U vremenu kada manji gradovi sve češće vode borbu sa odlaskom mladih, manjkom kulturnih sadržaja i osećajem monotonije, muzički festivali postaju mnogo više od nekoliko dana zabave. Oni postaju mesto susreta i dokaz da kultura može da pokrene zajednicu.
Danas gotovo svaki grad koji želi ozbiljno da razvija svoj kulturni život pokušava da izgradi događaj po kome će biti prepoznatljiv. Neki imaju filmske festivale, neki pozorišne smotre, a neki upravo kroz muziku uspevaju da okupe ljude različitih generacija i interesovanja.
Jedan od takvih primera je čačanski Rok festival Priča, koji iz godine u godinu okuplja ljubitelje rok muzike, ali i ljude željne autentične atmosfere i osećaja zajedništva. U vremenu kada se kultura često svodi na prolazne trendove i instant sadržaj, ovakvi festivali čuvaju prostor za živu muziku i neposredan kontakt publike i izvođača.
Neverne bebe, Priča 2025/ Photo: AleX
Za grad poput Čačka, ovakav događaj ima višestruki značaj. Tokom festivala grad postaje življi, puni su kafići, restorani i hoteli, dolaze posetioci iz drugih mesta, a lokalni umetnici imaju priliku da budu deo nečega što prevazilazi svakodnevicu.
Muzički festival Priča posebno je važan za mlade ljude, jer stvara prostor gde se razvijaju nova prijateljstva, razmenjuju ideje i kreativne inicijative. Kroz organizaciju, volontiranje i učešće u programu, mladi dobijaju osećaj pripadnosti i mogućnost da aktivno učestvuju u kulturnom životu svog grada.
Kultura ne može sama rešiti sve probleme jednog grada, ali može promeniti njegov duh, a upravo su festivali često prvi korak ka tome da grad ne bude samo mesto kroz koje se prolazi, već mesto u kojem ljudi žele da ostanu. Zato muzički festivali nisu samo zabava niti luksuz, već ulaganje u identitet grada, u njegove ljude i budućnost lokalne zajednice. I baš zbog toga podrška kulturnim događajima nije samo podrška organizatorima, to je ulaganje u duh grada i njegovu budućnost.
Priča 2023/ Photo: AleX
Priča kao simbol urbane kulture grada
Tokom prethodnih deset izdanja, festival Priča je postao jedan od najvažnijih muzičkih dešavanja u Čačku i simbol urbane kulture grada. Ono što je počelo kao ideja nekoliko entuzijasta, preraslo je u festival koji je ugostio gotovo sve velike i legendarne bendove iz regiona, kao što su: Parni valjak, Zabranjeno pušenje, Psihomodo pop, Ritam nereda, Hladno pivo i mnogi drugi.
Posebnu vrednost festivalu daje činjenica da su mnogi od tih izvođača prvi put nastupili u Čačku upravo zahvaljujući Priči, iako iza sebe imaju višedecenijske karijere i rasprodate koncerte širom bivše Jugoslavije. Time je festival publici u Čačku omogućio da doživi izvođače koje su generacije slušale godinama, često bez prilike da ih vide uživo.
Festival Priča je pokazao da kvalitetni muzički događaji ne moraju biti rezervisani samo za velike centre, već da i manji gradovi mogu postati važna mesta regionalne kulture.
Program festivala Priča
petak 12. jun 2026. KRVNA GRUPA ZOSTER SAVRŠENI MARGINALCI (ex Hladno pivo) LETU ŠTUKE
Subota 13. jun 2026. BABE ELEMENTAL GAJBRAŠ TRIPVUD BRKOVI PROFESOR ČONTA I PATKA (ex Pekinška patka)
Festival će se održati na Želovom igralištu. Kapija se otvara u 19 časova. Karte se mogu kupiti u Srpskom pabu i preko sajta bilet.rs
Legendarni švedski gothic doom metal sastav Tiamat premijerno će nastupiti u Beogradu 14. novembra u Novoj Zappa Barci.
Nakon decenija uspešne karijere i statusa jednog od najuticajnijih bendova dark metal scene, Tiamat konačno dolazi pred domaću publiku.
Bend predvođen harizmatičnim Johanom Edlundom tokom karijere izgradio je prepoznatljiv zvuk koji spaja gothic, doom i atmosferični metal, a albumi poput “Wildhoney“, “Clouds” i “A Deeper Kind of Slumber” danas imaju kultni status među ljubiteljima žanra.
