Piter Tork, omiljeni pevač i basista pop grupe The Monkees, umro je u 77. godini.
Tork, koji je svirao sa legendarnom grupom od njenog osnivanja šezdesetih, sve do nedavne turneje koja ih je opet okupila, preminuo je u četvrtak od zasad nepoznatog uzroka. Vest je Washington Postu potvrdila Piterova sestra Eni Torkelson.
Tork je igrao simpatičnog momka u televizijskoj emisiji “Monkees”, ali u stvarnom životu bio je uspešan tekstopisac i izvođač koji je svirao na mnogim ključnim snimcima i napisao nekoliko pesama za grupu, uključujući i “Can You Dig It?”, “I’m a Believer” i “For Pete’s Sake”.
Monkees/Photo: facebook@PHTork1
Muzičaru je ranije dijagnostikovan redak karcinom adenoidnog cističnog jezika 2009. godine, ali se potpuno oporavio i ponovo vratio na turneju sa Monkeesima 2012. godine i svirao sa njima do 2016. godine, kada je izbačen benda iz razloga koje nikada nije objasnio.
– Iako je istina da je moje zdravlje ovih dana zahtevalo malo više pažnje, osećam se prilično dobro – napisao je Tork na Facebooku u oktobru prošle godine. 13. februara proslavio je 77. rođendan.
U utorak, 5. marta, dan posle četvrte godišnjice otkako nas je napustio “večiti dečak”, jedan od najznačajnijih autora sa ovih prostora, kompozitor i muzičar – Vlada Divljan. Tog dana održaće se koncert pod nazivom “Za Vladu Divljana” u niškom klubu Feedback.
Divljanove pesme iz svih perioda njegove karijere, od legendarnih Idola do solo pesama i projekata koje je radio sa Giletom iz Električnog Orgazma, sviraće deo novosadske grupe (ne)normalni, u sastavu: Nenad Jelenković (akustična gitara, vokal), Miloš Jovanović Brule (klavir, prateći vokal) i Lazar Arsović – Kahon (perkusije, prateći vokal).
(ne)normalni/ Photo: Facebook @nenormalninet
Koncert počinje u 22:00 časa, a ulaznice možete da kupite u prodavnici ploča Vintage Shop, po ceni od 300 dinara. Na ulazu će cena biti 400 dinara.
Beogradska promocija romana “Ljudski aparat“ Marka Brakovića održana je 19. februara pred prepunim Delfi Caféom u SKC-u. O knjizi su, osim autora, govorili recenzent Ivan Điković i pisac i novinar Aleksandar Saša Ignjatović.
Roman “Ljudski aparat” predstavlja nam dva, pa prvi pogled, sasvim različita junaka, koja silom prilika postaju srodne duše. Uvaženi beogradski psihoterapeut Predrag Petrović mora da obezbedi opstanak svoje kćerke u Kanadi i neophodan mu je novac. U takvoj situaciji odlučuje da prvi put u karijeri počne da gostuje i u TV emisijama sumnjivog kvaliteta. Nikša, tajkun i vlasnik jednog od najgledanijih srpskih TV kanala, želi da se povuče iz medijskog pakla i posveti se mirnijem životu. I njemu je za životni preokret neophodan novac. Zbog toga pokreće novi, ultrakomercijalni rijaliti format kakav po “maštovitosti” uveliko prevazilazi i one najpoznatije ne samo u Srbiji nego i u svetu. Da li će njihov susret prerasti u prijateljstvo ili će se nad njim nadviti senka katastrofe?
Promocija romana “Ljudski aparat”/ Photo: Laguna
Roman “Ljudski aparat” je napisan brzo i od prve stranice nas vodi u samo središte priče. Saša Ignjatović smatra da svako ko poznaje Marka Brakovića zna da nije ni moglo da bude drugačije.
– Kakve su mu knjige takav je Marko i u životu, nema filozofiranja. Ja sam imao privilegiju da knjigu pročitam pre nego što je objavljena, i dok sam je čitao, prepoznavao sam stvari o kojima sam i sam razmišljao i koje sam hteo da kažem, ali sam brinuo šta će ljudi misliti, da li će shvatiti na pravi način. Marko nije imao problem sa tim – kaže Ignjatović. – On daje svoje mišljenje bez ograda i foliranja. U ovoj knjizi uhvatio se ozbiljnog zadatka i problema, izmakao sa malo iz ove naše stvarnosti i onda nam sasuo surovu istinu u lice na taj način da, kad je pročitate, ostanete potpuno zatečeni. Ali, na sreću, Braković nam je pokazao i kako da od toga pobegnemo. Da bi se izvukao sa dna, čovek prvo mora da shvati da se tamo nalazi.
