Beogradski eklektični sastav Organizam predstavio je pesmu “Putnik” sa debi albuma “Intergalaktički cirkus”.
– Nastavljamo intergalaktičko putovanje zajedno i spremamo vam još dosta novih pesama i nastupa u 2018. – poručili su članovi benda.
Pesma je snimljena u studijima ATTIC i Destilerija, a za mix i mastering bio je zadužen Petar Rudić.
Organizam je autorski bend iz Beograda, koji neguje eklektični pristup muzici kombinujući više tradicionalnih pravaca sa elektronikom.
Članovi benda su Ivan Bošković (vokal, gitara), Bogdan Obradović (matrice, semplovi, frula, back vokal), Igor Šćepanović (bas) i Radosav Tijosavljević (bubnjevi).
Liam Galager priznao je da ume da odsvira na gitari “Wonderwall”, najveći hit svog bivšeg benda Oasis.
Iako za pesmu sa njihovog drugog albuma “(What’s the Story) Morning Glory?” kaže da je “velika pesma za sva vremena i ceo svet”, bivši frontmen Oasisa priztnaje da nikad nije naučio da je svira, za razliku od svog sina Džina.
– Čoveče, to je zeznuto, prosto je, a ja to ne znam da odsviram na gitari – rekao je Liam za The Herald Sun i dodao:
– Moj klinac to može, ali ne i ja. On je šesti razred, ali već očajn čki želi da okupi svoj bend. Nisam ga čuo kako peva, ali vidim da je odlučan u tome. On je dobar mali gitarista. Bolji od mene – priznao je Liam.
Liam, inače, smatra da čuvena pesma nije snimljena na najbolji način.
– Nju treba svirati samo sa čelom i akustičnom gitarom. Tako je od početka trebalo da bude – kaže on.
Među tinejdžerima vlada uverenje da je škotsku kompoziciju “Auld Lang Syne”, koja se tradicionalno izvodi u novogodišnjih noći i za koju je tekst napisao škotski pesnik Robert Berns u 18. veku, zapravo delo američke pevačice Maraje Keri, rezultat je nedavno sprovedenog istraživanja u Edinburgu.
Skoro polovina ispitanika starosti od 18 do 24 godine priznala je da ne zna ni reč pesme, a oko 56 odsto tinejdžera reklo je da nema pojma ko je autor kompozicije za koju nisu znali ni tačan naziv.
Reči pesme “Auld Lang Syne” (Minula vremena ili Pesma rastanka, sl. prevod) 1788. je napisao pionir romantizma Robert Berns koji je pisao na škotskom dijalektu i do savršenstva doveo tradiciju škotske narodne poezije. Nije poznato ko je autor muzike.
Maraja Keri je jedan od brojnih izvođača ove popularne pesme koja se u anglofonim zemljama obično sluša na početku godine, kada sat otkuca ponoć.
Povodom jubileja – 20 godina od prvog obljavljivanja, Bjesovi će u zemunskom klubu Fest 13. januara 2018. godine promovisati remasterizovano izdanje albuma “Sve što vidim i sve što znam”.
Ovo će biti jedinstvena prilika da fanovi čuju sve pesme sa ovog antologijskog albuma objavljenog za muzičku kuću Metropolis Music 1997. godine.
– Sviraćemo sve pesme sa ovog albuma – kaže Marinko i dodaje: – Retko kad smo na koncertima svirali taj album ali ćemo za ovu prilku odsvirati sve od prve do poslednje pesme. Fest je definitivno jedan od najboljih klubova regiona. Klub koji ima dobar zvuk, dobru publiku, dobru atmosferu.
Početkom 2018. godine remasterizovano izdanje albuma “Sve što vidim i sve što znam” će biti objavljeno i na vinilu, a na njemu će se naći osam pesama: 1. Verujem 2. Probudi me 3. Kad mi stane dah 4. Sve što vidim i sve što znam 5. Dar 6. Raduj se 7. Sve će se doznati 8. Moj izbor
Koncert Bjesova počinje u 22:30 časova, a ulaznice po pretprodajnoj ceni od 600 dinara možete kupiti u klubu Fest i Felix Shopu. Cena ulaznice na dan svirke iznosiće 800 dinara.
Početkom decembra, dečiji hor Čuperak i Vladimir Radusinović Radule iz benda Atheist Rap počeli su zajednički rad u studiju na novoj verziji pesme “Wartburg Limuzina”.
