The Cult su najavili da će se “povući sa turneja na neodređeno vreme” nakon što završe svoj aktuelni krug po Severnoj Americi.
Ovaj legendarni britanski rok bend završava The Cult/Death Cult 8525 Tour 30. oktobra u Los Anđelesu, nakon čega planiraju pauzu od koncertnih nastupa.
Ipak, to ne znači kraj za The Cult, članovi benda otkrili su da će tokom pauze pisati i snimati novu muziku.
Osnivači i glavni članovi grupe, Jan Astberi i Bili Dafi, objavili su zajedničko saopštenje:
“Majka priroda ima svoj ciklus promene i evolucije koji je neizbežan. Mesečeve faze se smenjuju, plime rastu i opadaju. Promena je neophodna za stvaranje i ponovni preporod. Imajući to na umu, nakon preostalih datuma naše severnoameričke turneje The Cult/Death Cult 8525, odlučili smo da se povučemo sa turneja na neodređeno vreme.
Poslednjih godina mnogo smo nastupali i sada ćemo fokus preusmeriti na pisanje, snimanje nove muzike i istraživanje drugih projekata koje ćemo s vremenom otkriti. Došlo je vreme da se okrenemo sebi i napunimo naše duhovne baterije.
Kada se vratimo na scenu, biće to s još jačim žarom i energijom koju ćemo podeliti sa svima vama. Naša veza sa publikom je neraskidiva – samo će biti na kratkoj pauzi. Do tada, ostalo nam je još pet koncerata na ovoj turneji, koja će kulminirati 30. oktobra u dvorani The Shrine u Los Anđelesu. Pridružite nam se u ovoj neverovatnoj proslavi 40 godina The Culta i Death Culta.
Hvala vam od srca na svoj ljubavi i podršci. Ona nas održava u životu“.
Rock autorka iz Novog Sada Ena Đorđević objavila je svoj drugi singl pod nazivom “Izgovor za čekanje”, kao samostalno izdanje (distribucija: CD Baby).
Pesma je snimljena u APAS SHED studiju, dok je muziku, tekst i aranžman potpisao Vladimir Đurić. Spot za pesmu režirao je Dragan Panjak iz Studija Revolver (Novi Sad).
Ena kao samostalni izvođač aktivna je od 2025. godine, a publici se prvi put predstavila singlom “Znak”, objavljenim pre tri meseca, kojim je skrenula pažnju na svoj prepoznatljiv vokal, iskrenu emociju i autentičan izraz.
Ena Đorđević je kantautorka i vokalistkinja iz Novog Sada, čiji se muzički izraz kreće u sferi modernog i alternativnog roka, prožetog emotivnim i introspektivnim pristupom. Njene interpretacije odlikuju sirova energija, iskrenost i izražajna vokalna snaga. Kroz svoje pesme obrađuje teme lične slobode, unutrašnje borbe i pronalaženja sopstvenog glasa.
Trenutnu postavu njenog benda čine još i Vladimir Đurić – gitara, autor muzike, tekstova i aranžmana, Duško Mešinkovski – bubnjevi i Igor Gnendinger – bas gitara
“Izgovor za čekanje” govori o oslobađanju od toksičnih odnosa i preuzimanju kontrole nad sopstvenim životom. Pesma nosi snažan gitarski zvuk i dinamičnu ritmiku, dok vokalna interpretacija Ene Đorđević unosi iskrenost i emotivnu snagu, a šlanovi benda o pesmi kažu:
– Ova pesma je moj lični trenutak buđenja. Kada prestaneš da čekaš da se nešto desi – i odlučiš da to sama pokreneš – kaže Ena, a na njene reči nadovezuje se Vladimir Đurić:
– ‘Izgovor za čekanje’ je nastala iz želje da spojim sirovu emociju i energiju benda. Ena je pesmi dala autentičnu snagu i iskrenost.
– Pesma nosi taj trenutak preokreta – od ranjivosti do odlučnosti. Sve se to čuje u ritmu i dinamici – objašnjava Duško Mešinkovski, a Igor Gnendinger dodaje:
– Bas drži pesmu prizemljenom dok vokal i gitara vode priču o oslobađanju. To je pesma koja traži da se oseti, ne samo da se čuje.
