Singlom “Zlato” i beogradskom koncertnom promocijom 28. juna od 21 čas u klubu 20/44, niški bend Igralom najavljuje svoj drugi studijski album “Sunovrat” koji u septembru objavljuje Ammonite Records.
Članovi benda pozivaju publiku da im se pridruži da otplove putem bluza daleke Sahare, kombinacije rokenrola, assouf-a i alternativnog funka.
Igralom su 2015. godine u Nišu formirali Mladen Marjanović – gitara i prateći vokali, Dimitrije Simović – vokal i bas gitara, te Marko Tomović – bubnjevi i perkusije. Od februara 2018. umesto Tomovića, bendu se priključuje Darko Urošević. Zvuk i ‘gruv’ grupe su od samog početka usmereni ka muzici Zapadne Afrike – pustinjskom bluzu iz Sahare.
Kao i debitanstki album ”Pogrešna poznanstva”, i drugi album Igraloma je snimljen u muzičkom studiju Šamarčina (Vrbas). Ljubitelje niškog sastava obradovaće vest da će singl biti predstavljen i video spotom koji će biti objavljen pred sam nastup. Cena ulaznice na koncertnu promociju je 300 dinara.
Jelena Andonović, muzičarka i spisateljica iz Beograda, objavila je novi singl pod nazivom “Najbolja”.
Muzički video spot za pesmu snimao je i režirao Jakov Simović, a montirao Miloš Kasalović. U spotu se, pored Jeleninih prijatelja i kolega, pojavljuje i glumac Žarko Stepanov.
Singl “Najbolja”, nalazi se na istoimenom EP izdanju, podignutom na sve digitalne platforme (Deezer, iTunes, Spotify), a sadrži numere “Najbolja”, “Jebeno fantastičan”, “Opet” i “Anđeo”.
Jelena Andonović/Photo: Kokan
Jelena Andonović trenutno snima album, koji će biti objavljen na jesen, za izdavačku kuću MenArt.
Producent albuma je Petar Rudić, sa kojim je Jelena već sarađivala na prethodnim singlovima “Jebeno fantastičan”, “Opet” i “Anđeo”.
Muzičku ekipu na albumu čine: Nebojša Keba Zulfikarapašić (gitara), Goran Savić Čaki (bubanj), Aleksandar Dragutinović Šekspir (bas gitara, prateći vokali), Bojan Petković (klavijature).
Jedan od legendarnih rok gitarista Džef Bek održaće večeras koncert u Rimu, u teatru Ostia Antica, i tako na praktično jedini mogući način proslaviti svoj 74. rođendan. Sa gitarom u rukama…
Džefri Arnold “Džef” Bek je britanski gitarista, jedan je od trojice slavnih koji su svirali u legendarnom bendu Yardbirds (druga dvojica su Erik Klepton i Džimi Pejdž). Bek je takođe formirao grupe The Jeff Beck Group i Beck, Bogert & Appice.
Veći deo stvari koje je Bek snimio je instrumentalan, sa fokusom na inovativni zvuk, a njegovi naslovi pokrivaju širok spektar žanrova, od bluz roka, hard roka, džez fuzija uz dodatke gitarskog roka i elektronike. Iako je snimio dva albuma (1975. i 1976.) kao solista, Bek nije uspostavio održiv komercijalni uspeh kao mnogi njegovi savremenici i članovi benda u kojima je svirao. Bek se pojavljuje na albumima Mika Džegera, Tine Tarner, Morisija, Džon Bon Džovija, Malkolma MekLarena, Kejt Buš, Rodžera Votersa, Donovana, Stivija Vondera, Lesa Pola, Zukera, Sindi Loper, Brajana Meja, Stanlija Klarka i ZZ Topa…
Džef Bek/Photo: facebook@jeffbeck
Na Rolling Stone je listi “100 najvećih gitarista svih vremena” a časopis, na čijoj je naslovnoj Bek bio tri puta, ga je opisao kao “jednog od najuticajniji solo gitarista u roku”.
