Danas je taj vikend kada će Crnu Kuću “zapaliti” novosadski bendovi Frozen Moonlight i Obscured i beogradski Blankfile.
Vrata kluba biće otvorena već nešto pre 21:00 čas, taman da se ljudi okupe i uz piće “zakače” nešto od plejliste koju je specijalno za ovaj koncert pripremao frontmen benda Frozen Moonlight – od Architectsa do Subway iz Sente.
U 21:30 časova na binu izlazi prvi bend za to veče – Frozen Moonlight, a posetiove očekuje više od 30 minuta onog najboljeg od benda.
Blankfile, Elio/Photo: Kristina Ćirić
U 22:15 sledi gostujući slot sa samo formalnim headlinerima večeri, beogradskim sastavom Blankfile.
Ekipa će da odsvira nešto duži set, što je logično pošto dolaze Novom Sadu u goste posle više od osam godina.
Za prijatelje i poštovaoce benda ovo će biti prilika da čuju neke pesme koje nisu toliko često na njihovoj setlisti.
Za kraj i poginuće u vatri metala zadužen je Obscured. Tajming za njihov nastup je setovan na 23:15. Koliko će svirati zavisi od “preživelih”, ali predviđamo doponoćno oranje po rifovima.
– A onda u ponoć da ozvaničimo uspešno “uništenje” i nastavimo sa heavy zikom dok se svetla kluba ne upale – poručili su organizatori.
Kao što smo već rekli, vrata kluba se otvaraju nešto pre 21:00 čas, a cena ulaznice iznosi 300 dinara.
Balkanopolis, Centar za modernu Tradiciju, uz podršku Vlade Srbije i Kineske ambasade u Beogradu, organizovao je prvi “Kineski festival svetla” u Srbiji, izložbu kineskih lampiona na Kalemegdanu, kojom se prvi put zvanično proslavila Kineska Nova Godina u Srbiji.
Postavku je videlo više od 400.000 posetilaca, a snimak novogodišnjeg otvaranja festivala je u Kini gledalo 150 miliona ljudi.
Za kraj ovogodišnjeg izdanja festivala organizatori pozivaju posetioce na druženje uz kineske čajeve u nedelju 24. februara od 17:30 časova.
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
– Balkanopolis Centar za Modernu Tradiciju zahvaljuje se svima koji su bili deo svetlosti kinesko-srpskog prijateljstva i pozivamo vas sve da dođete u nedelju, poslednjeg dana festivala, da se družimo i zgrejemo uz šolju kineskog čaja od 17:00 časova. Verujem da je Kineski festival svetla za ove tri sedmice uneo radost u naše živote i zagrejao srca svih koji su bili u prilici da ga dožive izbliza. Sa radošću možemo da najavimo još spektakularniji nastavak festivala za sledeću godinu – izjavio je inicijator i idejni tvorac festivala, Slobodan Trkulja.
Iskoristite još malo vremena da uživate u kineskim instalacijama koje je kreirala jedna od vodećih svetskih kompanija za izradu umetničkih lampiona – Zigong Haitjen iz Kine.
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
Kineski festival svetla/ Photo: AleX
Svetlosne instalacije pod nazivom Panda, Godišnja Doba, Čudesni jelen, Šapat pingvina i mnoge druge će se na Kalemegdanu ugasiti 24. februara tačno u ponoć.
Američki pevač Robert Keli, poznatiji po svom umetničkom imenu R. Keli, uhapšen je sinoć u Čikagu, nekoliko sati pošto je policija saopštila da je protiv njega podignuto više optužnica zbog seksualnog zlostavljanja najmanje četiri osobe.
Agencija AP navodi da je Keli optužen za seksualno zlostavljanje i tri devojke starosti od 13 do 17 godina.
Policija je nedugo pošto je Keli (52) ušao u jednu policijsku stanicu potvrdila da je on uhapšen.
Pevač je optuživan i za posedovanje dečje pornografije 2008. godine i neprestano je demantovao optužbe za koje se tereti.
Optužnica protiv Kelija podignuta je nedelju dana nakon što je advokat Majkl Avenati, koji je predstavljao i porno zvezdu Stormi Danijels, dostavio tužiocima video snimak pevača s maloletnom devojkom.
Avenati je na konferenciji za štampu rekao da se na snimku pored Kelija nalazi i 14-godišnja devojčica, kao i još četiri žrtve, koje su deo optužnice.