Publiku u Beogradu očekuje veče ispunjeno mračnom atmosferom, emotivnim melodijama i bezvremenskim hitovima koji su obeležili više od tri decenije karijere ovog švedskog sastava.
Ulaznice će biti uskoro dostupne za kupovinu putem Gigstix servisa.
Nagrade 19. izdanja Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs dodeljene su sinoć u Muzeju devedesetih. Žiriji svih takmičarskih programa nagradili su ostvarenja koja su se izdvojila autorskom originalnošću, filmskom inovativnošću i snažnim društvenim i emotivnim odjekom.
19. Beldocs – dobitnici nagrada/Photo: Luka Milanović
SRPSKI TAKMIČARSKI PROGRAM
Nagradu za Najbolji film osvojio je “Zalazak” reditelja Miloša Jaćimovića.
Žiri u sastavu, Migel Eek producent i filmski stvaralac iz Španiji, Marlin Edojan (Kanada) je umetnička ko-direktorka i selektorka festivala RIDM i Nikola Stojanović, filmski reditelj i montažer u obrazloženju kaže:
“Sa izuzetnom vizuelnom senzibilnošću i formalnom preciznošću, ovaj film pretvara gestove brige i ponavljajuće rituale u duboku filmsku meditaciju o vremenu, sećanju i krhkosti zajedničkih prostora. Kroz imerzivnu kameru i majstorsku pažnju posvećenu svetlu, ritmu i fizičkom prisustvu, film stvara iskustvo koje deluje istovremeno intimno lokalno i univerzalno ljudski. Ono što izranja nije samo portret jednog mesta, već i društva u tranziciji i načina života koji opstaju čak i dok polako nestaju. Za izuzetan vizuelni jezik i snažnu emocionalnu snagu, žiri dodeljuje nagradu filmu ‘Zalazak’ Miloša Jaćimovića.”
19. Beldocs – Miloš Jaćimović/Photo: Luka Milanović
Nagradu za Najbolju kameru osvojila je Maša Drndić za film “Žene narodnog fronta”.
“U prostoru definisanom ljudskom nesigurnošću i ranjivošću, ova kamera postiže retku intimnost bez zadiranja. Kroz uzdržanu i duboko empatičnu fotografiju, film pretvara ovo okruženje u živi emocionalni pejzaž u kojem tela, gestovi, tišina i pogledi nose jednaku težinu. Vizuelni jezik, bez senzacionalizma, stvara slike izuzetne nežnosti i dostojanstva. Sa senzibilitetom i usklađenošću, kamera ovde učestvuje u činu solidarnosti, dajući filmski oblik iskustvima koja su tako često skrivena od pogleda. Žiri dodeljuje nagradu za Najbolju kameru Maši Drndić za film ‘Žene narodnog fronta’.” – stoji u obrazloženju žirija.
19. Beldocs – Ivana Todorović/Photo: Luka Milanović
Nagrada za Najbolju montažu pripala je Mini Simendić za film “Ovaj poželjni stroj”, za koji žiri navodi:
“Kroz samorefleksivnu strukturu, ovaj film uspostavlja veze između jezika, analognog filma i sistema vrednosti, otkrivajući kako se značenje oblikuje kroz procese selekcije, prevođenja i razmene. Krećući se fluidno između lične refleksije i političkog promišljanja, montaža stvara ritam u kojem slika, zvuk i materijalna tekstura neprestano preoblikuju jedno drugo. Umesto da samo organizuje film, montaža aktivno preispituje same uslove komunikacije, migracije i umetničke produkcije. Za rigoroznu upotrebu montaže kao sredstva mišljenja, žiri dodeljuje nagradu za Najbolju montažu Mini Simendić za film ‘Ovaj poželjni stroj’.”
19. Beldocs – Mina Simendić/Photo: Luka Milanović
Specijalno priznanje dodeljeno je Ivani Todorović za film “Žene narodnog fronta”.
“Za dubok i saosećajan prikaz zajedničkih iskustava žena, film stvara prostor u kojem ranjivost postaje kolektivna snaga. Smešten u intimni svet bolnice, on pretvara lična svedočenja u univerzalno promišljanje ženskog tela, sećanja, traume i otpornosti. Sa iskrenošću, toplinom i emocionalnom preciznošću, autorka oblikuje duboko humano delo koje poziva na empatiju među generacijama i potvrđuje tihu, transformativnu isceliteljsku moć međusobnog slušanja. Specijalno priznanje dodeljuje se Ivani Todorović za film ‘Žene narodnog fronta’.”