Ena i njen bend planiraju objavljivanje još nekoliko singlova, koji će zajedno činiti debitantski album. Nakon objavljivanja albuma, planirana je promotivna koncertna turneja, koja će početi u Novom Sadu i Beogradu, a potom se proširiti i na druge gradove u Srbiji.
Američki metalcore sastav Bad Omens započeo je kampanju kojom najavljuje novi singl “Dying To Love”, pesmu koja bi, sudeći po najavi, mogla da donese nešto mračniji i introspektivniji zvuk od prethodnih izdanja.
Tizer objavljen na društvenim mrežama prikazuje frontmena Nou Sebastijana u gotik okruženju, uz atmosferičnu, sporogoreću muziku i rečenicu “Heaven isn’t quite what it seems”.
Bad Omens su poslednjih godina postali jedno od najtraženijih imena nove metal scene, sa prepoznatljivim vizuelnim identitetom i izraženim emotivnim tonom, koji ih izdvaja od klasičnog metalcore zvuka.
U Marsh Open Spaceu (Cetinjska 15), u sredu, 29. oktobra sa početkom u 19:00 časova, biće otvorena izložba Zamrznuti tonovi – Marko Ristić.
– Zamrznuti tonovi su kao izložba menjali oblike, gradove, prostore i muzičare. Velika je čast izlagati u prostoru gde su izlagala imena kao što su Goranka Matić, Nebojša Babić, Ivan Šijak i mnogi drugi. Čini mi se nikada teže nisam spremio izložbu. Drugi razlog je format koji iziskuje mali broj štampanih fotografija, a prvi razlog je vreme u kojem svi mi živimo. Zato bih ovaj mali doprinos kulturnoj sceni Beograda posvetio svim mladim ljudima koji se bore za naše zajedničko bolje sutra – izjavio je autor izložbe.
Ajs Nigrutin i Smoke Mardeljano/ Photo: Marko Ristić
Neki od radova koji će biti izloženi su fotografije sa nastupa: Ozi Ozborna, Prodidžija, Ritma Nereda, Smoke Mardeljana, Faith No More, The Prodigy, Dubioze Kolektiv, Zostera, Nika Kejva, Goblina…
Izložba je deo programa trećeg izdanje muzičke konferencije MUSICO koje se ove godine održava 29 i 30. oktobra u Beogradu pod sloganom Digital world / Digitalni svet.
Izložba će trajati do kraja godine, a ulaz je slobodan svakim radnim danom od 10:00 do 17:00 časova.
IAMX je umetnički projekat britanskog muzičara Krisa Kornera, poznatog po jedinstvenom spoju elektro roka, dens muzike, mračnog kabarea i emotivnih balada.
Njegov prepoznatljiv izraz kombinuje sirovu energiju, introspektivne tekstove i snažan vizuelni identitet, čineći ga jednim od najoriginalnijih muzičkih projekata današnjice.
Tokom karijere, IAMX je objavio jedanaest studijskih albuma, uz nekoliko remiks, koncertnih i akustičnih izdanja. Većinu muzike Korner stvara sam: piše, snima i producira…
Na albumima “The Unified Field i Unfall” sarađivao s poznatim producentom Džimom Abisom (između ostalih producirao prva dva albuma Adele kao i Arctic Monkeys, Kasabian i Placebo), a akustični album “Echo Echo” realizovao zajedno s Dejvidom Botrilom (radio sa sastavima King Crimson i Tool).
Najnovija izdanja, “Fault Lines¹” (2023) i “Fault Lines²” (2024), donose zreliji i introspektivniji zvuk, ali i prepoznatljivu IAMX energiju.
IAMX/ Press Photo by Kris Sulekova
Od 2006. do 2014. godine projekat je bio baziran u Berlinu, gradu koji je snažno oblikovao Kornerov umetnički izraz.
