Lionsgate i CBS Films objavili su trejler za “Winchester: The House that Ghosts Built”, novi film u kome glavnu ulogu tumači Helen Miren.
Helen Miren/ Photo: imdb.com
Helen Miren, Oskarom nagrađivana britanska glumica, poznata je po iyboru veoma različitih uloga, pa tako njena filmografija broji preko 100 ostvarenja, među kojima su se našli “Oluja”, ekranizacija Šekspirove drame, “Artur”, komedija u kojoj glavnu ulogu tumači Rasel Brend, kao i “Kraljica” angažman koji joj je i doneo prestižnu nagradu.
Sledeće ostvarenje savršeno se uklapa u šaroliki opus ove glumice. Inspirisan istinitim događajima, kao što mnogi ovakvi filmovi znaju da budu, film govori o najpoznatijoj ukletoj kući u istoriji.
Photo: imdb.com
Prema sinopsisu, nadomak San Franciska nalazi se najpoznatija ukleta kuća na svetu. Sagradila ju je Sara Vinčester, bogata naslednica, koju tumači Miren.
Kuća je građena bez pauze, 24 časa dnevno, sedam dana nedeljno, tokom nekoliko decenija. Zdanje na sedam spratova sadrži na stotine soba i običnim posmatračima predstavlja monstruozni spomenik ludosti poremećene žene.
Winchester: The House that Ghosts Built/ Photo: imdb.com
Međutim, Sara ovu građevinu ne pravi za sebe nego svojoj nećaki ili brilijantnom doktoru Eriku Prajsu, koga je pozvala u kuću.
Ona gradi zatvor ili utočište za stotine osvetoljubivih duhova, a najstrašniji od njih žele da poravnaju račune sa Vinčesterovima.
U filmu će da igraju i Sara Snuk i Angus Semson, a za režiju su zadužena braća Piter i Majkl Spirig .
Premijera filma “Winchester: The House That Ghosts Built” zakazana je za 2. februar 2018. godine, a do tada možete da pogledate trejler…
Američki art-pop sastav Tune-Yards objavio je novi singl “Look at Your Hands” kojim su najavili predstojeći studijski album “I can feel you creeping into my private life”.
Album će biti objavljen 19. januara za izdavačku kuću 4AD i na njemu će da se nalazi 12 pesama. Teme koje preovlađuju su pitanje rase, politike, feminizma i prirodnog okruženja, dok se muzički oslanja na plesne ritmove osamdesetih godina prošlog veka.
Tune-Yards/ Photo: Eliot Lee Hazel
– Da, svet je u rasulu, ali ja se trudim da prodrem što dublje u svaki “izam” koji nas okružuje i to kako se to manifestuje na mene, moje svakodnevne aktivnosti i interakciju – izjavila je peavčica benda, Meril Garbus, i dodala: – Produkcija u maniru osamdesetih verovatno je proizašla iz moje želje da mi vokali zvuče “robotskije” što je kontrast jako iskrenim tekstovima. Probala sam da obrađujem svoj glas i sviđa mi se kad je zarobljen u mašini.
Rokenrol pionir Fets Domino preminuo je 25. oktobra u 89. godini, saopštila je njegova kćerka.
Domino će ostati upamćen kao simpatični rokenrol pionir, koji se proslavio hitovima “Bluberry Hill” i “Ain’t It a Shame”, prenosi BBC.
Tokom karijere prodao je više od 65 miliona ploča, a smatra se i da je bio jedan od prvih ritam i bluz umetnika koji su stekli popularnost kod “bele publike” 50-ih godina prošlog veka.
Domino je bio i jedan od najuticajnijih izvođača 50 i 60-ih godina, a predstavio ga je Elvis Prisli na jednom od svojih koncerata uz reči da je “taj gospodin imao ogroman uticaj na njega”.
