Iron Maiden, Kiss i System Of A Down najavljeni su kao headlineri ovogodišnjeg virtualnog Download festivala.
Posle otkazivanja ovogodišnjeg festivala zbog pandemije korona virusa, Download umesto toga organizuje virtualni izlet kroz istoriju rock festivala koji će sadržati sate i sate ekskluzivnih snimaka, neviđene izvedbe i interaktivni sadržaj.
Snimci će biti emotovani putem službenih društvenih kanala Festivala i na Download TV između 12. i 14. juna.
U saopštenju za javnost organizatori kažu:
– Vikend će biti podeljen na dan i veče, gde će dan biti sve ono što slavi duh Downloas festivala, a veče donosi 2 do 3 sata prilagođenog programaa u kojem Downloaderi mogu da se uključe u dešavanja.
With just 2 weeks to go we’re thrilled to announce the first names for #DownloadTV including @IronMaiden, KISS and System Of A Down. ???? Subscribe to our YouTube channel now and make sure you’re ready for the virtual event of the Summer. ???? https://t.co/79Y7v4wKVjpic.twitter.com/InNtnmkXJI
U petak uveče biće prikazana reprizna najboljih festivalskih trenutaka headlinera iz 2015, grupe Kiss, dok će se u subotu Iron Maiden “doneti nešto posebno na ekrane, s nostalgičnim isečcima “Legacy Of The Beast” i nešto ekskluzivno samo za Download TV, navode organizatori.
U nedelju će biti prikazani snimci sa nastupa grupe System of a Down iz 2005., 2011. i 2017. godine.
Ostali interaktivni događaji obuhvataju pitanja koja fanovi mogu da postavljaju muzičarima uživo, specijalni “lockdown” performansi, muzički tutorijali i sesije.
Organizatori dodaju: “Pozivalo downloadere da postave šatore u vrtu, obuku svoje download majice, preruše se u omiljene junake, šalju nam fotografije i video zapise – tog vikenda slavićemo Download zajednicu”.
Hrvatski bend Elemental najavio je izlazak novog albuma.
Njihovo osmo izdanje u karijeri nosi naziv “Ilica”, a biće predstavljeno 4. juna u 20h na njihovoj Bandcamp stranici.
Bend je nedavno predstavio novu pesmu “Hej, sanjalice”, za koju još ne znamo da li će se naći na novom albumu. “Ilica”, inače, nasleđuje “Tijelo” iz 2016. godine.
– Materijal smo završili taman prije nego je izbila pandemija. Mislim da smo odradili odličan posao i opet pomjerili nivo kvaliteta i očekivanja – uverena je pevačica benda Mirela Priselac Remi.
Osim toga, Remi će uskoro objaviti i dugo najavljivanu prvu zbirku poezije pod naslovom “Masarykova”.
Korona je samo ubrzala proces smanjivanja državnog davanja za kulturu. Mislim da je proces nepovratan, sve do temeljne promjene društvenog ustrojstva u svijetu. Do tada, mnogi umjetnici će morati da rade i druge poslove, da bi preživjeli, tako Antonije Pušić, muzičar poznat kao Rambo Amadeus, komentariše krizu koja je u doba korone pogodila kulturno-umetničku scenu i muzičku industriju.
On u intervjuu za Danas kaže da sebe nije nikada smatrao umetnikom, nego radnikom – neposrednim proizvođačem, autorom u oblasti popularne kulture, i da mu je korona omogućila da se uveri da sa jednakim uspehom može da radi i druge poslove, koji nisu vezani za koncertne aktivnosti, a koji su manje stresni i jednako kreativni.
– Sigurno da sebe ne mogu da zamislim kako sjedim kući i čekam da se steknu uslovi da počnu svirke, korona mi je pomogla da shvatim da je sasvim naivno da se kao zreo čovjek oslanjam samo na svoj zanat scenskog performera – konstatuje Pušić i dodaje – Ja sam u tom zanatu odličan, volim ga, ali prednost je što znam da radim i druge stvari od kojih mogu da živim udobnije nego od zanata putujućeg zabavljača. U epohi brzih promjena nije loše biti majstor nekoliko dijametralno različitih zanata.
