Pred svoj prvi nastup, uskoro na Wind Rock festu u Vršcu, mladi beogradski punk rock bend Pepe Le Punk objavio je i svoj novi, drugi po redu singl “Ulice nas zovu”.
Bend je formiran 2024. godine, a u oktobru iste godine objavili su svoj prvi singl “Uniforma”, a sada je došao red i na “Ulice nas zovu”.
pesma šalje vrlo jasnu poruku o stanju u našem društvu i poziva da se svi probudimo, da jasno i glasno kažemo svoj stav i izađemo na ulice.
Spot je snimljen u, kako kažu, njihovom omiljenom rokenrol kutku na bulevaru, u Office Caffeu i u muzičkom studiju Studio Music Home.
Trenutnu postavu benda Pepe Le Punk čine Nikola Vuksanović Vuksa – vokal, Aleksandar Spirić – bubnjevi, Marko Mićanović – gitara i Miroljub Antić – bas.
Njihov prvi zvanični nastup uživo desiće se na Wind Rock Festu u Vršcu, 12. juna. Do tada, pogledajte spot za “Ulice nas zovu”:
Novi album grupe caroline počinje gitarom koja napada zveckavom, svetlucavom oštrinom. Zatim se druga pridružuje sporijim, dubljim tonovima, kasneći za prvom. Pa nastupa direktan, ali zveckavi ritam bubnjeva. Sva tri instrumenta su različitog ritma, ali se ipak isprepliću u prelepo neuravnoteženu petlju.
Džasper Levelin i Magdalena Meklin pevaju ujednačeno iznad te borbe, dok se kovitlajući zvuk ispod njih sve više pojačava – trombon, bas klarinet i elektronika – postepeno se uključuju u slojevima. I baš kada se činilo da će oštra uzlazna linija violine sve odneti u stratosferu, dolazi kolosalni kontraudar elektronske buke koji preseče sve na pola. Taj nadirući talas potpuno nadjača na nekoliko sekundi, pre nego što se početni napad gitara i bubnjeva ponovo vrati, zvuci se sudaraju i povlače, da bi se konačno spojili u nešto veličanstveno – više zvučnih svetova kreće se kao jedan. Uvodna pesma “caroline 2” nosi prikladan naziv: “Total euphoria”, a zaista to i isporučuje.
– Bilo nam je važno da ta pesma bude kako treba – kaže Makl O Majli, koji sa Levelinom i Kasperom Hjuzom čini autorsko jezgro osmočlane grupe. S jedne strane, kažu, njihov drugi album nastavlja tamo gde je prethodni stao – istoimeni debi iz 2022. godine završio se sa “Natural Death”, gde su takođe istraživali mogućnosti isprepletenih, pomerenih gitarskih šablona. Ali s druge strane, ovaj album donosi potpuno novi pravac.
Caroline – caroline2, cover
Dok se prvi album može smatrati kolažem materijala nastalog tokom dužeg perioda formiranja benda – uz promene članova i fokusa tokom godina – “caroline 2” predstavlja novo pronađeno jedinstvo i samopouzdanje.
– Prvi album je bio kompilacija, ali ovaj je izjava – kaže Levelin. Tamo gde je debi imao naizmenično duge i kratke numere – razvučene kompozicije isprekidane eksperimentalnim trenucima – ovde su emocije svedene na osam pesama približno iste dužine, gde i dalje ima uspona i padova, ali su sada snažniji i direktniji.
– Ovo je više promišljen album – kaže O’Majli, što je delimično i rezultat vremena koje je bend proveo zajedno od izlaska prvenca. Tokom niza autorskih putovanja – od ruralne Škotsku, do južne Francuske i Margejta (Velika Britanija) – O’Majli, Levelin i Hjuz su razvijali pesme, da bi potom kao osmočlani bend snimali u Eseksu. Novi materijal su svesno testirali na posebnim koncertima. Vezanost članova se učvrstila, ne samo u centralnom triju, već i u široj grupi.
– Na prošlom albumu smo skoro bili osmočlani bend, ali sada smo zaista to – kaže Levelin, ističući da su svi članovi po prvi put doprineli pisanju pesama. –Sada smo tehnički daleko sposobniji, pa možemo da razmišljamo ambicioznije, sa više alata na raspolaganju – dodaje Llewellyn.
