Nova zbirka poezije Bojana Marjanovića “Između dva rata” unekoliko se tematski naslanja na njegovu prethodnu pesničku knjigu “Politika, pornografija, poezija”, međutim, sa nešto pomerenim i drugačijim fokusom.
– Male ljudske drame uvijek se odvijaju u sobi, u nekom gradu, između dvoje ljudi koji pokušavaju sačuvati svoju ljubav od nezajažljivih, proždrljivih ekrana koji nas usisavaju u nepravdu. O pokušaju da se sačuva čistota ljubavi, da je se oguli od naslaga diktatorskih nakana svakog pojedinca, od sebičnosti, a sve to u svijetu koji se, tako se svakom poštenom biću čini, raspada po šavovima govore pjesme Bojana Marjanovića. Ako ih budete čitali uz neku lijepu glazbu koja nam razotkriva tužnu dušu svijeta u kojem živimo, uvjeren sam da ćete proći kroz melankolično čitateljsko iskustvo koje će vas, barem na trenutak, učiniti boljim ljudima – napisao je Marko Tomaš o novoj pesničkoj knjizi Bojana Marjanovića “Između dva rata” koja će biti predstavljena u holu Doma omladine (pored knjižare Beopolis) 19. oktobra u 19časova.
[accordion title=’O autoru…’]Bojan Marjanović, rođen je u Užicu, 1990.godine. Diplomirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Objavio je knjigu poezije “Politika, pornografija, poezija” 2015. Dobitnik je NIN stipendije za roman u nastajanju za 2015. godinu, kao i nagrade Laza Lazarević za neobjavljenu pripovetku za 2013. godinu.
Živi u Beogradu gde radi kao urednik u magazinu “Liceulice”, zajedno sa Tijanom Spasić uređuje književno-tribinske programe, a novinske tekstove i književnu kritiku objavljuje u medijima širom bivše Jugoslavije.[/accordion]
Na promociji će, pored autora,da govore i Saša Dragojlo (novinar), Stefan Slavković (novinar) i Aleksandra Rašić (izdavačka kuća “Književna radionica Rašić”).
“Max Steel” se prvi put pojavio na malim ekranima kao animirana serija 2013. godine, koja je imala tri sezone i oko 60 epizoda. Režiser Stjuart Hendler okupio je 2015. glumačku ekipu na čelu sa Benom Vincelom, i snimio dugometražni akcioni film čija je američka premijera zakazana za 14. oktobar 2016.
“Max Steel” je priča o tinejdžeru Maksvelu Mekgratu i njegovom drugu, vanzemaljcu Stilu, koji spajanjem svojih specijalno turbo-energičnih moći postaju moćan superheroj Max Steel. Ovaj film nas kroz lik pozitivnog i humanog heroja, podseća na važnost timskog rada, smeha i prijateljstva.
Uz Bena Vincela u filmu se pojavljuju i Endi Garsija, Maria Belo i Ana Viljafanje. “Max Steel” u naše bioskope stiže 27. oktobra.
Jedan od headlinera ovogodišnjeg Šumadija festa u Kragujevcu biće i Igor Garnier.
Muzički producent, DJ, kompozitor i aranžer ima 26 godina, armiju fanova i jedinstvenu životnu i profesionalnu priču. Jer, kako kaže, možda bi sve bilo drugačije da nije bilo njegovog – dede.
Prvi kreativni susret sa muzikom Igor je imao u šestoj godini, kada je počeo da svira klavir u muzičkoj školi. Kao vrlo uspešan pijanista sa nizom međunarodnih nagrada, on je odlučio da dovede svoje muzičko znanje na viši nivo. U muzičkoj školi studirao je muzičku produkciju, teoriju i klavir, što mu je pružilo opšte znanje o muzici. Nakon što je završio srednju muzičku školu, upisao se na Novu Akademiju Umetnosti na Evropskom Univerzitetu – smer Kompjuterska muzika.
– Ljubav prema muzici je ono sto me pokreće i to prenosim na pesme koje radim. Mogao bih da kažem da je moj deda sigurno najzaslužniji za sve. Upisao me je u muzičku skolu i vodio me je na časove klavira od šeste godine. Rano ujutro, uveče, po kiši, snegu. Nije mu bilo teško da mi pomaže tokom čitavog školovanja, jer je i sam izvrstan muzičar. A za pravac sam se opredelio sasvim spontano, samo je došlo, taj zvuk mi se uvukao pod kožu.
