MGM je otkupio prava na biografski film o životu muzičke ikone Arete Frenklin, a legendarnu pevačicu glumiće Dženifer Hadson, dobitnica Oscara za najbolju sporednu ulogu u filmu “Dreamgirls”.
Vest o snimanju filma objavio je čuveni muzički producent Kliv Dejvis na dodeli Grammyja.
Interesantno je da Areta (75), lično insistirala da je glumi Hadsonova.
Areta je inače prva žena koje je dobila svoje mesto u Rock & Roll Hall of Fame, a država Mičigen je njen glas proglasila prirodnim resursom.
Bivši američki predsednik Džordž Buš joj je 2005. dodijelio Predsedničku medalju slobode, a 2014. je po njoj nazvan asteroid 249516 Areta.
Mastodonov pevač i basista Troj Sanders, u intervjuu za HardDrive Radio govorio je o osvajanju prvog Grammyja na jubilarnoj 60 dodeli nagrada.
Mastodon je dobio Grammyja za Najbolje metal izvođenje i to za pesmu “Sultan’s Curse” sa albuma “Emperor Of Sand” koji je bio nominovan u kategoriji Najbolji rok album (nagradu je dobio bend The War on Drugs za “A Deeper Understanding”).
MAstodon/ Photo: Facebook @Mastodon
– Prilično je nestvarno! – rekao je Troy – Mislim da je to odlično i zbog pažnje koju smo dobili, ne samo mi nego i svih pet bendova koji su bili nominovani u Najbolji metal kategoriji. Svi smo zapaženi i stvarno imam osećaj da smo svi mi na istom brodu. Nismo okupili bend vodeći se mišlju da ćemo jednog dana osvojiti Grammy. To je bila najudaljenija tačka na radaru tada. Nagrada je bila neočekivana, a sada kada smo je dobili kao priznanje našem radu, možemo reći da nije ništa drugo nego – pozitivna.
On je rekao i da se stotine albuma snimi godišnje, hiljade pesama, a biti među pet nominovanih je takođe velika stvar i da nije bio razočaran prethodnij godina kada im je Grammy izmakao. Ipak, kada su ove godine prozvali njihovo ime, bio je to fantastičan osećaj.
Kritika je stimulativna i dokazuje da postoji želja za preispitivanjem. Nekada se iza nje samo krije potreba da se druga strana povredi. Čast i čoveštvo su tada razapeti na krst, ali pošto će i druga strana posegnuti za kritikom, čim se ukaže prilika, onda je u redu staviti ga na nišan.
[accordion title=’Nemanja Jovanov’]
Nemanja Jovanov je filmski umetnik i pisac, sa više od petnaest godina aktivnog snimateljskog iskustva. Od 2015. aktivno se bavi pisanjem. Objavio je roman Belina, za koji je dobio nagradu Zlatni Pegaz 2017, na Sajmu knjiga u Beogradu. Profesor je kamere i fotografije u stručnoj školi ArtiMedia u Beogradu i jedan od osnivača udruženja Foto Zavod 9, osnovanog radi negovanja vizuelne kulture.[/accordion]
Tako je bilo oduvek, tako je i danas, jer ljudima je genetskom kodu urezano da seru po svemu što stvore. Tako da – živela kritika. Večiti seratorski ples! Sa veće visine gledano, ima i logike. Sami stvaramo, pa je red da sami i kritikujemo. Na sve pristajem, ali samo ako postoji element prostojnosti i valjane argumentacije! U tom slučaju možemo govoriti o izvesnosti napretka, pa makar i za 1.000 godina. U zemlji i kulturi, stanje je tako nakazno da je potreban vagon kritike, kako bi nas zaustavio u brzom kretanju unazad.
Zašto je kvalitet vizuelnih sadržaja stigao do ivice provalije?
