Šta znate o Modesti Blejz u stripu u kojem je ona glavni lik? Piter O’Donel i Džim Holdavej stvorili su ovaj legendarni ženski lik. Idejni tvorac O’Donel je opisao kao feministički i individualistički ženski lik, a opet neki novinari su je ocenjivali kao “feminističku ikonu”.
O ovoj devojčici se nije mnogo znalo kada je uspela da pobjegne iz zarobljeništva, tokom rata, iz jednog logora koji se nalazio u Grčkoj, piše Strip Blog.
Naizgled nežna i krhka, ali nepokorna, uspela je da stigne, u talasu izbeglica sa Balkana do Persije. Kada je videla da se jednom starcu otima hrana ona je priskočila u pomoć i uspela da ga spase, a od tada, taj čovjek, nadaren mudrošću, postaje njen mentor, staratelj i saputnik. Dao joj je i ime, Modesti, a ona je sama izabrala prezime Blejz prema jednom od likova iz legende o kralju Arturu.
Bila je majstor za preživljavanje. Ništa joj nije bilo strano ni teško, radila je i krala, dovijala se na sve načine da dođe do neke hrane, a tako je nastavila i sa svojim mentorom sve dok jednog dana nije postala radnica u klubu nekog bandita, izjesnog Luša.
Modesti je dospela na čelo bande, okupila ju je i očuvala, a onda je počeo pravi život.
Modest Blejz/Phozo. printscreen
U stvarnosti, da Nemci ne bi zauzeli istočna naftna polja, mladi podoficir zadužen za odred vezista 1942. godine postavljen je u Persiju da izvidi i javi eventualni napad neprijatelja, koji se nije dogodio. Taj mladić bio je baš – PiModesty Blaiseter O’Donel.
Baš tada, dok su odmarali, jer im posao nije bio naklonjen, dok su jeli, pojavila se omanja tamnoputa, crnokosa prilika. Bila je to devojčica, preplašena kao divlja zverka.
O’Donel je odmah shvatio da nije u pitanju neka Arapkinja, već najverovatnije izbeglica sa Balkana, kojih je bilo, iako ne u nekom velikom broju. Plašila se svega i svakog člana njegove ekipe, ali je ipak uzela obrok i pomoć bar u hrani i piću koji su joj ponudili.
Nastavila je dalje, izgubila se negde, ali njeno gospodsko, pre svega ponosno držanje, O’Donel nikada nije zaboravio.
Nešto više od dvadeset godina kasnije, nastao je gordi i snažni ženski lik, Modsti Blejz, svetski poznata stripa herojina, kao deo sećanja ratnog veterana.
U Beogradu sutra počinje 47. filmski festivalu FEST, pod sloganom “Bez zaštite”, na kome će do 3. marta, biće prikazano rekordnih 125 premijernih ostvarenja.
Festival će imati više od 500 projekcija, u 13 dvorana u gradu.
Filmovi će pored Sava centra biti prikazivani i u Kombank dvorani, Domu omladine, Dvorani kulturnog centra, Jugoslovenskoj kinoteci i Muzeju Jugoslovenske kinoteke, Centru za kulturu “Vlada Divljan”, Art bioskopu Kolarac, Centru za kulturu Sopot, bioskopu “Fontana”, kao i u sinepleksima u Ušću, Delta sitiju i tržnom centru Big i tržnom centru u Rakovici. Ulaznica, u zavisnosti od vremena i mesta projekcije, košta od 250 do 400 dinara, a za otvaranje i zatvaranje festivala 500 dinara.
Festival će otvoriti film “Miljenica” Jorgosa Lantimosa, premijerno prikazan u Veneciji, koji je nominovan za nagradu Oskar u 10 kategorija, a zatvoriti film “Oni” Paola Sorentina koji govori o bivšem premijeru Italije Silviju Berluskoniju.
U glavnom međunarodnom takmičarskom programu biće prikazano 14 filmova iz Velike Britanije, Francuske, Libana, Argentine, Irana, Australije, SAD, Hrvatske, Azerbejdžana, Slovenije i Rusije, koji će se takmičiti za nagradu “Beogradski Pobednik”.
O nagradama u kategorijama za najbolji film, scenario, režiju, mušku i žensku ulogu i najbolji debi odlučivaće žiri u sastavu Bojan Vuletić, Milena Zupančič, Ioana Uricaru, Nada Šargin i Goran Bogdan.