– Tišina mi je jako prijala. Nisam od djetinjstva doživio takvu tišinu. Mogao sam opet da čujem samog sebe, svoje “unutarnje” glasove. Radio sam muziku, pisao tekstove, svirao, čak i pročitao neku antologiju poljske satire, i nekoliko zbirki priča Branka Ćopića – iako beletristiku rijetko čitam – priseća se Pušić svojih aktivnosti za vreme vanrednog stanja i dodaje da je morao da bude u “samoizolaciji” dvadesetak dana jer je 15. marta došao iz Crne Gore.
Ograničavanje slobode kretanja nije baš lako podneo, niti razumeo kao racionalnu meru, s obzirom da njegove usamljeničke šetnje ili odlazak na jedrenje ne podrazumevaju nikakve kontakte.
– Ipak, tješio sam se time da mjere nisu kreirane prema meni i mom karakteru, nego prema prosječnom građaninu koji ima puno kontakata, pa sam to prihvatio sa filosofskom distancom, tješio se mirom i veličanstvenom tišinom – ističe Pušić i dodaje da je u izolaciji završio pesmu – i to u tri verzije.
Rezultat možete pogledati na Jutjubu pod nazivom: „Rambo Amadeus – Platiš 1 Dobiješ 2 (puta 3) verzija Frket, Album Brod Budala“.
Kako kaže, čitavoj njegovoj ekipi bilo super da se nekim poslom zaokupe.
I primećuje da živi prilično izolovano, ali s obzirom na to da su u vreme pandemije i svi ostali bili izolovani, imao je više mira, pa je mogao bolje da radi, kreira, izmišlja, koncipira, mašta.
– Podsjećam, ja živim od svojih izmišljotina, pa su samoća i mir tu neophodni, baš kao zemlji prigušujući sloj balege, da bi rađala – ukazuje on.
Posle ukidanja vanrednog stanja, malo toga se u njegovom dnevnom rasporedu suštinski promenilo. Ujutro mejlovi, tekstovi, pa studio. Po podne odlazak na jedrilicu. Slično kao u vanrednom stanju, samo bez one fenomenalne hipnotišuće tišine.
– Generalno, najviše sam se obradovao činjenici da sam zadržao spori tempo. Prije početka pandemije baš sam bio rastrzan na milion strana i obaveza, plašio sam se da ne upadnem u tu centrifugu odmah po ukidanju mjera, srećom, uspjevam da držim uzde u svojim rukama. Vidjećemo kad počnu koncerti da li ću uspjeti da ostanem u ovom “cool” režimu – priča Pušić i konstatuje – Nadam se da me sopstvena sujeta i ambicija neće ubaciti opet u svoj nemilosrdni vortex.
Upitan šta misli o jednoj od retkih pozitivnih posledica pandemije – oporavku prirode, on zapaža da je to nažalost samo privremeno i da se čovekova jurnjava za profitom može zaustaviti samo nuždom. Ipak, primećuje, frapantno je koliko malo prirodi treba za oporavak.
– Bilo bi savršeno kad bi jednom godišnje na mjesec dana bio zaustavljen čitav svijet. Uz dobru pripremu – vjerujem da bi većina uživala. U aprilu je u svijetu smanjena emisija ugljen-dioksida za 17 procenata, što se vidjelo i golim okom, pogledom u nebo. Dunav i Sava bili su plavi – podseća Pušić.
Na pitanje da li je iz toga čovečanstvo izvuklo neku pouku, pa da sada možemo da očekujemo brižniji odnos čoveka prema ekosistemu, ili će sve biti povratak na staro, Pušić odgovara da “samo nužda zakon mijenja”.
– Džabe promjena senzibiliteta kod običnih ljudi kada vlasnici sredstava za proizvodnju ne pokazuju namjeru da nešto mijenjaju u strahu da im se ne smanji profit. Ne moramo dalje – na čitavom Balkanu je izolacija iskorištena da se u tišini započne izgradnja štetnih derivacionih mini-hidroelektrana na mnogim planinskim potocima i rijekama – ističe on.
Ime naroda (Ljubomir Bandović)/ Photo: Promo (KomunikArt)
Ovogodišnje, 27. izdanje Festivala evropskog filma Palić, održaće se u novom terminu od 8. do 14. avgusta na Paliću i u Subotici u organizaciji Otvorenog univerziteta Subotica.