Ponekada sedim i pitam se zbog čega se sve to dešava? Tako malo je potrebno da se vratimo na put kojim smo nekada ponosito jezdili. Naša produkcija je otišla u tri kurca, malo je postalo mnogo i sa ove tačke nije jasno da li će se ikada vratiti tamo gde je nekada bila.
Film, snimanje, kamera/Photo: Pixabay
Prebivajući godinama u njenoj suštoj srži, prilično toga sam preturio preko leđa. Ako ne lično, onda sam pomagao drugima. Imamo izmerivo dobre stvaraoce, talentovane zanatlije, srčane i preduzimljive radnike. Ta mašinerija sposobna je da iznedri mnogo više, ali negde se zakazuje. Paralelno, o mnogim projektima sam slušao od ljudi sa kojima sam radio i kojekuda borio bitke za magični komadić kvaliteta, pa u sprezi sa godinama, možda i vidim grm u kome se krije zec.
Strah
Strah od drugačijeg, nepriznanja, strah od sebe samih? Nije ni bitno koji, strah je ubica uma i čak i kod najtvrđih, pobeda je njegova. Producent strahuje da ne ostane bez love, reditelj da ne ostane bez imena, snimatelj i drugi saradnici opet strahuju od toga da ih niko neće zvati da rade nove poslove. Uvek neki strah, a gde je strah, tu su i oni kojima on odgovara njegova zloslutna senka. Da se pod nju sakriju i otpuste nabujalo neznanje.
Pogrešna slika o svemu i strah od nje
Moć, kontrola scenarija, žene i lova oko filmadžijskog posla. Boljke su to od kojih i drugi pate. Slabosti današnje civilizacije bazirana je delom na supstitutima za stvarnost i opijatima. Možda bankarski menadžer ili vrhunski zubar zarađuje više od flmskog producenta, ali javno uverenje je da se producent više zajebava i skoro da ništa ne radi. Tako barem misle bankar i čika zuba.
Film, snimanje, kamera/Photo: Pixabay
Sa druge strane, velika je greška posmatrati posao stvaranja foto/video sadržaja kao nešto mnogo drugačije od, recimo, rudarskog posla. Razlika je jedino što se rudnik može urušiti i pobiti sve koji su unutra, mada se i projekti urušavaju, a ljudi koji na njima rade skoro i izginu… Možda je bolje napraviti poređenje sa cirkusantskim poslom. Život ispod crveno-bele šatre. Muzika, kostimi, šminka, a posle čišćenje štale, jelo sa tacne na kolenima, dremanje u hladnim prikolicama i potucanje po kojekakvim vukojebinama koje deluju lepo samo iz fotelje. Ništa strašno ili nečasno u tome, ali hajde da nazovemo sve pravim imenom.
Dobar producent možda želi da vidi sve one lepe i “filmske” aspekte posla, ali kada zatreba, mora i u gumene čizme i balegu, što nije sasvim prijatno i izaziva strah da će se iz čizmetina kasnije ponovo upasi u neke paćoti gilje i da će ga svi zbog toga zajebavati! Zato je u redu da se takva potreba porekne i da se zaposliti nekoga da čuva od tog straha, a njegovo ime je: reditelj! On ili ona će prići tim prljavim i napisanim stvarima voljno i bliže, čuvajući odstupnicu samo za najlepši nakit umišljene profesije.
Čuvar straha I kategorije
Svaka budala može da režira, ali zapravo samo onaj koga je veliki, sa vrha piramide izabrao, tekstom koji je sam naškrabao ili koji mu je tutnut u ruke. Ili bar tako producent misli.
