, uz hrvatskog pevača Roka. Njihov debi album “Shadows Warning” iz 2025. dobio je sjajne recenzije u časopisima Deaf Forever, Rock Hard i Rocks. Bend donosi tehničke rifove, progresivne zaokrete i snažan, old school metal zvuk.
Klapan (Banja Luka) – Formirani 2019. godine, Klapan kombinuje thrash, groove i metalcore u jedinstveni zid zvuka. Nakon EP-a Pandemonium, postali su sinonim za energične nastupe bez predaha, a na Eternal Flameu donose pravu dozu haosa.
Semetra (Sarajevo) – Alt metal bend osnovan 2020. godine, poznat po žanrovskom spoju punka, stonera, thrasha i simfonijskog metala. Njihov debitantski album “Gods on Earth” donosi moćan i svjež zvuk koji ruši granice između stilova.
Ludilo (Tuzla) – Old school thrashcore veterani osnovani davne 1989. godine. Njihov demo “Čoban tjera monstrume” ima kultni status na Balkanu, a povratak na scenu donosi dozu nostalgije i pravu školu starog thrasha.
Early bird dvodnevne ulaznice po cijeni od 60 KM (30 €) dostupne su od 1. novembra putem Kupikartu.ba i u Sarajevo Disk Music Shopu (Radićeva 2, bivši Marki). Akcija traje mesec dana, do 1. decembra. Nakon toga, cene rastu na 70 KM (35 €) za dvodnevnu, odnosno 40 KM (20 €) za jednodnevnu ulaznicu. Na dan festivala cene su dvodnevna 80 KM (40 €) i 50 KM (25 €) jednodnevna karta.
Više od muzike
Pored nastupa, festival donosi i bogat prateći sadržaj:
Merchandise štandoves ekskluzivnim izdanjima, majicama i kolekcionarskim predmetima.
Afterparty događajena više lokacija širom Sarajeva.
Eternal Flame Metal Festival nije samo koncert – to je zajedništvo, iskustvo i tradicija koja jača muzičku i kulturnu scenu Sarajeva. Ostavite krv i znoj 13. i 14. februara u Domu mladih i budite deo metal spektakla koji će ostaviti neizbrisiv trag.