Festival se tradicionalno održava na više lokacija među kojima su Letnja pozornica na Paliću kao i bioskopi Eurocinema, Abazija i Lifka.
Tokom predfestivalskog programa i centralnog dela manifestacije publici će biti predstavljeno više od 100 filmova iz svih krajeva Evrope i to u 15 različitih selekcija i programskih celina, a mnogi od njih imaće svoju srpsku i regionalnu premijeru upravo na Paliću.
Pored bogatog filmskog programa, publika će moći da uživa u brojnim dinamičnim pratećim sadržajima – koncertima, izložbama, promocijama, radionicama i stručnim predavanjima.
Hotel Beograd/ Photo: imbd.com
Festival će 8. avgusta biti svečano otvoren premijerom filma “Ime naroda” našeg reditelja Darka Bajića. Ovo ostvarenje je istorijska saga o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, nekadašnjem gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka.
U filmu rađenom po scenariju Milovana Vitezovića, glavnu ulogu igra Ljubomir Bandović, dok su u ostalim ulogama Žarko Laušević, Katarina Žutić, Anja Pavićević, Andrija Kuzmanović, Nikola Ristanovski, Milutin Mima Karadžić…
Na zatvaranju festivala 14. avgusta, publika će moći da uživa u srpsko-ruskom ostvarenju “Hotel Beograd” reditelja Konstantina Statskog, sa Milošem Bikovićem i Dijanom Požarskajom u glavnim ulogama.
Dušan Kovašević i Ilija Tatić/ Photo: Promo (KomunikArt)
– Palićki filmski festival će verovatno biti jedan od prvih ozbiljnijih festivala uopšte, ne samo kod nas. Zbog toga je posebna pažnja usmerena da festival održi svoj nivo – sve ono što ga je dovelo do toga da bude jedan od najznačajnijih festivala. Ovo je jedan veliki ohrabrujući događaj – istakao je predsednik Saveta festivala Dušan Kovačević.
Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, konstatovao je kako je prethodnih meseci mnogo toga rađeno na održavanju, u nadi da će festivala biti u punom obimu: – Mi moramo da pravimo festival onako kako ga svi znamo. Evropski program Media u kome mi učestvujemo ima vrlo precizna pravila po kojima vi dobijate sredstva, a to je minimum 82 igrana filma. To su pravila koja smo svi prihvatili i ona su takva kakva jesu. Festival smo pomerili za dve nedelje u nadi da ćemo dobiti još više vremena da i bolje organizujemo festival i prikupimo više materijalnih sredstava, jer smo računali sa budžetom sličnom prošlogodišnjem. Iskreno se nadam da svi shvataju koliko je u ovom trenutku nama važno da imamo manifestaciju kao što je Palićki filmski festival. Naša prednost je što se dobar deo festivala održava na otvorenom, i svi propisi koji u tom trenutku budu važeći su izvodljivi. Radimo festival u punom obimu.
Photo: Promo (KomunikArt)
Ilija Tatić, izvršni producent festivala, osvrnuo se na tehničke detalje organizacije i nepoznanice koje su aktuelne zbog epidemiološke situacije u Srbiji i na globalnom nivou, i najavio da će biti gostiju iz inostranstva: – Barem prema prvim reakcijama ljudi koje smo kontaktirali, vidimo da su voljni da dođu. To je znak ohrabrenja za sve nas”, izjavio je Tatić i dodao da onlajn održavanje festivala nikada nije bila opcija. “Festivali se prave da se ljudi sretnu, da publika i umetnici između sebe komuniciraju, da razmenjuju svoje ideje. Palić je bio i ostaće idealno mesto za tako nešto. U slučaju da ne mogu da se održavaju zatvorene projekcije, sve ćemo ih održavati napolju.
Programski direktor festivala Miodrag Mogorović izjavio je da je festival ostaje u svojim programskim okvirima utemeljenim prethodnih godina, kao i da je podrška programa Media došla kao nagrada za prethodni uspešni rad.
– Ove godine je fokusu bugarska i mađarska kinematografija. Program smo koncipirali tako da možemo da dovedemo goste kakva god bila ograničenja putovanja i kretanja – rekao je Mogorović i dodao – Sigurni smo da će nam uslovno rečeno biti lakše da dovedemo naslove, jer neće imati luksuz biranja festivala, jer je broj onih koji su ukinuti u poslednja tri meseca prešao 1.000. Naš rezervoar iz koga crpimo filmove je i dalje isti, jedino što nemamo Kanski festival. Međutim i oni će objaviti svoj redukovani program narednih dana, pa ćemo i odatle moći da odaberemo jedan ili dva naslova.