Prema njegovim rečima, snimak je napravljen poznih 90-ih godina u Kelijevoj kući.
Šta znate o Modesti Blejz u stripu u kojem je ona glavni lik? Piter O’Donel i Džim Holdavej stvorili su ovaj legendarni ženski lik. Idejni tvorac O’Donel je opisao kao feministički i individualistički ženski lik, a opet neki novinari su je ocenjivali kao “feminističku ikonu”.
O ovoj devojčici se nije mnogo znalo kada je uspela da pobjegne iz zarobljeništva, tokom rata, iz jednog logora koji se nalazio u Grčkoj, piše Strip Blog.
Naizgled nežna i krhka, ali nepokorna, uspela je da stigne, u talasu izbeglica sa Balkana do Persije. Kada je videla da se jednom starcu otima hrana ona je priskočila u pomoć i uspela da ga spase, a od tada, taj čovjek, nadaren mudrošću, postaje njen mentor, staratelj i saputnik. Dao joj je i ime, Modesti, a ona je sama izabrala prezime Blejz prema jednom od likova iz legende o kralju Arturu.
Bila je majstor za preživljavanje. Ništa joj nije bilo strano ni teško, radila je i krala, dovijala se na sve načine da dođe do neke hrane, a tako je nastavila i sa svojim mentorom sve dok jednog dana nije postala radnica u klubu nekog bandita, izjesnog Luša.
Modesti je dospela na čelo bande, okupila ju je i očuvala, a onda je počeo pravi život.
Modest Blejz/Phozo. printscreen
U stvarnosti, da Nemci ne bi zauzeli istočna naftna polja, mladi podoficir zadužen za odred vezista 1942. godine postavljen je u Persiju da izvidi i javi eventualni napad neprijatelja, koji se nije dogodio. Taj mladić bio je baš – PiModesty Blaiseter O’Donel.
Baš tada, dok su odmarali, jer im posao nije bio naklonjen, dok su jeli, pojavila se omanja tamnoputa, crnokosa prilika. Bila je to devojčica, preplašena kao divlja zverka.
O’Donel je odmah shvatio da nije u pitanju neka Arapkinja, već najverovatnije izbeglica sa Balkana, kojih je bilo, iako ne u nekom velikom broju. Plašila se svega i svakog člana njegove ekipe, ali je ipak uzela obrok i pomoć bar u hrani i piću koji su joj ponudili.
Nastavila je dalje, izgubila se negde, ali njeno gospodsko, pre svega ponosno držanje, O’Donel nikada nije zaboravio.
Nešto više od dvadeset godina kasnije, nastao je gordi i snažni ženski lik, Modsti Blejz, svetski poznata stripa herojina, kao deo sećanja ratnog veterana.
U Beogradu sutra počinje 47. filmski festivalu FEST, pod sloganom “Bez zaštite”, na kome će do 3. marta, biće prikazano rekordnih 125 premijernih ostvarenja.
Festival će imati više od 500 projekcija, u 13 dvorana u gradu.
Filmovi će pored Sava centra biti prikazivani i u Kombank dvorani, Domu omladine, Dvorani kulturnog centra, Jugoslovenskoj kinoteci i Muzeju Jugoslovenske kinoteke, Centru za kulturu “Vlada Divljan”, Art bioskopu Kolarac, Centru za kulturu Sopot, bioskopu “Fontana”, kao i u sinepleksima u Ušću, Delta sitiju i tržnom centru Big i tržnom centru u Rakovici. Ulaznica, u zavisnosti od vremena i mesta projekcije, košta od 250 do 400 dinara, a za otvaranje i zatvaranje festivala 500 dinara.
Festival će otvoriti film “Miljenica” Jorgosa Lantimosa, premijerno prikazan u Veneciji, koji je nominovan za nagradu Oskar u 10 kategorija, a zatvoriti film “Oni” Paola Sorentina koji govori o bivšem premijeru Italije Silviju Berluskoniju.
U glavnom međunarodnom takmičarskom programu biće prikazano 14 filmova iz Velike Britanije, Francuske, Libana, Argentine, Irana, Australije, SAD, Hrvatske, Azerbejdžana, Slovenije i Rusije, koji će se takmičiti za nagradu “Beogradski Pobednik”.