MEĐUNARODNI TAKMIČARSKI PROGRAM
Nagradu za Najbolji film čiji je pokrovitelj DOX TV, žiri u sastavu (Ana Martinoli, producentkinja i redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu, Radiša Cvetković, pomoćnik direktora (izdavaštvo i prikazivačka delatnost) i upravnik biblioteke u Jugoslovenskoj kinoteci, Sobolč Sironji (Mađarska) dodelio je filmu “Ono što treba činiti”, Srđana Kovačevića. Nagrada se sastoji od diplome i novčanog iznosa od 2000 EUR.
“Film ‘Ono što treba činiti’ nagrađujemo zbog njegove izuzetne sposobnosti da složene društvene i političke procese pretoči u duboko ljudsku i emotivno preciznu filmsku priču. Bez pojednostavljivanja i bez ideološke patetike, autor gradi prostor u kojem pitanja rada, dostojanstva, solidarnosti i kolektivne borbe postaju univerzalna i urgentna.
19. Beldocs/Photo: Luka Milanović
U vremenu rastuće nesigurnosti, erozije radnih prava i sve izraženijeg osećaja društvene fragmentacije, ovaj film podseća da političnost dokumentarnog filma ne proizlazi iz parole, već iz pažljivog i odgovornog pogleda usmerenog ka ljudima čiji se glasovi najčešće potiskuju na margine društva.Posebna vrednost filma leži u njegovoj sposobnosti da svakodnevne situacije pretvori u snažan prikaz mehanizama moći, ali i mogućnosti zajedništva i otpora.” – stoji u obrazloženju članova žirija
Specijalno priznanje pripalo je filmu “Srebro”, Natalije Konijarc, za koji žiri navodi:
“Film ‘Srebro’ nagrađujemo zbog njegove izuzetne sposobnosti da izuzetno hrabro iscrpljivanje i preživljavanje pretvori u snažnu refleksiju o odnosu čoveka, prirode i sistema koji neprekidno proizvode nejednakost.
Autor ne pristupa temi rudarenja kao ilustraciji društvenog problema, već kao prostoru u kojem se prepliću istorija eksploatacije, nasleđe kolonijalnih i ekonomskih odnosa moći, ali i svakodnevna borba ljudi da sačuvaju dostojanstvo i osećaj pripadnosti.
Za izuzetnu vizuelnu artikulaciju, sposobnost da kroz precizan filmski jezik spoji lično i političko, lokalno iskustvo i univerzalna pitanja savremenog sveta, posebno pohvaljujemo film ‘Srebro’.”
19. Beldocs/Photo: Luka Milanović
Drugo Specijalno priznanje osvojio je film “Borovnica bluz” Andrés Livov.
“Film ‘Borovnica bluz’ nagrađujemo zbog njegove izuzetne sposobnosti da kroz nešto sasvim obično kao sezonsko branje borovnica izgradi nežnu, slojevitu i humanu filmsku priču o radu, pripadanju i otpornosti. Reditelj posmatra ljude različitih generacija u meditativnom, ali i teškom radu na poljima oko kojih su izgrađeni mitovi i gde se lične priče pretvaraju u širu sliku zajednice koja okuplja radnike iz celoga sveta.
Odnos čoveka prema prirodi razvija se u magičnoj melanholiji u kojoj postoji važna, duboko optimistična nota da čak i iz pepela prošlosti možemo pronaći put ka plodnoj i zdravoj budućnosti.” – zaključuju članovi žirija.
TAKMIČARSKI PROGRAM KRATKOG FILMA
Nagradu za Najbolji kratki film osvojio je film “Žene narodnog fronta” (The Divine Feminine), a obrazlažući svoju odluku članovi žirija (Šon Parnel (Australija), Maksim Sirlan, filmski stvaralac iz Moldavije, Ana Žugić, rediteljka i montažerka) navode:
“Ovogodišnja selekcija kratkih filmova okupila je duboko lične priče koje otvaraju veoma važna pitanja o društvu u kojem živimo. Nije bilo lako doneti odluku o pobedniku, ali jedan film je na nas ostavio posebno snažan utisak.