Kolosalni bas koji se probija kroz “Total euphoria”, na primer, pokazuje da se „manje plašimo elektronske muzike“, kaže Llewellyn, navodeći uticaje hyperpopa, eksperimentalnog hip hopa i avangardnih producenata. Osim što violinistkinja McLean više peva, a trubač Freddy Wordsworth prvi put preuzima vokal, glasovi su širom albuma procesuirani auto-tjunom, menjajući karakter i oblikujući se kroz haotičnu teksturu „Song two“ i tonući nisko u drugom delu “Two riders down”.
“Tell Me I Never Knew That” uvodi potpuno novi vokal – Kerolajn Polaček Bend joj je poslao poruku nakon što su primetili sličnost između akustičnog rifa pesme i melodija na kojima je ranije radila. Kao uzajamni fanovi, ne samo da je pristala da učestvuje, već je pesmu podigla na novi nivo.
– Bila je sila – kaže O’Malley. – Pevala je pet-šest sati, pisala nove harmonije. Mi smo stali oko pola dva ujutro, a ona je bila iznenađena. Mogla je da nastavi.
Raznolikost vokala, sudar pop estetike i akustične dubine, i prihvatanje eksperimentalne elektronike govore o cilju “caroline 2”: da kombinuje različite svetove, dopuštajući slučajnosti, kontraste i sinhronicitete. To ih odavno zanima, kažu. Kada su svirali pesme sa prvog albuma na festivalima, Llewellyn kaže da im je u početku smetala buka drugih bina i publike, “ali s vremenom smo shvatili da je to deo kompozicije“.
Hjuzse seća trenutka kad je zvuk aviona u niskom letu savršeno odgovarao tonu gitare koju je svirao – “kao savršen spoj slučajnog zvuka i namerne muzike”.
Na “caroline 2”, ono što je ranije bilo slučajno, postaje centralno. Tokom pisanja pesama u Škotskoj, pronašli su prostor sa dve potpuno različite akustike – soba sa odjekom i šumoviti eksterijer bez ikakvog – i snimali tako da su ti prostori prelazili jedan u drugi. U pesmi “Coldplay cover” (naziv koji je ostao iz šale), polovina benda svira u dnevnoj sobi, druga u kuhinji, dok inženjer zvuka Syd Kemp pomera mikrofon između prostorija – čuju se i koraci dok se jedan snimak stapa s drugim.
Pesma “When I Get Home” nastala je kao eksperiment uživo: gitaristi koji nikad nisu čuli pesmu dobijali su akorde, uživo tokom nastupa. Bend je te snimke zadržao i ponovo ih ugradio u finalnu verziju. Uz to, pozvali su prijatelje Danijela S. Evansa i Dženifer Valton da snime lažni klupski zvuk u pozadini – kao omaž YouTube videu “„u klubu si, ali u WC-u”.
Na albumu se kriju i drugi svetovi – na primer, “U R UR ONLY ACHING” sečena je između studijskog snimka i demo verzije iz groblja Nunhead. Ali umesto da ih sve pobrojimo, važnije je ono što bend radi s tim svetovima – muzika koju stvara kroz njihovo sudaranje i preplitanje. Poslednja pesma, “Beautiful ending”, baš kao i uvodna, nosi odgovarajući naslov. Sadrži teške elektronske slojeve i zemaljske gudače, iskrivljene vokale, duboke drone tonove i terenske snimke, sve u pokretu, ponekad s trenjem, ponekad u blagom skladu. Na neki način, ta pesma predstavlja “caroline 2” u malom – album koji je promišljen, ali ostavlja prostor za slučajno, u stalnom kretanju, koji se na kraju smiruje u nešto krajnje uzvišeno.
Slipknot se vraća 2025. godine sa pesmom “I See Myself Disintegrate” — brutalnim, neumoljivim istraživanjem slomljenog identiteta, unutrašnje patnje i polaganog gubitka razuma, objavljeno je na YouTube kanalu @DJetakMusic.
Podstaknuta razornim rifovima, industrijskim teksturama i visceralnim vokalima Korija Tejlora, ova numera je zvučni napad koji hvata sirovu, nestabilnu suštinu gubitka kontrole.
Autor kanala je uz video spot ostavio samo jednu, ali jasnu poruku:
Preminuo je džez muzičar Matija Dedić, sin Arsena i Gabi Novak.