O nagradama u kategorijama za najbolji film, scenario, režiju, mušku i žensku ulogu i najbolji debi odlučivaće žiri u sastavu Bojan Vuletić, Milena Zupančič, Ioana Uricaru, Nada Šargin i Goran Bogdan.
U istim kategorijama nagrade će se dodeljivati i u nacionalnoj selekciji, a o najboljima će odlučivati žiri koji čine Lazar Bodroža, Daniel Rafaelić, Milan Marić, Vang Jao i Albert Vejderspil.
Ove godine program “Srpski film”, pod nazivom “Srbija i prijatelji”, objedinio je i filmove koji predstavljaju srpske manjinske koprodukcije, a cilj je da se na taj način poveća konkurencija pri selekciji filmova, ali i podigne svest o značaju manjinskih koprodukcija koje godinama uspešno predstavljaju Srbiju na svetskim festivalima.
Za nagrade će se boriti 13 filmova domaće produkcije, među kojima je i film “Šavovi”, koji je na nedavno završenom festivalu u Berlinu proglašen za najbolji evropski film, kao i dokumentarni film “Slučaj Makavejev” Gorana Radovanovića, u kome se poslednji put pojavljuje glumica Milena Dravić, a uoči čijeg prikazivanja će reditelju Dušanu Makavejevu posthumno biti dodeljena nagrada “Beogradski Pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.
I ovogodišnji vizuelni identitet festivala je posveta Makavejevu, kao i slogan FESTA koji je deo naslova njegovog filma. Nagrada će za dosadašnje stvaralaštvo biti dodeljena i glumcu i reditelju Rejfu Fajnsu, koji će sa ekipom svog filma “Bela vrana” biti gost festivala.
U glavnom takmičarskom programu van konkurencije biće prikazan i film Emira Kusturice o bivšem predsedniku Urugvaja Hoseu Muhiki “Pepe, jedan uzvišen život”.
U selekciji FEST za mlade biće prikazan i japanski film “Mirai” nominovan za Oskara, dok će se u programu “Dokufest” naći filmovi o Vitni Hjuston, Basteru Kitonu i Robertu Mičamu.
Među autorima čiji će filmovi biti prikazani na FEST-u su i Gas van Sant, Mateo Garone, Ksavijer Dolan, Piter Bogdanovič, Luka Gvadanjino, ali i filmovi reditelja iz Mađarske, Tajlanda, Portugala. Biće dodeljena nagrada i “Nebojša Đukelić” za najbolji film regiona, Politikina nagrada “Milutin Čolić”, kao i nagrade FIPRESCI žirija i FEDORA žirija.
Po kriterijumima zagrebačkog portala Terapija.net, koji se bavi praćenjem, analizom i vrednovanjem muzičkih sadržaja u ovom delu Evrope, album “Potvrda o životu” kompozitora Milana Petkovića, zauzeo je drugo mesto na top listi savremene muzike sa prostora nekadašnje Jugoslavije, a naslovna kompozicija sa ovog albuma našla se na petom mestu.
Činjenica da je muzički kritičar pomenutog sajta “Potvrdu o životu” ocenio desetkom i da je u dnevnom listu Politika (dodatk Kultura i umetnost) Vojislav Pantić (muzički kritičar) dao laskavo mišljenje o albumu, za poznavaoce Petkovićevog stvaralaštva nije bilo iznenađenje, ali je to bio povod za ovaj razgovor.
Kako ste primili ovo rangiranje? – Rangiranje jeste važno, ali ne i presudno. Veću ulogu tu igra koliko ste vi sami zadovoljni sobom i onim što ste uradili. Mada, moram da priznam, znači kada neko prepozna i ceni vaš rad, pogotovo kritika, koja vas lično ne poznaje a pri tom razume jezik kojim se izražavate i ideju ili poruku koju ste hteli da pošaljete. Još kad uđu u vašu muziku dublje nego što ste vi ikada o tome i razmišljali, onda to sve vašem radu daje dublji smisao i novu dimenziju. Kada je kritika dobra i kad dobijete i najvišu ocenu, to ukazuje da ste na dobrom putu.