19. Beldocs – Ivana Todorović/Photo: Luka Milanović
Zahvaljujući spoju emocionalne iskrenosti i izuzetne filmske preciznosti, ovaj film u kratkoj formi uspeva da se obrati različitim generacijama i da otvori dijalog o temama koje često ostaju u tišini. Izabrali smo ovaj film jer verujemo da je snažan podsetnik na to koliko je važno da zaista vidimo jedni druge.”
Specijalno priznanje dodeljeno je filmu “Ferrari Studentski Grand Prix”.
“U vremenu urušavanja demokratije i rastućeg straha, ovaj film donosi nadu i inspiriše otpor. Sa izuzetnom hrabrošću i jasnoćom, beleži generaciju koja odbija apatiju i umesto nje bira kolektivnu akciju. Kroz energiju, ranjivost i odlučnost mladih ljudi, film nas podseća da demokratija opstaje samo onda kada se brani – glasno, javno i zajedno. Duboko povezan sa duhom aktuelnih studentskih protesta u Srbiji, ovaj rad postaje više od filma: on je svedočanstvo građanskog buđenja i snage solidarnosti.
‘Studenti će pobediti.'” – stoji u obrazloženju žirija.
19. Beldocs – Ferari/Photo: Luka Milanović
VATROMET TAKMIČARSKI PROGRAM
Žiri koji su činili Ana Vučković, novinarka Radio Beograda 2, ruski reditelj i direktor fotografije Nikolay N. Viktorov i Aleksandra Sekulić, urednica programa u Centru za kulturnu dekontaminaciju doneli su sledeću odluku:
Nagrada – Kako slušati fontane „Transformacija javnog prostora razotkriva sudar prošlih estetika i vizija društvenog prostora, suočenih s nametljivim obećanjima novog poretka koji nemilosrdno gazi naše živote. Ovaj proces se odvija kroz pažljivo oblikovanu zvučnu naraciju, koja otkriva elemente dubinske infrastrukture, koju ne vidimo, ali presudne za naše kretanje i doživljaj dinamike javnog prostora u filmu koji se postepeno razvija u filmsku poeziju.“ – stoji u obrazloženju žirija.
Specijalno priznanje – Pamćenje „Snažna filmska potvrda suočavanja s ratnom traumom i otpor kontinuiranoj normalizaciji ratnog razaranja u svetu, koja se upravo dešava. Korišćenjem originalne i inovativne metodologije koja spaja metaforički sistem dečije vizualizacije i mašte, filmsku erudiciju i arhivske materijale, film oblikuje snažno i potresno iskustvo sećanja.“ – navodi se u obrazloženju.
METEORI TAKMIČARSKI PROGRAM
Žiri u sastavu Jelena Maksimović, montažerka i rediteljka, Temra Pavlović, rediteljka i Maida Gruden, istoričarka umetnosti doneo je sledeće odluke:
Specijalno priznanje osvojio je film “Kukata Miti”, Danijela Kotera.
“Za ovo hrabro filmsko ostvarenje čija složena i precizna struktura, kroz ponavljanje, parafrazu i razliku, propituje surovosti krčenja šuma na tri kontinenta.
Dodeljujući ovo Specijalno priznanje, pitamo se – ako je šuma istovremeno resurs i srodnik, saučesnik i utočište, mogu li glasovi biti i milovanje i rana, kada se upisuju u tela koja ih proizvode?”
19. Beldocs/Photo: Luka Milanović
Nagradu za Vizuelnu i narativnu inovaciju osvojio je film “Besane noći”, rediteljskog dvojca, Federika Kamarate i Filipa Foskarinija.
“Za doslednost pažljivog pristupa i formalnu posvećenost, u kojoj tama postaje prostor slojevite teksture i kompleksnosti. Boraveći uz grupu krijumčara na granici Evropske unije, film odbija onu vrstu osvetljenja koja bi njihovu ranjivost izložila reduktivnoj čitljivosti. Odlukom da granicu ili migrante ne postavi u prvi plan kao likove, film se uzdržava od pretvaranja žrtava u počinioce – otvarajući umesto toga naraciju dubljeg saosećanja. Ostajući veran isključivo dostupnom svetlu, ostavlja prostor da se vidi i sluša.”
TEEN
U okviru TEEN selekcije o nagradama je odlučivao tinejdžerski žiri u sastavu Ljubica Popović, Aćim Vasić, Ana Radosavljević i Andrea Ivković.