Radule u pesmi svira gitaru (i recituje u uvodnom delu), a zajedno sa Svetlanom Milić, koja vodi Hor Čuperak, uradio je i novi aranžman za legendarnu pesmu Atheist Rapa.
– Prezadovoljan sam celokupnom saradnjom sa horom Čuperak, od početnog kontakta, prvog snimka probe hora, samog snimanja do finalnog miksa. Takođe smo počastvovani izborom pesme i načinom na koji je obrađena – to jeste dečiji hor, ali je pristup svemu istovremeno i ozbiljan i zabavan. Moja uloga je bila da postavim gitarsku podlogu na kojoj će hor doći do izražaja i to je to, ostatak posla je bio u produkciji studija i hora Čuperak – rekao je Radule.
Dodao je i da su klinci iz hora vredni, talentovani i dobro usmereni što se tiče muzičkih vrednosti koje gaje.
– Ovom prilikom bih još jednom pozdravio i zahvalio se svima na saradnji. Želim im puno zabave u daljem radu, u čiji kvalitet ne sumnjam – poručio je frontmen Atheist Rapa.
Snimak je nastao u studiju Čuperak u Kikindi, a sve je snimio Arpad Balaž.
Autorka ilustracije koja prati pesmu je Nina Milenović Jovanović, a projekat su u drugoj fazi podržali Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Kulturni centar Pančeva, Hor Čuperak i Digimedia PR.
Iako je film već snimljen i trenutno je u fazi obrade, ceo projekt je stavljen na čekanje zbog protesta članova porodica poginulih u terorističkom napadu u Parizu 2015. godine.
Photo: Facebook @eaglesofdeathmetal
Film se zove “Ce Soir-Là” (That Night) i govori o terorističkom napadu u kome je 13. novembra 2015. godine 89 ljudi ubijeno na koncertu benda Eagles of Death Metal u dvorani Bataklan.
Više od 42 500 ljudi potpisalo je peticiju na Change.org koju je pokrenula Kler Peltir, čiji je suprug ubijen na ulazu u dvoranu.
– I dve godine posle napada, naše rane su i dalje žive, naša tuga je nemerljiva, naši životi su povređeni – rekla je Kler kritikujući temu filma koja prati dvoje ljudi koji su se sakrivali od pucnjave i iz čijeg se odnosa tokom te noći rodila ljubav.
Ona je tražila od televizije France 2 i predsednika France Télévisions da otkaže ceo projekt.
France 2 je izjavila da sporni film još nisu pogledali članovi uprave ove TV kuće pa su odlučili da odlože emitovanje dok se produkcija ne posavetuje sa porodicama žrtava koje su ključne u odobrenju kako projekta tako i finalnog filma.
Sa druge strane, HBO je početkom godine prikazao dokumentarni film “Eagles Of Death Metal: Nos Amis” koji je režirao sin Toma Henksa, Kolin Henks, priču o međusobnoj povezanosti članova benda kao i o njihovoj posvećenosti fanovima zbog kojih su se u februaru 2016. vratili u Pariz i ponovo održali koncert.
Trka za Oskara uveliko se zahuktava. Neki od najznačajnijih filmskih festivala završeni su nedavno (Venecija, Toronto), pa su kritičari već istakli prve favorite.
1. “The Shape of Water”
Od kada je premijerno prikazan u Veneciji, gde je osvojio i Zlatnog lava, film Giljerma del Tora oduševio je većinu kritičara.
Mračna bajka o ljubavi neme čistačice i vodenog bića sigurno će biti u trci za tehničke kategorije, ali nikoga ne bi iznenadilo ako se umeša i među favorite za film, scenario, režiju i glavnu glumicu (Seli Hokins).
2. “Three Billboards Outside Ebbing, Missouri”
Mračna priča o majci koja traži ubicu svoje ćerke, reditelja i scenariste Martina Mekdone, osvojila je nagradu publike u Torontu i nagradu za scenario u Veneciji.
Kritičari su naročito istakli glumu Franses Mekdormand, miljenicu Akademije.
3. “The commuter”
Biznismen se igrom slučaja upliće u zavere na putu od posla do kuće. Samo treba da odgovori na prosto pitanje – kakav je on čovek?
4. “12 Strong”
Ratna drama, o vojnicima, njihovim životima, prijateljstvu. Priča o “12 jakih”, o prvom timu za Afganistan posle napada na kule bliznakinje u Njujorku, koja može da otvori neke nove teme i vidike.
