Dom omladine Beograda nastavlja sa predstavljanjem nekih od najvažnijih stranica i najboljih albuma iz istorije popularne muzike.
U četvrtak, 26. februara sa početkom u 18 časova, u Tribinskoj sali DOB biće održano veče posvećeno stvaranju “zvuka Kalifornije”, jedinstvenoj smeši psihodeličnog i folk-roka kao najavi “Leta ljubavi” 1967: The Byrds – “Fifth Dimension” (1966) i Buffalo Springfield – “Buffalo Springfield Again” (1967). Ploče donose: Žikica Simić i Dragan Ambrozić.
The Byrds – “Fifth Dimension” (1966)
The Byrds – “Fifth Dimension” (1966)
The Byrds su sa prva dva albuma – “Mr. Tambourine Man” (1965) i “Turn! Turn! Turn!” (1965), postigli veliki komercijalni uspeh obrađujući numere Boba Dilana u folk-rok maniru. Ovaj novi stil sami su kreirali, postajući jedan od najpoznatijih američkih bendova svoje generacije. Ali na trećem su se odvažili da idu korak dalje i otvore novo poglavlje lansirajući psihodelični rok na top liste, zadobijajući poštovanje zbog svoje umetničke vizije koja je promenila muziku. Samo o pesmi “Eight Miles High” (autori: Gene Clark, Jim McGuinn, David Crosby), može se pričati celo veče…
Buffalo Springfield – “Buffalo Springfield Again” (1967)
Buffalo Springfield – “Buffalo Springfield Again” (1967)
Grupa od koje se očekivalo mnogo – ali je ostala upamćena kao nedorečena – ipak je za sobom ostavila jedan izvanredan album, koji je savršeno uhvatio duh vremena. Trenutak tranzicije rok muzike iz jednostavnih obrazaca ka višim poetskim spoznajama o mestu i vremenu u kome se živi – sve to čini ovu ploču neobično vitalnom i uzbudljivom i dan-danas. Njen značaj se jasno vidi kroz kasnije izuzetno uspešne karijere Neila Younga i Stephena Stillsa, lansirane kroz Buffalo Springfield.
Zlatne godine februar 2026.
– Ciklusom razgovora pod imenom Zlatne godine želimo da ponudimo jedno novo moguće tumačenje najvažnijih autorskih dometa popularne kulture, a posebno popularne muzike XX veka – kažu iz DOB-a i dodaju:
– Činjenica da ova oblast nije pokrivena akademskim istraživanjima u našoj sredini, daje sasvim dovoljan razlog da uložimo napor i uz pomoć uglednih domaćih stručnjaka mapiramo ovu oblast, vrednujući je na način koji podstiče autentično ovdašnje razmišljanje o pomenutim fenomenima. Metod rada će nam biti dijaloški, te ćemo kroz razgovor stručnjaka i potom uključenje publike, uz slušanje muzike sa najboljih albuma rok i pop muzike, dolaziti do zaključaka koji smeštaju određena kapitalna umetnička dela iz oblasti popularne muzike na njihovo istorijsko mesto.
Nulto izdanje Alter Rock Ego festivala uspešno je realizovalo prve dve večeri u Požarevcu i Smederevu i već na samom početku potvrdilo jasnu ideju i programsku orijentaciju ovog novog festivala alternativne muzike.
Festival je otvoren 20. februara u Požarevcu, u kultnom klubu KB, gde su nastupili PetarZ i Deca loših muzičara. Dan kasnije, 21. februara, u Klubu Kombinat u Smederevu, publika je imala priliku da čuje grupu Dram i Zhivu.
Alter Rock Ego festival/Photo: Marija Krudulj / Stella Photography
Obe festivalske večeri protekle su u znaku snažnih autorskih nastupa i neposredne komunikacije sa publikom, potvrđujući da savremena domaća alternativna scena ima svoju publiku i van velikih urbanih centara.
Alter Rock Ego festival/Photo: Marija Krudulj / Stella Photography
Završnica festivala biće održana u subotu, 28. februara, u Beogradu, u novom prostoru Zappa Barke kod Nebojšine kule. Publiku očekuju nastupi bendova Bohemija,Markotik, Natalee i Veliki prezir, čime će ovogodišnje izdanje festivala biti zaokruženo susretom različitih muzičkih senzibiliteta i generacija na jednoj sceni.