Matija Dedić, sin Arsena Dedića i Gabi Novak, je hrvatski džez pijanista i kompozitor, rođen 1973. godine u Zagrebu, prenosi Jutarnji.hr. Poznat je po svom virtuoznom stilu i spoju džeza sa elementima klasične muzike i domaće muzičke tradicije.
Matija je studirao klavir u Gracu (Austrija), a tokom karijere je sarađivao s brojnim hrvatskim, regionalnim i inostranim muzičarima. Ističe se njegov rad na albumu “Matija svira Arsena”, gde je na dirljiv i umetnički snažan način obradio očevu muziku.
Matija Dedić/ Photo: AleX
Dobitnik je više nagrada, uključujući i Porin – najprestižniju hrvatsku muzičku nagradu.
Nastupao je u brojnim evropskim državama, kao i u Brazilu i Sjedinjenim Američkim Državama. Godine 2002. bio je finalista takmičenja mladih džez-pijanista na džez festivalu u Montreu.
Svoje kompozicije objavio je na albumima Octopussy (1998), Solo/Part 1 (2000), Sentiana (2012), Ligherian Rhapsody (2015), Dedicated (2017) i dr., dok je obrade kompozicija drugih autora objavio na albumima Tempera (2004; Zlatan Stipišić – Gibonni), Kontesa (2010; Dora Pejačević), Matija svira Arsena (2015; Arsen Dedić) i dr. Komponuje i za televiziju i pozorište
Dobitnik je nagrade Hrvatskog društva skladatelja za najboljeg džez-kompozitora, kao i višestruki dobitnik nagrada Status i Porin za najbolje džez albume, kompozicije i instrumentalne izvedbe.
Još kada je otkriven line up, očekivalo se da će drugo veče festivala Rockstrikcija biti posebno. I bilo je.
Jer, bilo je svega. I sarajevskih lovačkih priča, i beogradskog slenga, i bušenja betona na bini, i buke, i znoja, i piva, i policije, i masovnog pumpanja…
A sve je počelo, u vrelo subotnje podgoričko veče bez daška vetra, simbolično, nastupom Gradskih bitangi.
Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Momci iz Valpova, prvi put u Crnoj Gori, nisu krili oduševljenje što otvaraju drugo veče Rockstrikcije, a publika je dobila žestoku i mračnu svirku, pa iako većina nije znala ni jednu jedinu pesmu s njihovog debi albuma “Grad”, skakanje je počelo, i nije prestalo sve do… (aha, o tome ćemo malo kasnije).
Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
– Najviše nam znači što smo izašli van Hrvatske, jer je svakome generalni cilj da se proširi po regionu, a jako je malo festivala koji zovu mlađe, neetablirane bendove na nastupe van njihove zemlje. Bilo je zanimljivo jer nam je ovo prvi put ovdje. Nadamo se da ćemo ponovo doći – ispričao je za Antenu M pevač i gitarista benda, Domagoj Ivić.
Vizelj, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Vizelj, koji se menja iz albuma u album, iz pesme u pesmu, takođe je prvi put nastupio u Podgorici. Jedni od “rodonačelnika” Hali Gali kolektiva već nisu imali problem s prepoznavanjem pesama. Jer je bilo očigledno da su crnogorski fanovi alternative dobro proučili njihov repertoar. Od, naravno, “Novčanica”, do “Ljubičast i plav”, “Olovo” i svih onih pesama koje možda nije lako pevati zajedno s bendom, ali zato su idealne za razmenu energije koja je na Stadionu malih sportova porasla taman toliko da se dočekaju Davor Sučić (Sejo Sekson) i njegovo Zabranjeno pušenje.
Vizelj, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Vizelj, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Vizelj, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Frontmen sarajevskog benda, koji je na binu izašao posle rođendanske torte u bekstejdžu (sad mu je tek 64), prošarao je set benda stvarima koje je snimio posle “velikog preloma”, kao što su, neizbežna za početak, “Poso kuća birtija”, “Karabaja” i “Jugo 45” , ali je fokus ipak bio na stvarima nastalim u “ono vreme”. Dakle, “Pišonja i Žuga”, “Dok čekam sabah sa šejtanom”, “Bos i hadžija”, sve do neizostavne “Zenice” za kraj.
