Jedanaesto izdanje PoRock Festivala biće održano 11. i 12. jula u Požegi, u organizaciji Radija Požega 94,7 FM, donoseći spoj rok muzike, promocija i razgovora sa gostima iz sveta kulture i medija.
Festival će biti otvoren u petak, 10. jula, u Gradskoj galeriji, gde će od 20 časova biti održano veče posvećeno razgovorima sa gostima. U programu učestvuju Jovan Avramović, Ilija M. Popović, Igor Jovanović, Milan Kerec i Miloš V. Milisavljević.
PoRock Festiva, plakat
Muzički deo festivala na programu je u subotu, 11. jula, od 20 časova u Gradskom trgu u Požegi. Nastupiće Bropit Band, Pusti pesak, Mihael Bob Vidaković, Nektarina i Veton Progma, dok će program voditi Slavoljub Đurić – Gale.
PoRock Festival već jedanaest godina okuplja ljubitelje rok muzike i afirmiše domaće autore i bendove, nastavljajući tradiciju jednog od prepoznatljivijih letnjih muzičkih događaja u zapadnoj Srbiji.
Warner Bros. objavio je prvi zvanični trejler za film “Dune: Part Three”, kojim će Denis Vilnev zaokružiti svoju epsku trilogiju zasnovanu na romanima Frenka Herberta. Film u bioskope stiže 18. decembra, a prve scene nagoveštavaju mračniji i emotivniji završetak priče o Polu Atreidu.
Radnja je smeštena gotovo dve decenije nakon događaja iz prethodnog filma. Pol Atreid, sada car, suočava se sa posledicama svog uspona na vlast, dok se oko njega razvija nova zavera koja preti da promeni sudbinu čitavog carstva. U središtu priče ponovo će biti njegov odnos sa Čani, koju tumači Zendaja.
Dune: Part Three
Trejler donosi povratak Timotija Šalamea, Zendaje, Florens Pju, Rebike Ferguson, Havijera Bardema i Džoša Brolina, dok će se Džejson Momoa vratiti u ulozi Dankana Ajdaha. Novo veliko glumačko ime u franšizi je Robert Patinson, koji igra Skitajla, jednog od ključnih likova romana “Dune Messiah”, na kojem je film zasnovan.
Na predstavljanju trejlera Timoti Šalame rekao je da je treći film “drugačiji” od prethodna dva i da ima “sopstvenu energiju”, dok je Denis Vilnev istakao da nije želeo da ponavlja ono što je već uradio, već da publici ponudi novo iskustvo i drugačiji pogled na Arakis.
Povodom obeležavanja 80 godina od rođenja Bona Skota, širom sveta održani su brojni događaji posvećeni legendarnom pevaču AC/DC, a njegov brat Derek Skot poručio je da ga porodica i danas pamti pre svega kao običnog čoveka, a tek onda kao rok zvezdu.
– Bonov stav, smisao za humor i način na koji je pristupao životu učinili su ga posebnim. Za mnoge je bio rok ikona, ali za nas je uvek ostao samo Bon – rekao je Derek Skot, ističući da porodici mnogo znači što njegova muzika i dalje inspiriše nove generacije.
U okviru jubileja predstavljeni su brojni kolekcionarski predmeti, među kojima su limitirane zlatne i srebrne poluge, figurice, specijalna izdanja i druga kolekcionarska izdanja, dok će tokom godine biti objavljeni i retki arhivski snimci i razgovori sa muzičarima koji su poznavali Bona Skota ili su bili inspirisani njegovim radom.
Ronald Belford “Bon” Skot, rođen 9. jula 1946. u škotskom Forfaru, ostao je upamćen kao jedan od najharizmatičnijih frontmena u istoriji rokenrola. Sa AC/DC je snimio albume “Let There Be Rock”, “Powerage” i “Highway to Hell”, pre nego što je preminuo 1980. godine, u 33. godini života. Njegov glas i danas ostaju jedno od zaštitnih obeležja istorije hard roka.
Festival EXIT ove godine neće biti održan na Petrovaradinskoj tvrđavi u terminu na koji smo navikli. Tim povodom oglasili su se organizatori festivala, a njihovo saopštenje prenosimo u celini:
Na ovaj dan, prethodnih 26 godina, počinjao je EXIT. U ovo vreme bismo obično jurili po Tvrđavi, završavali poslednje radove, spremali se da otvorimo kapije u 19h i dočekamo vas sa velikim osmehom.
Danas toga nema.