U istim kategorijama nagrade će se dodeljivati i u nacionalnoj selekciji, a o najboljima će odlučivati žiri koji čine Lazar Bodroža, Daniel Rafaelić, Milan Marić, Vang Jao i Albert Vejderspil.
Ove godine program “Srpski film”, pod nazivom “Srbija i prijatelji”, objedinio je i filmove koji predstavljaju srpske manjinske koprodukcije, a cilj je da se na taj način poveća konkurencija pri selekciji filmova, ali i podigne svest o značaju manjinskih koprodukcija koje godinama uspešno predstavljaju Srbiju na svetskim festivalima.
Za nagrade će se boriti 13 filmova domaće produkcije, među kojima je i film “Šavovi”, koji je na nedavno završenom festivalu u Berlinu proglašen za najbolji evropski film, kao i dokumentarni film “Slučaj Makavejev” Gorana Radovanovića, u kome se poslednji put pojavljuje glumica Milena Dravić, a uoči čijeg prikazivanja će reditelju Dušanu Makavejevu posthumno biti dodeljena nagrada “Beogradski Pobednik” za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti.
I ovogodišnji vizuelni identitet festivala je posveta Makavejevu, kao i slogan FESTA koji je deo naslova njegovog filma. Nagrada će za dosadašnje stvaralaštvo biti dodeljena i glumcu i reditelju Rejfu Fajnsu, koji će sa ekipom svog filma “Bela vrana” biti gost festivala.
U glavnom takmičarskom programu van konkurencije biće prikazan i film Emira Kusturice o bivšem predsedniku Urugvaja Hoseu Muhiki “Pepe, jedan uzvišen život”.
U selekciji FEST za mlade biće prikazan i japanski film “Mirai” nominovan za Oskara, dok će se u programu “Dokufest” naći filmovi o Vitni Hjuston, Basteru Kitonu i Robertu Mičamu.
Među autorima čiji će filmovi biti prikazani na FEST-u su i Gas van Sant, Mateo Garone, Ksavijer Dolan, Piter Bogdanovič, Luka Gvadanjino, ali i filmovi reditelja iz Mađarske, Tajlanda, Portugala. Biće dodeljena nagrada i “Nebojša Đukelić” za najbolji film regiona, Politikina nagrada “Milutin Čolić”, kao i nagrade FIPRESCI žirija i FEDORA žirija.
Po kriterijumima zagrebačkog portala Terapija.net, koji se bavi praćenjem, analizom i vrednovanjem muzičkih sadržaja u ovom delu Evrope, album “Potvrda o životu” kompozitora Milana Petkovića, zauzeo je drugo mesto na top listi savremene muzike sa prostora nekadašnje Jugoslavije, a naslovna kompozicija sa ovog albuma našla se na petom mestu.
Činjenica da je muzički kritičar pomenutog sajta “Potvrdu o životu” ocenio desetkom i da je u dnevnom listu Politika (dodatk Kultura i umetnost) Vojislav Pantić (muzički kritičar) dao laskavo mišljenje o albumu, za poznavaoce Petkovićevog stvaralaštva nije bilo iznenađenje, ali je to bio povod za ovaj razgovor.
Kako ste primili ovo rangiranje? – Rangiranje jeste važno, ali ne i presudno. Veću ulogu tu igra koliko ste vi sami zadovoljni sobom i onim što ste uradili. Mada, moram da priznam, znači kada neko prepozna i ceni vaš rad, pogotovo kritika, koja vas lično ne poznaje a pri tom razume jezik kojim se izražavate i ideju ili poruku koju ste hteli da pošaljete. Još kad uđu u vašu muziku dublje nego što ste vi ikada o tome i razmišljali, onda to sve vašem radu daje dublji smisao i novu dimenziju. Kada je kritika dobra i kad dobijete i najvišu ocenu, to ukazuje da ste na dobrom putu.
Da li je to zapravo vaša potvrda o životu? – U neku ruku i jeste. Iako se sama kompozicija „Potvrda o životu“ odnosi na drugu, konkretnu stvar i događaj, u širem smislu „Potvrda“ jeste dokaz mog postojanja. S druge strane, moja potvrda počinje ranije, negde u začetku svih kompozicija, kada one nastaju. Zatim se razvija kroz razrađivanje tema, ritma, aranžmana, orkestracije, pa se realizuje za vreme snimanja, miksovanja, produkcije, dizajnom omota i na kraju izdavanjem… U suštini, ta potvrda sve vreme traje – to samopotvrđivanje, preispitivanje sebe, suočavanje sa sobom i svetom oko sebe, i pronalaženje svog mesta u tom svetu.