Bek je dobio je nagradu Gremmy za najbolji Rok instrumentalni performans čak šest puta, a za najbolji pop instumental jednom. 2014. je dobio nagradu Britanske akademije Ivor Novello, za izuzetan doprinos britanskoj muzici. Uvršten je u Rokenrol kuću slavnih dva puta: kao član Yardbirds (1992.) i kao solista (2009.).
Matija Bećković, u svom stilu, napisao je svojevremeno nekoliko rečenica o najgorim đacima i njihovom uspešnom životu. I više nego aktuelan tekst i to ne samo zbog završetka još jedne školske godine.
“Nedavno smo bili na proslavi stogodišnjice naše škole. Pored profesora, na svečanosti su se okupili i najgori đaci iz svih generacija. A koga drugog da zovu, najgori đaci su jedino i uspeli u životu. Možete zamisliti kakav je to bio trijumf: najgori učenici u frakovima, a najgore učenice u svečanim toaletama, pod najskupocjenijim nakitom, plešu sa svojim profesorima. Koji su, siroti, još uvek u onim istim pohabanim, demode odelima.
Najboljih učenika, sa druge strane, nigde nema. Ko zna gde su zaglavili… Ili su u Nemačkoj ili ovde, ali bez posla. Neki još uvek uče, a neki su na nervnim klinikama ili su se nesrećno oženili nekom najboljom učenicom. Ili su se jednostavno razočarali u život, a ko takve uopšte tretira u životu? Njih se više niko i ne seća. Pretrpeli su potpuni fijasko, zaboravili su ih čak i njihovi profesori. Zaboravili, jer su morali.
Škola/Photo: Pixabay
Dovedeni pred svršen čin, da čitav njihov život i rad ne bi bili promašeni, profesori su počeli da se ponose svojim najgorim đacima.
Naknadno ih proglašavaju najboljima, evocirajući uspomene na njihove čuvene odgovore i brilijantno izvršene zadatke. Najgorim đacima je sve to normalno, pa od toga nema ničeg prirodnijeg…
A sad zamislite profesore koji su svoj poziv ozbiljno shvatili. Koji decu uče kako da uspeju u životu, a zna se da u životu uspevaju jedino oni koji profesore nisu slušali. I kako se oseća stari strogi profesor koji veruje u svoju misiju i svoje kriterijume kad, na primer, uključi televizor?
Ugleda nekog od svojih najgorih đaka kako vodi glavnu reč. Ili ode u bioskop, a u filmu glavnu ulogu tumači njegova najgora učenica.
Kako se oseća stari strogi profesor kad vidi da su, po njegovom mišljenju najgori, postali asovi, bardovi, starovi, prvaci, veterani, krem…
I šta drugo preostaje starom, iskusnom pedagogu nego da u takvoj situaciji najgore proglasi najboljima i da na njihovim primerima vaspitava nove generacije.”
Hrvatski pop bend Jinx ove godine proslavlja četvrt veka na sceni, a kompozitor, tekstopisac i gitarista Gordan Muratović (Coco Mosquito) primećuje da su postali neka vrsta atrakcije koja se ne uklapa u modernu običnost.
Naglašava da, kada rade na pesmama, pokušavaju da budu verodostojni sebi, jer teško da bi nešto drugo uspelo.
– Kao autor probam da radim ono što mi je u tom trenutku u glavi, ono što me tera i iritira, bilo u muzičkom ili tekstualnom smislu, i onda guram te nesretnike tim putem. Teško mi je da govorim o bendu i njegovom razvojnom putu, da se izmaknem iz potpuno subjektivne uloge i premestim u objektivnu. To neka rade kritičari – kazao je Muratović.
Pevačica Jadranka Baštajić (Yaya) kaže da “žive u svom balonu, rade po starim principima, izdaju albume”.