[accordion title=’Jedva čekam Šumadija fest’ open=’true’]U noći između petka i subote (14/15. oktobar) nastupićeš na Šumadija festu? Šta publika treba da očekuje? – Kao i uvek, potrudiću se da dam sve od sebe. Sa sobom nosim pozitivnu energiju, mnogo dobre muzike i jedva čekam da stanem na binu. [/accordion]
Važiš za jednog od naših najpopularnijih DJ-eva. Kada si poželeo da baviš elektronskom muzikom? – Prvi put sam se sreo sa elektornskom muzikom u srednjoj školi. Išao sam u srednju muzičku školu – smer muzičke produkcije, i za ispit smo imali zadatak da napravimo neku pesmu. Tada sam napravio svoju prvu numeru u ovom stilu.
Publici si prepoznatljiv po pesmi “Milka Canić”, ta koju si snimio i spot u kojem se gospođa Milka Canić i pojavljuje. Otkud ideja za to? – Mislim da će me ta pesma pratiti uvek. Kada je izašla originalna numera sastava Duck Sauce, meni je glumica iz njihovog spota ličila na našu Milku Canić, i tako sam iz zabave samo za prijatelje i sebe napravio taj remiks. Nisam ni slutio da će postati toliko slušan. Vrlo brzo smo uradili i spot koji je rađen po uzoru na originalni i veoma sam ponosan što se gospođa Milka pojavljuje u njemu.
Tvoj prvi CD “Belgrade People” je naišao na veoma pozitivne reakcije. Koja pesma je po tvom mišljenju obeležila ovaj album? – To je definitivno numera “Biću tu” koju sam uradio u saradnji sa Minjom Samardžić.
Kada bi dobio izvrsnu ponudu za internacionalnu karijeru koja zahteva da odeš iz Srbije, da li bi prihvatio? – Sasvim sigurno. Mislim da svaki muzičar ima želju da svoj rad i znanje nadogradi i proširi na druge prostore.
Otkrij nam najneobičnije mesto na kojem si do sada nastupao? – To je definitivno moj studio, na snimanju spota za pesmu “Tako Dobro Je” koju sam uradio sa Gazda Pajom. Snimanje je trajalo 10 minuta, jer je video snimljen iz jednog kadra, a žurka je trajala oko 4-5 sati.
Pored brojnih gostovanja po klubovima nastupao si i na velikim muzičkim događajima kao što su Foam Fest u Beogradskoj Areni, koncert Fetboj Slima kao i nastup Bob Sinklera. Kakav je osećaj stajati iza mixpulta pred tako velikim brojem ljudi? – Fenomenalan! Pred svaki nastup jedva čekam da izađem pred publiku.
[tabs]
[tab title=”U nekoliko (kreativnih) reči” icon=”iconic-info”]Kako bi opisao sebe u nekoliko reči, na kreativan i neobičan način? – Malo je teško opisivati sebe, ali rekao bih ovako kako drugi kažu – spontan, pomalo blesav, uvek pozitivan, iskren i otvoren.[/tab]
[/tabs]
Nedavno je si objavio drugi CD pod naslovom “Love Is Taking Control”. Isplati li se danas objaviti ceo album? – Kao i inače, stvarao sam pesme i odlučio da napravim selekciju i izdam drugi album. Mislim da se isplati, jer tako nastaje tvoja lična diskografija. Obično svi teže da naprave hit, što kod mene nije slučaj. Pravim muziku onako kako osećam.
Imaš svoj i record label. Tvoja izdavačka kuća nosi specifično ime “Watermelon”. Kako si se odlučio da pokreneš sopstvenu produkciju? – Želeo sam da svu svoju muziku stavim na jedno mesto gde će ljudi moći lako da je pronađu. Budući da mnogo volim lubenice, label sam nazvao Watermelon Recordings. Nisam očekivao da će postati jako praćen kako u našem regionu tako i u inostranstvu.
Snimaš pesme s mladim talentovanim ljudima i time im na neki način pomažeš u karijeri. Koliko je to uticalo na tvoju karijeru i da li si razmišljao o tome da i ti zapevaš? – Na neki način pomažem ja njima, ali i oni meni. Svako je specifican na svoj način, i uvek težim ka tome da pevač ili pevačica sa kojim sarađujem unesu nešto svoje u ceo projekat. Zapevati sigurno neću, više mi leži mix pult i producentska stolica.
