“Noć za starog Buka”, veče posvećeno američkom pesniku, pripovedaču i romanopiscu Čarlsu Bukovskom, jednom od najuticajnijih pisaca bitničke generacije, biće održano u utorak, 23.maja od 20:30 časova u Galeriji Polet.
Izbor iz njegovih kolekcija poezije i proze, u Poletu će čitati beogradski filmski i pozorišni glumci, a obuhvatiće delove iz njegovih romana “Bludni sin”, “Zabeleške starog pokvarenjaka” i “Faktotum”, iz zbirke kratke proze “Fotografije iz pakla”, ali i poeziju iz zbirki Pesme 1-4.
Photo: Facebook @ByBukowski
Veče za “umetnika sa dna” upotpuniće magija legendarnog Toma Vejtsa kroz muzički performans Nenada Vasića, frontmena grupe Rain Dogs.
Mesec dana posle singla “Smell The Roses”, Rodžer Voters kreativna snaga i autorska sila nekadašnjih Pink Floyd, objavio je još jedan kojim najavljuje predstojeći album “Is This The Life We Really Want?”.
Novi singl nosi naziv “The Last Refugee”, a prateći videospot režirao je Šon Evans.
Rodžer Voters/ Photo: Sony Music/Menart Srbija
Kako je planirano, album “Is This The Life We Really Want?” pojaviće se na tržištu 2. juna u izdanju Columbia Recordsa.
Paralelno sa izlaskom albuma, Voters kreće na turneju po Severnoj Americi koja startuje u Kanzas Sitiju 26. maja, dok je finalni koncert zakazan za 28. oktobar u Vankuveru.
Treći Festival šonjavka, nastao je po popularnom serijalu knjiga “Dnevnik šonjavka” (Dereta) održaće se 28. maja od 11-12 časova i od 13- 14 časova u Marsh Open Space (Cetinjska 15)
Sa decom će se družiti animatori, a očekuju ih zabava, kvizovi, asocijacije, crtanje, pokloni i još mnogo toga.
Photo: Promo
“Dnevnik šonjavka” nije klasičan strip, ali ni knjiga, već nešto između, tačno po meri današnjeg deteta. Brz, dinamičan i duhovit, sadrži puno ilustracija i gegova, a savremeni, inteligentni humor, naročito je privlačan deci u ranom pubertetu.
Junak ovog serijala je dečak Greg Hefli, koji na svom putu odrastanja nailazi na mnogobrojne prepreke. On nije savršen već običan dečak, sa uobičajenim problemima, a zbog načina na koji opisuje svoje dogodovštine, knjiga je podjednako zabavna i odraslima.
Gregove avanture pomogle su milionima dece da se identifikuju s njim i shvate da je svako poseban na svoj način.
Photo: Facebook/ Dnevnik šonjavka fan -klub
Vrlo brzo po objavljivanju 2007. godine “Dnevnik šonjavka” postao je najčitanija dečja knjiga u Americi, a već naredne godine štampano je više od 100 000 primeraka samo u SAD.
Serijal “Dnevnik šonjavka” autora Džefa Kinija do sada je objavljen u više od 50 zemalja, a po knjigama su do sada snimljena četiri filma.
Izdavačka kuća Dereta objavila je devet nastavaka “Dnevnika šonjavka”, a u pripremi su i ostali.
Pošto je broj mesta ograničen, svi koji žele da dođu na Festival šonjavka treba da se prijave putem Fejsbuk grupe: Dnevnik šonjavka fan-klub
Svetski poznata kantautorka, Bebel Žilberto, nastupiće 29. juna na letnjoj sceni Bitefartcafea, na Kalemegdanu.
Bebel je zaradila više Gremi nominacija tokom svoje karijere i osvojila slušaoce i pažnju medija.
Priznanje je stekla kreirajući svoj zaštitni znak, bosa novu sa primesama elektronike, osvajajući klubove širom sveta i pozicioniranjući se kao jedna od najprodavanijih brazilskih umetnica. Njeno umeće da zvučno prenese slušaoce u Brazil, tekstovi o ljubavi i osvežavajući bosa nova ritam, savršeno ističu harizmu kojom zrači ova umetnica, a zbog koje su njeni nastupi izuzetno cenjeni.