Da li je to zapravo vaša potvrda o životu? – U neku ruku i jeste. Iako se sama kompozicija „Potvrda o životu“ odnosi na drugu, konkretnu stvar i događaj, u širem smislu „Potvrda“ jeste dokaz mog postojanja. S druge strane, moja potvrda počinje ranije, negde u začetku svih kompozicija, kada one nastaju. Zatim se razvija kroz razrađivanje tema, ritma, aranžmana, orkestracije, pa se realizuje za vreme snimanja, miksovanja, produkcije, dizajnom omota i na kraju izdavanjem… U suštini, ta potvrda sve vreme traje – to samopotvrđivanje, preispitivanje sebe, suočavanje sa sobom i svetom oko sebe, i pronalaženje svog mesta u tom svetu.
Pored “Potvrde” na albumu su još i kompozicije “Mir” i “Igra”… – Da, to su neke od najbitnijih stvari koje čine jedan život. Kada sam počeo da se izražavam u velikim formama, ideja mi je bila da obradim sve elemente koji su važni, koji životu daju smisao. Tako je prvi deo te priče album “Nada”, sa kompozicijama “Vera”, “Nada” i “Ljubav”, kao osnove mudrosti. Drugi je “Na obali”, sa kompozicijama “Vremeplov”, “Na obali”, “Besmisla” – to je period lutanja, kada vas vremeplov, ako ne vodite računa u kom se pravcu krećete, može odvesti u besmisao. I treći “Potvrda o životu”, sa “Mir”, “Igra” i “Potvrda o životu”, kada potvrđujete sebe, u miru, pre svega sa sobom, pa i sa okolinom koja vas okružuje, i da biste taj cilj ostvarili, obavezno je da se igrate. Dok god se igrate, i istražujete, imate šansu da se pronađete i ostavite trag u vremenu u kome živite.
Vaše muzičko stvaralaštvo je teško svrstati u neki, uslovno rečeno, čisti žanr. Pomenuti kritičar Politike je zapisao: “Potvrda o životu” je bluz iskusnog čoveka”. Neko će reći da je reč o džezu, drugi o eksperimentalnoj muzici, treći nešto treće. Kako vi definišete svoju muziku? – Ona jeste najviše ambijentalna, sa elementima džeza, roka, panka, pa i bluza ako hoćete. Mada se najudobnije osećam u muzičkom minimalizmu kome težim. Iako moja muzika to u suštini nije, volim minimalističku sliku i repetitivni izražaj, kada od minimum sredstava, pravite maksimalne rezultate. Kada u samoj muzici ima dovoljno prostora, a tu se već vraćamo na njen ambijentalni deo, da ona može da diše, i da onaj koji sluša ima mesta da u nju utka svoju muziku – svoje misli, i da istražujući nju, istražuje samoga sebe.
Milan Petković rođen je 1973. u Prištini, gde je završio osnovnu i srednju školu i Fakultet muzičke umetnosti. Diplomirao je 2003. godine sa temom “Pet pariskih sonata Volfganga Amadeusa Mocarta”.
Prve kompozicije počeo je da piše još u osnovnoj školi, a kao srednjoškolac je počeo da se bavi studijskim radom i od tada datiraju njegovi audio zapisi. Tokom studija, pored komponovanja, bavio se i pozorištem. Komponovao je muziku za više desetina pozorišnih predstava.
U njegovom stvaralačkom opusu preovladava eksperimentalni odnosno ambijentalni džez. Prvi studijski album “Muzička kutija” snimio je i objavio 2012. godine u izdanju Centra za kulturu Aleksinac i Izdavačke kuće Slušaj najglasnije iz Zagreba.
Godine 2013. osnovao je sopstvenu izdavačku kuću Zeleni vi i u saradnji sa kućama Slušaj najglasnije (Zagreb) i Constantinus (Niš) objavio je album “Odraz”. U narednim godinama objavio je albume: “Utočište” (2014), “Nada” (2015), “Na obali” (2016) i “Potvrda o životu” (2017). Živi i radi u Aleksincu kao muzički pedagog.[/infobox]
U kojoj meri je vaše stvaralaštvo proizvod neposrednog dodira sa životnim okruženjem, s jedne, a koliko vlastite preoblikovane stvarnosti, s druge strane? – Kada sam bio student, razmišljajući o tome, podvukao sam znak jednakosti između umetnosti, ljubavi, i života. Iako se u međuvremenu mnogo toga promenilo, suština je ostala ista. Mora se stvarati iz ljubavi, da stvaralaštvo bude iskreno – emotivno, da bude životno, da bi mogao da se očekuje, ili da bi se dobio, vrhunski rezultat. Ili, da pojednostavim, koliko neko voli – takvu umetnost stvara, kakvu umetnost stvara – tako i živi, kako živi – tako i voli… i tako u krug. To je proces, u kome je sve važno i sve se računa.