Pošto riba od glave smrdi, izuzetak nije ni filmski svet. Ako producent angažuje dobre saradnike, dozvoli im pristojan prostor za saradnju, ali im i postavi razumne granice, rezultat ne može izostati. Poput dirigenta, koji sve razume i celu partituru zna, producent lakim pokretima ruke, daje ključeve zajedništva reditelju, a time i svima ispod sebe. Ovako romantično piramidalna struktura nije predstavljena ni u najlepšim odama ljubavi, a riba zaista smrdi od glave, pa sve do kante za đubre u koju je bačena, a šta tu iko uopšte i treba da razmišlja, osim da gaca tamo gde je blatnjavo i ufleka se. Ako zasere, kriv je samo on! Ako dobije nagradu, pa majka mu stara, valjda je producent taj koji mu je omogućio da radi!? Ko je taj ko je našao scenario? A ko je taj koji plaća sve? Čuvar straha ukupnog projekta i prva potrošna osoba, spremna da bude puštena niz vodu, jeste dakle, njegovo veličanstvo: reditelj!
Čuvar straha II kategorije – poltron
Novo je doba. Sva iskustva vode do zaključka da je tehnološko doba dopustilo da se i oni kritično niskog nivoa znanja, sumnjive estetske prakse i začudnog ukusa počnu pitati za suštinske stvari. Sada celokupna ekipa ima ideju da zna sve o svemu, ali i da je pozvana da daje svoj sud. Na čelu sa vrhuškom, koja sve vidi i s toga odmah svemu i sudi, ili zbog tako superiorne kontrole angažuje saradnike koje manje plaća, jer zaboga, zato može da ih kontroliše! Šta tu ima sada da se umetničari i izmišlja, kada se sve odmah vidi. “Evo imam ja neku rasvetu u magacinu, pa vidi šta ti treba i da snimamo”.
Film, snimanje, kamera/Photo: Pixabay
Ipak, svu tu tehnologiju neko treba i da uključi, popali, donese, odnese, a ponekada da uradi i nešto što baš i nema jasnog imena. Mora Poltron još štošta da smisli, napiše i preuzme na grbaču, ali jedino što ne sme, to je da govori! Ako nešto počne da priča, odsecite mu jezik. Nema tu šta da se govori i objašnjava. Sve se na ekranu vidi i sve je tu jasno, zato snimatelj, dok ne izmisle neke poslušnije drono-robote, i danas ima funkciju da sa svojim timom i ukupnim znanjem što brže i tiše sprovede viziju Čuvara straha I i svesrdno podeli krivicu ako ovaj prvi zasere. Naravno, ako sve bude u redu, kamera je snimila tako jer je novac kameru kupio, a kako drugačije da izgleda nego dobro, jer je kamera skupa!?
Ćutanje je zlato i veži konja gde ti gazda kaže jeste moto koji se danas ispituje na završnom ispitu, a ako se još dobaci i neki poltronski komentar o mestu gde je konj vezan. Plata zagarantovana, kvalitet… ma ko to uopšte i gleda. Zato stiskaj dukmad na tehnici i čuvaj strah svojim znalačkim prisustvom, o, ti moćni poltronu. Sve što znaš, znaju i drugi iznad, ti im samo čuvaš strah.
Roblje
Saradnici ispod snimatelja, koji masom svojih odluka čine sve ono što vidimo na slici (oko nje), svrstani su u belo roblje. Ovo ne zvuči baš sasvim korektno, s obzirom na to da je ropstvo zakonom zabranjeno, a i da je reč o poslu koji se barem u teoriji naziva timskim.
Film, snimanje, kamera/Photo: Pixabay
Ipak, od današnjih saradnika se danas pravi neka nova kripto-filmadžijska valuta, koja se ceni barem slično kao zlato po principu merila: 1. što jeftiniji, 2. što ćutljiviji, 3. što manje skloni udruživanju u kolektivnu pobunu. Nema mnogo potrebe da se išta danas priča. Jedan ima viziju, najčešće kafansku, a svi ostali su tu da tu viziju sprovedu! Ćutke!