Specijalno priznanje u TEEN selekciji dodeljeno je filmu “Yugo ide u Ameriku”, autora Filipa Grujića i Alekse Borkovića, jer je, po mišljenju žirija, izvor nade za zajedničkim i skladnim životom balkanskih naroda.
19. Beldocs – Yugo ide u Ameriku/Photo: Luka Milanović
“Lisica pod ružičastim Mesecom”, Merdada Oskuja i Soraje osvojio je nagradu za najbolji film u TEEN selekciji.
U obrazloženje žiri je naveo sledeće: “Film je na nas ostavio najveći utisak zbog težine poruke koju prenosi, a i pored toga sve prisutne umetnosti kroz koju protagonistkinja pronalazi svoj izraz, beg i spas…uz sve to neosporna hrabrost pomoću koje se film razvija je razlog zašto je najbolji dokumentarni film Teen programa “Lisica pod ružičastim Mesecom.“
19. Beldocs – Yugo ide u Ameriku/Photo: Luka Milanović
NULTI DAN
O najboljem filmu u selekciji Nulti dan odlučivao je žiri u sastavu Hana Fifa, Emilija Vuković i Vid Radičević, koji su publici saopštili odluku o pobedničkom filmu.
U selekciji “Nulti dan” pobedio je film “Plaža za dame” rediteljke Margo Furnije. “Ovaj film, osim svoje estetske i pripovedačke unikatnosti ostavlja nešto izuzetno značajno, nadu. I podseća da život ne prestaje posle određenog rođendana, i naravno, da je na moru sve lakše, pa i susretanje sa prošlošću.” – obrazložio je žiri.
Dodelom nagrada u Muzeju devedesetih, Beldocs je još jednom potvrdio svoju posvećenost autorima koji pomeraju granice dokumentarnog filma i otvaraju prostor za važne društvene, političke i lične teme savremenog sveta.
Danas je poslednji dan 19. Beldocsa. Festival se svečano zatvara u bioskopu Tuckwood Cineplex, kada će biti uručena i Nagrada publike za najbolji evropski film Međunarodnog i Srpskog takmičarskog programa čiji je pokrovitelj Delegacija Evropske unije u Srbiji, a potom će biti prikazana dva filma: “Još uvek trčimo, Matije Štifanića i “Beograd bez kompromisa”, Aleksandera Batista Kajzera. Oba filma imaju svetske premijere na Beldocsu i nakon prikazivanja publika će imati priliku da razgovara sa autorima.
Soni Rolins, džin džeza kojeg su često nazivali “najvećim improvizatorom” ove muzike, preminuo je danas u svom domu u Vudstoku, u saveznoj državi Njujork. Tako je navedeno u objavi na njegovim zvaničnim društvenim mrežama. Imao je 95 godina.
Karijera ovog tenor saksofoniste, duga više od šest decenija, obuhvatila je snimanje više od 60 albuma. Njegove kompozicije “St. Thomas”, “Oleo”, “Doxy” i “Airegin” danas se smatraju džez standardima.
U nekrologu, New York Times je napisao: “Čak i po standardima muzike koja ceni individualnost, on se izdvajao.” Associated Press nazvao je Rolinsa “nemirnim genijem džeza”. Nema sumnje da je upravo taj nemir pokretao njegov rad tokom decenija.
Na Rolinsa je rano uticao još jedan legendarni saksofonista, Čarli Parker, koji je svirao alt saksofon. Tokom srednje škole, niko drugi do Telonijus Monk uzeo je Rolinsa pod svoje okrilje. Njih dvojica su kasnije i snimali zajedno.
Soni Rolins je potom snimao sa Parkerom (njihov duel može se čuti na “Tenor Madness”), Ornetom Kolmanom, Dizijem Gilespijem, Maksom Roučom i Majlsom Dejvisom. Njegov rad sa Dejvisom rezultirao je albumima Dig, Collectors’ Items i Bags’ Groove.
Godine 1957. Soni Rolins je snimio Saxophone Colossus, koji se smatra njegovim najvećim delom kao vođe benda. Album je 2017. godine uvršten u National Recording Registry pri Kongresnoj biblioteci SAD. U obrazloženju je navedeno da je reč o “jednom od ključnih albuma u Rolinsovoj karijeri”, uz isticanje “snage, elegancije i humora” njegovih sola.
Čak i oni koji uopšte nisu upoznati sa džezom znaju njegov rad: Rolins je odsvirao lelujavi saksofonski solo na kraju pesme “Waiting on a Friend” grupe Rolling Stones.