Sejo Sekson, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Sejo, koji bi, inače, mogao dobro da počasti svoju ekipu muzičara i prateću pevačicu Endi koji su ga “vadili” kad je postajalo pevački gusto, imao je svoje standardne sarajevske monologe i dijaloge s publikom, koja je očigledno uživala u ovom “retro blokbasteru”.
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Sejo Sekson, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Sejo Sekson, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Zabranjeno pušenje, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
A onda prvi šok… Tokom nestvarno dugog changeovera (koji su i inače bili malo preko standarda), lagana ambijentalna muzika koja je smirila i “najluđe u publici”.
“Rambo je tako tražio”, saznali smo. “On zna zašto”.
Rambo Amadeus, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
A Svjetski mega car svakako ne bi bio to što jeste da ne napravi neki pi*vajz: Ovog puta bila je to bušilica za beton nasred bine kojom je Rambo sa zadovoljstvom masakrirao betonsku kocku uz “FAP mašinu”, valjda kao kontrapunkt onim uvodnim laganim notama, ali i sa jasnom simbolikom ovog ekološkog performansa. Po meri. Pokazalo se.
Rambo Amadeus, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Rockstrikcija 2025 (Rambo Amadeus band)/ Photo: AleX
Rambo Amadeus, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Rockstrikcija 2025 (Rambo Amadeus band)/ Photo: AleX
Rambo Amadeus, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Rambo Amadeus, Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Jer, kada je kompletan festival trebalo da zatvore mlade niške rok snage Ego – policija je prekinula program. U 1.30, rekli su, vreme je da Podgorica ode na spavanje. To što u centru grada, istovremeno, trešti na sve strane od različitih zvukova nekih drugih muzičkih orijentacija, nema veze. Zabrana očigledno, važi samo za rokenrol.
Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Rockstrikcija 2025/ Photo: AleX
Tim povodom oglasio se na društvenim mrežama i organizator Janko Popović, koji se izvinio bendu Ego, ali i izrazio protest zbog ovakve odluke policije:
I tu nije bio kraj. Svetla su se pogasila, roudiji počeli da sklanjaju opremu s bine, a onda je Rambo dobacio još jednu svoju ideju. I kroz nekoliko minuta, reflektori na stadionu su upaljeni, a kompletna ekipa muzičara, organizatora i prijatelja Rockstrikcije popela se na binu za zajedničku fotografiju, dok se “uspavanom” Podgoricom zaorilo: Pumpaj!
Novi album grupe Dropkick Murphys, “For The People”, pokazuje hrabrost i samopouzdanje, progovarajući protiv nepravdi koje se dešavaju u Sjedinjenim Američkim Državama, i to snagom i energijom koja podseća na njihove najranije punk rock korene. “For The People” nije samo naziv albuma – to je iskren stav, deklaracija o tome ko je ovaj bend i ko su oduvek bili.
Album “For The People” biće objavljen digitalno 4. jula putem izdavačke kuće benda Dummy Luck Music / Play It Again Sam, dok će LP i CD izdanje sa dodatnih 5 bonus pesama izaći 10. oktobra.
Naslovnicu albuma osmislila je dizajnerska kuća Studio Number One, poznatog umetnika društveno-političke tematike Šeparda Ferija, dok je album producirao i miksovao dugogodišnji saradnik benda, Ted Hat.
Dropkick Murphys – For The People, cover
“Who’ll Stand With Us?”, prvi singl s albuma, poziv je na jedinstvo, povratak zdravom razumu i osvrće se na to šta – i ko – nas zapravo deli. Pesma ide pravo u srž: kada milijarderi i “broligarsi” završe sa kastracijom društva, šta ostaje nama ostalima? Cilj pesme je da prikaže klasni rat onakvim kakav zaista jeste. I kao sve pesme benda Dropkick Murphys, ona osnažuje slušaoce da reaguju i deluju.
Snažan spot za “Who’ll Stand With Us?”, koji je režirao Džon Vulpin, prikazuje uznemirujuću stvarnost nestajanja ljudi u SAD-u. MeidasTouch Network, američki pro-demokratski informativni podcast (i trenutno najpopularniji podcast u SAD-u i Kanadi), primetio je video, planira da ga podeli i kontinuirano pokazuje podršku naporima benda u borbi protiv nepravde.
