Nik Kejv konačno je spreman da objavi ilustrovanu autobiografiju.
Izdavač je Canongate, a datum objavljivanja 23. mart 2020. Autobiografija pod nazivom “Stranger Than Kindness” kombinuje fotografije sa komentarima samog Kejva i pisca knjige Darsi Steinke.
Knjiga će koštati oko 40 evra.
Izlazak knjige pratiće izložba “Stranger Than Kindness: The Nick Cave Exhibition”, u kojoj će se naći pevačevi pisani radovi, video momenti, lični predmeti… Izložba će biti otvorena u The Black Diamondu dodatku bibioteke grada Kopenhagena.
U hotelu Palais Royal u San Francisku 23. novembra 1899. ugrađen je prvi džuboks na svetu.
Džuboks (engleski Jukebox) je delimično automatizovani muzički uređaj, obično na kovanice, koji može da odsvira posebno odabrane pesme iz sopstvene zbirke pesama na nekom od medija.
Wurlitzer 1015 (1946) (reproduction)
Tradicionalni džuboksi iz 1960-ih bili su prilično veliki sa velikim polukružnim krugom na vrhu i živo osvetljenom prednjom stranom uređaja. Imali su tastere sa slovima i brojevima, tako da se je izborom njihove kombinacije, mogla izabrati željena pesma za reprodukciju (običeno su to bile singl ploče).
Muzički automati i piano automati bili su prvi muzički uređaji koji su radili na kovanice. Nakon njih su se 1890-ih pojavili fonografi (prvi gramofoni) koji su takođe radili ako se u njih ubaci kovanica.
Novi načini snimanja i reprodukcije uz upotrebu električnih pojačala vodili su i do novog oblika fonografa na kovanice. Jedan od prvih uspešnih džuboksa bio je automatski fonograf proizveden 1927. od strane kompanije koja je kasnije bila poznate po akronimu AMI.
Wurlitzer Zodiac 3500 (1971)
S vremenom se razvijala tehnologija reprodukcije zvuka pa je stoga 1928, Justus P. Sipburg, koji je proizvodio klavir-automate, proizveo elektrostatički zvučnik povezan s magnetofonom. Uređaj je imao i upravljački mehanizam kojim se mogao odabrati jedan od osam snimaka. Takav tip džuboksa je vladao sve dok Siburg korporacija nije 1950. predstavila svoj model džuboksa na gramofonske ploče od 45 obrtaja u minuti.
Izraz Džuboks ušao je u upotrebu prvo u Americi 1940-ih. To je reč iz slenga, kombinacija afričkog (juke = neuredan, mangup) i engleskog jezika (box = kutija).
Seeburg Wall-o-Matic tableside extension, at Triple XXX, Issaquah, Washington (2009)
Džuboks je vrhunac popularnosti imao u Americi između 1940. – 1960, a u Evropi je to bilo za deceniju kasnije 1950 – 1970). Njihova popularnost bila je vezana uz širenje rokenrol muzike.
Od 1980-ih i pojave kompakt-diska menjao se i džuboks. Od 2000. proizvode se potpuno digitalni koji nemaju nikakve fizički pohranjene zbirke pesama, već isključivo računarske datoteke.
A pre 40 godina, jedna naša grupa tvrdila je da peva upravo o džuboksu,,, Mada, ko zna 🙂
Bili Eliđ/Photo: instagram billieeilish Verified, printscreen
Bili Eliš dana kad su objavljene Grammy nominacije dobila mogućnost da se oseća kao najponosnije biće na svetu, jer ona sad ima šanse da postane najmladi izvodač koji je ikada osvojio Grammy za najbolji album, a tu su i druge privilegije. Ipak, Bili se u tom trenutku nije radovala – jer je spavala!
Bili je u intervjuu u emisiji Jimmy Kimmel live ispričala kako je izgledao dan kad su objavljene nominacije koje menjaju njen život:
– Objava je izašla, recimo, oko pet ujutru. Naravno da se ne bih budila za to! Spavala sam kao top, majka me je probudila i ja sam bila u fazonu ‘kul’ u tom polusnu – ispričala je Bili.
Iako je svaka dodela nagrada u neku ruku važna, naravno da i Bili zna da je dodela Grammy nagrada ipak najvažnije veče za svet muzike.
– Sve je kul, ali Grammy je Grammy. Gledala sam tu ceremoniju svake godine svog života, sećam se kako sam uvek komentarisala odvratne haljine devojaka- našalila se ona.
Videćemo u kakvom stajlingu će ona da se pojavi… Teško da će to biti obična fensi haljina.
U jednoj meksičkoj crkvi izgrađena je velika statua bebe Isusa za koju su svi zaključili da je pljuniti Fil Kolins. Sam pevač za sada nema komentara na ovu vest koja već nekoliko dana kruži internetom.
Ogromna skulptura nalazi se u crkvi La EpifanÍa del Senor, a kako javlja New York Times visoka je 6,7 metara i teška 750 kilograma. Sveštenik Umberto Rodrigez je objasnio da je “želeo nešto što će pristajati crkvi”, da bi potom dodao “da mu nije bila namera da upravo njegova crkva ima najveću skulpturu bebe Isusa na svetu”. Rekord još uvek nije i službeno potvrđen, ali reč je o stvarno masivnom delu.