Radoslav Zelenović i Miroslav Mogorović/ Photo: Promo (KomunikArt)
Kada je reč o festivalskom filmskom programu, palićke filmske selekcije koje imaju takmičarski karakter i ove godine donose najaktuelnije evropske naslove u Glavnom takmičarskom programu, kao i najangažovanije istočnoevropske filmove u selekciji Paralele i sudari.
Prošle godine sa velikim uspehom i sjajnim reakcijama publike uvedene su dve nove selekcije – Velikani evropske kinematografije, koja je posvećena najnovijim filmovima majstora sedme umetnosti Starog kontinenta, i selekcija Novi evropski dokumentarni film, koja donosi najbolje dokumentarce, filmsku formu koja izaziva sve veću pažnju javnosti i kritičara.
Predfestivalski program tradicionalno otvara selekcija Best of Europe koju čine evropski filmovi koji su obeležili prethodnu godinu, dok će evropski klasici biti prikazani u selekciji Klasici na Trgu u ambijentu open air bioskopa na Trgu Slobode u Subotici.
U čast dobitnika nagrade “Aleksandar Lifka” za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji, kao I prethodnih godina biće priređen Omaž program.
Da podsetimo, FEF Palić ovu nagradu dodeljuje domaćem i inostranom laureatu od 2000. godine, za izuzetan doprinos evropskoj kinematografiji.
Selekcija Novi mađarski film kao i prethodnih godina donosi najnoviju produkciju iz susedne zemlje, dok je Mladi duh Evrope selekcija namenjena kratkim i eksperimentalnim filmskim formama.
FEF Palić svake godine predstavlja kinematografiju jedne od evropskih zemalja u okviru selekcije Kinematografija u fokusu, kada se prikazuju filmovi najzanimljivijih autora te zemlje.
Takođe, Omaž dobitniku nagrade Underground spirit priređuje se u čast dobitnika ovog priznanja koje Festival dodeljuje za doprinos nezavisnom filmu.
Selekcija koja traje već deceniju je i Eco dox, program baziran na dokumentarcima posvećenim temama izazova očuvanja životne sredine.
Festival će obeležiti i specijalne projekcije dok će odabrani festivalski naslovi biti prikazani I u selekciji Palić u Beogradu u bioskopu Fontana.
Prateći program FEF Palić čini neodvojivi deo festivalskog doživljaja koji publici i gostima-umetnicima prikazuje jedinstveni duh Festivala koji ga izdvaja iz sličnih manifestacija u Evropi.
Tokom svog 27. izdanja, pored izložbi, promocija knjiga, panel diskusija i muzičkog programa, u bašti bioskopa Abazija koji će obeležiti FEF Palić organizovaće i brojne edukativne aktivnosti nastavljajući svoju misiju kreiranja stimulativnog prostora za mlade okrenute sedmoj umetnosti.
Photo: Promo
Filmski festival Palić osnovan je 1992. godine i od nekadašnjih malih i nepretencioznih Palićkih filmskih večeri, preko upornih pokušaja stvaranja ozbiljnog regionalnog festivala u teškim vremenima izolacije i prvih pokušaja povezivanja kinematografija tada zaraćenih zemalja izrastao je u važnu tačku na mapi evropskih filmskih festivala.
Od 2003. postaje Festival evropskog filma Palić okrenuvši se promovisanju stvaralaštva evropskih autora a time i mesto okupljanja najvažnijih umetnika koji oblikuju kulturnu scenu Evrope.
Festival su posetili, između ostalih, Nikita Mihalkov, Ken Louč, Roj Anderson, Ken Rasel, Brajan Koks, Teo Angelopulos, Kristi Puju, Jirži Mencl kao i najveća imena srpske i jugoslovenske kinematografije.
FEF Palić je i dobitnik nagrade EFFE (u organizaciji Evropske asocijacije festivala) za najbolji evropski umetnički festival u 2017/18. godini.