U skladu s temom albuma i vrednostima benda, Ken Kejsi je nedavno učestvovao u konvoju humanitarne pomoći za Ukrajinu, dodatno ističući posvećenost benda podršci toj ratom pogođenoj zemlji. Tokom proteklih godina, Dropkick Murphys su prikupljali sredstva za pomoć Ukrajini prodajom limitiranih serija majica, a Kejsi je smatrao važnim da lično ode, vidi situaciju i pruži moralnu podršku ukrajinskom narodu.
Kao deo njihove dugogodišnje podrške veteranima i radničkim pravima, Dropkick Murphys su započeli svoju letnju turneju istorijskim nastupom na National Mallu u Vašingtonu, povodom skupa Unite for Veterans, Unite for America, održanog 6. juna na godišnjicu Dana D.
Beogradski indie rock bend KoiKoi objavio je singl “Ponovo stran”, uz prateći video spot, kojim najavljuje svoj drugi studijski album “O sreći i snovima”, čije je izdanje planirano za jesen 2025. godine.
“Ponovo stran” je snažna introspektivna numera koja otvara novo poglavlje u radu benda i dolazi kao prvi singl izdat pod etiketom KoiKolektiv Records, novopokrenutom izdavačkom kućom samog benda. Ovaj korak simbolizuje njihovu posvećenost autentičnom stvaralaštvu, umetničkoj slobodi i izgradnji šire zajednice kolega i saradnika iz raznih oblasti umetnosti.
KoiKoi – Ponovo stran, cover
Pesma nosi prepoznatljiv KoiKoi zvuk – kombinaciju indie rocka, post-punka, elektronike i dream popa. Kako kaže frontmen benda Marko Grabež, “’Ponovo stran’ govori o zaboravu, o sebi kao nepoznatom telu.
– Svako iskustvo ili utisak koji doživljavam kao sopstveni znak prepoznavanja, zapravo ne ostaje moj. Ne zadržava se. Iznova i iznova pokušavam da pronađem poznatog sebe. Što više pokušavam, to sam dalji od istine. Želja za trunkom nečega poznatog da bih ga razumeo kao istinito, a samim tim i večno. Prve ideje za ’Ponovo stran’ su starije čak od nekih pesama sa prvog albuma. Prolazila je kroz razne faze, ali od prvog dana je pokazivala da ima potencijal za hit. Posebno je jasno koliko nam je ova pesma značajna i draga, s obzirom na to da nismo odustali od nje, iako je mnogo novih, sjajnih ideja nastalo u međuvremenu. Ali, retko kad dođeš u priliku da se osvrneš nakon snimljenog materijala i kažeš sebi bez dileme – ’okej, imamo prvi singl!’.
KOIKOI_Ponovo Stran_by Stefan Đaković
Spot za pesmu režirao je Raško Miljković, dugogodišnji saradnik benda, sa kojim su KoiKoi prethodno radili na spotovima za pesme “Misisipi” i “Putem mimoza”. Ovoga puta, umesto narativnog pristupa, odlučili su se za svirački format, ali u sasvim novom ruhu, a poslednja scena snimana je čak kilometar ispod zemlje, u rudniku Crveni breg, zahvaljujući velikoj podršci Rudarsko-geološkog fakulteta.
– Ono što je divno u saradnji sa KoiKoi je to što se sa svakim snimanjem vratimo u entuzijazam studentskih dana, gde nisi samo reditelj, nego si i agregatista i vozač i kafe kuvarica i, u slučaju ovog spota – rudar. Ali je sloboda koju imamo na svakom setu i u svakom kadru fantastično oslobađajuća Uživam u radu sa mojim mikro timom, u tome da sa Nemanjom osmislim nešto što će se kasnije toliko zakomplikovati, ali će nas nakon što ga zapravo uspešno snimimo, ispuniti čistom srećom i ponosom. Nismo naročito vični sviračkim spotovima, uvek sam ih izbegavao jer su mi bili dosadni. Pitao sam se zašto bi neko želeo da gleda bend kako svira, a da nije na koncertu? Marko je insistirao na sviračkom spotu, a mi smo se potrudili da ga pomerimo dovoljno da će i publici biti drag i zabavan – izjavio je Miljković.
KOIKOI by Emilija Stanišić
Kreativni tim spota čine: Nemanja Veselinović (kamera), Matija Novaković (montaža) i Milena Miljković (kostim). Za vizuelni identitet singla, kao i za nadolazeći album, zadužen je Mihailo Kalabić.