Ko kosi, a ko vodu nosi
U strogoj hijerarhiji, važno je održati red, rad i disciplinu. No, u svemu treba imati rezonsku meru. Mada, ako se vodonoši zabrani da govori, a uz to je i loše izabran po kriterijumu jeftin/ćutljiv, može da izazove trovanje svih kosača nekom ukvarenom vodurinom, pa ode mast u propast. Bez mere u ovom surovom lancu komandovanja, bez osluškivanja saradnika, njihovih problema i sugestija, dolazi se do apsolutne vlasti, nametnute silom radije nego znalačkim autoritetom. Mnogo puta sam prisustvovao ućutkivanju ljudi koji su iz najbolje namere prema projektu želeli da nešto kažu. Da doprinesu!
Iz elementarnog neznanja, iz ignorantnosti prema radnicima, iskusnim i iskreno naklonjenim zajedništvu stvaranja, prečesto se ignorišu povratne informacije koje imaju smisla. Bude nekada i informacija koje su suvišne, balastne i nepotrebne, ali tada nastupa na videlo znanje. Znanje onoga ko informacije prima i ko treba da odvoji važno od nevažnog, bez odbacivanja svakog komentara kao suvišnog zluradog. Takav način rada izrasta u despotizam i u ruglo rezultata koji se skoro neće popraviti. U dobrim timovima, vođe su te koje timove biraju, a zatim slušaju šta predstavnici imaju da im kažu. Ako pričaju gluposti, izvinite, loše su izabrani!
SerbianFilmfest
Rezultati govore u prilog da je sve navedeno zašlo u još odvratniji i drastičniji stadijum. Glavešine saradnike biraju gotovo isključivo da budu lošiji od njih samih, kako bi sakrili sopstvenu nekompetentnost i neznanje. To donosi ovako bedan kvalitet koji, budimo realni, sada već i babetine izvrgavaju ruglu. Sve to se sakriva iza tri atrakcije, dve sise i po jedne gole ženske noge, pa se tome treba diviti.
Svaki šlamperaj u zanatu, koji vidi i nestručno oko, ukazuje da nije bilo komunikacije. Da neko nešto nije pročitao ili znao da odgovori. Znanje nije apsolutno i jedan ne mora znati sve. Zato, valjda, ima saradnike. Čak i ako pokaže da nešto ne zna, neće mu se zapušiti usisnik poršea ili izgubiti PIN sa kreditne kartice. Ostaju i auto, i plavuša, i kartica, jedino što nestaje jeste strah. Kada straha nema, nema potrebe ni angažovati čuvare od straha, već saradnike, profesionalce, agresivne u odbrani onoga što znaju i umeju.
Spremne da se ugrade u zajedništvo i stvore rezultat koji će taljige poterati unapred.
U utorak 30. januara u Muzičkoj kući Metropolis, premijerno je prikazan novi spot benda Smoke’n’Soul za singl “Round the corner” sa aktuelnog albuma “Soul Infected” (Metropolis Music).
Spot je režirala Jelena Mitrović (Red & Blue studio), za snimanje je bio zadužen Pavle Kaplanec, a za montažu Nikola Mitrović.
[accordion title=’Smoke’n’Soul’]
Smoke’n’Soul/ Photo: Promo
Beogradski rege sastav Smoke’n’Soul već punih 13 godina je jedan od najautentičnijih predstavnika domaće muzičke scene. Bend stvara i izvodi originalne autorske rege pesama u kojima je prisutan uticaj rutsa, daba, danshola, fanka i srodnih pravaca.
