Na multifunkcionalnoj otvorenoj sceni na Tašmajdanu, od 25. juna do 20. jula gledaoci će moći da uživaju u pozorišnim predstavama pod otvorenim nebom u okviru projekta “Beogradske letnje scene”.
Posle tri i po meseca pauze, zbog proglašenja epidemije, pozorišta će se ponovo družiti sa publikom, na jedinstvenoj letnjoj sceni na stadionu Tašmajdan, od 25. juna do 20. jula. Na inicijativu Grada Beograda, kojoj su se odazvala sva gradska pozorišta, ali i Narodno pozorište, kao i teatri iz Novog Sada, Vršca, Gračanice, Zaječara, publika će moći da uživa u odabranim predstavama za decu (svakog dana u 18.00) i za odrasle (u 21.00).
Na repertoaru se nalaze najatraktivniji naslovi beogradskih i gostujućih teatara, a festival će 25. juna otvoriti kultni mjuzikl “Mama mia” ansambla Pozorišta na Terazijama. Kako se u sredu moglo čuti od direktora pozorišnih kuća, ova letnja scena je prilika da se privuče i neka nova publika kojoj, možda, više odgovara ambijent pod otvorenim nebom.
Zbog bezbednosti umetnika i publike, broj mesta u gledalištu ograničen je na 500, a kako se u sredu moglo čuti, već vlada veliko interesovanje za karte. Cena ulaznice na večernjoj sceni je 500 dinara, a na maloj, dečjoj, 250 dinara, dok će ulaz za sve medicinske radnike biti besplatan.
Novi album grupe Kanda, Kodža i Nebojša nosi naziv “Popis“. Na njemu je bend odsvirao veći deo koncertnog repertoara uz nekoliko retko izvođenih pesama. Ovo izdanje biće dostupno na duplom CD-u kao i specijalnom duplom LP-ju štampanom na crnom i belom vinilu.
Predstojeći album “Popis“ grupe Kanda, Kodža i Nebojša počinje klasicima poput pesme “Šafl” koja sublimira sav osećaj teskobe, besa i bunta protiv suptilnog terora kom je prosečan građanin svakodnevno izložen. Nakon nešto više od dvadeset godina od originalne objave, pesma “Šafl“ poseduje žestinu i britkost koja se ogleda prvenstveno u odličnom tekstu.
Singl je od danas dostupan na svim relevantnim striming servisima. Album “Popis” je dostupan u pretprodaji na mascom.rs.
Svi to znaju, ali to ništa ne menja stvar. I pisci i statističari znaju da u Srbiji knjige kupuje, a verovatno i čita, 90 odsto žena i tek desetak odsto muškaraca. Kažu da je slična situacija i u svetu. Dakle, bez žena ne bi bilo publike za knjige, ne bi bilo zarade za izdavače, ali ni posla za pisce. Koji su, što je još lakše uočiti, mahom muškarci. Uostalom, za preko 66 ili 67 godina koliko se dodeljuje Ninova nagrada za roman godine tek 5 puta (!) su nagradu dobile spisateljice.
Razmišljam o ovoj temi nakon gledanja filma “Kolet” o istoimenoj francuskoj spisateljici koja je provela godine nadničareći za svog supruga koji je njene knjige potpisivao svojim imenom, već afirmisanim u literarnoj produkciji tog doba. Kolet, tj. Sidoni-Gabriel Kolet, ustupila je svoja sećanja mlađane provincijalke koja dolazi u prestonicu i bori se za opstanak u uticajnim krugovima kako bi svom mužu, a tako i sebi, obezbedila lagodniji život i sigurniju egzistenciju. Ovo je klasična priča o izrabljivanju žena kojima društvo nije priznavalo ni talenat ni kompetenciju samo zbog toga što su “slabiji pol”. Istovremeno, ovo je i srećna priča, jer je Kolet uspela da povrati svoja dela od supruga, od kojeg se kasnije razvela, nastavivši da gradi samostalnu karijeru koja ju je dovela do toga da bude jedna od najčitanijih i najpopularnijih francuskih spisateljica.
