Članovi bend Underforce možda u pesmi “ne znaju ko su”, ali to žiriju Mobil Music Festa nije nimalo smetalo da prepozna njihov kvalitet i pošalje ih direktno u finale festivala, uz opasku da će uskoro svi znati ko su tri žestoka klinca iz Valjeva.
Bend Underforce nastao je 2018. godine u Valjevu pod drugim nazivom (Vatreni Prsten). Imali su nekoliko nastupa do sada, a najzapaženiji su bili na Beogradskom Autorskom Rok Festivalu, kao i u Klubu Fest. Zvanično su jedan od najmlađih (po godinama članova) bend na ovim prostorima.
Članovi benda su Danilo Petrović – gitara i vokal (14 godina), Mihailo Milošević – bas i vokal (15 godina) i Petar Ružičić – bubnjevi (14 godina).
Kažu da sviraju heavy-rok muziku i prioritet im je autorski rad, nastup u finalu smatraju velikim uspehom, ali i ne kriju da imaju malu tremu iako čvrsto veruju u sebe.
– Očekujemo odličnu svirku. Konkurencija je sasvim dobra, bendovi su pokazali da su dobri prolaskom u dalji tok takmičenja. Trema svakako postoji, ali svakim nastupom je sve manja. Imamo već neki broj nastupa iza sebe, tako da smo se suočili sa takvom vrstom pritiska. Takođe očekujemo dobru svirku i dobar plasman. Jer, pesma se zove “Ne znam ko sam”, ali mi dobro znamo ko smo i šta možemo – kažu momci iz benda.
Pogledajte spot za pesmu “Ne znam ko sam” kojom su se Underforce plasirali u finale Mobil Music Festa.
Greta Van Fleet ne čeka da pandemija prođe. Klinci iz Mičigena uveliko promovišu svoj drugi album “The Battle at Garden’s Gate”, a sada su prvi snig s njega “My Way, Soon” izveli uživo u emisiji “The Late Show with Stephen Colbert”.
Voditelj Stiven Kolbert rekao je da je upravo ovaj nastup nešto što publika ponovo želi da vidi u narednoj godini, a fanovi su saglasni da su Džoš, Džejk, Sami i Deni – pokidali.
Za kraj ove 2020. godine, Džon Bon Džovi objavio je obradu pesme “Fairytale of New York”, koju je izvorno izvela grupa The Pogues i koja je nedavno zabranjena na BBC programima zbog “ružnih reči” o čemu smo već pisali.
Pesma se kasnije našla na trećem studijskom albumu benda pod nazivom “If I Should Fall From Grace With God”. Muzilčar Nik Kejv pesmu je proglasio “najboljom božićnom pesmom ikad napisanom“.
Činjenica je da će poreski planovi Džoa Bajdena – ako prođu kroz američko zakonodavno telo – znatno povećati porez na kapitalnu dobit za muzičare čije pesme privlače prodajnu cenu veću od milion dolara.
Tu je i činjenica da streaming nastavlja da raste u diskografsoj industriji, što dovodi do ružičastih projekcija poput onih Goldman Sachsa… a, uz to, podstiče frenetično tržište muzičkih prava. I, naravno, postoji činjenica da višestruki udeli u akviziciji nikada nisu bili veći, jer jaki finansijski igrači kao što su Hipgnosis Songs Fund, Concord i Primary Wave vode bitku s glavnim akterima, a to su Universal Music Group, Sony Music Group i Warner Music Group, objašnjava Music Business Worldwide.
I dalje se spekuliše koliko su ove činjenice uticale na odluku Boba Dilana da proda svoj katalog pesama (uključujući oba udela, publisherski i autorski) UMG-u, za cenu za koju izvori MBW-a tvrde da iznosi između 300 i 400 miliona dolara, ali sigurno je da su ih svi pravni predstavnici bivšeg gospodina Zimermana dobro razmotrili.