Alter Rock Ego festival/Photo: Marija Krudulj / Stella Photography
Alter Rock Ego od samog početka postavljen je kao platforma za povezivanje autora i izvođača koji deluju izvan dominantnih komercijalnih tokova sa publikom u manjim sredinama. Ideja festivala zasniva se na decentralizaciji koncertnih dešavanja i podsticanju razvoja autorske scene u različitim sredinama.
Alter Rock Ego festival/Photo: Marija Krudulj / Stella Photography
Ulaznice za završno veče festivala koje će se održati u Beogradu dostupne su u putem prodajne mreže Ticket Vision, kao i u Zappa baru.
Anđela Gosov priznala je da je ozbiljno razmišljala o povratku u Arch Enemy, ali je na kraju odlučila da do toga ipak ne dođe.
Bivša pevačica benda pohvalila je novu frontmenku Loren Hart, nazvavši je “Reinkarniranom Anđelom”. Hart je prošle nedelje predstavljena kao nova pevačica uz singl “To The Last Breath”, svega nekoliko dana nakon odlaska Alise Vajt-Gluz.
Gosov je na društvenim mrežama otkrila da je, nakon dešavanja u bendu, ozbiljno razmatrala povratak.
– Pogledala sam svoj život, godine, malu decu, obaveze kao menadžer benda. I odgovor je bio ne. I emotivno i racionalno – napisala je.
Dodala je da je upravo ona predložila Hartovu ostalim članovima benda, nakon što je razmišljala da za nju pokrene novi projekat u duhu bendova poput Dimmu Borgir, In Flames i Machine Head. Hart je vokale za Arch Enemy snimila u decembru 2025.
– Uzletela je kao feniks. Intenzivna. Moćna. Spremna da traje decenijama – poručila je Gosov.
U postskriptumu je poželela sreću Alisi Vajt-Gluz u solo karijeri, navodeći da će “ostaviti trag u svetu metala”, dok je u dodatku kratko poručila da je spremna za pojedinačne nastupe.
Spekulacije o njenom povratku pokrenuo je misteriozni tizer sa natpisom “2026”, ali je Gosov ubrzo demantovala glasine porukom:
U petak, 27. februara od 19 časova, u Muzeju 90-ih biće održan razgovor pod nazivom “Šta zna dete šta su devedesete?”, posvećen načinu na koji mladi u Srbiji razumeju devedesete godine i njihov značaj za savremeno društvo.
O ovom periodu se u školama najčešće ne uči dovoljno, dok su dostupni izvori često pristrasni, zbog čega je znanje o devedesetim među mladima neretko nepotpuno i ograničeno. Ipak, istraživanja pokazuju da mladi imaju jasne predstave i uverenja o ovom periodu. Iako su rođeni nakon ratova i konflikata, mladi u Srbiji devedesete prepoznaju kao ključan period za razumevanje društva u kojem danas žive.
Istraživanja pokazuju da ovu deceniju doživljavaju pretežno negativno – kao vreme ratova, ekonomske krize, kriminala i opšteg društvenog propadanja – ali istovremeno i kao period čije se posledice i danas snažno osećaju u političkim, društvenim i međugrupnim odnosima.
Muzej 90-ih, promo
Znanje mladih o devedesetim često je fragmentarno i neujednačeno. Najviše informacija dobijaju kroz porodična sećanja i lične narative starijih generacija, dok se o ovom periodu u formalnom obrazovanju uči nedovoljno. Mladi pritom ističu da ih devedesete zbunjuju, jer se susreću sa suprotstavljenim interpretacijama prošlosti i osećajem da je do “celovite istine” teško doći.
Posebno je važno to što mladi devedesete ne doživljavaju kao zatvorenu istorijsku epizodu. Naprotiv, oni prepoznaju snažan kontinuitet između tog perioda i savremenog trenutka – kroz regionalne tenzije, pitanja identiteta, kao i kroz porodična iskustva rata, izbeglištva i traumatskih sećanja koja još uvek nisu dobila adekvatnu društvenu podršku.
Razgovor “Šta zna dete šta su devedesete?” okupiće psihologe-istraživače koji će govoriti o tome kako se stavovi o ovom periodu formiraju kod generacija koje su odrasle nakon konflikata, ali i kakve psihološke i političke posledice ti stavovi imaju danas. Poseban akcenat biće stavljen na vezu između odnosa prema prošlosti i savremenih društvenih podela, kao i na značaj kritičkog razgovora o dominantnim narativima devedesetih.