– Kada smo počinjali oslanjali smo se na retro zvuk i retro uticaje od pre 20-30 godina. Sada nastavljamo dalje u tom svom balonu, nekako funkcionišemo, verovatno to još ima neku svoju toplinu, ljudi i dalje to vole i ima nekog duha u svemu tome – rekla je Baštajić.
Ona primećuje da živimo u doba kada je zahvaljujući medijima, internetu, sve dostupno.
– Osamdesetih godina u prvi plan su izbijale najbolje stvari, same po sebi, svojim kvalitetom, danas je sve dostupno i svako pokušava da pronađe svoj put. Naš posao se bitno promenio. Ima to svoje dobre i loše strane – rekla je pevačica.
Originalnost, prema njenim rečima, više nije imperativ.
– Kada smo mi bili mlađi, postojala je težnja da se bude drugačiji, originalan, da se radi ono što pre tebe niko nije probao. To je bilo in. Danas to više nije u modi – istakla je Baštajić, a Muratović se nadovezao da je, umesto originalnosti, običnost u modi.
Jinx je prošle godine objavio novi album “Pogrebi i pomiriši” sa koga su se izdvojile numere “Jesmo li dobro” i “Maradona” koju su uradili sa Davorom Gobcem, frontmenom grupe Psihomodo Pop.
– U pesmi (“Jesmo li dobro”) se mi pitamo, pitaš sam sebe, svako sam sebe pita. To je i bila namera pesme da se svako zapita gde smo, ko smo i možda je previše filozofsko, nije u skladu sa modernom običnošću – objasnio je Muratović.
“Maradona” je pak, dodaje, drugi oblik sarkazma.
– Ta pesma jeste smešna, zato smo zvali Gobca da pomogne. On jeste dežurni komediograf hrvatske scene i sam sebe je tako brendirao mnogo pre nego što je Psihomodo Pop postao poznat. On je već osamdesetih preuzeo tu ulogu i dobro se oseća u tome. I nije mi padao na pamet niko drugi ko bi učestvovao u pesmi “Maradona” – rekao je Muratović.
Posle nastupa na Arsenal festu u Kragujevcu očekuje ih još niz festivala u Zagrebu, Tjentištu, Tuzli, Sarajevo film festival, a na pitanje da li ga interesuje filmska muzika, Muratović kaže da se “u ovim krajevima rade folklorne tematike koje njega ne zanimaju”, te radije stvara za pozorište.
Zlatan Stipišić Gibonni idol je mnogim mladim muzičarima širom regiona. On je jedan od najdugovečnijih i najuspešnijih umetnika na regionalnoj sceni, a poznat je i po tome što voli saradnje i podstiče mlade u njihovoj karijeri.
Tako je i ovog puta odabrao dva talentovana mlada muzičara, Filipa Novosela i Tihomira Hojsaka. Snimili su malo drugačiju verziju njegovog legendarnog hita “Hodaj” – uz pratnju tambure i kontrabasa.
Neočekivana saradnja dala je potpuno novi duh ovoj pesmi.
– Kada su mi ova dva talentovana mladića predstavila ideju o saradnji, odmah mi se to svidelo. Verujem da ćete se složiti da ovako nešto nismo smeli da propustimo da uradimo – rekao je kantautor iz Splita.
Kragujevački Arsenal Fest 08 u petak druge večeri uprkos kišnom vremenu privukao je oko 6.000 posetilaca, koji su na Main Stageu uživali u nastupu hora Viva Vox, odlično raspoloženog Jinxa, dinamičae hip-hop trojke Bad Copy i žestokog Kultur Shocka.
Garden Stage je ponudio zvučnu i vizuelnu šarolikost od Balkan pop benda Maika, bluzera Kolje do eksplozivnog Mortal Kombata i rege legendi Del Arno benda.
Viva Vox/ Photo: Marko Obradović Edge
Publika naoružana kabanicama i kišobranima spremno je u velikom broju došla da isprati za početak Maina beogradski hor Viva Vox, pod dirigentskom palicom Jasmine Lorin.