Sad je jedan od Dilanovih savremenika iz 60-ih – Dejvid Krozbi iz Crosby, Stills & Nash – otkrio da je i on u procesu prodaje svog kataloga pesama najvišem ponuđaču. Međutim, Krozbijeva motivacija za to prilično je razočaravajuća, ujedno i oštar podsetnik da muzički posao u 2020. godini ne znači obogaćivanje na nivou mašte za svakog etabliranog umetnika.
Pozivajući se na vest o Dilanovoj prodaji kataloga za devet cifara, pevač i autor pesama Krozbi objavio je 7. decembra na Twitteru: “I ja prodajem svoje… Ne mogu da radim… Streaming mi je ukrao novac od izdavaštva”.
Dodao je: “Imam porodicu i hipoteku i moram da se brinem o njima, tako da je to moja jedina opcija… Siguran sam da i ostali osećaju isto”.
Krozbi je dodatno pojasnio svoje komentare, tvitujući u vezi s odlukom da proda svoj katalog: “Da možemo biti plaćeni za objavu albuma i da sviramo uživo, ne bismo to radili. Niko od nas”.
Njegova rečenica: “Siguran sam da i ostali osećaju isto” verovatno je referenca na njegove kolege iz CS&N-a, Stivena Stilsa i Grejema Neša.
Krozbijeva tvrdnja da mu je “streaming ukrao novac od izdavaštva” ne zahteva takvu pretpostavku, jer je reč o umetniku koji je dugogodišnji kritičar streamnig servisa poput Spotifyja. U avgustu 2018. Crozbi je sarkastično tvitovao: “Neka vaša pesma bude puštena milion puta i dobićete manje od 5 dolara. Čini se pošteno”.
Kako navodi Music Business Worldwide, najveća prosečna stopa licencne naknade za jedan stream u ovom trenutku iznosi 0,019 američkih dolara iz Napstera / Rhapsodyja, prema krozbiju. Najniže prosečne stope po streamu došle su s YouTubea (0,00069 dolara), Pandore (0,00133 dolara), Amazona (0,00402 dolara) i Spotifya (0,00437 dolara).
Kad je jedan fan tvitovao “Nadam se da ste dobili istu ponudu koju je dobio i Bob!”, pozivajući se na otkup Dilanovih prava od Universala, Krozbi je odgovorio: “Nema šanse”.
A kad je drugi tvitovao: “Zar ne vrediš milione? Je li ovo poput Metallica koji se žalila na Napster?”, Krozbi je jednostavno odgovorio: “Ne vredim”.
U vremenu bez koncertnih aktivnosti, grupa Vatra posle prva dva virtuelna nastupa i jednim snimljenim koncertom, kojeg ćete moći gledati od Božića, nastavlja svoj Advent Tour.
Treći virtuelni nastup možete da pratite već ove subote, 12. decembra od 21:45 časova.
Vatra/ Photo: Promo (Dallas Records)
Vatra Advent Tour: 12. decembar – Vatra Advent Tour Korlat 21. decembar – Vatra Advent Tour Grad Virovitica
Ovog četvrtka, 10. decembra Ivan Dečak gostovće na prvom Massimovom virtualnom koncertu u dvorani Vatroslava Lisinskog.
Paralelno Vatra radi na novom albumu, kojeg su već i najavili singlovima “Sva naša ljeta” i “Carstvo sunca”, od kojih je ovaj drugi upravo nominovan za nagradu Cesarica.
“Moje je srce puno ponosa! Tako sam uzbuđena što čujete moju novu pesmu koju sam napisala sa Zuzu”, napisala je Bušel o pesmi. “Sama sviram SVE instrumente [gitaru, bas, bubnjeve, klavijature]. Pesmu sam napisala i snimila kod kuće”.
Koautor pesme, tekstopisac iz Liverpula i NME 100 alumni, Zuzu, dodao je: “Idemo Nandi! Pogledajte šta smo zajedno napisali! Svirala je BAŠ SVAKI INSTRUMENT”.
Ivan Ristić, Aleksandar Pavlić i Nebojša Marić/ Photo: Promo
Zbirka najboljih srpskih rep tekstova po izboru Aleksandra Pavlića, Ivana Ristića i Nebojše Marića objavljena je u izdanju Društva ljubitelja popularne kulture i može se kupiti u knjižarama širom Srbije, kao i preko sajta dljpk.com/repotpisani.