Muzej 90-ih, promo
U razgovoru učestvuju psiholozi Ana Đorđević, Marija Branković i Radoljub Jovanović, a razgovor moderira istoričarka Adrijana Vlahovljak.
Broj mesta je ograničen. Ulaznice po ceni od 300 dinara dostupne su u Muzeju 90-ih (Kneza Miloša 3, Beograd) svakog dana od 10-20h. Kupovinom svake ulaznice pomažete opstanak i razvoj programa Muzeja devedesetih.
War Child Records objavio je dva snažna nova singla sa predstojećeg zajedničkog albuma ‘HELP(2)’ : društveno angažovanu i energičnu pesmu “Begging For Change” od Pulp i raskošnu “Let’s Do It Again!” benda The Last Dinner Party.
Zajedno, ove numere pokazuju širinu umetnika uključenih u projekat i naglašavaju osnovnu misiju albuma – mobilizaciju globalne muzičke zajednice kako bi se podržala deca pogođena ratnim konfliktima. Obe pesme snimljene su tokom jedne izuzetne nedelje snimanja u Londonu u novembru 2025. godine, pod vođstvom priznatog producenta Džejmsa Forda zajedno sa Animešom Ravelom, nastavljajući brzi, kolektivni duh koji je definisao originalnu kompilaciju HELP iz 1995. godine.
Help2 – cover
Pesma “Begging For Change” benda Pulp, snimljena u Abbey Road Studios, prikazuje bend u sirovoj i beskompromisnoj formi. Ogoljena i konfrontaciona, numera gradi intenzitet kroz svedenu instrumentaciju, objedinjene glasove i neobičan horski element: dečji hor – uz visoko profilisane gostujuće vokale – čiji krici obeležavaju sam početak pesme. Rezultat je primordijalna i uznemirujuća himna koja istovremeno prenosi društvenu angažovanost i prkos. Za Džarvisa Kokera, učešće benda nosi i duboku istorijsku rezonancu. Pulp je donirao novčanu nagradu od Mercury Prize 1996. godine organizaciji War Child, nakon uspeha albuma Different Class, a njihov povratak ovom cilju deluje kao zatvaranje kruga.
– Pre trideset godina dali smo našu Mercury nagradu (i novac od nagrade) organizaciji War Child – rekao je Koker. – Ove godine dali smo još više. Koliko više? Moraćete da sačekate i vidite.
Ako je doprinos Pulpa ogoljen i zapaljiv, “Let’s Do It Again!” benda The Last Dinner Party nudi drugačiji emotivni registar – raskošan, teatralan i izrazito melodičan. Snimljena u Angel Studios, pesma odražava njihov prepoznatljivi dramatični stil, istražujući psihologiju destruktivnih romantičnih ciklusa. Nadovezujući se na kontinuirani uspeh svog nedavnog rada, bend je prihvatio projekat kao umetničku priliku, ali i moralnu obavezu.
– Velika nam je čast što smo deo ovog izdanja za cilj koji nam je veoma blizak srcu – navodi bend. – Pesma govori o beskrajnom ringišpilu veze u kojoj znate da ne bi trebalo da budete, ali svaki put popustite pred neumitnom silom povratka.
Oba singla potiču sa albuma ‘HELP(2)’, velike nove kompilacije, inspirisane legendarnim albumom iz 1995. godine koji je okupio vodeće britanske umetnike kako bi prikupili sredstva tokom rata u Bosni. Originalno izdanje, snimljeno i objavljeno u roku od svega nekoliko dana, prikupilo je više od 1,2 miliona funti i postalo jedan od najslavnijih humanitarnih albuma ikada. Skoro tri decenije kasnije, novi projekat odgovara na dramatično izmenjen globalni pejzaž. Kada se HELP prvi put pojavio, oko 10 odsto dece u svetu bilo je pogođeno ratom; danas je taj broj porastao na gotovo svako peto dete, odnosno oko 520 miliona dece širom sveta.
‘HELP(2)’ ima za cilj da se suoči s tom realnošću ne samo kroz prikupljanje sredstava, već i kroz vidljivost. Album okuplja izuzetan niz izvođača, od alternativnih ikona do savremenih zvezda i novih, hrabrih imena, uključujući Arctic Monkeys, Damona Albarna, Fontaines D.C., Oliviju Rodrigo, Depeche Mode, Sampha, Foals, Wet Leg i mnoge druge. Raznolikost učesnika odražava uverenje projekta da humanitarna akcija prevazilazi žanrove, generacije i geografiju.