Smoke’n’Soul čine devet afirmisanih muzičara od kojih su njih nekoliko takođe članovi poznatih domaćih sastava kao što su Soulcraft, Jimi 3B 666 Blues Band, Organic Toy…
Članovi benda su: Miloš Iković (vokal, ritam gitara, flauta, perkusije), Vladimir Krkljuš (vokal, bubnjevi), Damjan Ćirilović (prateći vokal, bas gitara), Nebojša Potkonjak (prateći vokal, truba), Nikola Petrović (trombon), Dragan Tasić (truba), Rade Martinović (klavijature) i Vladimir Tomić (prateci vokal, solo gitara).[/accordion]
Na promociji su govorili Miloš i Vlada iz benda i Olga Kepčija, urednica izdanja, a između ostalih promociji su prisustvovali i Vlada Džet, Petar Janjatović, Tijana Paunković, Bane Lokner…
Članovi bendova Fish in Oil, Stray Dogg, Sergio Lounge i Lorna Wing oformili su novi beogradski bend – Coucou Abel, koji će nastupiti u petak, 2. februara od 22:00 časa u klubu SOUL Society- stari Bitef na Dorćolu.
Ovaj autorski bend komponuje u stilu pop i džez muzike iz 50-ih i 60-ih godina sa prisutnim motivima regea, šlagera i bluza.
Fedja Frenklin/ Photo: Promo
Marko Ignjatović/ Photo: Promo
Srđan Popov: Facebook @loungseergio
Pavle Popov/ Photo: Promo
Svaka numera koju izvode ima poznat karakter i zbog toga deluje slušaocu kao da je već zna, nalik evergrin pesmama u flimovima iz 50-ih godina.
Članovi benda su: Pavle Popov (gitara), Marko Ignjatović (gitara), Srđan Popov (bas gitara) i Feđa Franklin (bubnjevi).
Džejmi Li Kertis obradovala je i rastužila fanove kultnog horor serijala “Noć veštica” kada je objavila sliku na kojoj je vidimo u ulozi Lori Stroud, koju je igrala pre 40 godina u filmu Džona Karpentera.
– Sve je isto, ista je Lori. Vraćam se u Hedonfild poslednji put. Dejvid Gordon Grin režira po svom scenariju. Srećna Noć veštica 2018, vidimo se sledeće godine – napisala je Džejmi na Twitteru.
Džejmi Li Kertis je tako potvrdila vest objavljenu krajem godine da će reprizirati ulogu u kultnom horor filmu snimljenom pre četiri decenije. ali i otkrila da se Majkl možda vraća kući poslednji put.
Film koji će nam svakako uterati strah u kosti i ovog puta, ima sedam nastavaka, a Džejmi je igrala Lori u nekoliko: “Noć veštica” (1978), “Noć veštica II” (1981), “Noć veštica H2O: 20 godina kasnije” i filmu “Noć veštica Uskrsnuće 2002. godine”.
Pod uticajem kompilacije “New Gen” koju je izdavačka kuća XL Recordings objavila 2017. godine, filmski duo The Rest snimio je kratki film “NEW GEN – New Generation – The Film”.
Pošto je album “New Gen” kompilacija mladih britanskih rap i grime zvezda u usponu, film se oslanja na tekstove koji se na albumu nalaze, prilazeći im iz nešto drugačijeg ugla.
Umesto da urade film o samom snimanju albuma i pesama koje se na njemu nalaze, duo se fokusirao na kriminal i nasilje sa kojim se mladi u kvartovima Londona suočavaju svakog dana.
Photo: Promo
The Rest, bliski su prijatelji sa većinom muzičara koji su se na kompilaciji našli, pa se i u filmu pojavljuju Kojey Radical, AJ Tracey, Jevon, Dotty i Hacko koji svojim rečima dodatno oslikavaju sumorne kadrove londonskih urbanih naselja.
– Kada smo prvi put došli na ideju da ovaj film snimamo i kad je prvi koncept sklopljen, hteli smo samo da bacimo fokus na tematiku nasilja ne shvatajući obim ovog problema. Kasnije samo uvideli da je svaki sagovornik imao bliski susret sa ovim problemom. Ovo je toliko učestalo da zapravo svi čitamo o tome u novinama i samo produžimo dalje – izjavio je Luis Livaj iz The Resta.
Kompilaciju “New Gen” možete da preslušate na ovom linku.