Koletina priča je, na neki način, inspirisala i sjajan film iz 2017. godine “Žena” (The Wife), u kojem Klen Klouz tumači lik supruge pisca koji dobija Nobelovu nagradu za književnost. Film otkriva kako je zapravo sve knjige slavnog pisac pisala njegova supruga, te kako se iza ove priče krije velika prevara, koja na kraju ostaje neotkrivena… Jer je supruga tako odlučila.
Zahvaljujući ovakvim filmovima, postajemo svesniji da su se žene pisci kroz istoriju probijale iz mraka anonimnosti preko muškaraca sa kojima su bile, boreći se za mesto u svetu književnosti koji su suvereno držali muškarci, što se, po svemu sudeći, nije mnogo promenilo ni do danas. A upravo su spisateljice unosile živost i inovativnost u književnost, te predstavljale prava izdavačka čuda koja su naopačke okretala tržište knjiga na globalnom nivou.
Sidoni-Gabrijel Kolet/Photo: brainpickings.org
Dovoljno je setiti se Dž. K. Roling sa serijalom o Hariju Poteru, Helen Filding sa “Bridžit Džons”, E L Džejms s “50 nijansi siva” ili Elene Ferante sa svojom “napoletanskom tetralogijom” započetom romanom “Moja genijalna prijateljica”. Praktično nijedan muškarac nije uspeo da proizvede literarni fenomen ove vrste i ovog obima u skorije vreme, osim eventulano Dena Brauna za kojeg se i dalje sumnja da je pravi autor serijala o profesoru Robertu Langdonu (ko zna, možda je i njegova knjige pisala žena!).
Ženski pisci ne robuju konvencijama, daleko su fleksibilnije i po pitanju forme i po pitanju naracije, svesno i radosno krše utvrđena pravila kako bi što bolje napisale svoju priču, a očigledno im ne smetaju ni klasifikacije poput one “čik-lit” (ljubići za ribe ili kako bi to već preveli), pod koju potpadne više od polovine onoga što žene pisci objave.
Primera radi, Džeki Kolins (mlađa sestra glumice Džoan Kolins) je pisala, kako su svi smatrali, limunade o avanturama bogataša iz visokog društva, a njen uticaj je doveo do toga da joj knjige budu prevede na 40 jezika i prodaju se u preko 500 miliona primeraka! Šta tu ima da se priča o kvalitetu kad brojke sve pokazuju?! Nije bitno da li su njene knjige, a objavila je čak 32 romana, ovakve ili onakve, očigledno je da je uspela da pronađe nešto što se sviđa stotinama miliona kupaca širom planete.
Tu je i Erika Jong (ili Džong), uz čiji su “Strah od letenja” erotski edukovane mnoge generacije klinaca koje su ulazile u pubertet tokom osamdesetih godina prošlog veka u SFRJ, koja je svoj roman uspela da proda u preko 20 miliona kopija širom sveta. Ako to nije uticaj proistekao iz neospornog kvaliteta njenog pisanja, onda šta jeste?
I danas su žene, na ovim našim prostorima, u samom vrhu top-lista prodaje, mada im književni estrablišment (ili kako god da se zove taj “faktor” koji se o nečemu kao pita) nije naklonjen. Malo muških pisaca može da dopre do popularnosti Jelene Bačić-Alimpić, Vesne Dedić, Mirjane Bobić Mojsilović, Vedrane Rudan, Rumene Bužarovske, Ljiljane Habjanović-Đurović i Marije Jovanović, ali zato veliki broj njih ume da ih kritikuje i naziva “jeftinom književnošću”. Nema ništa jefitno u tzv. ženskom pismu, čak ni cene knjiga, a po interesovanju čitalaca očigledno je da je autrokama cena vrlo visoka jer im gotovo svi aslovi automatski dolaze do vrhova top-lista.
Realno, bez žena bi se interesovanje za knjige svelo na onih bednih deset odsto muškarca, najčešće fanova epske fantasike i trilera. Bez spisateljica, bili bi osuđeni na muške gnjavatore koji uzduž i popreko prekopavaju istoriju, religiju, politiku i filozofiju pokušavajući da nas ubede kako su to ne samo najvažnije nego i jedine teme naših života, odnosno kako ništa drugo ne zavređuje da bude građa za pisanje.