Ivan Điković Brakovićevu trilogiju, koju čine njegovi prethodni romani “Facebook predator”, “Tablet” i najnoviji “Ljudski aparat”, doživljava kao misaoni proces.
– Marko u svojim knjigama i sebi i drugima postavlja pitanje da li čovek može da se sačuva u svemu ovome što trenutno proživljavamo, da li možemo da sačuvamo bar mali deo čistote u ovom svetu koji nas tera na svakom koraku da se ’isprljamo’. Marko je tu donekle pesimističan u pogledu svojih junaka, ali nam ostavlja nadu da ne mora svaki negativni događaj nužno da ima negativne posledice.
Marko Braković i Tanja Vučković/ Photo: Laguna
Sam autor, psihoterapeut i bivši bubnjar nekoliko beogradskih alternativnih bendova, smatra da mu je bavljenje psihoterapijom olakšalo stvaranje i razumevanje likova.
– Kada razumete suštinu funkcionisanja ljudskog aparata, mozga, ništa nije teško. Neki likovi su fikcija, ali većina je spoj ljudi koji zaista postoje i koji su zaista takvi kao u knjizi.
Marko ne očekuje da njegova knjiga osvoji veliki broj čitalaca, barem za sada:
– Ne mislim da su moje knjige za široke mase, jer ljudi ne žele da čuju istinu, ali doći će jednom i to vreme – rekao je autor i dodao da prelazi na pisanje ljubavnih romana.
Dodatne informacije mogu se pronaći na novom sajtu festivala: http://gitarijadavojvodine.rs/ ili kontaktiranjem putem društvene mreže fejsbuk na stranici Gitarijada Vojvodine.
Pravo učešća na konkursu imaju demo bendovi koji nemaju objavljeno komercijalno izdanje i imaju bar tri autorske kompozicije.
Uz obrazac prijave neophodno je priložiti: snimak dve autorske kompozicije u ukupnom trajanju do 15 minuta (mp3/wma/acc), spisak članova benda sa kontaktima, kratku biografiju i fotografiju benda (jpg).
Gitarijada Vojvodine/Photo: facebook
U cilju promocije rok muzike i samog afirmisanja demo rok bendova, potrebno je da svaki bend nakon izvršene prijave na svojoj fejsbuk stranici postavi status: “Prijavili smo se na Gitarijadu Vojvodine, glasaj za nas!”, te da taguje stranicu Gitarijade Vojvodine. Na stranici festivala u periodu nakon isteka konkursa biće postavljeni promo spotovi prijavljenih bendova i demo bend sa najviše lajkova promo spota obezbediće sebi direktno učešće u takmičarskom delu festivala.
Festival se konceptualno neće menjati, ostaje delom takmičarskog, a delom revijalnog karaktera, ali sadržinski će biti značajno obogaćen, u susretu obeležavanja pet godina od obnavljanja festivala, navode organizatori.
Priznati stručnjak za umetnička dela smatra da je slika Leonarda da Vinčija “Spasitelj sveta” (Salvator Mundi), ujedno i najskuplja slika na svetu, zapravo lažnjak. Čak je upozorio francuskog predsednika da je ne izlaže u Luvru.
Slika “Spasitelj sveta” (Salvator Mundi) prodata je 2017. godine za 392 miliona evra. Međutim, niko je nije video otkad su se pojavile sumnje da njen autor zapravo nije slavni renesansni slikar.
Ekspert za umetnička dela Džekus Frenk tvrdi da zaposleni u svetski poznatom muzeju Luvru znaju da “Salvator Mundi” nije Leonardov.
Sumnje oko autentičnosti tog dela pojavile su se posle mnogih restauracija kojima je bilo podvrgnuto.
Slika je u septembru 2018. trebalo da bude izložena u Luvru u Abu Dabiju, ali je izložba otkazana, a isto se ponovilo i u Luvru u Parizu, piše Sunday Telegraph.
Frank je rekao da je pisao francuskom predsedniku Emanuelu Makronu da će se država osramotiti ako otvore izložbu lažnim delom.
– Luvr je dominantni muzejski kolekcionar Leonardovih dela u svetu. Poseduju Mona Lizu, Svetu Anu, Svetog Jovana Krstitelja, autentičnu verziju Bogorodice među stenama, kao i veliki broj crteža. Bila bi šteta pored Monalize okačiti delo nastalo u radionici ‘Leonardo’. Pisao sam Makronu da ne otvara izložbu ako dođe do toga i mnogi političari su se složili samnom – rekao je Frenk medijima.
Ovo kontroverzno delo prodato je u novembru 2017. u Njujorku, u aukcijskoj kući Kristi. Nagađa se da je sliku kupio saudijski princ Muhamed bin Salman.
