Danas se živi brzo, raduje brzo, voli brzo, tuguje brzo… pa se i muzika pravi na brzinu i zato ne poznajem pola muzičara sa hrvatke scene, kazala je Tanjugu pop diva Josipa Lisac uoči koncerta kojim će 14. februara u beogradskom Sava centru zaokružiti jednogodišnju turneju.

Josipa se ovim nastupom vraća na mesto gde je tačno pre godinu dana otpočela slavljeničku turneju kojoj je koncertima u Torontu, Čikagu, Njujorku, ali i Kragujevcu, Novom Sadu, Šibeniku obeležila 50 godina karijere.

Velika diva regionalne pop scene napominje da je na koncertuma prati orkestar sastavljen od vrhunskih muzičara.

– Uh, koliko sam ponosna na tu meru susretanja sa publikom. Pre turneje smo imali ideju da svako u orkestru ostavi prostor za improvizaciju. Naravno taj prostor je za mene najveći. Zato su ljudi u Sava Centru bili oduševljeni džez aražmanima numera koje sam otpevala. Bez kreacije umetnost ne postoji, a mi se eto trudimo da na sceni uvek stvorimo drugačiji koncert. Nepredvidiv, ali uvek lep i nama i publici. Biće tako i 14. februara u Sava Centru – kazala je Josipa Lisac.

Prema njenim rečima publika širom sveta ceni i voli njenu “slobodu” na sceni.

– Pa muzika jeste univerzalni jezik. Ako ljudima ponudite kvalitet na sceni i istovremeno im kroz glas otvorite srce, onda nije teško očekivati da vas poštuju i cene. Malo sam se umorila. Pola veka sam na sceni – navela je.

Za nju nema dileme da se sve oko nas prebrzo odigrava i da ljudi danas sa punom koncentracijom gotovo ništa ne rade.

– Danas se živi brzo, raduje brzo, voli brzo, tugije brzo… pa se i muzika pravi na brzinu i zato ne poznajem pola muzičara sa hrvatke scene. Svi žele da snime sličnu pesmu koja “lepo” prolazi na tržištu. Šta je tržište ustvari… Uniformisani ukus većine… O dragi moji mladi prijatelji, pa tako se ne postaje muzičar – kaže Josipa.

Cenjena umetnica prema sopstvenom priznanju nikada nije želela da savetuje mlade muzičare, ali im poručuje da pre svega moraju da istraže sebe.

– Svako mora prvo muziku da pronađe u sebi. Mladi muzičari moraju u koninuitetu da rade na sebi i da pokušavaju što zadovoljniji da izlaze sa scene posle nastupa. Niko nije zadovoljan ako stvara konfekcijsku muziku. Vremena su se menjala i u ovih pola veka koliko sam na sceni, pa sam uvek gledala da ostanem svoja. Nije lako biti svoj i stati pred publiku, ali ako vam ljudi poveruju onda sa njima delite radost umetničkog stvaranja a to nije malo – savetuje Lisac.

Za narednih 50 godina na sceni kaže da nema poseban plan, ali ima želju da uspori.

– Kako me samo nerviraju putovanja… Pa, od Zagreba do Šibenika gde imam koncert nekada putujem po sedam sati… Do Njujorka bi stigla za to vreme. Smeta mi klima zbog glasa… neudobni hoteli… Usporiću definitivno, ali ne odustajem od scene – kaže Josipa.

Za kraj otkriva zašto je ljudi u Beogradu mnogo vole.

– Pa imala sam samo 17. godina kada sam prvi put došla u Beograd. Stala sam pred publiku na sceni Doma omladine i zaljubila se u taj veliki, užurbani, moderni grad. Beograd se takođe zaljubio u mene i ta ljubav traje pola veka.

Izvor: tanjug.rs