Iako Soni Rolins nije bio ljubitelj muzike Stonesa, bubnjar benda Čarli Vots, koji je imao džez pozadinu, obožavao je ovog saksofonistu.
– Kada stoji i svira, ne postoji saksofonista koji ga ne posmatra sa strahopoštovanjem – rekao je Vots 2010. godine. – On je poslednji koji još stoji, i danas svira jednako dobro kao tada. I dalje je na vrhuncu onoga što radi. Velika je inspiracija to što zapravo ne postoji vremensko ograničenje, ali veoma malo ljudi može to da radi na tom nivou.
Dobio je Grammy nagradu za životno delo 2004. godine, a Nacionalnu medalju za umetnost 2010. Zajedno sa Jo-Jo Ma, Nilom Dajmondom i Meril Strip, Rolins je 2011. godine odlikovan priznanjem Kennedy Center Honors, koje mu je uručio predsednik Barak Obama.
Uz objavu o njegovoj smrti prenet je i sledeći Rolinsov citat iz 2009. godine o kreativnosti i zagrobnom životu:
– Mislim da kreativna osoba, kada se njen život završi, nastavlja dalje u nekom sledećem postojanju. Ja sam čovek koji veruje da ovaj život nije početak i kraj svega. Duhovna osoba ne oseća tako.
Dodela nagrada American Music Awards 2026 završena je u noći između 25. i 26. maja u MGM Grand Garden Areni u Las Vegasu, a najveći pobednik večeri bio je južnokorejski sastav BTS.
Grupa je osvojila glavnu nagradu za izvođača godine, a kući je odnela još dva priznanja – za letnju pesmu godine zahvaljujući singlu “Swim”, koji je bio na vrhu Billboard Hot 100 liste, dok su ceremoniju otvorili nastupom sa pesmom “Hooligan”. Nakon završetka prenosa, objavljeno je i da je BTS proglašen najboljim muškim K-pop izvođačem.
Članovi BTS-a tokom večeri uručili su i nagradu pevačici SZA za najbolju R&B izvođačicu.
Veliki uspeh ostvario je i Sombr, koji je osvojio dve nagrade – za najbolju rock/alternative pesmu “Back to Friends” i najbolji rock/alternative album “I Hardly Knew Her”. Tokom ceremonije izveo je pesmu “Homewrecker”, dok je scena bila prekrivena veštačkom kišom. Posle ceremonije objavljeno je i da je osvojio priznanje za najboljeg novog rock/alternative izvođača.
Među najvećim pobednicima večeri našao se i projekat “KPop Demon Hunters”. Pesma “Golden”, koju izvode Ejdžej, Odri Nuna i Rei Emi kao glasovi grupe HUNTR/X, osvojila je nagradu za pesmu godine nakon osam nedelja provedenih na vrhu Billboard Hot 100 liste. “Golden” je kasnije proglašena i najboljom pop pesmom, kao i najboljim vokalnim izvođenjem, dok je “KPop Demon Hunters” osvojio nagradu za najbolji soundtrack.
Iako je Tejlor Svift ušla u ovogodišnju dodelu sa čak osam nominacija, ceremoniju je završila bez ijedne osvojene nagrade. Tejlor Svift i dalje ostaje najnagrađivanija izvođačica u istoriji American Music Awards sa ukupno 40 trofeja.
Po broju nominacija iza nje su sledili Morgan Volen, Olivija Din, Sabrina Karpenter i sombr sa po sedam nominacija, dok su Aleks Voren i Lejdi Gaga imali po šest.
Voditeljka ovogodišnje ceremonije bila je Kvin Latifa, koja se na American Music Awards vratila prvi put nakon što je ceremoniju vodila još 1995. godine zajedno sa Tomom Džonsom i Lori Morgan.
Kompletan spisak dobitnika pogledajte na ovom linku.
Američki kantautor i muzička legenda Pol Sajmon izjavio je da veruje kako njegova čuvena pesma “The Sound of Silence” ima najveće šanse da traje narednih 100 godina i ostane deo svetske kulturne baštine.
U razgovoru u emisiji “Alchemy with Anthony”, 84-godišnji muzičar osvrnuo se na bogatu karijeru i otkrio zbog čega smatra da upravo ova pesma ima bezvremensku vrednost.
– Imam osećaj da, ako neka moja pesma bude trajala 100 godina, onda je to ‘The Sound of Silence’ – rekao je Sajmon.