Posle intenzivnog rada na novom albumu, KoiKoi kreću na niz letnjih nastupa, donoseći svoju muziku publici širom regiona.
Turneju su započeli 6. juna u Podgorici na festivalu Rokstrikcija.
Potom slede koncerti: 14. juna u beogradskom SKC-u, 24. juna na Lent festivalu u Mariboru, 25. juna na INmusic festivalu u Zagrebu, 26. juna na Velvet festivalu na Krku, 28. juna na Arsenal Festu u Kragujevcu, 9. jula u Gala Hali u Ljubljani, 10. jula na Riječkim letnjim noćima, 13. jula na Tam Tam festivalu u Sućuraju, 22. avgusta u Subotici na Youth Jazz Festu, 23. avgusta u Murskoj Soboti na Nindri Indri festivalu i 19. septembra na SHIP Festivalu u Šibeniku.
Paradise Lost se konačno vraća sa novim albumom pod nazivom “Ascension”, koji izlazi 19. septembra, a trenutno je dostupan novi singl “Silence Like The Grave”.
Pesma je u prepoznatljivom doom stilu, ali ima i određeni groove. “Ascension” je producirao gitarista Paradise Lost, Gregor Mekintoš, dok je miks i mastering radio Lorens Mekrori.
Paradise Lost- Silence Like The Grave. cover
Omot albuma “Ascension” prikazuje sliku The Court of Death (1870-1902) poznatog britanskog umetnika Džordža Frederika Vatsa, koja se nalazi u Tate galeriji u Londonu.
Slika prikazuje Smrt kao anđela na prestolu, okruženog alegorijskim figurama Tišine i Misterije, dok ratnik predaje svoj mač, a vojvoda svoju krunu, pokazujući da svetovni status ne pruža zaštitu. Ova mračna, proročanska vizija odražava tamne, mučne zvučne pejzaže “Ascension” albuma, gde se tužni stihovi sudaraju sa zloslutnim rifovima.
Posle singlova “Uz nas si tu”, “Jedan osmijeh” i “Svila”, muzički duo Merblu – koji čine Daria i Dejan Janjić – objavio je svoj debitantski EP pod nazivom “Horizont”, u izdanju Lampshade Media.
Merblu je intimna muzička priča dvoje autora koji se susreću između Splita i Beograda, mora i asfalta, urbanog pulsa i primorske tišine. Njihov zvuk je ličan, zvuk ljubavi i života – spajaju emotivne vokale, melodične gitarske linije, elemente elektronike i bogatu produkciju, gradeći svet u kojem svaka pesma postaje mali filmski kadar.
EP “Horizont” donosi četiri pesme koje zajedno čine jednu zaokruženu emotivnu mapu, ali svaka od njih osvetljava Merblu iz novog ugla. EP otvara prostor za izraze koji do sada nisu bili u fokusu benda – kako tekstualno, tako i produkcijski – i otkriva novu dimenziju njihove muzičke zrelosti.
– Prva tri singla smo snimili ne znajući da li će biti zainteresovanih za muziku koju radimo – kaže Merblu – Nismo znali šta nas čeka u tom trenutku već smo objaviljivali pesme jednu za drugom i pomagali im da nađu svoj put ka slušaocima koje zanima ovo što mi radimo.I našle su ga i privukli ljude koji su se zainteresovali za naš rad.To nas je podstaklo da nastavimo da radimo i snimimo još 4 nove pesme koje sada izdajemo na EP – u “Horizont”. Radujemo se da možemo da ponudimo 4 nove pesme u istom trenutku i damo još novih dimenzija onome što se smatra Merblu zvukom – kažu Daria i Dejan.
Merblu – Horizont, cover
Naslovni singl i prvi uvod u EP “Horizont” je introspektivna pesma o večnosti, postanku i beskraju. Muzički se nadovezuje na poslednji singl Svila – donosi emocionalno pevanje, melanholične gitarske teme, jednostavan, ali efektan ritam, nežne korišćene elemente elektronike, bez pretenzija i viškova.
Pesma “Želim te kraj sebe” je skica letnje večeri u Splitu. Priča o ljubavi, moru, talasima, i vetru muzički je uklopljena u jednostavnu rock’n’roll progresiju sa tri akorda, uz svesno koketiranje sa hip hop senzibilitetom kasnih devedesetih.