Nema EXIT zastava po gradu. Nema desetina hiljada gostiju iz celog sveta. Nema euforije. Nema onoga po čemu su naš grad i zemlja bili poznati širom planete.
EXIT festival je suštinski zabranjen u Srbiji jer smo odabrali da ne ćutimo. Da stanemo uz mladost i ideale koji su nas i stvorili.
EXIT Photo Team
EXIT Photo Team
EXIT Photo Team
EXIT Photo Team
Nastali smo pre 26 godina kao pokret mladih ljudi koji su verovali da ova zemlja može biti bolja, otvorenija i slobodnija. Zato danas, i kada ne počinje na Tvrđavi, EXIT nastavlja da postoji tamo gde je i nastao – u srcima svih nas koji ne pristajemo na strah, ćutanje i mrak.
Odatle Exitova energija nastavlja da putuje širom Evrope i sveta, kroz mnoge nove susrete i sjajne lokacije.
Ipak, samo jedan je dom Exita i verujemo da ćemo se ponovo videti na Tvrđavi, kada svi zajedno vratimo slobodu u našu zemlju.
Danas ne počinje EXIT jer su kapije slobode u ovoj zemlji trenutno zatvorene. Otvorićemo ih uskoro svi zajedno jer STUDENTI POBEÐUJU!
Velška pevačica Boni Tajler, čiji je prepoznatljavi hrapavi glas obeležio neke od najvećih hitova osamdesetih godina, preminula je u 75. godini, potvrdili su njena porodica i BBC. Vest dolazi samo nekoliko nedelja nakon što je objavljeno da se oporavlja od teške operacije i da je izašla iz indukovane kome u bolnici u Portugalu.
Rođena kao Gejnor Hopkins 1951. godine u Velsu, svetsku slavu stekla je krajem sedamdesetih pesmom “It’s a Heartache”, ali je status muzičke ikone učvrstila 1983. godine baladom “Total Eclipse of the Heart”. Pesma, koju je napisao Džim Stajnman, postala je njen najveći hit i jedna od najprepoznatljivijih pop balada svih vremena. Ubrzo je usledio i još jedan klasik, “Holding Out for a Hero”, koji je decenijama ostao nezaobilazan deo filmskih soundtrackova, reklama i pop kulture.
Njena specifična, promukla boja glasa nastala je gotovo slučajno. Nakon operacije glasnih žica krajem sedamdesetih nije ispoštovala preporučeni period mirovanja, što je trajno promenilo njen glas i postalo njen zaštitni znak. Upravo ta nesvakidašnja interpretacija izdvojila ju je među pevačicama svoje generacije.
Tokom karijere duže od pet decenija Boni Tajler prodala je milione albuma širom sveta, nastavila da nastupa i u poznijim godinama, a 2013. predstavljala je Veliku Britaniju na Pesmi Evrovizije. Za doprinos muzici odlikovana je titulom Member of the Order of the British Empire (MBE).
Poslednje mesece života provela je u borbi sa ozbiljnim zdravstvenim problemima. U maju je hitno operisana u Portugalu, nakon čega je bila uvedena u indukovanu komu. Iako je sredinom juna saopšteno da se oporavlja, njeno zdravstveno stanje ostalo je veoma teško. Preminula je u bolnici u Portugalu od posledica bolesti zbog koje se lečila.
Zamislite da danas u neki veliki studio Plant i Pejdž donesu master albuma “Led Zeppelin IV”. Neko bi gotovo sigurno predložio da se pojedine gitare dosnime, bubnjevi malo “zategnu”, a miks dodatno ispolira. Softver bi za nekoliko minuta ispravio sitna kašnjenja, poneki promašen ton i sve ono što se danas smatra tehničkom manom.
I onda bismo dobili bolji snimak. Samo više ne bismo imali “Led Zeppelin IV”.
Led Zeppelin IV, cover
Poslednjih dana internetom ponovo kruži zanimljiva rasprava. Jedan od najvažnijih rok albuma svih vremena, kažu, pun je sitnih grešaka. Ima promašenih tonova, ritmičkih odstupanja i nesavršenosti u miksu. Sve je to tačno. Ali možda je važnije drugo pitanje – da li su to zaista greške?
Kada je jednom neko rekao Keriju Kingu iz Slayera da na koncertu pogrešno svira “Raining Blood”, njegov odgovor postao je antologijski.