Izborom najkvalitetnijih ostvarenja savremene evropske kinematografije koja ne pristaje na kompromise, Festival evropskog filma Palić želi da dokaže, u skladu sa vrednostima koje više od dve decenije aktivno promoviše, da svaki pokušaj emancipacije i obnavljanja kritičke svesti ima dubokog smisla.
Josipa Lisac je predah od koncertnih aktivnosti iskoristila za snimanje novog spota.
Za mesto snimanja odabrala je Muzej za umjetnost i obrt u kojem je imala dva sjajna koncerta koja su dodano uveličali i njeni gosti – Boško Petrović, Neven Frangeš, Gojko Tomljanović, Josip Grah i Željko Vlahović, a 1998. godine u istom je prostoru bila postavljena i izložba njenih portreta koje je uradio poznati fotograf Željko Koprolčec.
Pesma “Daleko”, autora Tonija Starešinića i Željke Veverec već je neko vreme spremna, ali situacija u kojoj se našao ceo svet poremetio je i planove za njenu objavu
– Svidela mi se pjesma, zgodna je, Željka je napisala lep tekst, a muzika je u Tonijevu stilu, rekla bih, vrlo današnja, u vremenu – rekla je o pesmi Josipa Lisac.
Pogledajte kako je bilo na snimanju spota za “Daleko”:
Hrvatski elektro-akustik bend Detour objavio je novi singl pod nazivom “Šarena” kojim ujedno najavljuje i šesti studijski album.
Kako saznajemo, naslednik izdanja “Tourdetour” pojaviće se na tržištu sledeće godine.
Autor pesme “Šarena” je frontmen grupe Nenad Borgudan koji ovaj put donosi pomalo netipičan zvuk za Detour, ali svakako obećava da postane pravi letnji hit koji će uneti veseli i razigrani ritam u toplim danima koji su pred nama.
Detour: Photo: Mare Milin
– “Šarena” je pesma koja je polako nastajala proteklih godinu dana. Počeli smo da je snimamo neposredno pred lockdown i evo sada smo je završili. Radi se o pravoj ljubavnoj pesmi, iako bi se iz teksta možda moglo zaključiti da je hronika sadašnjice jer se spominju razrušeni gradovi i slične analogije, ali nema nikakve veze sa pandemijom, a ni zemljotresom, već je istinske ljubavne tematike – izjavio je Nenad Borgudan koji se na ovoj numeri još jednom oprobao u ulozi glavnog vokala.
Prateće vokale pevale su Ivana Kindl i Antonia Šerić koje zbog karantina nisu mogle doći u studio, pa su svoje deonice pevale u svojim domovima.
“Šarena” će uskoro dobiti i spot pod rediteljskom palicom Dinka Šimca koji je sarađivao sa bendom i na prethodna dva singla – “Slike o našim danima” i “Skrivena”.
Detour je prepoznatljiv među poklonicima kvalitetnog, savremenog, elektro – akustičnog pop zvuka, bržeg i plesnijeg ritma povremeno začinjenog drum’n’bass i s druge strane country notom.
U 63. godini, posle bespoštedne borbe s karcinomom jetre, preminuo je bubnjar Džoj Imidž, koga poklonici punk muzike itekako dobro pamte s palicama u rukama za bubnjevima kultnog benda Misfits.
Kako piše Mirror, kad je 2016. otkriveno da Imidž, muzičar pravog imena Džpj Pul, boluje od karcinoma, njegovi su prijatelji pokrenuli GoFundMe kampanju, preko koje su se prikupljala sredstva za njegovo lečenje.
“Mogu da iskoristim vašu pomoć!” – poručio je otvoreno i Džpj lično na svom profilu na Instagramu, na kome su se mogli kupiti razni bedževi sa simbolima benda s kojim je bio od prvih dana, ali ga je relativno rano i napustio.
Džoj Pul rođen je u Nju Džersiju 1957. godine, a član benda Misfits postao je 1978. godine i svirao na njihovim ranim EP-ima, “Horror Business” i “Beware,” kao i na singlu “Night of the Living Dead”.
Bend je napustio nakon njihove zloglasne turneje po Velikoj Britaniji s bendom The Damned.
Nastavio je da svira u nizu drugih bendova, a kasnije je za život zarađivao kao vozač, a Misfitsima s kojima je stekao reputaciju u muzičkim krugovima, na sceni se ponovno pridružio tek 2000. godine, na legendarnoj svirci u Fort Lauderdaleu na Floridi.