Na svu sreću, Kolet je preživela svog izrabljivača, omogućivši stotinama drugih koleta da džejnostinišu i debovuarišu po svetskoj književnosti.
Da je drugačije svršila, pocrkali bismo od dosade.
Kanje Vest, Elton Džon, Ed Širan, Rolling Stones… samo su neka od muzičkih imena koja su svoje mjesto našla na listi 100 najplaćenijih slavnih osoba (iako lista nije ograničena samo na osobe) izrađenoj za razdoblje jun 2019. – jun 2020.
Prema podatcima Forbesa, najplaćenijih 100 ukupno je, pre plaćanja poreza i davanja, zaradilo 6,1 milijardu dolara. Iznos je to koji je za 200 miliona dolara manji nego 2019. godine, a uzrok je globalna pandemija korona virusa zbog koje su zabranjena okupljanja i javna događanja.
Kanje Vest/Photo: YouTzube printscreen
Što se muzičara tiče, listu predvodi Kanje Vest sa zarađenih 170 miliona dolara, inače drugi na ukupnoj listi, nakon njega sledi Elton Džon (na ukupnoj listi 14.) sa zarađenih 81 milion dolara, Ariana Grande je treća (17.) sa zarađena 72 miliona dolara dok četvrto mesto među muzičarima, a 20. generalno, zauzimaju Jonas Brothers sa 68,5 miliona dolara. Nakon njih slede The Chainsmokers (21.), Ed Širan (23.), Tejlor Svift (25.), Post Malone (28.)
Što se rokera tiče, Rolling Stonesi su predvodnici liste (na ukupnoj listi 32.) sa zarađenih 59 miliona dolara, slede: Metallica (78.) sa zarađenih 40,5 miliona dolara, Bon Jovi i U2 (dele 87. mjesto) sa 38 miliona dolara, Pol Makartni (91.) sa zarađenih 37 miliona i Kiss (95.) s 36,5 miliona dolara.
Na listi su se našli i P!nk (57. mesto), Rijana (60.), Fil Kolins (64.), The Eagles (75.), Keti Peri (86.) i Lejdi Gaga (87.).
Odluka Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja da iz programat rećeg razreda gimnazije isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog – čuvenu zbirku velike pesnikinje “Tražim pomilovanje”, nije konačna, kazao je za Tanjug ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da Ministarstvo neće dozvoliti da se ni na koji način smanji učešće Desanke Maskimović u okviru programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost.
Kako je istakao, radi se o pokušaju Zavoda da se preorganizuje ono što Desanka Maksimović ima u školskom sistemu, ali ono što je važno istaći da je sve u proceduri i radnoj verziji.
– Sigurno kao ministar neću dozvoliti da bude smanjen, nego se zalažem da se apsolutno njeno učešće u školskom programu poveća, ne samo nje, već i drugih velikih pesnika. Ovu moju odluku sam preneo i Zavodu i Savetu – kazao je ministar za Tanjug.
Kako je objasnio, procedura je da predlog Zavoda ide Nacionalnom prosvetnom savetu na dalju procenu.
– Zavod je stručno telo, njihove komisije kada donesu odluku dalje predlog šalju savetodavnom telu, koje mora da donese odluku o prihvatanju ili neprihvatanju. U Nacionalnom prosvetnom savetu sedi struka i stručna društva koja kada daju na usvajanje predlog, ja mogu da reagujem – objasnio je Šarčević.
Pribegavajući ideji vodilji da je reprodukcija postala suštinski element kojim se umetnici služe, Veljko Vučković u svom dosadanjem istraživanju slikarskog medija bavi se problematikom korišćenja filmskih fragmenata kao početnih tačaka u radu.
U ovom slučaju, radi se o zamrznutim isečcima iz tri pretežno politička ostvarenja objavljena tokom prelaska iz šezdesetih u sedamdesete godine prošlog veka – Istraga nad besprekornim građaninom ili Istraga o građaninu izvan svake sumnje (1970) režisera Elija Petrija, kao i o dva filma Koste Gavrasa − “Z” (1969) i “Stanje opsade” (1972).