Skulpturu, koja uzgred rečeno premašuje visinu izumrlog odraslog tiranosaurusa, napravio je umetnik Roman Salvador, a za neverojatnu sličnost lica s muzičarem Filom Kolinsom kaže da je sasvim slučajna.
Umesto komentara, mislimo da će savim odgobvarati ovaj spot grupe Genesis:
Kragujevački akademski orkestar akordeonista pod vođstvom dirigenta Predraga Kostovića održaće koncerte 23. novembra (u 20 sati) u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji u Kragujevcu i 24. novembra u 20 sati u velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu, sa specijalnim gostom proslavljenim gitaristom Vlatkom Stefanovskim.
– Pripremili smo program koji je apsolutno prihvatljiv za stručnu publiku, a i onu koja dolazi na koncerte da uživa. Publika u Kragujevcu i Beogradu može da očekuje spoj nespojivog. Mislim da velika lepota leži u tome – kaže Kostović.
Akordeonisti će na koncertu izvoditi kompozicije pisane za solo orkestar: Glinkinu uvertiru za operu “Ruslan i Ljudmila”, zatim “Gotsku svitu”, kompoziciju Astera Pjacole “Milonga del angel”, koju izvode sa Petrom Mirkovim na bandeonu, i na kraju Markezov “Dancon broj 2”. Stefanovski će im se pridružiti u izvođenju dve tradicionalne makedonske pesme “Jovano, Jovanke” i “Makedonsko devojče”, zatim muzici Enija Morikonea iz filma “Cinema Paradiso”, kao i u veoma atraktivnom “Duplom koncertu za gitaru i bandoneon” (drugi stav Milonga), što Kostović ističe kao “nešto što na ovim prostorima nije imalo priliku da se čuje”.
– Imponuje nam što je Vlatko prihvatio poziv da nastupa sa nama. Vlatka svi znaju kao genijalnog improvizatora, za koga tajne na gitari ne postoje. Uz to, imamo sreću da je mladi kompozitor iz Čačka Predrag Radisavljević, koji je harmonikaš po obrazovanju, uradio dva, slobodno mogu reći, zaista genijalna aranžmana za makedonske pesme, jer je bukvalno od njih napravio nove kompozicije u kojima ravnopravno nastupamo Vlatko kao solista i mi kao orkestar – kaže Kostović.
Kragujevački akademski orkestar akordeonista, od osnivanja 2018. godine pod okriljem Muzičkog centra Kragujevac, promoviše muziku za harmoniku i nastavlja višegodišnju tradiciju umetnika koje je iznedrila jedna od najprestižnijih škola harmonike u svetu.
Ulaznica za kragujevački koncert na biletarnici Knjaževskog-srpskog teatra košta 1.000 dinara. Ulaznice za beogradski koncert Akordeonista na blagajni Kolarca koštaju 800, 1.000 i 1.200 dinara.
Tokom 1960-ih podstaknut scenaristom Stenom Lijem, Marvel je kreirao superheroje koji su postali kultni i čije filmske adaptacije pune bioskopske dvorane širom sveta.
Prvi strip čuvenog američkog izdavača stripova Marvela prodat je na aukciji za 1,26 miliona dolara, što je rekordna cena za tu izdavačku kuću koja stoji iza Spajdermena, Iks-Mena ili Osvetnika, saopštila je aukcijska kuća Heritage Auctions.
Radi se o prvoj epizodi serije Marvel Comisc koja je izašla 1939, u izdanju Timely Comics, što će kasnije postati Marvel.
Kupac na održanoj aukciji je želeo da ostane anoniman.
– To je istorijska verzija istorijskog stripa. To je deka svih Marvelovih stripova bez koga nebismo imali sve te priče i sve te ličnosti – rekao je Ed Džaster potpredsednik aukcijske kuće.
Marvel Comic
Tokom 1960-ih podstaknut scenaristom Stenom Lijem, Marvel je kreirao superheroje koji su postali kultni i čije filmske adaptacije pune bioskopske dvorane širom sveta.
Ovaj broj jedan Marvel Cimics koji je u vrlo dobrom stanju koštao je 10 centi 1939. godine.
Cenom od 1,26 miliona dolara postao je najskuplji Marvelov strip ikad prodat na aukciji, ispred Amasing Fantasy, broja 15, kada se prvi put pojavio Spajdermen, koji je prodat za 1,1 milion dolara 2011. godine.
Britanski glumac Saša Baron Koen žestoko je kritikovao osnivača Fejsbuka Marka Zakerberga što ne proverava političke oglase.
– Da je ova društvena mreža osnovana 30-ih godina, on bi dozvolio Hitleru da objavljuje postove usmerene protiv Jevreja – rekao je Koen, prenosi Daily Mail
Maerk Zakerberg/Photo: facebook@Mark Zuckerberg
On se osvrnuo i na tehnološke gigante Google i Twitter, za koje je rekao da se ponašaju kao “najveća propagandna mašinerija u istoriji”, jer su dopustile da lažne vesti prevagnu nad pravim.
– Svu ovu mržnja i nasilje omogućavaju internet kompanije koje predstavljaju najveću propagandnu mašineriju u istoriji – rekao je Koen.
Miroslav Ničić, bivši gitarista beogradskog benda Zemlja Gruva, na sceni je bio poznat kao Niče. Nakon rođenja Lane i Vala, koji sada imaju 6 i 4 godine, poželeo je da svi počnu da ga zovu Tata Miki.
A on, Tata Miki, tokom tri i po godine svog lečenja od leukemije, komponovao je ceo album pesama posvećenih svojoj porodici. U bolničkim sobama Beograda, Beča i Tel Aviva, on ih je, na radost i šokove medicinskog osoblja i ostalih pacijenata, odsvirao, otpevao i snimio demo-verzije.
Ničeovi saradnici muzičari, kolege sa scene, na koncertu će izvesti sopstvena viđenja njegovih poslednjih kompozicija. Neke od njih su dečje, neke tinejdž, neke za odrasle, a neke surovije i od toga.
Aranžmani nekih od ključnih beogradskih bendova i izvođača zajedno oslikavaju uzbudljiv unutrašnji pejzaž koji je Niče ostavio za sobom.
Ulaznice za koncert koštaju 500 dinara, a sav prihod od istih biće poklonjen Udruženju Zajedno za novi život u svrhu nastavka igranja istoimene predstave koja je nedavno postavljena na sceni Narodnog pozorišta, a koju izvode pacijenti koji su uspešno prošli proces transplantacije organa.
Koncert, koji se održava u KC Gradu u subotu, 23. novembra od 22h, prati izložbu fotografija bolji.života – Detalji jednog bolničkog života, koja predstavlja radove Miroslava Ničića nastale u sterilnom bloku za transplantaciju Vojnomedicinske akademije tokom procesa pripreme za transplantaciju koštane srži.
Marilin Menson obradio je “The End”, legendarni hit Doorsa za potrebe predstojeće filmske adaptacije romana Stivena Kinga “The Stand”.
Menson je celog života čekao da zaurla: “Father! I want to keelll you!”. Pevač je oživeo sve najgore fantazije Džima Morisona u novoj verziji kultne meditacije Doorsa “The End”, koja će na proleće biti objavljena i kao samostalni 12-inčni “đavolski” dobro oslikani disk. Vinil će biti dostupan 6. marta, ali pesma je već tu.
Mensonova obrada je, naravno, mračnija i smišljeno košmarnija od originala. To nije baš hard metal, – i dalje ima prohladnu, desertnu rock vibraciju – ali kada dođe do vrhunca, on kreće glasno i statično, škrgućući zubima na delu kao što je: “All the children are insane/waiting for the summer rain”. Ako je verzija Dorsa bila acid rock, Menson je PCP rock.
Mnogo zasluga za raspoloženje pesme pripada producentu Šuteru Dženingsu. Menson je u intervjuu za Revolver rekao da je pesma nagovestila i šta će se dešavati na njegovom predstojećem albumu.
– Šuter i ja smo uradili cover “The End” za novu mini-seriju “The Stand”, u kojoj ću ja i glumiti – rekao je Manson. – Mislim da je ova saradnja pokrenula i naš proces u stvaranju albuma započela istraživanje različitih, novih i drugačijih stvari.
Menson nije objavio nikakve druge detalje o svom predstojećem LP-u, ali nedavno je objavio jezivu obradu tradicionala “God’s Gonna Cut You Down”, koju je snimio sa producentom Tajlerom Bejtsomm. Ovu pesmu su takođe obrađivali i Džoni Keš, Elvis Prisli, Odeta i drugi.
“The End”, inače, nije prvi put da je Menson obradio Doorse. Na muzičkom festivalu Sunset Strip 2012. svirao je brojne pesme ovog benda, uključujući “Love Me Two Times”, “People Are Strange” i “Five to One”, u čast legendarnog benda. A na Amoeba Music in-store 2016. uhvatio se u koštac sa “Not To Touch the Earth” uz pomoć Džonija Depa na gitari.
Četvrti filmski festival Restl fest počinje u ponedeljak, 25.novembra od 19 sati. Na festivalu će biti prikazani dokumentarni, animirani i kratki igrani filmovi iz Srbije i regiona. Ovaj festival je specifičan i razlikuje se od drugih festivala, po tome što nas podseća da i od restlova (neiskorišćenih dublova) može nastati novo filmsko delo.
Pored glavne nagrade, Gran pri, na festivalu će biti dodeljene i nagrade za najbolji dokumentarni i kratki igrani film, animaciju, montažu, autorsku muziku i kameru. Nagrada za kameru od prošle godine nosi ime jednog od naših najznačajnijih direktora fotografije, Đorđa Nikolića.
Prva dva dana festivala su rezervisana za projekciju filmova u takmičarskoj selekciji, a treći dan za svečanu dodelu nagrada.