Fats Domino i The Beatles/Photo: facebook@FatsDominoOfficial
Od autora i producenta serije “Ubice mog oca”, dolazi film “Zaspanka za vojnike”, o herojskom periodu srpske istorije, a upravo je objavljen prvi tizer.
Film koji se ovih dana snima na području Bele Crkve inspirisan je “Srpskom triologijom” Stevana Jakovljevića, koji je ujedno i jedan od glavnih junaka filma, a koga tumači mladi glumac Marko Vasiljević.
Pored njega, u ovoj priči o Prvom svetskom ratu uloge tumače i Vuk Jovanović, Ljuba Bandović, Aleksandar Đurica, Ivan Đorđević, Marko Gvero, Nenad Okanović, Radoš Bajić, Nikola Ilić, Marko Pavlović, Stefan Radonjić, Petar Kokinović, Jovan Gulan, Vuk Kostić…
Scenario filma zajedno sa Gagom Antonijevićem potpisuje Nataša Drakulić, a premijera je planirana sledeće godine.
Izdavač: Universal Music Spisak pesama:
Midnight 3:57
Thinking About You 3:28
Stay Awake, Wait For Me 3:35
Your Domino 3:47
Alone 3:36
Selfish Love 3:57
First Time 4:05
Hearts 3:33
Slow Me Down 3:24
Finish What We Started 3:49
Last of the True Believers (feat. Paul Buchanan) 3:53
Sam 5:15
Til the End 3:02
Love To Love 3:31
Hearts (Acoustic) 3:30
Alone (Acoustic) 3:46
Last of the True Believers (Acoustic) 3:41
[accordion title=’Marija M. Karan’]
Marija M. Karan
Marija M. Karan je Music & Masmedia Multitasker i trenutno radi kao koncertni promoter, organizator programa, PR i asistent direktoraMuzičke omladine Beograda.
Završila je muzičku školu Josip Slavenski, diplomirala etnomuzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti, a završava doktorske studije na odseku Teorija umetnosti i medija na Univerzitetu umetnosti. Bila je muzički i odgovorni urednik na radiju, a glas je, osim sjajnim radio emisijama, pozajmjivala i za brojne reklame. Kao novinar napisala je brojne britke tekstove, posebno na muzičke teme i radila kao PR nekolicini značajnih muzičkih imena s ovih prostora. Od samog starta portala Headliner.rs na našoj je strani.[/accordion]
Sofisticiranost, elegancija, snaga, osećajnost, senzualnost…. samo su neke od osobina kojima se može opisati muzički izraz Britanke Džesi Ver (Jessie Ware). Ova tridesettrogodišnja dama kristalno čiste i tople boje glasa podjednako je upečatljiva kao interpretator i autor. Uprkos vanserijskom talentu, Ver ne potiče iz muzičke porodice, niti je formalno muzički školovana. Diplomirala je Englesku literaturu na prestižnom Univerzitetu Saseks, a svoju profesionalnu karijeru je započela zapravo kao novinar u štampanim medijma i na televiziji. Posao u medijima i lična poznanstva sa brojnim britanskim muzičarima rezultirali su time da je Džesi Ver spontano i zapevala i to prateće vokale. Zanimljiv podatak je da je upravo ona zajedno sa svojom prijateljicom Florence Welch otpevala back vokale na čuvenom albumu Ceremonials (2011) benda Florence and the Machine.
Tokom 2012. godine zahvaljujući diskretnom, ali dobrom pozicioniranju u britanskoj muzičkoj industriji Džesi Ver objavljuje svoj debi album Devotion sa kojeg se izdvajaju singlovi “Running” i “Wildest moments”. Retro prizvuk, mešavina elemenata pop, soul/rnb, electro muzičkih žanrova, kompleksni aranžmani, na momente ambijentalnog prizvuka uz izuzetnu muzikalnost Džesi Ver rezultirali su nominacijom za prestižu Mercury nagradu za najbolji album godine. Takođe, pesme prvog albuma, te eterična interpretacija Verove, neodoljivo podsećaju na muzički izraz Sade Adu.