Veljko Vučković pažljivo bira subjekte koji služe kao modeli, pri čemu dolazi do upijanja vizuelnog podatka odnosno filmske DNK, pretresanja, stavljanja pod kritičku lupu, podrobnog digitalnog preuređivanja i davanja novog života istom kroz korišćenje tradicionalne tehnike – ulja na platnu.
Nastale zahvaljujući mogućnostima i pogodnostima koje tehnologija nudi, ove montažne slike, presvučene velom misterije, emituju sadržaj koji se odlikuje monohromatskom, prigušenom, donekle anemičnom paletom i blago zamagljenom obradom.
Kao rezultat, samim prelaskom iz pokretnog u statični medij dolazi do oprisutnjivanja odsutnog, obnove i citiranja prošlosti sa ciljem aktualizovanja današnjice, kao i lične transpozicije istorijskih činjenica, a samim tim i do opredmećenja u vidu tankog sloja boje nanete na platno.
Mogli bismo i da napravimo paralelu između postupka pravljenja slika i samih naslova gore pomenutih filmova − zaista dolazi do okupacije vizuelne materije i opsade, a potom i do istrage.
Izložbu, koja će trajati do 20. juna, možete posetiti radnim danima od 13:00 do 20:00 časova, a subotom od 10:00 do 15:00 časova.
Zagrebačko-riječki bend Bonaster, posle 20 godina pauze, objavio je prvi sing “Dobar zvuk” 2019. godine. Bend je ušao i u finale za nagradu Milan Mladenović za bendove regiona (učestvovalo je 126, izabrano 12 bendova) i osvojio drugo mesto.
Do kraja 2019. snimili su singl “Solar Wind’, obradu pjesme “Le Vent Nous Portera” francuskog benda Noir Désir na engleskom jeziku.
Najnoviji singl “Kraj” snimljen je 2020, a Bonaster se nada da će posle svih nedaća koje su obeležile početak godine ipak snimiti nov materijal.
Photo: Goran Zubak (Dallas Records, promo)
Pesmu “Kraj” prati retro spot u kojem su kombinovani kadrovi raznih tehnologija uz koje smo odrasli. Za potrebe spota glumili su i članovi benda Lovro Mračić i Jurica Štiglić.
Pesma je inspirisana neuspešnim odnosom dvoje ljudi u emotivnoj vezi, one vrste koja umara i crpi energiju, ali ni jedna osoba nema hrabrosti ni snage da prekine takav odnos.
Članovi benda su autori muzike i teksta, a aranžman i produkciju potpisuje producent Marijan Gudelj (Jinx). Snimatelj je Mario Romanić, a singl je snimljen u studiju Soundcage.
The Legendary Ingramettes/Photo: YouTube printscreen
Američki gospel sastav The Legendary Ingramettes održaće večeras od 20 sati specijalni koncert namenjen publici u Srbiji, najavljeno je iz Ambasade SAD u Beogradu, preko čije Fejsbuk stranice će moći da se prati nastup.
The Legendary Ingramettes nastupili su u okviru turneje koja je oduševila publiku prošle godine u Nišu, Novom Sadu i Beogradu, a sada se vraćaju koncertom snimljenim specijalno za publiku u Srbiji i Bugarskoj, uz obećanje da će “pružiti malo svetlosti i nade u ova burna vremena pandemije i nemira”. Koncert će moći da se sluša i gleda na Fejsbuk stranici Ambasade SAD.
Sastav danas uključuje tri generacije porodice Ingram. Grupu je šezdesetih godina osnovala evangelistička sveštenica Megi Ingram, zvana Mama, i odmah su postali “Prva gospel porodica” grada Ričmonda u Virdžiniji. Provodeći detinjstvo u radu na poljima pamuka i duvana zajedno sa roditeljima, Mama Ingram je od malih nogu počela da peva i svira klavir na crkvenim okupljanjima širom američkog juga. Umrla je 2015. u svojoj 84. godini nakon pevačke karijere duže od 75 godina.