U Umetničkom paviljonu “Cvijeta Zuzorić”, 11. oktobra 2016. od 20 časova nastupaju: Aleksandra Bijelić-Aleksijević (vokal) i Ivan Aleksijević (klavir). Dvoje izvrsnih džez interpretatora u intimnoj atmosferi Umetničkog paviljon “Cvijeta Zuzorić” publici će se predstaviti nekim od najlepših i najpopularnijih melodija za ženski vokal i klavir – koje pripadaju žanrovima džez i popularne muzike.
Dama kristalnog, anđeoskog vokala Aleksandra Bijelić Aleksijević klasično muzičko obrazovanje stekla je u Beogradu u Muzičkoj školi “Mokranjac”, na klavirskom odseku, a paralelno je pohađala i odsek za džez pevanje u Muzičkoj školi “Stanković”. Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu na odseku za teoriju i muzičku pedagogiju. Svoju džez karijeru Aleksandra je započela još 2000. godine na beogradsakoj, ali i evropskoj džez sceni. Danas intenzivno sarađuje sa Big Bendom RTS, Beogradskim Diksilend orkestrom i predvodi kvintet Alex & the Fergusons. Kao prateći vokal sarađivala je sa brojnim imenima domaće pop-rok scene. Trenutno radi kao profesor džez pevanja u Muzičkoj školi “Josif Marinković” u Vršcu.
Jedan od najboljih džez i pop pijanista današnjice, Ivan Aleksijević, je posle završene srednje muzičke škole “Stanković”, upisao Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu, ali i započeo karijeru svirajući po džez klubovima i festivalima na domaćoj i inostranoj sceni. Član je Big Benda RTS. Nastupao je sa velikanima džez scene kao što su: Bred Lili, Klark Teri, Beni Golson, Roj Hargruv, Don Menza, Duško Gojković i Stjeplo Gut. Komponuje muziku za film, pozorište i televiziju. Kao kompozitor i aranžer učestvuje u mnogim džez i world music sastavima.
Najnoviji špansko-argentinski hit triler “Pokradi lopova”, nastao pod režiserskom palicom Daniela Kalparsora, a po scenariju dobitnika nagrade Goja – Horhea Gerikaečevarije (za “Ćeliju 211”, a pisao je i scenario za film “Živo meso” Pedra Almodovara iz 1997.).
Grupa lopova, predvođena čuvenim Urugvajcem, planira pljačku banke u Valensiji. Cilj im je da obiju što više sefova i pobegnu kroz iskopan tunel, koji banku povezuje sa napuštenom metro stanicom. Međutim, službenik za odnose sa javnošću predsednika španske vlade otkriva da su lopovi, u stvari, u potrazi za inkriminišućim podacima o bivšem članu kabineta Gonzalu Sorijanu, koji je pao u komu posle saobraćajne nesreće. Pravu istinu o cilju pljačke – sefu broj 314, u kome su sakrivena škakljiva dokumenta, zna samo Urugvajac. Tako je trebalo da ostane, da pljačka nije krenula po zlu. Tunel do metroa, planirana odstupnica pljačkaša, biva poplavljen usled obilnih padavina, zbog čega oni ostaju zarobljeni. Novonastala situacija izazvaće nepoverenje i sukob među članovima bande, što će dati odgovor na suštinsko pitanje: “Ko koga pljačka?”
“Pokradi lopova”stiže u domaće bioskope 13. oktobra 2016. Do sada, film je sa velikim uspehom prikazan u Argentini, Rusiji, Velikoj Britaniji, Urugvaju, Portugalu, Grčkoj i Čileu.
Mladi ženski bend iz Južnog Londona Goat Girl, objavio je dva nova singla: “Scum” i “Country Sleaze” za Rough Trade Records/Beggars. Obe pesme su pune zajedljivih komentara na račun Engleske u kojoj su odrasle.
Goat Girl je poseban bend. U pesmama koriste suptilnost kao glavni sastojak dok istovremeno deluju žestoko i razoružavajuće. Reči znače sve na uprošten, najjednostavniji i neagresivni način.
Battleme je projekat Meta Drenika koji je nastao posle njegovog odlaska iz benda Lions i prvi put se pojavljuje 2009. godine sa pesmom “Burn This Town” u seriji “Sons Of Anarchy”.