Pesma je objavljena 1964. godine, kada je Sajmon imao svega 22 godine.
Kako je priznao, inspiraciju je pronašao sasvim slučajno – kroz eho koji je čuo u kupatilu.
– Bila je to neka vrsta poklona. Bila je mnogo iznad nivoa na kojem sam tada bio kao tekstopisac – kazao je višestruki dobitnik Gremija.
Sajmon ističe da ga posebno fascinira činjenica što je pesma tokom decenija dobila potpuno novi život širom sveta.
– Neko mi je poslao snimak rabina koji peva na hebrejskom jeziku. Kasnije sam video i Indijanca na američkom Zapadu kako melodiju svira na fruli. Tada sam pomislio – ako je melodija stigla tako daleko, možda će zaista trajati 100 godina – rekao je muzičar.
Pesmu su prvobitno snimili Simon & Garfunkel, ali ona u početku nije ostvarila veliki uspeh. Tek nakon reizdanja 1965. godine, uz dodatak električnih instrumenata i bubnjeva, pesma je počela da osvaja top-liste.
Holivudska glumica Skarlet Johanson izjavila je da veruje kako pravi balans između poslovnog i privatnog života zapravo ne postoji, uprkos ogromnom uspehu i zaradi od 43 miliona dolara tokom 2025. godine.
U intervjuu za emisiju CBS Sunday Morning, Johanson je govorila o pritiscima roditeljstva, karijere i javnog života, priznajući da uvek postoji osećaj da nešto trpi.
– Mislim da je prvi korak ka postizanju balansa zapravo prihvatanje činjenice da balans između posla i privatnog života ne postoji, jer to jednostavno nije moguće – rekla je glumica.
Dodala je da u svakom trenutku postoji određeni minus ili deficit u nekom segmentu života.
– Uvek postoji nešto gde postoji manjak i mislim da morate naučiti da budete nežniji prema sebi. Ne možete sve stvari raditi savršeno sve vreme. Na kraju se uvek pitate – da li je to dovoljno dobro – kazala je Johanson.
Prema podacima magazina Forbes, ona je tokom 2025. godine zaradila 43 miliona dolara i bila najplaćenija glumica godine.
Linda Peri, poznata pevačica, tekstopisac i producentkinja, potvrdila je povratak benda 4 Non Blondes i najavila izlazak novog albuma pod nazivom “1994”, prvog nakon više od tri decenije. Ovaj dugoočekivani album biće objavljen sledeće godine, a bend će uskoro održati i prvi koncert u Velikoj Britaniji posle 30 godina.
Bend je najpoznatiji po hitu „What’s Up?”, koji je obeležio devedesete i koji su tokom godina obradile brojne poznate umetnice poput Doli Parton i Lejdi Gage.
Povratak 4 Non Blondes usledio je nakon što su se ponovo okupili prošle godine, a Peri je u razgovoru za NME otkrila da je odluka o okupljanju benda došla iz unutrašnjeg osećaja da je pravo vreme za to.
Pored najave albuma “1994”, Linda Peri je najavila i izdavanje posebnog albuma sa pesmama koje su tokom njene karijere ostale u senci velikih hitova. Kako je rekla, te “zaboravljene” numere kriju pravu vrednost i žele da ih podeli sa publikom. Novi album 4 Non Blondes doneće zvuk koji podseća na njihovu muziku iz sredine devedesetih, sa emotivnim i političkim prizvucima, ali i energijom karakterističnom za rok iz tog perioda.
Peri je na nedavnoj dodeli nagrada Ivor Novello primila Specijalnu međunarodnu nagradu, a pored nje, te večeri su priznanja dobili i Rosalía, Tom Jork iz Radioheada, kao i drugi istaknuti umetnici. Povratak 4 Non Blondes i novi album svakako su jedan od najiščekivanijih događaja u svetu rok muzike naredne godine.
Beogradski klavirski kolektiv, Ansambl za drugu novu muziku, predstavio je treći studijski album pod nazivom “Jaba Music“ koji možete da poslušate na svim digitalnim platformama, bandcampu i YouTubeu.
Na “Jaba Music“ nalazi se osam kompozicija aranžiranih za više klavira, a autori su Igor Gostuški, Andrej Negić, Dragoljub Ilić Ilke, Miroslav Miša Savić i Nataša Bogojević.