“Predvođen Meginom ćerkom, prečasnom Almetom Ingram-Miler, sastav je ne samo nastavio da peva u duhu najbolje porodične tradicije, već je uzleteo i do novih visina. Nastupi Ingramettesa, moćni u svojoj duhovnosti, demonstriraju nesvakidašnju dubinu talenta prisutnog u američkoj gospel muzici, koja je snažno uticala na ostale muzičke žanrove, uključujući rok i soul”, navode iz Ambasade SAD pred večerašnji koncert.
Studenti četvte godine Srpske književnosti i jezika Filozofskog fakulteta u Novom Sadu pokrenuli su peticiju kojom bi dela pesnikinje Desanka Maksimović bila vraćena u školski porogram. Podsetimo, komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz trećeg razreda gimnazija isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog zbirku “Tražim pomilovanje”.
Takav potez izazvao je i lavinu negodovanja među piscima, kritičarima, prosvetnim radnicima, univerzitetskim profesorima, a sada i među studentima, koji žele da spreče da se to zaista i desi.
Kako navode studenti četvrte godine, istorija srpske književnosti veća je od bilo kakve komisije, a delo Desanke Maksimović u njoj zauzima izuzetno visoko mesto.
– Molimo dotičnu komisiju i tražimo od nje da promeni svoju odluku i vrati pomenute nastavne jedinice, kao i da pri svim narednim izmenama konsultuje univerzitetske stručnjake. Pridružujemo se dr Svetlani Šeatović u uskliku „Tražimo pomilovanje za Desanku Maksimović!” i molimo sve ljude da nas podrže u reagovanju na ovu književnu nepravdu – navodi se u peticiji objavljenoj na sajtu Peticije. online.
Argument komisije Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja jeste da se „vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi i učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj”. Nakon što je Zadužbina „Desanka Maksimović” reagovala na ovakvu izmenu, komisija je predložila da se zbirka Tražim pomilovanje obrađuje u okviru nastave za prvi razred gimnazije, gde bi se to delo predstavilo kao “odjek književne epohe srednjeg veka”.
– Ovakvi argumenti su ponižavajući. Upravo vanvremenost jeste kvalitet zbirke “Tražim pomilovanje”. Njena književna vrednost je ogromna i kao takva ona se ne sme isključiti iz programa, ali se ne sme ni svrstati u poetiku srednjeg veka. Ideja da učenici mogu pogrešiti u vrednovanju a priori je ponižavajuća i za učenike i za nastavnike. Učenici su mlada misleća bića, a nastavnici su tu da im dela približe na najbolji mogući način. Naš argument je upravo taj da učenici u tom delu uviđaju književnu vrednost i univerzalnost, te je neoprostiv čin izbacivanja iz programa. Ova zbirka jeste nužna za njihovo osnovno čitalačko iskustvo – navode studenti četvrte godine Srpske književnosti i jezika u peticiji.
Miljenik kritičara i publike Elvis Kostelo iznenadio je fanove i nenajavljeno objavio novi singl “No Flag”. Riječ je o energijom nabijenoj pesmi koja prikazuje Kostela u punom sjaju.
Pesma “No Flag” nastala je u Finskoj i snimljena je za tri dana. Čitav proces dogodio se u Suomenelinnan Studiju, koji je dvadesetak minuta udaljen od Helsinkija.
– Bila mi je velika želja da putujem u državu u kojoj me niko ne poznaje – objasnio je muzičar razlog zbog kojeg je odabrao baš tu lokaciju za nastanak njegovog novog singla.
Elvis je odsvirao sve instrumente, dok su u procesu snimanja i produkcije učesvovali Etu Sepala, Tim Mikola i Sebastijan Krajs. Za pesmu je predstavljen i lyric video, koji su kreirali Eamon Singer I Arlo O’Furlou.
Elvis Kostelo, rođen kao Deklan Patrik Makmanus, engleski je muzičar i jedan od najzapaženijih predstavnika novog talasa. Pažnju na svoju muziku skrenuo je 1977. godine prvim albumom “My Aim Is True” koji se pokazao kao komercijalni uspeh postigavši platinasti tiraž. Kostelo je nedavno obznanio kako mu je dijagnostifikovan rak zbog kojeg je bio podvrgnut operaciji radi koje je bio primoran da otkaže koncerte. 2018. godine je sa svojom grupom The Imposters predstavio i studijski album “Look Now”.