Istorija roka prepuna je upravo takvih “grešaka”. Na albumu “Wish You Were Here” grupe Pink Floyd ostali su studijski zvuci koje bi danas mnogi producenti bez razmišljanja obrisali. The Rolling Stones nikada nisu pokušavali da ritam sekciju pretvore u metronom. Naprotiv, upravo to blago “ljuljanje” dalo je njihovim pesmama osećaj da bend diše.
Džoni Keš je na albumima iz serije “American Recordings” pevao hrapavo, na ivici glasa, a producent Rik Rubin nije pokušavao da sakrije godine u njegovom glasu. Beatles su iza sebe ostavili bezbroj sitnih omaški koje fanovi i danas otkrivaju, ali nikome nije palo na pamet da zbog toga dovede u pitanje veličinu njihovih pesama.
Ni Brus Springstin nije jurio sterilnu perfekciju. Više puta je govorio da je umeo da zadrži prvi ili drugi vokal kada je u njemu bilo više života nego u tehnički besprekornim verzijama snimljenim kasnije. Neke stvari jednostavno ne mogu da se odsviraju dva puta na isti način.
Umetnost nikada nije bila sportska disciplina u kojoj se meri preciznost. Zato Džon Bonam nije svirao kao metronom. Zato Lars Ulrih verovatno ne bi postao vrhunski studijski bubnjar. Zato Lari Malen Jr. nije simbol tehničkog savršenstva. Ali dovoljno je nekoliko taktova da ih prepoznate. Njihove nesavršenosti nisu mana, već potpis.
Današnja tehnologija može da ispravi gotovo sve. Intonaciju, ritam, dinamiku, šumove, disanje, pa čak i boju glasa. Nikada nije bilo lakše napraviti tehnički savršen snimak. Paradoks je u tome što nikada nije bilo više izvođača koji zvuče gotovo isto.
Naravno, ni sedamdesetih niko nije slavio greške. Producenti su ih ispravljali kada je trebalo. Ali postojala je granica iza koje se više nije popravljala muzika, već se menjala njena priroda. Džimi Pejdž je odlično znao da ponekad prvi ili drugi snimak vredi više od deset tehnički savršenih pokušaja.
Zato ni danas ne slušamo “When the Levee Breaks” zbog savršeno preciznih bubnjeva, niti “Raining Blood” zbog besprekorne svirke. Slušamo ih zato što zvuče – ljudski.
Cilj muzike ionako nikada nije bio da bude savršena. Cilj je bio da nas pogodi. I zato neke greške traju već više od pedeset godina.
Grupa Interpol objavila je novi singl “Iron City”, treću pesmu kojom najavljuje predstojeći album “This Mirror Weighs A Ton”, čije je objavljivanje zakazano za 28. avgust.
Nakon naslovne numere i singla “See Out Loud”, novi singl nastavlja atmosferu koja obeležava čitav album – spoj prepoznatljivog melankoličnog zvuka njujorškog benda sa slojevitim gitarama, hipnotičnim ritmom i tekstovima koji istražuju odnos prošlosti i budućnosti.
Interpol – Iron City, cover
Pevač Pol Benks u pesmi priziva slike ponavljajućih snova i šetnji kroz njujorški Central Park, dok se refren “I can feel your love, iron city” provlači kroz atmosferičnu kompoziciju koja predstavlja još jedan uvid u zvuk devetog studijskog albuma benda.
“This Mirror Weighs A Ton” biće prvo izdanje Interpola nakon albuma “The Other Side Of Make-Believe” iz 2022. godine. Album je producirao Endrju Vajat, poznat po saradnji sa brojnim svetskim izvođačima, dok je za miks bio zadužen Dejv Fridman.
Američki metal sastav Mastodon objavio je kratki dokumentarni film “The Mastodon in the Room”, posvećen svom dugogodišnjem gitaristi Brentu Hindsu, koji je prošle godine tragično preminuo. Film predstavlja iskren osvrt članova benda na više od dve i po decenije zajedničkog rada, prijateljstva, nesuglasica i gubitka koji je usledio nakon njegove smrti.
U pratećem saopštenju bend navodi da je želeo da se prvi put otvoreno obrati fanovima i ispriča svoju stranu priče, umesto da to prepusti glasinama i nagađanjima.
– Ulazimo u novo poglavlje Mastodona i želeli smo da ovo uradimo kako treba. Svi su videli snimke, naslove i razne spekulacije, ali nikada nismo ispričali našu priču o 25 godina provedenih sa Brentom – poručili su članovi benda.
Kako ističu, Hinds je bio deo njihove porodice, čovek kojeg su iskreno voleli, ali i ličnost sa kojom nije uvek bilo lako.