Bebel Žilberto/Foto@bebelgilbertooficial
Žilberto je rođena u Njujorku, a njeni roditelji su brazilske muzičke ikone Žoao Žilberto i Miuča. Žoao je i tvorac bosa nove kao i jedan od autora pesme “A girl from Ipanema”. Ova pesma je osvojila Gremi nagradu, a izvodile su je neke od najvećih svetskih zvezda, uključujući i Frenka Sinatru.
Takmičenje koje organizuje Sony je međunarodni program otvoren za sve fotografe. Cilj ovog konkursa je da pronađe najbolje fotografije koje su zabeležili lokalni fotografi iz 66 zemalja.
Dakle, ne-profesionaci. Jer bi bilo sasvim bezveze autore ovakvih fotki nazvati amaterima, zar ne?
Pogledajte neke od nagrađenih fotografija iz različitih krajeva sveta.
Iako je tek počela, turneja grupe U2 “Joshua Tree” najprodavanija je ovog leta u Sjedinjenim Državama, objavila je kompanija za prodaju ulaznica StubHub.
Prvi koncert grupe U2 u SAD na slavljeničkoj turneji povodom 30. godišnjice legendarnog albuma “Joshua Tree” održan je 12. maja u kanadskom Vancouveru. Do odlaska u Evropu u julu, irska četvorka ima još 19 zakazanih koncerata u Americi.
U2/Photo: Facebook@U2
Većina ulaznica unapred je rasprodata pa je U2 po prihodu već nadmašio druge zvezde koje ovog leta sviraju u Americi, kao što su Ed Širen i Lejdi Gaga.
Bono i ekipa na turneji sviraju svih 11 pesama s “Joshue” i druge najveće hitove iz karijere.
Bend je sinoć svirao u Los Anđelesu, večeras su u Pasadeni, a već 24. maja u Hjustonu. Prošle sedmice u Sijetlu na sceni im se kao gost pridružio Edi Veder iz Pearl Jama.
Brendon Flauers, The Killers/Photo: YouTube printscreen
Na televiziji, radiju, u kafićima ili klubovima, u poslednjih 13 godina verovatno ste barem jednom na nekom od tih mesta čuli ovu pesmu.
Čak i ako ne znate ko je izvodi, već s prvim taktovima prepoznaće je većina, a reč je o hitu američkog rok benda The Killers – “Mr. Brightside”.
Prvi put je objavljena 2003, zatim opet godinu dana kasnije, kad je završila na 10. mestu britanskih i američkih top lista, i od tada do danas, “odbija” da siđe s njih. A ako vam ovo mesto na listi baš i ne zvuči kao neki uspeh – grešite.
Jer, čak i posle više od decenije, ova pesma i dalje redovno nalazi svoje mesto na britanskim top 100 listama, zahvaljujući promenama koje su uvedene u sistem rangiranja, a odnose se na rezultate sa muzičkih servisa, kao što je Spotify, kao i na fizičku kupovinu.
Sa više od 26 miliona slušanja “Mr. Brightside” ubedljivo je najslušanija pesma 2000-ih. Takođe, posle 166 nedelja provedenih na UK Top 100, postala je jedna od dve najdugovečnije pesme na toj listi. Druga je hit Snow Patrola “Chasing Cars”.
Kontroverzni Prinsov album “Lovesexy”, deseti u karijeri, a prvi No. 1 na UK top listi, na tronu se našao baš na današnji dan, pre 29 godina.
Međutim, kao i sve drugo vezano za nedavno preminulog pevača, ni taj uspeh nije mogao da prođe bez kontroverzi i skandala.
Problem je, naravno, bio omot albuma, sa fotografijom koju je snimio Žan Batist Modino, na kojoj je Prins – nag. Te 1988. To nije moglo da prođe tek tako. Neke prodavnive ploča odbile su da prodaju ovaj albu, dok su ga druge prodavale zapakovanog u crnu, neprovidnu foliju.
Uprkos svemu, album je stigao do mesta No. 1 i trasirao put za stvaranje istinske muzičke legende.