Džesi Ver pravi korak dalje, te podiže ličnu umetničku lestvicu više drugim izdanjem Tough love (2014) koje je apsolutno pozicionira u vrh najrespektabilnijih kantautora današnjice. Electro pop hit singlovi “Tough love” i “Champagne kisses” (u kome Ver ide tragom izuzetne Robyn), akustična balada sa soulful/gospel prizvukom “Say you love me” koju potpisuje sa čuvenim Edom Širanom (Ed Sheeran), te uptempo, optimistična i prizvukom ambijentalna pesma “You & I” definitivno nam pružaju uvid u ono šta Džesi Ver može umetnički da ponudi. S jedne strane neosoprno trendi i komercijalna, u korak sa zahtevima muzičkog tržišta i aktuelnih trendova, te bespogovorno lična, autentična, posebna i specifična Džesi Ver se pozicionirala kao igrač na duge staze kada je reč o svetskoj muzičkoj sceni.
I konačno stižemo do ovih dana itekako aktuelnog, novog albma Džesi Ver – Glasshouse (2017). Odgovarajući na pitanje o naslovu svog novog izdanja u izjavi za magazin Bilboard, Džesi Ver je istakla da je inspirisala pesma britanskog pisca Edvarda Tomasa (Edward Thomas) “I Built Myself a House of Glass”, te da je naziv “Staklena kuća” asocira na nešto prelepo što se lako može uništiti. Album Glasshouse je muzička intimna i emotivna ispovest Džesi Ver, koja kroz dvanaest pesama zapravo predstavlja brojna emotivna stanja kroz koje svako od nas prolazi i preživljava ih.
Album Glassgouse najavio je retro elektro pop “Midnight” koji momentalno ulazi u uši prvim taktovima i gde Džesi Ver pokazuje apsolutno svoju vokalnu dominantnost i kao da nas vraća u eru soulful elektro hitova 80-tih odevenih u savremeno ruho; I momentalno je postalo jasno da će se pred nama naći još jedan izuzetni album Džesi Ver.
Ova činjenica ubrzo je potvrđena i drugim hit singlom – “Selfish love” svojevrsnim muzičkim sedativnim flertom u bossa nova stilu (jedan od onih uz koji mi devojke krišom bosonoge plešemo).
Treći i aktuelni hit singl poslednjeg albuma Džesi Ver – “Alone” počinje vokalnim motivom koji direktno asocira na čuvenu “No more I love you’s” Eni Lenoks (Annie Lenox) no nakon sanjivog intra obojenog pucketanjem prstima, akordima na klaviru i vokalom, pesma se razvija u kompleksnu neosoul formu i jednu od najiskrenijih i najintiminijih ispovesti Džesi Ver na ovom albumu. I upravo govoreći o procesu rada na novom izdanju Ver je napomenula: “Nikada se nisam osećala ovako udobno u sopstvenoj koži, profesionalno i privatno. Sigurna sam u sve svoje odluke”.
Kada ste sami vešti u kreiranju sopstvenog muzičkog stila, te kao autorsku i producentsku podršku imate znalce i imena kao što su: Bendžamin Levin (Benjamin Levin), Nejtan Perez (Nathan Perez), Rajan Teder (Ryan Tedder), Kašmir Ket (Cashmere Cat), Džulija Majkls (Julia Michaels), Nina Nezbit (Nina Nesbitt), Ed Širan (Ed Sheeran) i mnogi drugi – uspeh je zaista neminovan. Kao što se iz priloženog može i videti, Džesi Ver je vrlo zahtevna i po pitanju video rešenja za svoje muzičke numere, pa su njeni spotovi uglavnom specifične vizuelne umetničke dramske forme.