The Last Dinner Party/Photo: Rachell Smith
Saradnja je bila u središtu procesa snimanja. Umetnici su prelazili iz jedne sesije u drugu, doprinosili pesmama svojih kolega i stvarali spontana muzička partnerstva kakva bi bila malo verovatna u konvencionalnom studijskom okruženju. Ove spontane interakcije odražavaju etos originalnog projekta HELP, da brzina, jedinstvo i zajednička svrha mogu proizvesti nešto jedinstveno snažno.
Vizuelna dimenzija albuma ‘HELP(2)’ dodatno naglašava njegov humanitarni fokus. Oskarom nagrađivani reditelj Džonatan Glejzer bio je kreativni direktor, razvijajući koncept opisan kao “Od dece, za decu”. Mladi su dobili kamere da sami dokumentuju sesije snimanja, nudeći nefiltriranu perspektivu umetnika na radu. Dodatni materijal prikupljen je od dece koja žive u zonama konflikta poput Ukrajine, Gaze, Jemena i Sudana, stvarajući direktnu vezu između muzike i onih kojima je namenjena pomoć.
Za War Child, album predstavlja i kulturnu izjavu i praktičnu intervenciju. Prikupljena sredstva podržaće rad organizacije u pružanju hitne pomoći, obrazovanja, psihološke podrške i zaštite deci u nekim od najopasnijih sredina na svetu. Jednako važno, projekat ima za cilj da održi vidljivim položaj te dece u trenutku kada globalne krize često brzo nestaju iz fokusa javnosti.
Posmatrane zajedno, “Begging For Change” i “Let’s Do It Again!” ilustruju emotivni raspon albuma HELP(2). Jedna je gruba i urgentna, druga grandiozna i introspektivna, ali obe su ukorenjene u empatiji i solidarnosti. Njihovo objavljivanje nagoveštava razmere onoga što ceo album predstavlja: ne samo kompilaciju pesama, već retki trenutak kada muzička industrija ostavlja po strani konkurenciju kako bi delovala kolektivno u humanitarne svrhe. Kako raste iščekivanje pred izlazak albuma, poruka projekta ostaje jasna i snažna – nijedno dete ne bi smelo da odrasta u ratu.
‘HELP(2)’ nastavlja duh originalnog albuma ‘HELP’ i nastao je u tesnoj saradnji sa Abbey Road Studios, a uglavnom je sniman u roku od nedelju dana u novembru 2025. pod vođstvom priznatog producenta Džejmsa Forda.
Moby je objavio svoj 23. studijski album “Future Quiet” i najavio najambiciozniju evropsku turneju u poslednjim godinama – ukupno 28 koncerata tokom leta 2026, uključujući i nastup u Beogradu 21. jula.
Turneja dolazi nakon njegovog povratka na binu festivala Coachella 10. i 17. aprila, a od kraja juna do avgusta sledi velika evropska serija nastupa. Ruta obuhvata čitav kontinent – od Danske do Grčke, Španije do Gruzije, Irske do Bugarske – kombinujući velike festivale, istorijske lokacije i otvorene prostore.
Moby – Future Quiet, cover
Leto 2026. označava Mobyjev povratak na velike evropske bine, gde će uživo predstaviti materijal sa albuma “Future Quiet”, uz katalog koji već više od tri decenije oblikuje i redefiniše elektronsku muziku.
Album donosi 14 kompozicija zasnovanih na minimalističkom klaviru, ambijentalnim zvučnim pejzažima i pažljivo odabranim vokalnim saradnjama. Tematski, “Future Quiet” promišlja tenziju između hiper-povezanog savremenog života i potrebe za tišinom.
– “Future Quiet” je, ne iznenađujuće, tih. Da budem jasan – volim bombastičnost. Volim preterivanje i glasnoću. Ali kako svet postaje sve glasniji i luđi, sve više mi je potrebno utočište tišine… Pisanje i snimanje ovog albuma bilo je utočište za mene i nadam se da će njegovo slušanje biti utočište i za vas – poručio je Moby.
U proleće 2025. godine objavljeno je da Foo Fighters nastavljaju dalje bez bubnjara Džoša Friza.
“Foo Fighters su me pozvali u ponedeljak uveče i rekli da su odlučili da krenu u drugom pravcu sa bubnjarom. Razlog nije naveden. U svakom slučaju, uživao sam u protekle dve godine sa njima, na sceni i van nje, i podržavam ono što smatraju najboljim za bend”, napisao je Friz tada na Instagramu.