Pored najavljene zajedničke pesme sa Fabiom Lioneom (Rhapsody, Angra),
Alogia će na jesen objaviti i pesmu sa pevačem Mark Boalsom, koji je najpoznatiji po radu sa Ingve Malmstinom, sa kojim je snimio četiri albuma, kao i legendarni “Trilogy”…
Mark Boals/Photo: facebook@Mark Boals
– Marku se veoma dopala čitava ideja i misli da je pesma kao stvorena za njega – kaže za Headliner.rs frontmen Alogije Srđan Branković i dodaje:
– Pesma je inspirisana legendom o mističnoj despotici Jerini Branković. Pesma nosi staro ime grada Smedereva i zove se “Semendria”. Inače, Mark mi je oduvek bio jedan od omiljenih pevača, ne samo zbog rada sa Malmstinom, vec i zbog side-bendova, koji uključuju velike gitariste kao sto su Toni Macapline, Dag Oldrih (Whitesnake) i drugi – kaže Srđan.
Dok se čeka studijska verzija numere o prokletoj Jerini, Alogia ne staje sa koncertima. U junu imaju zakazane koncerte u Austriji (14. jun – Villach, 16. jun Leoben) i Italiji (17. jun – Ruda, 18. jun – Udine), a jedinu svirku u Srbiji imaju u Senti, 24. juna.
Muzika deluje poput magije, može da nas razveseli i natera da plešemo satima, i omogući nam beg iz realnosti. Ali, pored očiglednog problema koji rešava (npr. slomljeno srce), muzika ima i svoje naučno dokazane koristi.
Ovo su samo neki od problema u kojima muzika može pomoći:
Muzika pomaže biljkama
Muzika nam može pomoći da gajimo savršene biljke. Doroti Retalak je potvrdila ovu tezu u svojoj knjizi koju je napisala 1973. godine pod nazivom “Sound of Music and Plants”.
Doroti je puštala rok jednoj grupi biljaka i laganu muziku drugoj, identičnoj grupi. Na kraju studije, biljke koje su slušale laganu muziku bile su ujednačene u veličini, ‘zdravo’ zelene, čak su bile i nagnute prema izvoru muzike. Biljke kojima je puštala rok, izrasle su visoke, ali su bile nestabilne, s izbledelim lišćem, i nagnute u suprotnom smeru od izvora muzike.
Muzika poboljšava stavove i ponašanje tinejdžera
U studiji sprovedenoj 2008. godine, istraživač Tobias Greitemejer je želeo da ispita kako tekstovi pesama utiču na stavove i ponašanje tinejdžera.
Jednoj grupi tinejdžera puštao je pesme sa pozitivnim porukama, poput Majkl Džeksonove “Heal the World.” Druga grupa slušala je pesme sa “neutralnim” porukama. Istraživači su tada “slučajno” srušili posudu sa olovkama. Grupa koja je slušala pozitivne pesme ne samo da je pomogla mnogo brže, već je i pokupila pet puta više olovaka od druge.
Muzika pomaže srcu
Kada kažemo da muzika pomaže srcu, ne mislimo na ljubavne probleme, već na zdravstvene. Muzika može pomoći pacijentima koji se oporavljaju od srčanog udara i operacije srca snižavanjem krvnog pritiska, usporavanjem otkucaja srca i smanjenjem teskobe.
Istraživanja pokazuju da slušanje pesama koje izazivaju osjećaj radosti uzrokuje povećanu cirkulaciju i proširenje krvnih sudova, što pozitivno utiče na vaše srce.
Muzika poboljšava ukus vina
Grupa naučnika tvrdi da određene vrste muzike mogu da “poboljšaju” ukus vina čak do 60 posto.
U studiji, ispitanici su ocenili da je belo vino za 40 posto više osvežavajuće kada su ga pili uz veseliju muziku (slušali su “Just Can’t Get Enough” Nouvelle Vague). Ukus crnog vina se poboljšao za 60 posto dok su slušali “Carmina Burana”.
Muzika “popravlja” mozak
Milioni ljudi dožive neku vrstu oštećenja mozga svake godine, nažalost, ovo može ostaviti posledice kao što su problem sa kretanjem i govorom. Naučnici tvrde, najbolja terapija za lečenje oštećenja na mozgu je upravo – muzika.
Kada hodaju ili plešu uz ritam, ljudi sa neurološkim oštećenjima uzrokovanim moždanim udarom ili Parkinsonovom bolešću mogu da “vrate simetričan korak i osećaj za ravnotežu”. Studija rađena sa autističnom decom koja ne mogu da govore otkrila je da im muzika pomaže da artikulišu reči. Nekoliko dece, koja su učestvovala u studiji, reklo je svoje prve reči u životu upravo uz terapiju muzikom.