Kada vam neki album već na prvo slušanje “uđe pod kožu” teško je biti objektivan i preporučiti na šta treba obratiti pažnju. Retka su izdanja koja do te mere s jedne strane čine pesme koje su zasebni estetski entiteti, a s druge formiraju zaokruženu formu koja daje muzički identitet samog umetnika koji potpisuje album.
Ukoliko niste preterano emotivni pustite album dok nešto radite, ili još bolje – u vožnji i prijaće vam. Ukoliko ste prokleti emotivci i pratite s punom pažnjom i muziku i tekst – spremite se na emotivni ringišpil sa Džesi Ver – “Thinking About You”, “Stay Awake”, “Wait for Me”, “Your Domino”, “First Time”, “Hearts”, “Slow Me Down”, “Finish What We Started”, “Last of the True Believers”, “Sam”… neke od ovih numera će vas možda pogoditi, neke vas razgaliti, te možda inspirisati da konačno okrenete nečiji telefon ili nekoga jednostavno – zagrlite.
Album Glasshouse Džesi Ver pre svega je svojevrsna oda – bliskosti. Nešto što intenzitet vremena u kome živimo sistematski ugrožava. Iz svega navedenog – Glasshouse by Jessie Ware u izdanju Universal Music jeste za svaku preporuku!
Glumci ponekad odu korak dalje kako bi se pokazali što bolje u ulozi u kojoj se nađu. Njihova predanost ostavlja trag koji je ponekad pozitivan, a ponekad negativan, a evo glumaca koje je rad na filmovima zauvek promenio.
Izabela Ađani – “Posession” (1981)
Izabela Ađani (Posession)/ Photo: imdb.com
Ljubitelji horora dobro se sećaju filma “Posession”, a posebno Izabele Ađani, koja je svoju ulogu odradila maestralno, što joj je i osiguralo Cezara u kategoriji najbolje glumice.
Međutim, njena predanost je imala svoju cenu. Glumica je kasnije za jedan francuski časopis izjavila da ju je film psihički iscrpio i da su bile potrebne godine psihoterapije da ulogu Ane izbaci iz sebe. Dodala je i da se više nikada ne bi upustila u tako zahtevnu ulogu.
Edrijen Brodi – “The Pianist” (2002)
Edrijen Brodi (The Pianist)/ Photo: imdb.com
“The Pianist” Romana Polanskog svoj veliki uspeh dobrim delom duguje odličnoj glumi Edrijena Brodija, koji je za ovu ulogu osvojio i Oskara.
Priprema za ulogu bila je naporna. Brodi je rasprodao sve što je imao, prekinuo veze sa prijateljima i preselio se u Evropu.
Međutim, pravi očaj osetio je tek kada je morao fizički da se transformiše iscrpljujućim gladovanjem. Za BBC je izjavio: – U životu sam iskusio gubitak, osetio tugu, ali nisam bio svestan očaja koji dolazi s glađu.
Uloga ga je iscrpila fizički i psihički i kasnije je priznao da mu je bila potrebna godina i po da se stvari vrate u normalu.
Kolin Firt – “The King’s Speech” (2010)
Kolin Firt (The King’s Speech)/ Photo: imdb.com
Pripremajući se za ulogu engleskog kralja Džordž V, Firt je morao savršeno da “skine” mucanje s kojim se njegov lik borio.
I baš kao pravi kralj, i Firt je morao da uzima časove koji su mu pomagali da verodostojnije oponaša Džordža.
To mu je pošlo za rukom, ali pripreme su ga promenile jer je imitirao i nervozne tikove koje je Džordž imao.
Toliko se uživeo da posle završetka snimanja nije mogao da prestane da muca, pa bi mu se i mesecima kasnije to iznenada vraćalo tokom intervjua.