Njihov nastup počeo je snažno izvođenjem tema iz filmskog serijala “Ratovi zvezda”, a usledile su pesme “The Show Must Go On” grupe Queen, “Du Hast” Ramsteina i, u samom finišu, Metallicina “Enter Sandman”.
Jinx/ Photo: Marko Obradović Edge
Viva Vox je ispraćen ovacijama publike, a posle njega na binu je izašla zagrebačka retro-pop grupa Jinx, predvođena gitaristom Kokom Moskitom i ekspresivnom pevačicom Jadrankom Bastajić Yayom.
Oduševili su publiku pop koktelom u kome su se našle pesme “Ako si rođen u pogrešno vrijeme”, “By By Baby By”, “Na zapadu”, “Koliko suza za malo sna” i “Smijem se”.
Bad Copy/ Photo: Marko Obradović Edge
Sada već dobro zagrejani auditorijum dočekao je Bad Copy, a trojica hip-hopera su u narednih sat i nešto nizali hitove poput “Posle 10”, “Moja bivša pi.ka” i “Džastin Biberi”.
Veče na Mainu u rane jutarnje časove zatvorio je Kultur Shock iz Sijetla, koji je predvođen pevačem Đinom Jevđevićem, energično udario po “Tamnom vilajetu”, “Tuti-frutiiju”, “Zumbulu”…
Maika/ Photo: Zoran Lazarević Laki
Za to vreme na Gardenu smenjivali su se pobednici Bunta Sanja Tišma & Masa, Pogonbgd, grupa Maika (etno-dens-pop eksperiment Ide Prester iz Lollobrigide) i beogradski Irish Stew of Sindidun, kojem se za vreme izvođenja pesme “One Way Ticket” na bini pridružio gitarista kragujevačke pank grupe Čovek bez sluha, Miki Radojević koji je poručio publici da je Garden Stage “poslednja linija odbrane srpskog rokenrola”.
Mortal Kombat/ Photo: Zoran Lazarević Laki
Glavna zvezda Gardena bio je beogradski hevi-metal-pank sastav Mortak kombat, kojem je to bio deseti nastup u Kragujevcu.
Kombati su počeli pesmom “Devedesete”, a izveli su i neke ranije hitove poput “Nemoj biti emo” i “E u ku.ac”.
Nikola Pejaković Kolja/ Photo: Marko Obradović Edge
Gitarista i pevač Nikola Pejaković Kolja na Arsenalu je održao prvi koncert sa svojim novim pratećim bendom 4 Prsta.
Kolja, gitarista Voja Aralica i ekipa odsvirali su moćan i uigran rok, džez i bluz set, u kome su pored dobro poznatih hitova sa prva tri Koljina albuma, publici podarili i neke sa četvrtog još neobjavljenog, poput kompozicije na stihove Jovana Jovanovića Zmaja “Ala je lep ovaj svet”.
Nipplepeople/ Photo: Zoran Lazarević Laki
U finišu večeri festivala, na Gardenu je nastupio intrigantni zagrebački elektro-pop duo Nipplepeople, dok je beogradskom rege bendu Del Arno Bend pripala čast da dobrom svirkom i gruvom okonča program.
Još jednu rasplesanu noć na Explosive DJ Stageu priredili su Edib D, Nexie i Miguel Bastida.
Bad Copy/ Photo: Zoran Lazarević Laki
Bad Copy/ Photo: Zoran Lazarević Laki
Del Arno Bend/ Photo: Zoran Lazarević Laki
Photo: Zoran Lazarević Laki
Photo: Zoran Lazarević Laki
Photo: Zoran Lazarević Laki
Irish Stew/ Photo: Zoran Lazarević Laki
Mortal Kombat/ Photo: Zoran Lazarević Laki
Pogonbgd/ Photo: Zoran Lazarević Laki
Photo: Marko Obradović Edge
Jinx/ Photo: Marko Obradović Edge
Mortal Kombat/ Photo: Marko Obradović Edge
Viva Vox/ Photo: Marko Obradović Edge
Viva Vox/ Photo: Marko Obradović Edge
Arsenal Fest 08 u Kragujevcu večeras se završava nastupima bendova Plavi orkestar, Enter Shikari, Morcheeba, Disciplin A Kitschme, Organizam, Straight Mickey and the Boyz, Propaganda 117, Letu štuke, Stereo Banana, E-Play i Marko Louis, a tu su i didžejevi Battric&Mivu, Olivian Nour i Rossko.