Bavili ste se i komponovanjem muzike za pozorišne predstave, umetnost koja se svrstava u vremensko-prostornu. Recite nešto o međusobnom prožimanju različitih vrsta umetnosti, u prvom redu muzike i pozorišta, muzike i filma, muzike i performansa… – Ta vrsta prožimanja može samo da obogati i oplemeni samog stvaraoca, da proširi njegove vidike i stvaralačke domete. Svi ti vidovi izražavanja su jako bliski jedan drugome. Kao što znate, nije retka pojava da slikari sviraju, da muzičari slikaju, glumci pevaju i sviraju, i što je više tih umetnosti na jednom mestu, kao recimo u pozorištu ili na filmu, izražaj je jači i doživljaj je bogatiji. Pošto se bavim pozorištem već dugi niz godina, a u zadnje vreme nisam previše angažovan kao pozorišni kompozitor, često sam u pozorištu kao gledalac, uživam u predstavama, inspirišu me i pune mi baterije…
Pored komponovanja, vi ste i pijanista, izvođač vlastitog ali i stvaralaštva drugih umetnika. Ko je bolji: Milan Petković kompozitor ili Milan Petković interpretator? – Ima već godinu dana kako trio, u sastavu Nebojša Despotović, Ivan Cvetković i ja, ponovo ima javne nastupe, pošto smo pravili pauzu dve godine. I ne mogu da kažem da se mi bavimo interpretacijom, pošto je veliki deo toga što odsviramo improvizacija, više bi to moglo da se nazove kao neki vid naracije. Držimo se tema, harmonija i, donekle, muzičkih formi. Ali šta se unutar tih formi dešava, to je apsolutno otvoreno i sve je moguće. Dakle, ne mogu da odgovorim konkretno na pitanje, da li je Milan bolji kompozitor ili interpretator, ali mogu da kažem da podjednako uživa u oba slučaja.
Šta sada radite i kakvi su vam planovi? – Trenutno, pored zakazanih koncerata sa triom, radim na snimanju novog albuma i negde sam na pola puta do njegove realizacije. U planu mi je da uz to uradim i nešto potpuno drugačije od svega što sam radio do sada, ali hajde da ostavimo da se to prvo desi, pa ćemo onda razgovarati o tome…
Netflix je predstavio prvi trejler za film “The Dirt”, adaptaciju biografije “The Dirt – Confessions Of The World’s Most Notorious Rock Band” benda Mötley Crüe, koja je objavljena 2001. godine.
Režiser Džef Tremejn najavio je da će film opravdati naziv “The Dirt”, necenzurisanom pričom o seksu, zavisnosti, rokenrolu, slavi i visokoj ceni iste.
Scenario za film potpisuju Erik Olsen i Amanda Adelson.
Bend je već objavio da će, uprkos činjenici da su se zvanično raspali, predstaviti četiri nove pesme, a u jednoj od njih će gostovati i Mašin Gan Keli.
Poslednji koncert bend je održao pre više od tri godine posle čega su svi članovi potpisali ugovor da više neće ići na turneje pod imenom Mötley Crüe.
U glavnim ulogama se pojavljuju: Daniel Veber koji tumači lik Vinsa Nila, Ivan Reon kao Mik Mars, Daglas But kao Niki Siks i reper Mašin Gan Keli kao Tomi Li.
Film će biti dostupan posredstvom Netflixa od 22. marta ove godine.
Na mestu nekadašnjeg kluba Promocija u Kombank Dvorani sinoć je svečano otvorena Jazz kantina Lisabon.
U prisustvu mnogih javnih ličnosti, umetnika, glumaca, reditelja i muzičara, ponovo je oživelo staro mesto u “novom ruhu”, čije otvaranje ujedno predstavlja uvod u početak ovogodišnjeg Međunarodnog filmskog festivala – FEST.
Jazz kantina Lisabon/ Photo: Promo (Kombank Dvorana)
Više od 200 ljudi uz jazz svirku benda Old hat orchestra proslavilo je otvaranje gradskog kluba koji evocira uspomene na neka prošla vremena, istovremeno postajući mesto na kom će nove generacije stvarati svoje uspomene.