Berlin je umetniku doneo inspiraciju da istražuje teme smrti, ljubavi, zavisnosti, dekadencije, religije, društva i politike, ali i pitanja identiteta, seksualnosti i rodne slobode.
Krisov androgini imidž, kako na sceni tako i van nje, postao je sastavni deo umetničkog izraza projekta IAMX.
Njegovi koncerti su performansi: spoj muzike, teatra i vizuelne umetnosti. Energija, scenska dramatika, neobični kostimi i body painting čine svaku IAMX svirku nezaboravnim iskustvom. Korner i članovi benda sami osmišljavaju scenski dizajn i video-projekcije koje prate nastupe.
Pored muzike, Kris se bavi i režijom tako da sam snima, montira i režira većinu IAMX spotova.
– Obožavam video. Muzika i slika zajedno imaju ogroman potencijal. Oduvek sam “slikao” zvukom, pa je prelazak u video bio prirodan korak – izjavio jeKorner.
Njegovi vizuelni radovi često su provokativni i ekspresivni, ponekad sa skrivenim porukama koje fanovi otkrivaju kao tajne tragove.
Zbog hronične nesanice i depresije, 2014. Korner je napustio Berlin i preselio se u Kaliforniju, gde i danas živi i stvara u svom Silent Valley studiju.
U Beogradu će nastupiti 21.marta 2026. u Dorćol Platzu, zajedno sa bendom u sastavu: basistkinja Dženin Gezang, bubnjar Džon Sajren (Skold, Front Line Assembly, Psyclon Nine) i klavijaturistkinja Sara Prej (Careellee, My Manifesto).
Dvanaesto izdanje Bašta Festa, internacionalnog festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti, zatvoreno je u nedelju, 26. oktobra u Bioskopu “Vlaja” Ustanove “Kultura” dodelom nagrada za najbolja filmska i glumačka dostignuća i projekcijom filma “78 dana” rediteljke Emilije Gašić.
Glumica Tamara Dragičević, članica glavnog festivalskog žirija, prisutnima se obratila rečima:
– Imam tremu i odgovornost pred ovom mladošću, lepotom i talentom. Hvala vam i presrećna sam. Dilema da li treba da dokazujemo da možemo i uprkos svemu što nam rade i što pokušavaju da nas ugase i unište, ne postoji. Treba da počnemo od svog dvorišta i da im pokažemo da smo jaki. Da će umetnost zauvek da živi, i da nas nikada neće pobediti i ugasiti.
Tamara Dragičević i Andrija Mardešić, članovi glavnog žirija/ Photo: Tanja Drobnjak
Nagradu “Zlatna imaginacija” za najbolji film dobilo je ostvarenje “Naša soba” reditelja Žaumea Klareta Muksarta.
– Ovaj film na svojevrstan način utelovljuje ideju festivala počni od svog dvorišta, pokazujući da je sopstvena soba i prostor intime i prostor sveta. U zatvorenim prostorima vidimo različite vrste brige i nežnosti koje zajedno grade priču o unutrašnjoj slobodi. Preplićući narativnu suptilnost i čulnost, ovaj film, u kojem se malo događa, a mnogo oseća, otvara mogućnost za refleksiju, daleko od buke – navodi se u obrazloženju žirija.
Publika Bašta Festa/ Photo: Tanja Drobnjak
Nagrada “Zlatna interpretacija” za najbolju mušku ulogu dodeljena je glumcu Goranu Bogdanu za ulogu u filmu “Čovek koji nije mogao da ćuti” reditelja Nebojše Slijepčevića.
Bogdan je po mišljenju žirija “maestralno izgradio lik iznutra oslanjajući se na pogled, disanje i unutrašnju napetost koja postaje središte filma”. Žiri je naveo i da “njegova igra postaje svedočanstvo o ćutanju koje govori najglasnije”.
“Zlatnu interpretaciju” za najbolju žensku ulogu dobila je glumica Merilu Kabane za ulogu u filmu “Galama”.