5. White boy Rick
Dečak se priključuje FBI i postaje mladi agent. Posle nekog vremena provedenog u tajnoj službi, ponesen osećajem moći, počinje da diluje drogu.
Godinama je bio u narko svetu, da bi na kraju završio iza rešetaka, osuđen na doživotnu robiju.
Beogradska rok grupa Autopark ni ove nove godine nije izneverila tradiciju.
Pesnikinja i pevačica Ognjenka Lakićević i njen bend poslednjeg dana 2017. godine obradovali su fanove novim novogodišnjim singlom “Biti srećan pa šta”.
“Ovim zaokružujem i zatvaram ovu godinu, u ovome sumiram emociju ove godine, teške udarce koje sam primila sa manje ili vise dostojanstva (cešće manje), kao i zahvalnost za sve predivne stvari i ljude koje imam u zivotu. Oni znaju ko su”, napisala je Ognjenka u komentaru novogodišnjeg singla na Fejsbuku.
Poslušaje pesmu i pogledajte video-spot “Biti srećan pa šta”.
Pevač benda Iron Maiden, Brus Dikinson, izneo je svoje nimalo optimistično viđenje čovečanstva u 21. veku.
On je, u intervjuu koji je dao za Newsweek, govorio o nekadašnjem nacističkom koncentracionom logoru Aušvic, koji je sa ostalim članovima benda posetio 1984. kada su održali koncert u Vroclavu.
– To je veoma sablasno mesto. Poljak, vodič, koji nam pokazao logor, tamo je svakoga dana. Kako neko to može da podnese? Ja ne bih mogao da izdržim tamo više od par sati. To mesto smrdi na zlo – rekao je Dikinson.
Komentarišući trenutnu situaciju u svetu, pevač je istakao:
– Mislimo da smo svi mi savremena ljudska bića 21. veka, ali smo na samo jedan otkucaj srca daleko od Aušvica. Tu ne mislim samo na Jevreje.
Brus Dikinson/Photo: facebook
– Nešto ekvivalentno tome se svakog dana događa negde u svetu. Taman pomisliš: ‘Kada smo počeli da se razvijamo?’, i onda se neko ludilo desi, kao što je masakr na koncertu u Las Vegasu. To ne natera da se zapitaš: Šta se to dešava sa ljudima? Da li smo svi mi sposobni za takvo nešto?
Brus Dikinson je o Aušvicu pisao i u svojim memoarima pod naslovom “What Does This Button Do?” (Čemu služi ovo dugme), koji su objavljeni u oktobru.
– To je banalnost planske industrijske egzekucije u kontrastu sa vriscima iz gasnih komora, koji su pravo merilo užasa.
– Taj užas je, verujem, skriveni strah da bi smo svi, duboko u sebi, mogli da budemo ista takva čudovišta. Stresem se i na samu pomisao na to… Mnogo sam plakao posle posete Aušvicu – napisao je Dikinson.
Otac pevačice Ejmi Vajnhaus tvrdi da ga duh njegove mezimice proganja. Iako je prošlo šest godina od smrti slavne pevačice, Mič kaže da ga njen duh redovno obilazi.
Ejmin otac je za britanski San rekao da Ejmin duh dolazi da sedi na njegovom krevetu, ali da mu to pruža utehu, jer zna da je njegova ćerka i dalje sa njim.
– Tri godine nakon smrti sam razmišljao kako će doći dan kada će se ona pojavili u nekom obliku, i zaistas, dolazi! Ne fizički, ali duhovno, sve vreme – tvrdi Mič i kaže da Ejmin duh redovno sedi na njegovom krevetu.
– Samo sedi tamo i ja samo gledam u nju i njeno prelepo lice i ona gleda u mene. Tada je pitam da li je u redu jer se unervozim što je vidim – kaže otac slavne pevačice, ali dodaje da ga istovremeno teši što zna da je njegova ćerka i dalje tu.
Mičovim suludim izjavama tu nije bio kraj, pa je istakao i da veruje da Ejmi živi u jednoj crnoj ptici koja dolazi na prozor njegove kuće.
On kaže da je identičnu pticu Ejmi imala istetoviranu na ruci.
– Kada je Ejmi umrla, crna ptica je doletela na prozor kod moje sestre, i to noću, kada su sve ptice u gnezdu – rekao je Mič.