Jazz kantina se nalazi u prizemlju Kombank Dvorane, a ulazi se iz čuvenog “Čavketovog prolaza”.
Old hat orchestra/ Photo: Promo (Kombank Dvorana)
Jazz kantina Lisabon/ Photo: Promo (Kombank Dvorana)
Jazz kantina Lisabon/ Photo: Promo (Kombank Dvorana)
Jazz kantina Lisabon/ Photo: Promo (Kombank Dvorana)
Novosadska pank rok bend Atheist Rap ove godine obeležava 30 godina rada pa će tim povodom i nastupiti 1. marta u klubu Fest.
Ateisti su osnovani davne 1989. godine u Novom Sadu, da bi afirmaciju doživeli već posle debi albuma “Maori i Crni Gonzales” (1993) i numere “Wartburg limuzina”.
Trideset godina postojanja benda, koje su odlikovali sarkastični tekstovi, energični nastupi po regionu i u Evropi, beskopromisna muzička estetika i kritički odnos prema vlasti, Ateisti dočekuju sa ukupno šest studijskih albuma, jednim live i jednim “Best of” izdanjem, dok će novi album, koji će biti izdat u saradnji sa nemačkim sastavom Defenders of the Universe, biti objavljen tokom ove, jubilarne 2019. godine.
Godinama unazad Ateisti su jedan od koncertno najaktivnijih bendova u regionu, a u poslednjih nekoliko godina održali su i nekoliko uspešnih evropskih turneja. Tokom karijere, binu su delili sa bendovima kao što su NOFX, Bad Religion, Buzzcocks, Die Toten Hosen, NoMeansNo, PTTB, Cock Sparrer, The Exploited, ali i sa Green Day, Arcade Fire, Mando Diao, Arctic Monkeys i brojnim drugim.
Koncert u klubu Fest počinje u 22:00 časa, a cena ulaznice iznosi 600 dinara.
Američki glumac Džasi Smolet, zvezda serije “Imperija” (Empire), uhapšen je pošto je policija utvrdila da je izrežirao rasistički napad na sebe tokom kojeg je navodno umalo linčovan i obešen stavljanjem omče oko vrata od strane napadača.
Smolet, inače Afroamerikanac, pre nekoliko nedelja je policiji u Čikagu prijavio da su ga na ulici pretukla dvojica muškaraca i da je taj napad bio na rasnoj osnovi, da bi se potom utvrdilo da je Smolet unajmio navodne napadače i izrežirao incident – kako bi povećao svoj glumački honorar.
AP navodi, pozivajući se na osobu upoznatu sa situacijom, da je Smolet zarađivao više od 100.000 dolara po epizodi u ovoj Foksovoj seriji.
“Glas Amerike” prenosi da je navodna žrtva postala osumnjičeni – Smolet je juče ujutru uhapšen u Čikagu i optužen da je policiji prijavio lažni napad.
Džasi Smolet/ Photo: imdb.com
– Smolet je prvo pokušao da privuče pažnju slanjem lažnog pisma, baziranog na rasnim, homofobnim i političkim uvredama. Kada mu to nije uspelo, platio je 3.500 dolara za lažiranje napada – rekao je zvaničnik čikaške policije Edi Džonson.
Navodi se da je Smolet nedeljama tvrdio da su ga, na sred ulice, prebila dvojica muškaraca koja su ga istovremeno vređala na rasnoj osnovi i navodno mu stavila omču oko vrata.
– Vidim maskiranog napadača koji uzvikuje Trampov izborni slogan, vređa me na rasnoj osnovi i udara u lice – izjavio je ranije Smolet u intervjuu za TV mrežu Ej-Bi-Si.
Navodi se da je policija u početku istraživala napad na Smoleta kao zločin iz mržnje i kao osumnjičene identifikovala dvojicu muškaraca. Na snimku nadzorne kamere videlo se kako kupuju fantomke i crvene kačkete.
– Znamo da su razgovarali jedan sat pre napada i da su bili u kontaktu kada su navodni napadači napustilli zemlju – rekao je Džonson.
Policija je saopštila da su muškarci, inače braća, pred porotom izjavila da im je Smolet platio da učestvuju u lažnom napadu na njega.