Legendarni škotski pank bend konačno se vraća u Novi Sad. Frontmen, Vati Buhan, očigledno nema nameru da odustane od obećanja da će ponovo nastupiti u našoj zemlji.
Posle oporavka i povratka na scenu, sa bendom se vraća na ove prostore gde će 26. aprila u organizaciji MH Concerts i Serbian Hellbangers nastupiti u novosadskoj Fabrici.
The Exploited su jedni od poslednjih čuvara iskrenog pank duha, istrajni borci za pravdu i istinu, kreatori bezkompromisnog buntovničkog stava.
Bend je nastao 1979. godine, a posle nekoliko demo snimaka 1981. godine objavili su album prvenac “Punks Not Dead” koji je udario temelje novog talasa pank zvuka i na taj način pravcu pa i celom pokretu dao novi vetar u leđa.
The Exploited su tokom karijere doživeli brojne turbulentne uspone i padove i zbog svog tvrdog stava često bili na meti štampe, političara i establišmenta.
Međutim, ništa nije moglo da ućutka buntovnike iz Edinburga i njihova priča traje već dugih 37 godina, a danas ih pored pank fanova širom sveta cene i poklonici metal, harkor kao i rok zvuka.
Ulaznice za koncert The Exploiteda u organizaciji biće u prodaji od petka 2. februara na prodajnim mestima Gigstix i Eventim po cenama: – akcija, prvih 100 ulaznica – 1.800 dinara – pretprodaja – 2.500 dinara – na dan koncerta – 3.000 dinara
Popularni hrvatski punk rock bend Hladno pivo ove godine obeležava 30 godina rada serijom nastupa, a u subotu 26. maja održaće veliki koncert na Beogradskoj tvrđavi (košarkaški tereni KK Partizan).
U beogradu će pevati najveće hitove sa osam studijskih albuma, a uspomene sa prethodna četiri koncerta u Hali sportova, za bend su nezaboravne, a veruju da i fanovi željno iščekuju novu svirku.
– Svirka na Kalemegdanu biće nam prilika da dokažemo da je Hladno pivo najbolje konzumirati uživo i u društvu istomišljenika, kojih u Beogradu nikad nije falilo. Prošetaćemo se od “Džinovskog” pa do “Zatvorenih vrata”, to će trajati više od dva sata, pa svima poručujemo da nauče tekstove i plesne korake. U Beogradu imamo fanatičnu publiku. Zato jedva čekamo taj 26. maj – poručuje frontmen benda, Mile Kekin.
Pored koncerata bend je odlučio da tri decenije rada ovekoveči i na kompilaciji “Hladno pivo – 30 godina – Greatest Hits”, koja donosi 23 pesme iz svih faza karijere ovog popularnog benda.
Na kompilaciji se nalaze nove verzije pesama “Ne volim te”, “Šamar”, “Samo za taj osjećaj” i “Zimmer Frei”, a tu su i ostali hitovi koji su Hladno pivo doveli na vrh top lista regiona: “Pjevajte nešto ljubavno”, “Trening za umiranja”, “Nije sve tako sivo”…
“Greatest Hits” donose i saradnju sa Josipom Lisac sa kojom je Mile otpevao pesmu “Soundtrack za život”.
Prodaja ulaznica je počela 30. januara, a samo do četvrtka 1. februara uz jednu kupljenu ulaznicu druga se dobija besplatno na svim prodajnim mestima Eventima, DD Tickets i Gigs Tixa.
Sjajni američki bend Algeries održaće 1. februara koncert u Domu omladine Beograda, u sklopu svoje evropske turneje.