Pored “Potvrde” na albumu su još i kompozicije “Mir” i “Igra”… – Da, to su neke od najbitnijih stvari koje čine jedan život. Kada sam počeo da se izražavam u velikim formama, ideja mi je bila da obradim sve elemente koji su važni, koji životu daju smisao. Tako je prvi deo te priče album “Nada”, sa kompozicijama “Vera”, “Nada” i “Ljubav”, kao osnove mudrosti. Drugi je “Na obali”, sa kompozicijama “Vremeplov”, “Na obali”, “Besmisla” – to je period lutanja, kada vas vremeplov, ako ne vodite računa u kom se pravcu krećete, može odvesti u besmisao. I treći “Potvrda o životu”, sa “Mir”, “Igra” i “Potvrda o životu”, kada potvrđujete sebe, u miru, pre svega sa sobom, pa i sa okolinom koja vas okružuje, i da biste taj cilj ostvarili, obavezno je da se igrate. Dok god se igrate, i istražujete, imate šansu da se pronađete i ostavite trag u vremenu u kome živite.
Vaše muzičko stvaralaštvo je teško svrstati u neki, uslovno rečeno, čisti žanr. Pomenuti kritičar Politike je zapisao: “Potvrda o životu” je bluz iskusnog čoveka”. Neko će reći da je reč o džezu, drugi o eksperimentalnoj muzici, treći nešto treće. Kako vi definišete svoju muziku? – Ona jeste najviše ambijentalna, sa elementima džeza, roka, panka, pa i bluza ako hoćete. Mada se najudobnije osećam u muzičkom minimalizmu kome težim. Iako moja muzika to u suštini nije, volim minimalističku sliku i repetitivni izražaj, kada od minimum sredstava, pravite maksimalne rezultate. Kada u samoj muzici ima dovoljno prostora, a tu se već vraćamo na njen ambijentalni deo, da ona može da diše, i da onaj koji sluša ima mesta da u nju utka svoju muziku – svoje misli, i da istražujući nju, istražuje samoga sebe.
Milan Petković rođen je 1973. u Prištini, gde je završio osnovnu i srednju školu i Fakultet muzičke umetnosti. Diplomirao je 2003. godine sa temom “Pet pariskih sonata Volfganga Amadeusa Mocarta”.
Prve kompozicije počeo je da piše još u osnovnoj školi, a kao srednjoškolac je počeo da se bavi studijskim radom i od tada datiraju njegovi audio zapisi. Tokom studija, pored komponovanja, bavio se i pozorištem. Komponovao je muziku za više desetina pozorišnih predstava.
U njegovom stvaralačkom opusu preovladava eksperimentalni odnosno ambijentalni džez. Prvi studijski album “Muzička kutija” snimio je i objavio 2012. godine u izdanju Centra za kulturu Aleksinac i Izdavačke kuće Slušaj najglasnije iz Zagreba.
Godine 2013. osnovao je sopstvenu izdavačku kuću Zeleni vi i u saradnji sa kućama Slušaj najglasnije (Zagreb) i Constantinus (Niš) objavio je album “Odraz”. U narednim godinama objavio je albume: “Utočište” (2014), “Nada” (2015), “Na obali” (2016) i “Potvrda o životu” (2017). Živi i radi u Aleksincu kao muzički pedagog.[/infobox]
U kojoj meri je vaše stvaralaštvo proizvod neposrednog dodira sa životnim okruženjem, s jedne, a koliko vlastite preoblikovane stvarnosti, s druge strane? – Kada sam bio student, razmišljajući o tome, podvukao sam znak jednakosti između umetnosti, ljubavi, i života. Iako se u međuvremenu mnogo toga promenilo, suština je ostala ista. Mora se stvarati iz ljubavi, da stvaralaštvo bude iskreno – emotivno, da bude životno, da bi mogao da se očekuje, ili da bi se dobio, vrhunski rezultat. Ili, da pojednostavim, koliko neko voli – takvu umetnost stvara, kakvu umetnost stvara – tako i živi, kako živi – tako i voli… i tako u krug. To je proces, u kome je sve važno i sve se računa.