Od uvodne filmske igre klavira i basa koja odlazi u melanholiju Igora Gostuškog, preko klavirske improvizacije koja se stapa sa delay efektom, do centralne kompozicije albuma, trodelne “Jaba Music“, koja suptilno prolazi kroz bitne trenutke 19. i 20. veka u popularnoj kulturi, do minimalističkog trilera i magije istoka prilagođene za pet klavira.
Poslednja kompozicija na albumu je “Sonoriteti Šara i Šavova“, koja je na više načina lična karta Ansambla za drugu novu muziku.
Ansambl za drugu novu muziku/ Photo: Promo (Pop Depresija)
Od osnovne ideje autorke (Nataša Bogojević) da se meditativni čin pletenja, heklanja i šivenja oživi kroz kompoziciju koja predstavlja proces neprestanog variranja baziranog na repetitivnoj tehnici minimalizma, strukturalno prilagođen orvorenoj muzičkoj formi, ova alhemija je pretvorena u kolektivni kreativni proces istraživanja muzičke forme.
Poput samog čina šivenja, delo se razvija u ciklusima ponavljanja, varijacije, teksture, tišine i izranjanja.
– Kompozicija “Jaba Music” (Džaba muzika) nastala je kao moj odgovor na aktuelni trenutak u srpskoj kulturi. U tom smislu, na pamet mi je pao turcizam – džaba, koji u doslovnom prevodu znači NI ZA ŠTA i koji implicira da je neki trud, vreme ili napor, ostao bez rezultata i bez efekta. Nalazim da je reč bila vrlo zgodna ako hoćemo da naglasimo da je nešto besmisleno i sa vrlo malo rezultata, što sasvim odgovara stanju u našoj kulturi. Ipak, JABA MUSIC donos svež i nadahnut muzički iskaz, koji nasuprot i uprkos svemu, ne ostaje pasivan i ne predaje se – objasnio je Dragoljub Ilić.
Ansambl za ovu priliku čine Branka Parlić, Nataša Penezić, Nada Kolundžija, Lidija Stanković, Milena Petrović, Dragoljub Ilić, Andrej Negić, Miroslav Miša Savić i Nataša Bogojević. Snimatelji zvuka bili su Zoran Marinković i Dušan Bauk, edit je uradio Ilić, a miks i master Ilić i Oliver Jovanović.
Ansambl za drugu novu muziku redovno nastupa u Srbiji, regionu i inostranstvu, a jednom godišnje organizuje i festival “Šare i Šavovi“. Prva sledeća prilika da vidite ADNM kako svira je 29. maja u beogradskom Gvarnerijusu, u okviru međunarodne konferencije “Last Songs: Music in Serbia during Yugoslav Disintegration“.
Razgovori o knjizi Dragana Đorđevića “Mala crna muzika” – hiphop nacija, nacionalna istorija, država i njeni neprijatelj”i održaće se u utorak, 2. juna u 19:00 časova u Klubu SKCNS (Vladimira Perića Valtera 5).
Učestvuju: Gordana Milosavljević Stojanović, urednica izdanja, Vladan Jeremić, autor ilustracija i Dragan Đorđević, autor.
“Mala crna muzika” Dragana Đorđevića posvećena je urbanim potkulturama, kulturi mladih i nadasve hiphopu. Na istraživački i autentičan način prate se razvoj i uticaj hiphopa u savremenom društvu počev od njegovog nastanka pre 50 godina u Bruklinu do aktuelnih autora i izvođača sa naših prostora.
Sadržaj knjige, prožet prepoznatljivom ikonografijom hiphopa, direktan je, kritičan, poletan, upečatljiv i pokatkad neukrotiv, poput teme kojom se bavi.
“Na kraju krajeva, na pravoj ste žurci. Ništa se u hiphopu toliko ne ceni kao snaga prevare i samoobmane. Hiphop je, više od svega, kultura preduvavanja. Na sve to, hiphop je sav sazdan od istorije, od sedimentacije neprebrojivih kolektivnih i privatnih istorija, nekih istinitih, a nekih i dobrano prekrojenih. Hiphop je pravi postmoderni bastard, u čijem telu kulja uneređena krv planete. To je dete-kentaur, koje raste bez suza i plača; divni, izmiksovani monstrum našeg vremena – grdna mješavina; kopile seckanja i montiranja koje je princip svog začeća postavilo istovremeno i kao princip svog trajanja i rasemenjavanja.” Dragan Đorđević