Delo se smatralo nestalim od 1506. do 1513. godine. 2008. godine, identifikovano je kao Leonardovo izgubljeno remek-delo “Spasitelj sveta”.
Prvi put ga je javnost mogla videti 2011. godine na istorijskoj izložbi u londonskoj Nacionalnoj galeriji. Posle toga je “gostovao” u Njujorku, San Francisku i Hongkongu.
Manifestacija BUKA! SADA! i ovog proleća će protresti grad, ovog puta u KPGT-u (Stara šećerana), posle prošlogodišnje premijere u bivšem Kluzu.
BUKA! SADA! se već svrstala u red ultimativnih disk džokejskih manifestacija izdvajajući se po konceptu i jedinstvenoj ponudi u okviru koje su nastupili lideri najuticajnijih bendova svih vremena sa ovih prostora. A tako će biti i ovog puta.
BUKA! (Beogradska Alternativna Kulturna Akcija) je izmeštena u gradsku artističku zonu. Posle duge potrage, BUKA! je smeštena u veći, izuzetno atraktivan prostor pozorišta KPGT (Stara šećerana, Radnička 3), sa bogatom klupskom istorijom.
Manifestacija ove godine obeležava Resord Store Day (13. april), globalnu manifestaciju koja slavi rokenrol, ploče, ljubav prema slušanju muzike i njenoj selekciji. Zato je prijatelj BUKE! i ovom prilikom izdavačka kuća Mascom.
BUKA! se širi pa je u goste pozvala i regionalne izvođače koji će svojim izborom muzike izbrisati granice.
Buka! Sada!/Promo
U višegodišnjem naletu kulturne dekadencije, urbana kultura u Beogradu i Srbiji trpi ozbiljne posledice zanemarivanja određenih gradskih vrednosti.
BUKA! je nastala upravo s ciljem da promoviše te vrednosti i muziku čije je postojanje ostavilo neizbrisiv trag u istoriji rokenrola čitavog regiona.
– Uprkos zapostavljenosti od strane medija alternativna rok scena u Srbiji na vrhuncu je kreativnosti i produktivnosti na radost publike koja intezivno pronalazi načina da je podrži. S obzirom na to da mediji ne prate ovu scenu osim prilikom nekih festivalskih okupljanja (ovaj deo saopštenja organizatora prenosimo iako se apsolutno ne slažemo s konstatacijom – nap.ur.), kao i da glas svakog od njih posebno ne može privući toliku pažnju javnosti, odlučili smo da okupimo neka od najeminentnijih imena domaće i regionalne alternativne scene koji će – u jednoj noći, umesto u standardnom formatu benda, nastupiti kao frontmeni u ulozi disk džokeja – piše u najavi manifestacije.
Za gramofonima BUKE!, na tri bine, na prostoru celog KPGT-a, smenjivaće se: Mile Kekin (Hladno pivo), Ivan Novak (Laibach), Cane (Partibrejkers, Škrtice), Jovan Matić (Del Arno Band), Žika Todorović i Uroš Đurić, Dr. Pop (Atheist Rap), Vukašin Marković (irieFM), Maja Cvetković (E-Play), Kojot (Hornsman Coyote, ex Eyesburn), Vasil Hadžimanov, Igor Perović (Plejboj), Bojan Slačala (Artan Lili, Stuttgart Online), Constructa & Zoe Kida (Zemlja Gruva), Boško Mijušković (Straight Mickey And The Boys, Škrtice)… I , kažu, to nije sve.
Karte su u prodaji na svim prodajnim mestima tikets.rs.
Momčilo Bajagić Bajaga, kaže da ne voli turbo-folk, ali da mu ne smeta ako neko uživa slušajući hitove tog muzičkog pravca.
– Ja sam u suštini protiv bilo kakvog mešanja ljudima u ukus, ja ne volim turbo- folk, ali nemam problem ako neko voli. Mene to ne zanima. Zabrane podstiču samo da se ljudi više lože na to. Ako ne opterećuješ druge svojim ukusom, slušaj šta god voliš – kaže.
Na pitanje kvari li zaista turbo-folk muzičku ponudu u regionu, odgovorio je:
– Ne može muzička scena zbog nečega da bude gora, ona treba da bude bolja. Ne mogu oni toliko da pokvare ako neko dobro radi. Problem je što nema puno tih koji dobro rade.
Na politiku nije želeo ni da troši reči.
– Stvarno me nikad nije zanimala, a sad me uopšte ne zanima. Ne pratim to, shvatio sam da je život kratka pojava, a najbolje ga trošim ako se bavim muzikom. Ne bih bio dobar političar, ne razumem se, ne zanima me, ima ko će da se bavi politikom – zaključuje Bajaga.