Žiri je u svom obrazloženju, između ostalog naveo: “Predivno divljaštvo koje pršti iz svake scene, vešto pomešano sa krhkošću i dubokom emotivnošću je ono što nagrađenu izvedbu čini jedinstvenom. Mlada glumica drčno i sa lakoćom kanališe energiju i staloženost lika na način na koji bi joj pozavidele i mnogo iskusnije koleginice”.
Žiri je istakao da je u ovogodišnjoj konkurenciji dominacija ženskih likova bila toliko jaka i superiorna, te da su zbog toga dodelili dva posebna priznanja “za snažne, emotivne i hrabre izvedbe koje su sa suverenošću iznele mlade glumice”.
Jedna je Anđelka Petrović za lik Eme u filmu “Miris sveže farbe” rediteljke Nađe Petrović, a druga specijalna nagrada ide Dani Poletan za lik Nine u filmu “Metak u pušci” Karmen Obrdalj.
Anđelka Petrović, glumica u filmu Miris sveže farbe/ Photo: Tanja Drobnjak
Specijalna nagrada dodeljena je i filmu “Moja mama je krava” rediteljke Moare Pasoni.
“Kroz formu meditativnog vesterna, autorica stvara snažnu metaforu ljudske borbe protiv okrutnosti koja nas okružuje – kada sigurnost zameni surovost, u svetu koji gori, gde se život i smrt neprestano isprepliću, film prikazuje da čak i kad svaka pobuna deluje uzaludno, postoji tračak nade. Nada u ljudsku prirodu da se suprotstavljamo čak i kad nam se cini da jaguari pobeđuju”, naveo je žiri.
Glavni žiri festivala činili su glumica Tamara Dragičević, reditelj Andrija Mardešić i producentkinja Jelena Mišeljić.
Mentori i učesnici programa Bašta Pitch/ Photo: Tanja Drobnjak
Regionalnu nagradu “Zlatna vizualizacija” za najbolju kameru dobio je Tin Ostrošić za rad na filmu “Jogurt, sok, cigarete” Josipa Lukića.
O nagradi dodeljenoj u saradnji sa rentalom Cineplanet odlučio je direktor fotografije Marko Cile Mladenović.
Žiri mladih sačinjen od srednjoškolaca iz Bajine Bašte, koji su ove godini činili: Ivana Lukić, Pavle Živanović, Katarina Purković, Jovana Đurić i Anđela Živanović, svoju nagradu dodelio je filmu “Satkani” Miloša Živanovića, dok je specijalnu nagradu dodelio glumici Ivani Vuković za ulogu u filmu “Maroko” rediteljke Staše Bajac.
Mentorka i saradnica Žirija mladih bila je rediteljka Mina Đukić.
Bašta Pitch žiri u sastavu: Mina Đukić, Zoran Galić, i Maja Šuša, za najbolji projekat je proglasio “Sestre“ rediteljke Sare Ećimović i producentkinje Marije Đokić, “za duboko potresan i intiman pitch, koji nam na licu mesta neposredno prenosi dirljivost i važnost teme kojom je autorka izabrala da se bavi i prenosi ideju da je neke rane moguće zaceliti možda jedino kroz film”.
Miloš Živanović, reditelj filma Satkani/ Photo: Tanja Drobnjak
Dvanaesti Bašta Fest završen je projekcijom filma “78 dana“ rediteljke Emilije Gašić, koji je zatvorio festival.
Bašta Fest je time nastavio tradiciju da, u okviru revijalnog programa, zatvaranje posveti ostvarenju koje je po mišljenju festivalskog tima obeležilo prethodnu godinu.
Tokom tri festivalska dana, u takmičarskom programu festivala prikazano je ukupno 27 kratkih igranih filmova iz 17 zemalja.
Na drugom izdanju Serbian Black Metal Assault festivala nastupiće pet domaćih underground metal bendova: Šakal, The Stone, Kolac, Terrorhammer i Festercult, na večeri posvećenoj sirovom i beskompromisnom zvuku.
Koncert će biti održan u subotu, 22. novembra, u novosadskom klubu K9 Station sa početkom u 20:00 časova (tačna satnica će biti poznata uskoro).