Bavili ste se i komponovanjem muzike za pozorišne predstave, umetnost koja se svrstava u vremensko-prostornu. Recite nešto o međusobnom prožimanju različitih vrsta umetnosti, u prvom redu muzike i pozorišta, muzike i filma, muzike i performansa… – Ta vrsta prožimanja može samo da obogati i oplemeni samog stvaraoca, da proširi njegove vidike i stvaralačke domete. Svi ti vidovi izražavanja su jako bliski jedan drugome. Kao što znate, nije retka pojava da slikari sviraju, da muzičari slikaju, glumci pevaju i sviraju, i što je više tih umetnosti na jednom mestu, kao recimo u pozorištu ili na filmu, izražaj je jači i doživljaj je bogatiji. Pošto se bavim pozorištem već dugi niz godina, a u zadnje vreme nisam previše angažovan kao pozorišni kompozitor, često sam u pozorištu kao gledalac, uživam u predstavama, inspirišu me i pune mi baterije…
Pored komponovanja, vi ste i pijanista, izvođač vlastitog ali i stvaralaštva drugih umetnika. Ko je bolji: Milan Petković kompozitor ili Milan Petković interpretator? – Ima već godinu dana kako trio, u sastavu Nebojša Despotović, Ivan Cvetković i ja, ponovo ima javne nastupe, pošto smo pravili pauzu dve godine. I ne mogu da kažem da se mi bavimo interpretacijom, pošto je veliki deo toga što odsviramo improvizacija, više bi to moglo da se nazove kao neki vid naracije. Držimo se tema, harmonija i, donekle, muzičkih formi. Ali šta se unutar tih formi dešava, to je apsolutno otvoreno i sve je moguće. Dakle, ne mogu da odgovorim konkretno na pitanje, da li je Milan bolji kompozitor ili interpretator, ali mogu da kažem da podjednako uživa u oba slučaja.
Šta sada radite i kakvi su vam planovi? – Trenutno, pored zakazanih koncerata sa triom, radim na snimanju novog albuma i negde sam na pola puta do njegove realizacije. U planu mi je da uz to uradim i nešto potpuno drugačije od svega što sam radio do sada, ali hajde da ostavimo da se to prvo desi, pa ćemo onda razgovarati o tome…
Netflix je predstavio prvi trejler za film “The Dirt”, adaptaciju biografije “The Dirt – Confessions Of The World’s Most Notorious Rock Band” benda Mötley Crüe, koja je objavljena 2001. godine.
Režiser Džef Tremejn najavio je da će film opravdati naziv “The Dirt”, necenzurisanom pričom o seksu, zavisnosti, rokenrolu, slavi i visokoj ceni iste.
Scenario za film potpisuju Erik Olsen i Amanda Adelson.
Bend je već objavio da će, uprkos činjenici da su se zvanično raspali, predstaviti četiri nove pesme, a u jednoj od njih će gostovati i Mašin Gan Keli.
Poslednji koncert bend je održao pre više od tri godine posle čega su svi članovi potpisali ugovor da više neće ići na turneje pod imenom Mötley Crüe.
U glavnim ulogama se pojavljuju: Daniel Veber koji tumači lik Vinsa Nila, Ivan Reon kao Mik Mars, Daglas But kao Niki Siks i reper Mašin Gan Keli kao Tomi Li.
Film će biti dostupan posredstvom Netflixa od 22. marta ove godine.
Na mestu nekadašnjeg kluba Promocija u Kombank Dvorani sinoć je svečano otvorena Jazz kantina Lisabon.
U prisustvu mnogih javnih ličnosti, umetnika, glumaca, reditelja i muzičara, ponovo je oživelo staro mesto u “novom ruhu”, čije otvaranje ujedno predstavlja uvod u početak ovogodišnjeg Međunarodnog filmskog festivala – FEST.
Jazz kantina Lisabon/ Photo: Promo (Kombank Dvorana)
Više od 200 ljudi uz jazz svirku benda Old hat orchestra proslavilo je otvaranje gradskog kluba koji evocira uspomene na neka prošla vremena, istovremeno postajući mesto na kom će nove generacije stvarati svoje uspomene.
Jazz kantina se nalazi u prizemlju Kombank Dvorane, a ulazi se iz čuvenog “Čavketovog prolaza”.