Uoči svog prvog gostovanja u Srbiji neobična muzička ekipa iz Atalante odgovorila je na nekoliko pitanja ekskluzivno za Headliner.rs. Zapravo, u njihovo ime odgovarao je gitarista Li Teši, jedan od osnivača “buntovničkog” benda koji neguje nesvakidašnji žanrovski miks koji podrazumeva i post-punk, gospel, psychedelic soul, industrial, punk blues, experimental rock…
Kako biste opisali svoju umetničku misiju nekom ko nikada ranije nije čuo vašu muziku? Li: To je stvarno teško pitanje. U osnovi, mi smo bend koji je fokusiran na pravljenje dobrih pesama i njihovo izvođenje na koncertima. Ali, iza svega toga mi zaista uživamo da sviramo za publiku i osećamo da je važno da imamo povratnu informaciju o njihovom iskustvima o svetu u celini. Svaka velika umetnost bi to trebalo da čini.
Kako tumačite to što vašu muziku nazivaju “dystopian soul”? Li: Ja mislim da je to ustvari sjajan opis. Mnogo bolji od nekih drugih koje sam čuo (smeh). Mi volimo soul muziku i živimo u vremenu distopije. Šta više treba reći? [accordion title=’Distopija’]Distopija je fikciono društvo koje predstavlja antitezu utopije. Obično ga karakteriše ugnjetavajuća društvena kontrola, kao kod autoritarnih ili totalitarnih vlada.[/accordion]
Možda se varamo, ali čini se da se vaša muzika ipak oslanja na bluz korene iz vaše rodne Džordžije? Li: Džordžija ima veoma bogatu muzičku istoriju, od Reja Čarlsa, Litl Ričarda i Džejmsa Brauna do Outkast, Goodie MOB, REM, B-52s i Mastodona. Sve se to na neki način uliva u naš zvuk, bili mi toga svesni ili ne. Istorijski, bluz ima korene na jugu Amerike i on je istinski temelj većine moderne muzike, bez obzira da li to neko tako shvata i doživljava. Od rokenrola do tehno muzike. Dakle, najkraći odgovor je – da. Bluz ima značajnu ulogu u našoj muzici. Ali, ne bih rekao da smo tradicionalan bluz bend. Čini mi se da smo na neki način sličniji Einstürzende Neubautenu nego Robertu Džonsonu.
Da li zaista mislite da muzika može da promeni svet? Li: Verujem da ljudi mogu da promene svet. Generalno, velika grupa ljudi, ne toliko pojedinac. Organizacija i aktivizam kreiraju kjlučne promene. Ali, ako pitate da li pop kultura može da utiče na masovnu promenu svesti kod ljudi, onda je odgovor – da.
Da li ste prvi put u Srbiji? Li: Da, ovde sviramo prvi put. I to je vrlo uzbudljivo. Mnogo ljudi nas je savetovalo da dođemo ovde i konačno je bilo vreme da to i učinimo. Zaista se radujem poseti Beogradu. Postoji jedna pesma benda Dirty Beaches koja se zove Beograd i to je definitivno grad koje već dugo želim da posetim.
Kakva su vaša ranija saznanja o Srbiji? Li: Zanimljivo je da je čovek koji je zamalo postao naš prvi menadžer, a sada je sjajan prijatelj, iz Novog Sada. Tako da zaista znamo dosta o Srbiji. Rajan, naš bas gitarista, proveo je dosta vremena u regionu radeći za NGO koja se bori protiv trgovine ljudima i sa njima imao nekoliko konferencija u Beogradu. Slobodne dane je uglavnom provodio ovde i već dugo nas je “pritiskao” da u turneju uvrstimo i ovaj region. Naši prijatelji iz bendova Babmara i Liars već su svirali ovde i stalno pričaju o tome kako žele da se vrate.
Imate li neku poruku za publiku koja vas čeka u Beogradu? Li: Biće to dobra noć!
Koncert benda Algiers u sklopu turneje na kojoj promovišu novi album “The Underside of Power”, zakazan je za četvrtak, 1. februar, u Domu omladine Beograda organizaciji koncertne agencije RockSvirke.com. Koncert počinje u 20 časova, a ulaznice se još mogu nabaviti u Eventimu.