Kada se razboleo, Džojevi prijatelji su pokrenuli kampanju, ovako se obraćajući ljudima voljnima pomoći:
“Nismo često u mogućnosti da vratimo umetnicima koji su oblikovali naš život, ali ovo je prilika da pomognemo nekome ko je jedan od takvih. Ako ste ikad slušali Misfitse, na njihovom punk koncertu upoznali prijatelje, devojku, suprugu ili su vam bili inspiracija za sopstveni bend, razmislite i pomozite, sve je važno, i najmanja donacija. Sve pomaže”.
Džoj Imidž je tada započinjao lečenje na Univerzitetskoj bolnici u Majamiju, radio je kao vozač i nadao se transplataciji.
Bilo jednom u Holivudu/ Photo: Promo (Kombank dvorana)
Zbog nepovoljnih i promenljivih vremenskih uslova, koji su po meteorološkim prognozama predviđeni tokom prve junske nedelje, otvaranje Drive in bioskopa na Adi odlaže se za ponedeljak 8. jun.
Kao što je provobitno i bilo planirano, “bioskop pod zvezdama” u otvoriće film “Bilo jednom u Holivudu”, a sve rezervacije planirane za ovu nedelju važiće i tokom druge junske sedmice.
Istovremeno, usled pomeranja datuma otvaranja, pomera se i period emitovanja besplatnih filmova na Adi, pa će sve filmske projekcije biti besplatne prvih mesec dana, odnosno od 8. juna do 8. jula.
Američki astronauti Dog Harli i Bob Benken, koji su trenutno na Međunarodnoj svemirskoj stanici, do koje su stigli prvom privatnom letilicom kompanije Space X Ilona Maska, pred poletanje su slušali hitove AC/DC i Black Sanbath.
Na putu ka letelici astronauti su, veoma glasno, slušali “Back in Black” australijskih rokera AC/DC, a pred pristajanje na Međunarodnu svemirsku stanicu, u nedelju ujutru, uživali su uz pesmu “Planet Caravan”, engleskih rokera Black Sabbath.
Harli i Benken slušaće AC/DC i kada se budu vraćali na Zemlju, kao “himnu povratka”. Inače, “Back in Black”je naslovna pesma istoimenog, sedmog po redu studijskog albuma AC/DC iz 1980. godine, koji su objavili nakon smrti pevača Bona Skota. Sa Brajanom Džonsonom kao novim vokalom, hard rokeri su snimili i objavili nešto što će postati najprodavaniji album svih vremena. Inače, pesma je napisana kao počast Skotu.
Astronaut Bob Benken je veliki obožavalac metal muzike, a tokom spejs šatl misije 2010. budio se uz “Parabolu”, hit američke grupe Tool.
Novi elektro pop hit Ide Prester “Dodir” tek se zaživeo na radio stanicama, a već nam stiže nova verzija.
Ida i njen bend Lollobrigida počastili su fanove “Dodirom” u akustičnom aranžmanu.
– Nismo očekivali ovoliko komentara i reakcija. Izgleda da je naš “Dodir” stvarno dodirnuo ljude – kaže Ida Prester, autorka pesme i dodaje: – Akustična verzija je još intimnija i toplija od originala. Kao što kaže jedan komentar ispod spota – savršeni soundtrack za zaljubljivanje ovog leta.
Ida Prester/ Photo: Promo
Umesto klupskog sint pop aranžmana koji potpisuje zagrebački duo Pocket Palma, “Dodir” sada slušamo uz akustičnu gitaru i lagane udaraljke.
Ovu varijantu pesme osmislio je gitarista Lollobrigide, Svebor Šakić.
I ostatak posla preuzeli su članovi Lollobrigide: Nikola Vukotić svira kahon (cajon), a Petar Stojanović bas gitaru.
Ida Prester i Lollobrigida/ Photo: Promo
Video za unplugged verziju pesme “Dodir” snimljen je na krovu zgrade s pogledom na usnuli Beograd.
Spot je režirao i snimio Vladimir Miladinović Piki.
– Tekst pesme kaže: spojit ću antene, žicama doć do tvoga prozora. Koja je jedina logična lokacija za ovakvu ljubavnu romansu? Jedino krov! – kaže Ida.