– Kad je prvi put, kao dečak, ostao sam u kući našao je sprej ljubičaste boje i njime poprskao sve zidove u svojoj sobi. Tad je prvi put osetio sreću i smirenost. Kasnije je u školi voleo da crta, sunce i zvezde bojio je ljubičastom, ali to se učiteljici nije svidelo jer treba da se zna koje su boje sunce i zvezde. Društvu iz razreda je isto bio čudan. Johnny, tužan jer ga ne razumeju i ne primećuju lepotu ljubičaste boje, smišlja plan. Otima najbrži avion i u njega pakuje svu ljubičastu boju koju je skupljao tokom života. Želi da boju istrese na sunce i učini ga ljubičastim. Svestan je svih opasnosti takvog puta, ali se ne boji. Radi to zbog lepote. Nije stigao do sunca. Putem ga je pojela zvezda. Zvezda bez imena i sjaja. Sunce je ostalo žuto, ali po noći, kad je sve tamno i mirno, može se videti ljubičasta tačkica, to je Johnnyjeva zvezda! Zvezda je dobila svoj sjaj, a Johnny svoju boju koja svetli na nebu. Onaj ko može da je vidi, ostvariće svoje snove jer je Johnny umro za nas – kaže priča koju su uz novu pesmu “Purple Johnny” plasirali Detroit Groove Gang.
Stvar je nastala, snimljena i objavljena u periodu od 24 sata.
Posle dodele Gremija održane pre svega desetak dana, u sredu uveče su u londonskoj O2 Areni uručene i BRIT nagrade, a ovo najznačajnije muzičko priznanje u Evropi osvojila je i zvezda ovogodišnjeg Exita, Tom Voker. Nagradu za singl godine osvojili su Kalvin Haris i Dua Lipa za “One Kiss”, a škotski hitmejker je osvojio i nagradu za najboljeg producenta.
Titulu najboljeg britanskog benda odneli su rokeri iz grupe 1975, koji su osvojili i nagradu za album godine, dok su najbolji britanski solo izvođači Džordž Ezra u muškoj i Jorja Smit u ženskoj kategoriji.
Jorja Smit/Photo: facebook@BRITs
Ed Širan je odneo nagradu za uspeh na globalnoj sceni, dok su priznanje za najboljeg međunarodnog izvođača osvojili Drejk u muškoj i Ariana Grande u ženskoj kategoriji. Nagradu za najbolju internacionalnu grupu osvojio je bračni duo The Carters koji čine Beyonce i Jay Z, a zanimljivo je da su među nominovanima bili i Chic, predvođeni Najlom Rodžersom.
1975/Photo: facebook@BRITs
Za najbolji spot proglašen je “Woman Like Me” koji izvodi grupa Little Mix uz Niki Minaž, dok je njihov nastup na dodeli privukao najviše pažnje uz podeljene reakcije gledalaca.
Nagradu za najboljeg novog izvođača očekivano je osvojio kantautor čiji je singl “Leave a Light On” osvojio vrh top lista širom sveta, a ova superpopularna numera donela mu je i nominaciju za najbolji singl. Osvojena BRIT nagrada je savršen šlagvort za Vokerov album najavljen za mart, na kojem je sarađivao sa producentima zvezda kao što su Adel, Arctic Monkeys i Years&Years, dok kritičari njegov moćan glas i muzički stil porede sa izvođačima kao što su Ed Širan i Rag’n’Bone Man. On je za nagradu za najboljeg novog izvođača bio u konkurenciji sa sjajnim imenima kao što su Jorja Smit, Ella Mai and Mabel, te sa britanskim bendom Idles, koji je svirao na Exitu prošlog leta.
Kao i svake godine, Brit nagrade predstavile su nesvakidašnje nastupe najvećih muzičkih, ali i holivudskih zvezda današnjice. Ceremoniju je otvorio Hju Džekmen koji je nedavno zablistao u mjuziklu o životu P. T. Barnuma, “The Greatest Shoman”, a veče su obeležili duetski nastupi Kalvina Harisa sa Dua Lipom, Rag’n’Bone Mana sa Semom Smitom kao i nastup Džes Glin i H.E.R., dok su Little Mix nastupile sa reperkom Ms Banks. Veče je obeležio i nastup američke pevačice Pink, kojoj je dodeljena nagrada za izuzetan muzički doprinos.
Brit nagrade dodeljuju se od 1977. godine i ekvivalent su američkom Gremiju, a dodeljuje ih Britanska fonografska asocijacija, krovno udruženje britanske muzičke industrije.