Do 2012. bend je objavio istoimeni debitantski album, a Drenik je iduće godine izbacio i EP “Weight On The Brain”. Posle uspešnog albuma “Future Runs Magnetic” iz 2014. godine, koji je prihvaćen kao velika gitarska rok ploča, Drenik je ipak odlučio da krene u drugom smeru. Vratio se klaviru i baladama koje je snimao na svom telefonu, a zatim ih pretvarao u pesme. Njegov brat Džejson Drenik (Hairy Patt Band), takođe se navodi kao producent. Zajedno su stvarali pod uticajem Roxy Music, Dejvida Bouvija i Džima Kerola. Pomoć prilikom stvaranja novog albuma pružio je i Pol Pulvirenti na bubnjevima kao i veliki broj drugih izvođača, među kojima su svoje mesto našli Čed Sevidž, Džej Džej Eliot, Kolin Hegna i Vilijam Slejter. Kao rezultat nastaje treći Battleme album koji sadrži 14. pesama i nosi naziv “Habitual Love Songs”, kao spoj zvučnog psihodeličnog i pop ritma.
Album “Habitual Love Songs”sadrži pesme koje opisuju događaje od noćne pijanke u “All Night, All Night”, do mladalačke prošlosti u “Pete’s Song”. Prijatelji iz detinjstva u pesmi “The Boats In Ohio” izlaze na ulicu i vrište deo pesme “Go”, dok se u pesmi “Back To You” vraćaju svojim starim prijateljima. Ipak, Drenika je najviše okupirala pesma “Post Is Dead”, gde sumira svoje zadnje godine turneje u stihu “I can’t survive alone”.
Jesenja evropska turneja, uz koncerte u Srbiji donosi i nastupe u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni, Mađarskoj, Bugarskoj kao i nastupe u Grčkoj.Premijerni nastupi u Srbiji zakazani su za Novi Sad (21. oktobar) i Beograd (22. oktobar, Dom Omladine Beograda). Ulaznice su u prodaji preko sistema Eventim, GIGSTIX, DD Tickets, Felix (TC Sremska) i Žila Šopu (TC Čumićevo), kao i u kafeu Ljubavnica (Balkanska 19). Promo cena je 500 dinara (ograničen kontigent), pretprodaja 700, na dan koncerta 900 dinara.
Poljski filmski reditelj Andžej Vajda umro je u 90. godini, javili su poljski mediji. Vajda, se proslavio filmovima “Pepeo i dijamant”, “Sve je na prodaju”, “Pan Tadeuš”,”Čovek od mramora” i “Katin”.
Dobio je 2000. godine Oskara za istaknut doprinos filmskoj umetnosti.
“Večni sjaj besprekornog uma” je film koji je oduševio publiku, ljubitelje SF-a i romantike, ali i Američku filmsku akademiju koja ga je nagradila Oskarom za najbolji scenario. Sada će po motivima tog filma biti snimljena televizijska serija, prenosi Hollywood Reporter.
Ako niste gledali ovaj kultni film, on prati Klementinu i Džoela, koji pokušavaju jedno drugo da izbrišu iz sećanja. Najveći deo filma odvija se u Džoelovom umu, pošto on odlučuje da ipak ne želi da zaboravi Klementinu, već da je sakrije u svojoj podsvesti.
Stiv Golin, producent filma u kom su glavne uloge tumačili Džim Keri i Kejt Vinslet, potpisao je ugovor sa “Univerzalom” o snimanju serije. Premijera bi trebalo da bude sledeće jeseni, a još uvek nije poznato ko će igrati glavne uloge.
Slavni kanadski muzičar Nil Jang održao je u Indiju, u američkoj saveznoj državi Kaliforniji, dvočasovni koncert kojim je otvorio drugo veče muzičkog festivala “Desert Trip”.
Sa crnim šeširom na glavi, Jang je u noći između subote i nedelje počeo svoj nastup pesmom “After the Gold Rush”, prateći sebe na harmonici, a zatim je na akustičnoj gitari zajedno sa svojim bendom “Promise of Real” odsvirao “Heart of Gold” i “Comes a Time”.
Bend je svirao i hitove “Harvest Moon” i “Powderfinger”, a izvođenje pesme “Welfare Mothers” (Samohrane majke), Jang je propratio šalom “Nova pesma za kampanju Donalda Trampa”.
Vrhunac oduševljenja publike bila je numera “Down By the River”, koja je izazvala 10-minutne ovacije, dok je Jang maestralno svirao na svom Les Polu.
– Sutra uveče dođite ponovo, Rodžer)Voters će izgraditi zid i učinićemo Meksiko ponovo velikim – rekao je Jang publici, ponovo aludirajući na Trampa.
Subotnju festivalsku noć zatvorio je Pol Mekartni, a Voters i grupa Who nastupili su u noći između nedelje i ponedeljka.