Beogradska promocija romana “Ljudski aparat“ Marka Brakovića održana je 19. februara pred prepunim Delfi Caféom u SKC-u. O knjizi su, osim autora, govorili recenzent Ivan Điković i pisac i novinar Aleksandar Saša Ignjatović.

Roman “Ljudski aparat” predstavlja nam dva, pa prvi pogled, sasvim različita junaka, koja silom prilika postaju srodne duše. Uvaženi beogradski psihoterapeut Predrag Petrović mora da obezbedi opstanak svoje kćerke u Kanadi i neophodan mu je novac. U takvoj situaciji odlučuje da prvi put u karijeri počne da gostuje i u TV emisijama sumnjivog kvaliteta. Nikša, tajkun i vlasnik jednog od najgledanijih srpskih TV kanala, želi da se povuče iz medijskog pakla i posveti se mirnijem životu. I njemu je za životni preokret neophodan novac. Zbog toga pokreće novi, ultrakomercijalni rijaliti format kakav po “maštovitosti” uveliko prevazilazi i one najpoznatije ne samo u Srbiji nego i u svetu. Da li će njihov susret prerasti u prijateljstvo ili će se nad njim nadviti senka katastrofe?

Roman “Ljudski aparat” je napisan brzo i od prve stranice nas vodi u samo središte priče. Saša Ignjatović smatra da svako ko poznaje Marka Brakovića zna da nije ni moglo da bude drugačije.

– Kakve su mu knjige takav je Marko i u životu, nema filozofiranja. Ja sam imao privilegiju da knjigu pročitam pre nego što je objavljena, i dok sam je čitao, prepoznavao sam stvari o kojima sam i sam razmišljao i koje sam hteo da kažem, ali sam brinuo šta će ljudi misliti, da li će shvatiti na pravi način. Marko nije imao problem sa tim – kaže Ignjatović. – On daje svoje mišljenje bez ograda i foliranja. U ovoj knjizi uhvatio se ozbiljnog zadatka i problema, izmakao sa malo iz ove naše stvarnosti i onda nam sasuo surovu istinu u lice na taj način da, kad je pročitate, ostanete potpuno zatečeni. Ali, na sreću, Braković nam je pokazao i kako da od toga pobegnemo. Da bi se izvukao sa dna, čovek prvo mora da shvati da se tamo nalazi.

Ivan Điković Brakovićevu trilogiju, koju čine njegovi prethodni romani “Facebook predator”, “Tablet” i najnoviji “Ljudski aparat”, doživljava kao misaoni proces.

– Marko u svojim knjigama i sebi i drugima postavlja pitanje da li čovek može da se sačuva u svemu ovome što trenutno proživljavamo, da li možemo da sačuvamo bar mali deo čistote u ovom svetu koji nas tera na svakom koraku da se ’isprljamo’. Marko je tu donekle pesimističan u pogledu svojih junaka, ali nam ostavlja nadu da ne mora svaki negativni događaj nužno da ima negativne posledice.

Sam autor, psihoterapeut i bivši bubnjar nekoliko beogradskih alternativnih bendova, smatra da mu je bavljenje psihoterapijom olakšalo stvaranje i razumevanje likova.

– Kada razumete suštinu funkcionisanja ljudskog aparata, mozga, ništa nije teško. Neki likovi su fikcija, ali većina je spoj ljudi koji zaista postoje i koji su zaista takvi kao u knjizi.

Marko ne očekuje da njegova knjiga osvoji veliki broj čitalaca, barem za sada:

– Ne mislim da su moje knjige za široke mase, jer ljudi ne žele da čuju istinu, ali doći će jednom i to vreme – rekao je autor i dodao da prelazi na pisanje ljubavnih romana.