SBMA/ Photo: Promo
Šakal je novosadski black/thrash bend nastao 2021. godine, sastavljen od članova koji već godinama deluju u domaćem metal podzemlju.
Njihov zvuk je mračan i direktan, bez ukrasa, oslonjen na slovensku mitologiju i ratnički duh. U K9 Station donose zvuke svog novog albuma, simbolično nazvanog “II”.
The Stone, osnovan 1996. godine, smatra se stubom srpske black metal scene.
Kroz bogatu diskografiju i nebrojene nastupe širom Evrope, bend je izgradio status jednog od najvažnijih predstavnika žanra na Balkanu, poznat po beskompromisnom pristupu i ledenoj atmosferi nastupa.
Terrorhammer donosi eksplozivnu kombinaciju black/speed/thrash metala, ukorenjenu u duh osamdesetih.
Bend postoji od 2010. godine i prepoznatljiv je po militantnoj estetici, blasfemičnom naboju i koncertima koji zvuče kao napad – kratko, agresivno i bez predaha.
Kolac, osnovan u Beogradu 2006. godine, neguje tradicionalni black metal: brz, hladan i ogoljen.
Poznati su po tome da odbijaju bilo kakvo “lepšavanje“ žanra, zadržavajući tvrd zvuk prve talasne škole ovog podžanra heavy metala.
Festercult je death metal sastav koji će upravo na ovom događaju održati svoj premijerni nastup.
Bend čine iskusni muzičari domaće scene, okupljeni 2021. godine, a njihov album “The Brimstone Eloquence” iz 2024. godine pokazao je snažan uticaj klasika ovog zvuka kasnih osamdesetih i ranih devedesetih godina.
Ulaznice za Serbian Black Metal Assault II u prodaji su preko GIGS TIX mreže kao i online.
Kultni riječki bend Paraf objavio je novi studijski album “Paraf”, prvi nakon legendarnog izdanja “Zastave” iz 1984. godine.
Album, koji je dostupan na vinilu i u svim muzičkim prodavnicama i web shopovima, predstavlja spoj svih faza i postava benda, okupljenih na jednom izdanju – simbolično nazvanom jednostavno “Paraf”. Promocija albuma održana je u srcu Rijeke, u Dallas Music Shopu.
Paraf, promocija/Photo: Mirjana Šarić
– Želeli smo da objednimo priču, zato su na ovom materijalu radile sve postave benda. Zbog toga album i nosi naziv Paraf. Paraf kao takav – od početka do kraja – objašnjava Pavica Čabrijan.
Novi album, sniman protekle dve godine u studiju GiS s producentom Matejom Zecom, donosi jedanaest pesama koje se tematski oslanjaju na sadašnjost, uz blage refleksije prošlosti, ali bez proricanja nepredvidive budućnosti. Kao i na live izdanju “Delta 22”, i ovde učestvuju sve postave benda – Valter, Pavica, Zdrave, Raul, kao i noviji članovi Deni, Bobo, Iva i Vava. Upravo ta kombinacija starih i novih snaga oblikovaće i predstojeće koncertne nastupe.
Paraf – Paraf, cover
O tome kako bend danas zvuči, Vlado Simčić Vava dodaje:
– Paraf zvuči u skladu sa savremenim vremenom. Mislim da se oslanjamo na sve ono što je Paraf radio pre 40 godina, ali da smo uspeli da zadržimo taj most iz osamdesetih, da ga premostimo, modernizujemo i, nadam se, približimo novoj publici.
Paraf, promocija/Photo: Mirjana Šarić
Objavljivanje albuma prati i novi singl “Čempresi”, praćen video spotom u režiji Radislava Jovanova Gonza. Pesma, kako ističe Pavica, simbolizuje drhtavost i nestalnost vremena, strah i teskobu savremenog sveta, ali i nadu u novo “sutra” koje još uvek čekamo.
– ‘Čempresi’ su simbol iskrivljenog vremena, drhtavosti i nestalnosti – baš kao i zvuk brodova koji ponekad čujemo iz daljine, a znamo da ne donosi ništa dobro, već samo sirenu upozorenja. U jednom trenutku svi smo se sreli na ovom putovanju koje nas je iznenadilo svojom surovošću… Spot smo, uz suverene rediteljske upute Gonza, snimali na prepoznatljivim riječkim lokacijama, u gradu koji se i menja i ostaje isti – kaže Pavica.