Ljubavna pesma “Ako odlutamo mi”, snažno je obojena dalmatinskom melodikom i pevačkim linijama, ali oslonjena na brit pop estetiku – zvučno spakovane u ruho brit pop uzora poput Coldplay, Travis ili Lana Del Rey.
Najličnija pesma sa EP-a “U tijelu mome” govori o borbi sa bolešću i emotivnim posledicama koje ona nosi. Daria donosi tekst kroz kombinaciju pevanja i repovanja, a muzika crpi inspiraciju iz soula i jazza – u duhu The Roots, Erykah Badu i savremenih blues autora.
– Ovaj EP je svakako još jedna bitna stanica na putu Merblua a nakon ovoga spremamo objavu prvog albuma do kraja godine koji će sadržati sve singlove do sada objavljene kao i jednu novu pesmu.Takođe, imamo još mnogo nesnimljenih pesama tako da ubrzo nakon ovog izdanja krećemo u pripremu drugog albuma – dodaje Merblu.
Svaka pesma sa EP-a ima svoj vizuelni identitet – boju, emociju, ilustraciju – čime bend gradi poseban audio-vizuelni svet. Video animaciju potpisuje Dušan Hrecak, dok je ilustraciju omota kreirala Isidora Jovanović.
Od 2016. godine Merblu zajedno stvaraju pesme koje odbijaju žanrovske granice, kombinuju elemente alternativnog popa, džeza, bluza, elektronike, hip hopa i rokenrola šezdesetih i sedamdesetih. Njihova najveća inspiracija dolazi od umetnika kao što su Lana Del Rey, Snoh Aalegra, Tame Impala, Cigarettes After Sex, The Beatles, Pink Floyd, Radiohead, John Frusciante i The Cannons.
Merblu čine i njihovi bliski saradnici – Andreja Jovanović, Matija Anđelković i Goran Antović, koji zajedno sa Dariom i Dejanom oblikuju zvučni pejzaž benda. Branislav Popović redovno potpisuje režiju video materijala, dok vizuelni identitet u kontinuitetu razvijaju Hrecak i Jovanović.
Na koncertima Merblu raste u bend – u raznim formacijama sa njima nastupaju Mila Milačić, Branko Spasić, Milan Jejina Jeki i Luka Vukmirović.
Poslednji koncert benda Black Sabbath, koji će imati impresivnu postavu sa najpoznatijim imenima metal i rock scene, rasprodat je za nekoliko minuta, ali fanovi širom sveta moći će da svedoče ovom istorijskom nastupu zahvaljujući plaćenom livestreamu.
Koncert “Back to the Beginning”, koji će označiti poslednje nastupe Black Sabbatha i Ozija Ozborna, održaće se 5. jula na Villa Parku u Birmingemu, u Engleskoj. Na lineupu će se naći Metallica, Guns N’ Roses, Tool, Slayer, Pantera, Gojira, Halestorm, Alice in Chains, Lamb of God, Anthrax, Mastodon i mnogi drugi.
Koncert će biti prenošen uživo širom sveta po cijeni od 29,99 dolara. Fanovi takođe imaju opciju da kupe livestream kartu u paketu sa kolekcionarskom majicom po ceni od 64,98 dolara. Obe opcije dostupne su na BacktotheBeginning.com.
Livestream će biti sa zakašnjenem od dva sata u odnosu na stvarno vrijeme događaja. Početak prenosa biće u 10 ujutro po istočnom vremenu (ET) / 7 ujutro po pacifičkom vremenu (PT) 5. jula, ali će biti dostupan i za ponovni pregled.
Pored gore navedenih bendova, tokom celodnevnog koncerta nastupiće i Bili Korgan (The Smashing Pumpkins), Dejvid Drajman (Disturbed), Fred Durst (Limp Bizkit), Stiven Tajler (Aerosmith), članovi Soundgardena, Džejk E. Li (bivši gitarista Ozzya), KK Dauning (bivši gitarista Judas Priest), Majk Bordin (Faith No More), Sami Hagar, Sleep Token II (Sleep Token), Papa V Perpetua (Ghost), Tom Morelo (Rage Against the Machine), Zak VAjld i mnogi drugi.
Ozi, koji će nastupiti solo i sa Black Sabbathom, bio je u intenzivnoj pripremi za koncert, jer se i dalje bori sa raznim zdravstvenim problemima. Nedavno je spomenuo da mu “mere pritisak 15 puta dnevno” i dodao:
