Nedavno je jedan broj istaknutih kompozitora, članova Sokoja, u medijima izneo niz problematičnih I lažnih optužbi na račun aktuelnog direktora Dejana Manojlovića. Nedavno je održana skuština Sokoja na kojoj mu je izglasano nedvosmisleno poverenje kao direktoru. Potvrđen je i mandat Upravnom odboru.

Bio je izložen medijskoj hajci nekih članova organizacije, da je neovlašćeno za novac Sokoja kupio obveznice republike Srbije. Ispostavilo se, međutim, da je na taj način napravio dodatni profit Sokoju.

– Dužnost direktora je da vodi finansijsko poslovanje u najboljem interesu za Sokoj. Ona proističe kako iz zakona, tako i iz Statuta Sokoja. Skupština se na ovu temu izjašnjavala i na prošloj, redovnoj sednici, kada je usvajan Plan naplate za 2019. godinu i kada je bila obaveštena o nameri direktora da sredstva koja nisu dospela za isplatu obezbedi u smislu rizika, kao i da ih oplodi u smislu kamate. Ukoliko je u daljem periodu bilo odredjenih nedoumica i nesporazuma na tu temu, oni su otklonjeni na poslednjoj, vanrednoj, sednici Skupštine, kada je direktor Zavoda za intelektualnu svojinu potvrdio da je taj nesporazum eventualno bio u proceduralnoj grešci u samom redosledu postupanja direktora, a zatim Skupština sa velikom većinom potvrdila aktivnosti sa obveznicama, te dala mandat direktoru da se tako radi i nadalje. Što se tiče finansijskog aspekta takvog poteza, za nešto više od pola godine takvo postupanje donelo je Sokoju oko 100.000 evra, koji idu direktno u raspodelu svim autorima. Nadalje, to na godišnjem nivou znači i povećanje prihoda po osnovu kamate sa 16 miliona na skoro 40 miliona dinara.

Manojlović smatra da negativni napisi u štampi mogu da ugroze normalan rad organizacije.

– Sokoj ima zadatak, kao i mandat svojih članova, da prikupi autorsku naknadu za korišćenje repertoara. Sve se to dogadja na tržištu koje predstavlja konglomerat raznih korisnika Sokojevog repertoara: emiteri, reemiteri, ugostitelji i sl. Reč je o tržištu, kao i svakom drugom, koje neverovatno brzo i surovo reaguje na negativne natpise u medijima. Zato je mnogo bolje da se svi nesporazumi medju članovima, odnosno nesporazumi na relaciji članovi i Stručna služba, odnosno direktor, reše u kući. Interesantni su komentari, dati npr. u listu Kurir, posle objavljenog, sramnog teksta, kako je direktor prokockao novac Sokoja, u kojima korisnici kažu: pa zašto onda da plaćamo Sokoju, kada se našim novcem direktor kocka. To u svakom slučaju može da ugrozi samu naplatu, ali i suštinu te naplate, a to je: da korišćenje autorskog prava mora da se plati, kao i korišćenje svake druge imovine. Ta svest se kod ljudi gradi uporno i strpljivo i podiže godinama, kao neka kuća, a jedan ovakav članak može da sruši nekoliko spratova podizanih godinama. Nismo do sada ‘merili’ štetu u smislu smanjenja naplate itd., ali ubuduće ćemo to morati da radimo, kako bismo prezentovali članstvu moguće gubitke, koji su prouzrokovani takvim postupanjem pojedinih, neodgovornih članova.

Povodom lažnih optužbi namerava da pokrene postupke na sudu.

– Nažalost, sve se događalo na izmaku 2019. godine, sledili su praznici i moguće je, manja pažnja čitalaštva. Sada, kada su praznici prošli, preduzeće se sve moguće aktivnosti u skladu sa zakonima koji sankcionišu objavljivanje lažnih, senzacionalističkih i uvredljivih natpisa. To pre svega mislim na Zakon o javnom informisanju, na osnovu koga ćemo tražiti ispravku i objavljivanje tačne informacije, u listovima koji su objavili takve informacije: Kurir i Danas, ali i u listovima koji su takvu informaciju preneli. Naravno, sledi postupanje po Zakonu o obligacionim odnosima, za utvrdjivanje nematerijalne štet koju sam pretrpeo ja lično, ali i Sokoj. Nažalost, postojeća sudska praksa ne prepoznaje nematerijalnu štetu pravnog lica, dakle Sokoja. U svakom slučaju, angažovana je kvalitetna Advokatska kancelarija, koja se bavi takvom vrstom sporova, kako bi preduzela sve moguće pravne radnje protiv lica koja su u tome učestvovala, što ne isključuje i članove Sokoja koji su sve to inicirali, ali ne isključuje i njihovu moguću krivičnu odgovornost za takvo postupanje.

Protekle godine je za svega šest meseci uradili niz uspešnih poslovnih poteza od uvođenja elektonske kancelarije, preko nove organizacije Sokoja i sistematizacije poslova do rešavanja velikih dugovanja Sokoju kakvo je bilo ono od strane kablovskog operatera SBB. Izgleda da je namera da rekonstruišete informacioni centar Sokoja neke od članova organizacije zaplašila.

– Informacioni sistem Sokoja je i njegova najveća mana. Ne mogu sada da ulazim u prošlost, kao ni u to da li je loš informacioni sistem nekome direktno pogodovao, jer se ona broji celom decenijom, više sam za to da se okrenemo budućnosti i obogatimo Sokoj novim informacionim sistemom, koji će mu omogućiti da bezbrižno dočeka eru pune digitalizacije, tržišnih promena u poslu kojim se bavi, ali i promenu zakonskih propisa u autorsko-pravnom zakonodavstvu koja nas neminovno čeka, moguće je i do kraja godine, kada će u domaće zakonodavstvo ući i preostale dve evropske direktive, koje regulišu ovu materiju. Da bismo u vezi sa postojećim informacionim sistemom, koji je startno bio problematičan, a sada se može okarakterisati i kao prevaziđen, sve uradili kako IT struka zapoveda, angažovan je stručni konsultant, koji je kao prvi zadatak imao da utvrdi sve loše strane postojećeg informacionog sistema, zatim da da predloge kako vidi prevazilaženje problema i zamenu takvog informacionog sistema, a zatim i da učestvuje, zajedno sa kolegama iz IT Sokoja u sačinjavanju strategije njegove izmene. Uslovi za izradu novog IS su da se pre svega ne ugrozi kontinuitet poslovanja Sokoja, pre svega u odnosu na raspodelu autorima i naplatu, zatim da se sačini sistem bez prepoznatih ranijih rizika i sistem koji će u potpunosti da bude u vlasništvu i pod kontrolom Sokoja. Za to je poterbno i dodatno ojačanje IT Sokoja. Naravno, uslov nad uslovima je da sve to troškovno bude najpovoljnije moguće. Upravo se kreće sa radom na Strategiji IS Sokoja, prva faza je stručna, a potom sve mora da prodje kroz nadležne organe Sokoja, pre svega Upravni odbor, potom kroz skupštinske plenume, a onda i kroz Skupštinu Sokoja, koja sve to mora i da potvrdi.

V.Đ.