Prema njenim rečima, muzika Parafa i danas pronalazi svoje mesto izvan žanrovskih granica i etiketa:
– Mene tradicija uopšte ne zanima. Ne volim svrstavanje u bilo kakve fioke jer to ograničava. Radim ono što osećam, smatram se slobodnom osobom i nadam se da će takav osećaj dopreti i do publike. Dobru muziku uvek osećam u pleksusu — ne treba mnogo pričati o muzici, već je treba slušati.
Uz izlazak albuma, Paraf kreće na regionalnu turneju kojom obeležava 50 godina postojanja. Nastupiće 20. novembra u zagrebačkom klubu Boogaloo, što će ujedno biti njihov poslednji koncert u Zagrebu, zatim 29. novembra u beogradskom Domu omladine, kao i 17. januara 2026. u ljubljanskom Kinu Šiška.
Američki reditelj Frensis Ford Kopola, nakon fijaska s filmom “Megalopolis” u koji je uložio 120 miliona dolara, odlučio je da proda svoju kolekciju luksuznih satova.
Film, objavljen prošle godine, zaradio je svega 14,3 miliona dolara. Kopola prodaje satove putem aukcijske kuće Phillips.
Jedan od satova, vredan milion dolara, Kopola je dizajnirao zajedno sa poznatim časovničarom Fransoa-Polom Žurnom. Sat ima titanijumsku kazaljku u obliku ljudske ruke, čiji se prsti i palac ispružaju ili uvlače kako bi označili različite sate.
– Razgovor s Frensisom 2012. godine i njegova ideja o korišćenju kazaljke u obliku ljudske ruke za označavanje vremena inspirisali su me da napravim sat kakav nikada nisam mogao da zamislim. Izazov je bio ogroman – upravo onakav projekat izrade satova koji obožavam – rekao je Žurn, prenosi Klix.
Sat Frensisa Forda Kopole, Phillips
Naravno, u procesu izrade sata konsultovao se s Kopolom, a prototip je napravljen 2021. godine.
– Ponosan sam što u potpunosti podržavam prodaju ovog sata putem Phillipsa, kako bih pomogao finansiranje stvaranja njegovih umetničkih remek-dela u filmskoj produkciji – dodao je.
Posle 25 godina karijere i brojnih hitova koji su obeležili generacije, kanadska pevačica Neli Furtado iznenada je objavila da napušta muzičku scenu.
Odluka je usledila nakon što je mesecima bila meta surovih komentara i uvreda na račun izgleda na društvenim mrežama.
Furtado (46) je vest podelila u emotivnoj objavi na Instagramu, kojom je obeležila 25 godina od izlaska svog debitantskog albuma “Whoa, Nelly!”, koji ju je lansirao u zvezde zahvaljujući hitu “I’m Like a Bird”.
“Moja muzika je stigla do nove generacije fanova i presrećna sam zbog toga. Ali, vreme je da krenem dalje”, napisala je umetnica uz fotografiju iz 2000. godine i video-snimak sa nastupa u Berlinu ovog leta.
Iako je priznala da joj je bilo “zabavno” što je ponovo nastupala, Furtado je dodala da planira da se povuče sa scene.
“Odlučila sam da se na neko vreme povučem i posvetim drugim kreativnim i ličnim projektima koji mi više odgovaraju u ovoj fazi života”, objasnila je.
Još početkom godine Neli je svojim pratiocima poručila da 2025. proglase “godinom telesne neutralnosti”.
“Iskusila sam nove nivoe samoljublja i iskrenog samopouzdanja iznutra”, napisala je tada uz seriju selfija u bikiniju.
Furtado, poznata po hitovima “Promiscuous”, “Say It Right” i “Maneater”, iza sebe ostavlja bogatu karijeru i armiju fanova koji su joj se u komentarima zahvalili.