– Bio je divlji, naš divlji čovek, a to je sa sobom nosilo i određene izazove. Obe te stvari su istinite i ne želimo da jednu stavljamo ispred druge. Njegov odlazak ostavio je prazninu koju nismo očekivali – nema više zagrljaja, “petica”, rasprava ni pomirenja. To je ono što najviše boli – navode muzičari u filmu.
Brent Hinds bio je jedan od osnivača Mastodona i jedan od autora prepoznatljivog zvuka benda. Poginuo je u avgustu 2025. godine od posledica saobraćajne nesreće na motociklu, svega nekoliko meseci nakon što se rastao sa grupom. Kratki film “The Mastodon in the Room” istovremeno je omaž njegovom životu i muzici, ali i svojevrsno zatvaranje jednog važnog poglavlja u istoriji benda.
Hard rok bend Ricky Loud objavio je novi studijski album “Lower Than Underground”, izdanje sa sedam pesama koje kroz prepoznatljiv spoj hard roka, glam estetike i savremene produkcije donosi priče o društvu, popularnosti i ličnim preispitivanjima.
Novi album predstavlja svojevrstan komentar na položaj alternativnih bendova u današnjoj muzičkoj industriji. Kroz ironiju i samokritiku, Ricky Loud govore o svetu opsednutom popularnošću, ali istovremeno šalju optimističnu poruku da stvaranje i koncerti imaju smisla bez obzira na to koliko je put do publike težak.
Sedam novih pesama bavi se različitim temama – od kritike korporativnog sveta i društvene otuđenosti, preko ljubavi na daljinu i satire na račun privilegovanih slojeva društva, do odrastanja, potrošačke kulture i potrage za sopstvenim identitetom. Na albumu se nalazi i obrada pesme “Celebrity Skin”, velikog hita grupe Hole, koju je bend predstavio u sopstvenom aranžmanu.
Ricky Loud/Photo: Jevgenij Ihonkin
“Lower Than Underground” nastajao je uz autorski rad članova benda Dmitrija Strahova, Klima Fufajeva i Ivana Naumova. Produkciju potpisuje sam bend, dok je za miks i mastering bio zadužen Dmitrij Romanov iz PFB Recordsa. Album je sniman u studijima Shoom Studio, RL Production i Lion Studio.
Ricky Loud osnovani su 2017. godine, a iza sebe imaju više od stotinu koncerata širom Rusije, Centralne Azije i Balkana. Aktuelnu postavu čine Dmitrij Strahov (vokal i gitara), Milica Đurić (gitara), Igor Solovjov (bas) i Ivan Naumov (bubnjevi i prateći vokali). Novi album njihov je četvrti studijski rad, posle izdanja “Kaming Out”, “Renoir” i “Young Blood”.
Legendarni junak italijanskog stripa Dilan Dog u septembru će obeležiti 40 godina postojanja, a izdavačka kuća Sergio Bonelli Editore tim povodom priprema specijalno izdanje koje će se na kioscima pojaviti upravo u mesecu kada je “istražitelj noćnih mora” prvi put ugledao svetlost dana.
Jubilarni, 481. broj redovne serije biće objavljen četiri decenije nakon što je Dilan Dog debitovao 26. septembra 1986. godine u epizodi “Zora živih mrtvaca”, prvom nastavku serijala koji je osmislio Ticijano Sklavi.
Scenario za novo izdanje potpisuje Barbara Baraldi, crtež Davide Furno, a strip će imati 96 strana u punom koloru. Zadržaće i standardnu cenu od 5,80 evra, ali će biti ponuđen sa četiri različite naslovne strane – jednom standardnom i tri varijantne u ograničenom tiražu.
Povodom velikog jubileja, izdavač je odlučio da primeni takozvani “blind bag” koncept. Svi primerci biće upakovani u zapečaćene omote, pa kupci neće znati koju su naslovnicu dobili sve dok ne otvore pakovanje. Ovakav način prodaje poslednjih godina postao je veoma popularan u američkoj strip industriji, naročito kod izdanja Marvel Comicsa, DC Comicsa i Image Comicsa, a koristi ga i Panini Comics u Italiji.
Prema sinopsisu, nova priča počinje kada Dilan Dog u svojoj biblioteci pronađe misteriozni dnevnik za koji je uveren da ga nikada nije napisao, iako mu deluje neobično poznato. Ono što u prvi mah izgleda kao neobična igra sudbine moglo bi da krije mnogo mračniju tajnu – lice same Smrti, “koju samo nova zora može da rastera”.