Hju Lori – “House” (2004-2012)
Hju Lori (House)/ Photo: imdb.com
Problem koji je Firt imao s mucanjem, Lori je imao sa šepanjem. Naime, osim što je savršeno skinuo američki naglasak (producenti su izričito tražili “pravog Amera” i izabrali Lorija ne znajući da se radi o Britancu), Lori je svo vreme snimanja morao da šepa.
Treba uzeti u obzir i to da je serija snimana osam godina, što se svakako odrazilo na njegov hod, pa je te probleme vukao tri godine posle završetka snimanja.
Bob Hoskins – “Who Framed Roger Rabbit” (1988)
Bob Hoskins razvio je blagi slučaj šizofrenije. Pošto se radilo o kombinaciji animiranog i igranog filma, Hoskins je tokom snimanja morao da se pretvara da razgovara sa stvarnim ljudima iako je čuo samo glasove.
Kako bi sebi olakšao posao, Hoskins tvrdi da je naučio kako da halucinira i zaista vidi likove s kojima je pričao.
U jednom intervjuu priznao je da mu se dešavalo da vidi zeca i posle završenog snimanja filma. Lekar mu je zbog toga preporučio da napravi pauzu i odmori se od glume.
Hit Ledžer – “The Dark Knight” (2008)
Hit Ledžer (The Dark Knight)/ Photo: imdb.com
Kad smo već kod ludila, treba se setiti i Hita Ledžera i njegove pripreme za ulogu Džokera. Uloge za koju je posthumno dobio Oskara i koju mnogi smatraju najboljim delom drugog filma o Betmenu.
Ipak, mnogi su uvereni da su baš pripreme za ovaj film “kumovale” njegovom predoziranju.
Za ulogu se pripremao u potpunoj izolaciji. Zatvarao bi se u stan i naporno vežbao za ulogu psihopate. Ledžer je vodio dnevnik u kom je otkrio kako je nedeljama spavao samo po dva sata i da se na trenutke gubio, a verovatno i pronalazio spas u kombinaciji lekova.
Obdukcija je pokazala da se radilo o pilulama za spavanje, sredstvima protiv bolova i tabletama za smirenje.
Dženet Li – “Psycho” (1960)
Glumica Dženet Li najpoznatija je po ulozi u Hičkokovom klasiku, a malo ko može da zaboravi kultnu scenu pod tušem. Posebno Li.
Uloga je na nju ostavila toliki trag da je do kraja života odbijala da se kupa pod tušem, već isključivo u kadi.
U retkim trenucima kada je bila prisiljena da koristiti tuš, neprestano bi gledala prema vratima za slučaj da se ne pojavi manijak s nožem.
U petak, 27. oktobra u klubu Soul Society nastupaju Greasy Folks, ekipa gladnih muzičara koji kuvaju fank, začinjavaju ga gruvom i podmažu džezom.
Na repertoaru su pesme apostola ovakve mešavine Stevija Vondera, kao i američkog fank benda Vulfpeck, osunčanog Bill Withersa, ali i mnogih drugih.
Bend čine petorica muzičara – poznatih beogradskih transmitera uglavnom džeza i fanka, a oni su: Andreja Hristić (klavir), Nemanja Leković (vokal), Jovan Matković (gitara), Aleksandar Petrović (bas) i Nikola Banović (bubnjevi).
Posetioce Starog Bitefa očekuje živa i energična svirka kojoj je fank baza za sve ostalo što se događa za vreme svirke, a cena ulaznice iznosi 250 dinara.
Jedan projekat, posle dugo vremena, naterao je Tinu Tarner da se ponovo pojavi na sceni.
Naime, Filida Lojd, višestruko nagrađivana rediteljka mjuzikla “Mamma Mia”, prihvatila se pre izvesnog vremena veoma ozbiljnog zadatka. Na putu je da stvori istoriju kroz novi mjuzikl, a ovog puta je reč o legendarnoj Tini Tarner.
Lojd tvrdi da će svetsku muzičku divu predstaviti baš kao što njena pesma kaže – Simply the Best.