Old hat orchestra/ Photo: Promo (Kombank Dvorana)
Jazz kantina Lisabon/ Photo: Promo (Kombank Dvorana)
Jazz kantina Lisabon/ Photo: Promo (Kombank Dvorana)
Jazz kantina Lisabon/ Photo: Promo (Kombank Dvorana)
Novosadska pank rok bend Atheist Rap ove godine obeležava 30 godina rada pa će tim povodom i nastupiti 1. marta u klubu Fest.
Ateisti su osnovani davne 1989. godine u Novom Sadu, da bi afirmaciju doživeli već posle debi albuma “Maori i Crni Gonzales” (1993) i numere “Wartburg limuzina”.
Trideset godina postojanja benda, koje su odlikovali sarkastični tekstovi, energični nastupi po regionu i u Evropi, beskopromisna muzička estetika i kritički odnos prema vlasti, Ateisti dočekuju sa ukupno šest studijskih albuma, jednim live i jednim “Best of” izdanjem, dok će novi album, koji će biti izdat u saradnji sa nemačkim sastavom Defenders of the Universe, biti objavljen tokom ove, jubilarne 2019. godine.
Godinama unazad Ateisti su jedan od koncertno najaktivnijih bendova u regionu, a u poslednjih nekoliko godina održali su i nekoliko uspešnih evropskih turneja. Tokom karijere, binu su delili sa bendovima kao što su NOFX, Bad Religion, Buzzcocks, Die Toten Hosen, NoMeansNo, PTTB, Cock Sparrer, The Exploited, ali i sa Green Day, Arcade Fire, Mando Diao, Arctic Monkeys i brojnim drugim.
Koncert u klubu Fest počinje u 22:00 časa, a cena ulaznice iznosi 600 dinara.
Američki glumac Džasi Smolet, zvezda serije “Imperija” (Empire), uhapšen je pošto je policija utvrdila da je izrežirao rasistički napad na sebe tokom kojeg je navodno umalo linčovan i obešen stavljanjem omče oko vrata od strane napadača.
Smolet, inače Afroamerikanac, pre nekoliko nedelja je policiji u Čikagu prijavio da su ga na ulici pretukla dvojica muškaraca i da je taj napad bio na rasnoj osnovi, da bi se potom utvrdilo da je Smolet unajmio navodne napadače i izrežirao incident – kako bi povećao svoj glumački honorar.
AP navodi, pozivajući se na osobu upoznatu sa situacijom, da je Smolet zarađivao više od 100.000 dolara po epizodi u ovoj Foksovoj seriji.
“Glas Amerike” prenosi da je navodna žrtva postala osumnjičeni – Smolet je juče ujutru uhapšen u Čikagu i optužen da je policiji prijavio lažni napad.
Džasi Smolet/ Photo: imdb.com
– Smolet je prvo pokušao da privuče pažnju slanjem lažnog pisma, baziranog na rasnim, homofobnim i političkim uvredama. Kada mu to nije uspelo, platio je 3.500 dolara za lažiranje napada – rekao je zvaničnik čikaške policije Edi Džonson.
Navodi se da je Smolet nedeljama tvrdio da su ga, na sred ulice, prebila dvojica muškaraca koja su ga istovremeno vređala na rasnoj osnovi i navodno mu stavila omču oko vrata.
– Vidim maskiranog napadača koji uzvikuje Trampov izborni slogan, vređa me na rasnoj osnovi i udara u lice – izjavio je ranije Smolet u intervjuu za TV mrežu Ej-Bi-Si.
Navodi se da je policija u početku istraživala napad na Smoleta kao zločin iz mržnje i kao osumnjičene identifikovala dvojicu muškaraca. Na snimku nadzorne kamere videlo se kako kupuju fantomke i crvene kačkete.
– Znamo da su razgovarali jedan sat pre napada i da su bili u kontaktu kada su navodni napadači napustilli zemlju – rekao je Džonson.
Policija je saopštila da su muškarci, inače braća, pred porotom izjavila da im je Smolet platio da učestvuju u lažnom napadu na njega.
Dejvid Geta, najuspešniji muzički producent 21. veka i jedan od najtraženijih svetskih izvođač, predvodiće program Sea Dance festivala, koji će biti održan od 30. avgusta do 1. septembra 2019. godine.