Beogradska filharmonija, koncert na otvorenom/ Photo: Facebook @bgfilharmonija
Beogradska filharmonija je u završnim pripremama za novi muzički piknik pod zvezdama koji priređuje u nedelju 24. juna kod Ušća, u 20:30 časova.
Na istoj lokaciji kao i prošle godine, u novobeogradskom bloku 13, Filharmonija ponovo poklanja koncert na otvorenom i priprema audio-vizuelni spektakl – HD Odiseju.
Kapije će biti otvorene od 17:00 časova, a publika će moći da priđe lokaciji iz Bulevara Nikole Tesle i ulice Ušće.
Na ovogodišnjem pikniku, specijalni tretman imaće najmlađi sugrađani. Umesto fan pita koji je uobičajen za rok koncerte, Filharmonija sprema bejbi pit – poseban prostor za trudnice i decu do predškolskog uzrasta (0 – 7 godina).
Ulaz u ovaj prostor biće iz ulice Ušće. Na koncert na otvorenom Beogradske filharmonije pozvana je publika iz cele zemlje i regiona, a gosti Beograda koji ovim povodom dođu 24. juna u prestonicu, mogu da posete i Muzej savremene umetnosti koji će tog dana biti besplatan za publiku, od 10 – 18 časova.
Prošle godine, Filharmonija je priredila najveći koncert na otvorenom u istoriji Srbije. Na pikniku za 30 000 ljudi izvođeni su hitovi klasične muzike, pod dirigentskom palicom Gabrijela Felca i Zubina Mehte koji je bio specijalni gost koncerta.
O razvodu glumca Džonija Depa i njegove mlađane supruge dugo se pisalo. Amber Herd se požalila da je Džoni psihički i fizički zlostavljao, a njegovo divlje ponašanje i svedočenja najbližih saradnika o načinu na koji glumac tretira sve oko sebe, potvrdila su sve o čemu je mlada glumica govorila.
Džoni, kojeg je razvod od voljene Amber itekako povredio, dao je intervju za magazin Rolling Stone u kojem je potpuno otvorio srce i otkrio šokantne detalje.
– Pao sam tako nisko da niže nisam mogao. Sledeći korak bio je – stići ćeš negde s otvorenim očima, i otići ćeš zatvorenih očiju. Nisam mogao da podnesem svakodnevni bol – iskreno je ispričao glumac.
Amber Herd/Photo: YouTube prinscreen
Kako bi se suočio s osećanjima i poradio na svom psihičkom zdravlju, počeo je da piše memoare, ali nije ih pisao trezan.
– Svako jutro bih sipao votku i počeo da pišem sve dok ne bih toliko plakao da od suza više nisam mogao da vidim stranice. Pokušavao sam da shvatim šta sam uradio da sam to zaslužio. Pokušao sam da budem iskren prema svima, da pomažem svima… Istina mi je najvažnija. A sve ovo ipak se dogodilo.
Džoni je progovorio i o novcu koji je izgubio kad je njegov život krenuo pogrešnim putem:
– Moj sin (16) je u školi morao da čuje kako je njegov stari izgubio sav novac, i to nije u redu.
– Uvreda je kad kažu da sam potrošio 30.000 dolara na vino. Potrošio sam mnogo više… – zaključio je slavni glumac.
Stav da nema velikog umetnika bez velikog bola, na svojoj koži osetila je Ivana Peters na putu do medijske titule jednog od najizuzetnijih vokala u regionu.