Friz je prvi put svirao sa bendom 2022. godine, kao jedan od gostujućih bubnjara na koncertima u čast preminulog Tejlora Hokinsa. Ubrzo potom postao je stalni član postave.
Tokom 2024. bend je napravio pauzu od turneja, a u tom periodu razgovarali su o budućem pravcu.
– Tokom tih šest ili sedam meseci pričali smo o tome šta dalje, o novom smeru, i odlučili da pozovemo Džoša i kažemo mu da ćemo nastaviti sa drugim bubnjarom. To nije bila odluka preko noći – rekao je Dejv Grol u intervjuu za Apple Music 1.
– Zvali smo ga svi zajedno, ne samo ja. Rekli smo mu: “Hej, bilo je sjajno, hvala ti na svemu, ali idemo dalje i tražimo drugog bubnjara”.
Nekoliko meseci kasnije potvrđeno je da će se bendu pridružiti Ilan Rubin, dugogodišnji bubnjar Nine Inch Nails, dok se Friz vratio u NIN, gde je već svirao kao član turnejske postave između 2005. i 2008.
Grol je dodao da je Friz možda najbolje objasnio situaciju kada je rekao da njihova muzika “nije zaista rezonovala s njim”, naglašavajući koliko je to važno.
U intervjuu za The New York Times u avgustu 2025. Friz je priznao da mu nije bilo lako.
– To nije bila muzika sa kojom sam se zaista poistovećivao. Dolazim kao bubnjar Dejva Grola, čovek koji treba da spase stvar nakon smrti voljenog Tejlora Hokinsa – rekao je, dodajući da je pritisak bio takav da je imao osećaj da mora stalno da bude na maksimumu.
Švedski pioniri melodic death metala, At The Gates, najavili su novi studijski album pod nazivom “The Ghost of a Future Dead”, koji će biti objavljen 24. aprila 2026. godine. Uz najavu je predstavljen i prvi singl “The Fever Mask”.
Osmim studijskim izdanjem bend zatvara jedno bolno poglavlje: album donosi vokale frontmena Tomas Lindberg, koji je preminuo u septembru prošle godine u 52. godini, usled komplikacija tokom lečenja raka. Pre smrti, Lindberg je uspeo da snimi sve vokalne deonice za novo izdanje.
– Ponosni smo što konačno možemo da podelimo vest o našem osmom studijskom albumu, “The Ghost of a Future Dead”. Album izlazi 24. aprila 2026, više od dve godine nakon što je završen. Kao što svi znate, Tomas Lindberg je prošle godine preminuo usled komplikacija tokom lečenja raka. Tokom poslednjih nekoliko godina radili smo blisko sa Tomasom, razrađujući i usavršavajući svaki detalj, kako ništa ne bi bilo prepušteno slučaju. U skladu sa njegovim željama – uključujući naslov albuma, miks, redosled pesama, omot i celokupnu prezentaciju – “The Ghost of a Future Dead” ostaje veran svom identitetu. Kombinuje silovitu energiju i snažne melodije koje čine srž At The Gates. Ovaj album je Tomasovo nasleđe.
At The Gates – The Ghost of a Future Dead, cover
Singl “The Fever Mask” prati i video omaž Lindbergu. Bend ističe:
– “The Fever Mask” bila je jedna od poslednjih pesama napisanih za album i vrlo brzo se nametnula kao prirodan izbor za uvodnu numeru i prvi singl. Savršeno oslikava suštinu At The Gates – spoj sirove energije, snažnih melodija i izuzetnih stihova koje je napisao Tomas.
“The Ghost of a Future Dead” biće prvo izdanje benda nakon njegove smrti i ujedno snažan podsetnik na uticaj koji je Lindberg ostavio na čitavu ekstremnu metal scenu – od Geteborške škole devedesetih do savremenih generacija bendova koji su izrasli na temeljima albuma poput “Slaughter of the Soul”.
Izložba rok fotografija “Slikati muziku” Goranke Matić biće otvorena u sredu, 25. februara 2026. godine, u 18 časova u RTS Klubu (zgrada Radio Beograda, ulaz iz Svetogorske).
Na postavci je predstavljen deo stvaralačkog opusa Goranke Matić koji se može videti i u nedavno objavljenoj reprezentativnoj monografiji, zajedničkom izdanju RTS Izdavaštva, Službenog glasnika, Muzeja savremene umetnosti, Društva ljubitelja popularne kulture Popbooks i Galerije Novembar.