Publika iz celog sveta imaće priliku da vidi francuskog superstara koji je najzaslužniji za revoluciju muzičke industrije sa početka ove decenije, kada je elektronska muzika postala vodeći muzički pravac, a didžejevi najveće svetske zvezde.
O tome govori i činjenica da je Geta jedan od najpopularnijih izvođača na svetu sa 11 milijardi Youtube pregleda i više od 100 miliona fanova na društvenim mrežama.
Spisak muzičara sa kojima je sarađivao i koji su potpisani na njegovim singlovima uključuje najveća imena popularne kulture, kao što su kao što su Dejvid Bouvi, Rijana, Snoop Dogg, Sia, Niki Minaj, Avicii… On je ujedno i jedini DJ koji je prodao 50 miliona albuma i singlova, a dobitnik je i brojnih vodećih muzičkih nagrada – dva Gremija, priznanja koja dodeljuju Billboard, MTV, DJ Mag …
Sea Dance je prošle godine na plaži Buljarica okupio skoro 50.000 posetilaca iz celog sveta, što ga je odvelo u samo finale borbe za najbolji evropski festival.
U utorak, 5. marta, tačno u podne, samo za najbrže, stiže i veoma ograničen kontigent prvih i najpovoljnijih ulaznica za novi Sea Dance po ceni od 2.390 din, koja će biti aktuelna samo 24h, odnosno do kraja zaliha.
Ulaznice će moći da se kupe online na sajtu seadancefestival.me ili u prodajnoj mreži Gigs Tix širom Srbije.
Beogradski metal punk bend Mortal Kombat objavio je novi album Pod nazivom “Decenija” kojim zaokružuju priču o 10 godina postojanja benda.
Najavljen radije singlovima “Rijaliti” i “Papučar” (objavljen 14. februara 2018. kao čestitka za Dan zaljubljenih) , novo izdanje donosi 12 pesama među kojima se ističe naslovna “Mortal Kombat” u čijim se stihovima spominju Bajaga, Dubioza kolektiv, Goran Bregović i SARS.
– Ono po čemu se razlikuje ovaj album od prethodnih je šarolikost žanrova u pesmama, provlače se brzi metal rifovi i rokenrol balade. Na njemu ćete pronaći najbržu i najsporiju pesmu koju je ovaj bend ikad napisao. Tematika tekstova je ozbiljnija i više humor ne prevoladava kao ranije – izjavio je frontmen benda. Miloš Kričković.
Album “Decenija” dostupan je za besplatan download na službenoj stranici benda kao i na svim digitalnim servisima, a uskoro će dobiti i svoje fizičko izdanje.
Album “Decenija”, lista pesama: Balkan info Papučar Feminizam Rokenrol Rijaliti Od junaka do prosjaka Smrt Ljubomora Slobodan Ulica Majka
Danijel Redklif je jedan u mnoštvu glumaca koji su postali poznati veoma mladi, pa se veoma teško nosio sa slavom i životom koji ona nosi. U nekim trenucima toliko teško da je pritisak i težinu slave pokušavao da zaboravi uz alkohol.
– Najbolji način da se nosite s takvim stvarima jeste da se dobro napijete. Kada osetite da vas ljudi prepoznaju, zovu i traže, samo se napijte i zaboravićete na sve to – rekao je glumac.
Dodao je i kako težina slave često utiče na psihu glumca, a ljudi oko njega to slabo razumeju.
Danijel Redklif/Photo: facebook@OnlyDanRadcliffe
– Svi očekuju da treba da ti bude drago jer imaš novac i dobar posao i nemaš pravo da budeš uznemiren. Vrlo često sam mislio kako nisam dovoljno dobar da bih bio poznat, jer se nisam dovoljno dobro nosio sa svim onim što mi je slava donela – rekao je Redklif, naglasivši kako je neretko morao da forsira sebe da postane onakav kakav je mislio da svaki poznati glumac mora da bude, a to mu je često bilo stresno.
On kaže da mu je trebalo nekoliko godina da se izvuče iz te rutine i navike, a za to mu je bila potrebna velika podrška prijatelja.
– Neverovatno sam srećan s ljudima koje imam oko sebe, kao i ljudima koje sam imao u takvim životnim periodima. Savetovali su me i brinuli o meni, to mi je mnogo značilo. Na kraju je to bila uglavnom moja odluka. Jedno jutro sam ustao posle noći provedene napolju i pomislio ‘ovo više nije u redu, moram da prestanem’ – otkrio je glumac.