Koliko su lična životna iskustva doprinela da postanete bolja umetnica? – Na početku rada grupe Negativ uvek sam govorila da je bol i bes ono što me najviše inspiriše. Nastali smo u vreme bombardovanja, mladi i nesigurni u ono šta nam budućnost donosi. Najprijatnije nam je bilo da sviramo i stvaramo. I meni je komponovanje i pisanje tekstova na neki način bio ventil koji je ispuštao pritisak koji sam osetila u tom periodu. Sada već umem da kanališem i svesno prizovem stvari koje me inspirišu. Sva moja iskustva su me učinila baš ovakvom kakva sam danas.
Ukoliko se osvrnete na dosadašnju karijeru, šta biste promenili, a šta ponovili? – Možda bih, ipak, ostala u inostranstvu i gradila karijeru van Srbije. Mada, u suštini nisam mogla bez Beograda, bez porodice i drugara. Sigurno bi muzika koju stvaram i izvodim bila bolje prihvaćena negde napolju. Ali i dalje mislim da je ovaj put za mene bio najbolji.
U kojoj su meri nagrade u današnje vreme merilo uspeha, šta jedno muzičko delo čini evergrinom i gde je tu skoro tri decenije rada Ivane Peters? – Lepo je primiti nagradu za neko delo, pogotovo ako ste u njega uložili vreme, srce, dušu. Naravno, najveće priznanje dolazi od publike i interakcije sa njom na nastupima.
Zbog čega u “tvrđem zvuku”, kako su često mediji opisuju rad benda “Negativ”, nema više žena? Ili, makar, zašto se čini da nisu glasnije, bar onoliko koliko su to koleginice u komercijalnoj muzici? – Mislim da je ključna stvar u tome što su takvi bendovi u startu amaterski. Nešto što ljudi rade pored posla kojim se bave, već su osuđeni da nisu komercijalni za naše uslove i samim tim ne donose novac. Vraćamo se na neke osnovne stvari i to, da se ja, recimo, bavim samo muzikom i da je na kraju to moj jedini posao. Verovatno se pribegava komercijalnijem pristupu muzici upravo iz tih razloga – da od toga bolje zarađuju. Ali, mislim da se situacija menja dolaskom mlađih snaga i generacija otvorenih prema svetu.
Tokom karijere pravili ste pauze, posle kojih ste se vraćali na scenu u potpuno novom izdanju. Šta sve određuje vaš izgled, način na koji ćete se pojaviti u javnosti i pred publikom? – Uglavnom se to dešava spontano u mom životu. Osim kada je Peđa Govedarica bio u Beogradu, pa smo se igrali mojim izgledom. Posle nekog vremena, naučila sam da sama spajam sliku i ton, odnosno da ono što ljudi čuju ispratim adekvatnim izgledom. Na kraju krajeva, danas je skoro sve dozvoljeno, a kod mene je akcenat ipak na muzici.
Retko se možete sresti na gradskim dešavanjima, nema vas često ni na televiziji, izgleda kao da ne polažete mnogo na uobičajeni život zvezde. Kome najviše posvećujete vreme? – Najviše vremena posvećujem ćerki Sari i njenim obavezama i aktivnostima. Sada je već velika, pa mogu više vremena da posvetim sebi i poslu. Uvek kažem da sam muzičar, da nisam poslovna žena. I zato me taj deo mog posla, koji uključuje cirkulisanje u medijima, ne privlači toliko ako nemam novu pesmu, album. Kao klinka sam imala energiju za sve, a sada više doziram energiju, po potrebi.
U poslednje vreme pojedini umetnici uključuju se u humanitarne akcije, a među njima ste i vi. Šta vas je pokrenulo na takvu aktivnost i kako procenjujete rezultate tih akcija? – Ako postoji način da bilo kome pomognem, ja ću to učiniti. Ne mogu svi da daju sve, ali svako može pomalo da odvoji vreme, pažnju, reč, iskustvo. Od nečega treba krenuti.