O radu Goranke Matić govoriće: Momčilo Bajagić Bajaga i Srđan Gojković Gile, Zorica Kojić i Dragan Ambrozić, muzički kritičari, Boris Miljković, reditelj, Nebojša Grujičić, odgovorni urednik RTS Izdavaštva i jedan od urednika monografije.
Baština Goranke Matić (1949–2025) broji desetine hiljada dela. Njen stvaralački opus, koji se paralelno odvijao u domenima novinske, dokumentarne i umetničke fotografije, predstavlja jedinstveno svedočanstvo naše društvene, političke i kulturne istorije.
Fotouniverzum Goranke Matić reprezentativno je predstavljen u nedavno objavljenoj raskošnoj monografiji „Goranka” autora Une Popović i Nebojše Grujičića, u kojoj se našao izbor od skoro hiljadu njenih fotografija. Na izložbi u RTS Klubu zastupljen je izbor iz jednog od njenih tematskih ciklusa, onog koji se odnosi na “rok fotografiju”.
Portreti muzičara i bendova, fotografije sa koncerata, omoti ploča, mogu se videti u ovoj postavci koja samo na “blic” predstavlja odraz Gorankinog “muzičkog” opusa, kojim je generacijama koje dolaze ostavila trajno vizuelno svedočenje o uzbudljivoj rokenrol sceni Beograda i Jugoslavije i njenim protagonistima.
Izložba fotografija Novi talas u Beogradu (autor Goranka Matić)/ Photo: AleX
Postavka “Slikati muziku” realizovana je u nameri Radio-televizije Srbije da oda poštovanje radu Goranke Matić, koja je svoj radni vek okončala u ovoj kući. Osim pomenute monografije, RTS je producirao i dokumentarni film “Goranka” u režiji Borisa Miljkovića.
Konačno su se nanovo, drugim dugosvirajućim delom, pod nazivom “Zabavna težina”, sa obala mitske Zapadne Morave, oglasili dobro znani darkwave ratnici pod imenom Ludwig Ludwig, dodajući u ovaj zvučni paket i novi video singl “TV kiselina”.
Album “Zabavna težina”, čije su pesme dobrim delom poštovaoci dela ovog dvočlanog sastava već mogli da čuju na nekom od njihovih brojnih spektakularnih nastupa, sniman je u prostorijama kruševačkog Alternativnog kulturnog centra “Gnezdo” tokom 2025. i 2026. godine, u saradnji sa snimateljem i producentom Markom Cvetkovićem.
Sa istim udruženjem, koje je snažno stalo uz Ludwige, već su, tokom procesa rada na novom materijalu, kreirali dva video klipa, za teme “O besčoveku” i “O riđem čoveku“, da bi za samu današnju premijeru albuma višestruko nadareni glas benda Ljubiša načinio, uz pomoć veštačke inteligencije, apokaliptični prikaz pesme “TV kiselina“.
Frontmen i koautor grupe Ljubiša Jovanović aka Ponoćni Vodeničar o novom albumu veli:
– Zadržavajući ideju i sirovu snagu kroz svojevrsnu šarmantnu melanholiju i zaustavljanje sadašnjosti, kreirali smo muziku za ples u teškim vremenima. “Zabavna težina” je zvučno svedočanstvo modernog otuđenja. Ipak, zaustavljanje sadašnjosti ne treba shvatiti bukvalno; ono je tu radi formiranja budućih naraštaja. Akcenat je na poruci: obrati pažnju, život nije puka informacija.
Iza ovog izdanja, kao i iza debija “Popodnevna zabava za ljubitelje žabokrečine“ (2018.), stoji najstarija nezavisna srpska izdavačka kuća Take It Ot Leave It Records.
Album “Zabavna težina” dostupan je na svim relevantnim digitalnim platformama.
Ludwig Ludwig – Zabavna težnina, cover
Za ljubitelje “tvrdih” nosača zvuka tu je i informacija da će se izdanje ovih dana pojaviti i na kompakt-disku.
Da podsetimo, Ludwig Ludwig je dvočlani dark-wave, post punk, industrial sastav, osnovan jula 2016. u Kruševcu, oformljen od Ljubiše Jovanovića (vokal, tekstovi) i Saše Ognjanovića (muzika, prateći vocal) članova kultnih grupa Katabazija i Scarps.
Bend je, iz objektivnih razloga, prestao sa radom krajem 2019. a ponovo je oformljen u oktobru 2022. godine.