Knjiga “Repotpisani – 100 najboljih tekstova srpskog hip hopa” prva je ovakva zbirka kod nas i rezultat je jedinstvenog istraživanja više od 330 autora i više od 7.000 pesama objavljenih od pojave prvih domaćih rep pesama s kraja 80-ih.
Žilav kao korov koji raste između dva betonska bloka, srpski rep je izrastao u predivnu monumentalnu biljku, a njenih 100 najlepših cvetova prikazani su u ovoj zbirci.
Knjiga je svojevrsni dokaz da hip hop, kao naša poslednja autentična subkultura, glasno i nezaustavljivo grabi napred ne tražeći za to dozvolu od bilo koga.
Pesme u knjizi imaju: Ramirez (grupa Sunshine), Smoke Mardeljano, Škabo (samostalno i Beogradski sindikat), Sajsi MC, Kiza Robin Hood, Arafat, Voodoo Popeye, Gru, Brut, Marčelo, BIGru i Paja Kratak, Marconiero, Bvana iz lagune i Mikri Maus (Prti Bee Gee), Mimi Mercedez, Iskaz, Lou Benny, Struka, Gipsy Mafia…
Ispod teksta svake pesme nalazi se QR kod, a njegovim skeniranjem čitaoci mogu da preslušaju pesmu ili pogledaju spot. “Slušanje” zbirke pesama pionirski je poduhvat u našem izdavaštvu.
Retpotpisani/ Photo: Promo
Glavni ulog “Repotpisanih” je stav potpisnika knjige da postoje hip hop tekstovi na srpskom jeziku koji mogu da izdrže belinu papira u knjizi.
Priređivači ove antologije ne beže od subjektivnosti. Ipak, taj izbor ne određuje prevashodno ukus, niti je reč o metodu koji u prvi plan stavlja prvenstvo, hronologiju ili “istorijski značaj“.
Nasuprot tome, postoje konkretne karakteristike koje su suštinski uticale na odabir. Selektori su tražili upečatljiv tekstualni motiv pesme (važan “sada i ovde“), zatim da je određeni stilski pravac u repu potpuno “izmešten“ i lokalizovan, kao i originalan način pripovedanja i korišćenja, odnosno, neki bi rekli – kvarenja jezika.
Pesme nisu deljene na “dobre” i “loše”, već su autori izdvojili prvih 100 na osnovu navedenih merila i svojih uverenja. Jedno od njih je i da hip hop daje važan doprinos srpskoj kulturi i zaslužuje više prostora u javnosti.
Izdavači se nadaju da će čitanje “Repotpisanih”, osim izazivanja neophodnog beefa (u skladu sa dobrim običajima hip hopa), podstaći druge na slične poduhvate i prevrednovanja. U tom smislu, ovo je jedan mogući izbor i poziv na sučeljavanje.
Sajsi MC/ Photo: AleX
– Pred čitaocima nije samo esnafski, arhivski i profesionalni poduhvat. Štaviše, izveden je umnogome zahvaljujući sećanju na ljubav, druženje, produktivna neslaganja i rasprave sa Markom Nikolićem (1980 – 2016), dugogodišnjim prijateljem i saradnikom, koji je brojnim tekstovima i javnim nastupima bodrio i kudio hip hop kulturu u Srbiji, počevši od našeg web-magazina Popboks, gde smo se i sreli. Njemu posvećujemo ovu knjigu – poručili su priređivači knjige, višegodišnji hroničari, kritičari i afirmatori hip-hop kulture kod nas.
“Repotpisani – 100 najboljih tekstova srpskog hip hopa” je treća knjiga Društva ljubitelja popularne kulture, udruženja prijatelja iz Beograda najpoznatijeg po lansiranju Popboksa (2004 – 2013).
Pre nje objavljene su monografija nekadašnjeg Džuboksovog urednika Branka Vukojevića “Kako je bio rokenrol” i biografija kultne novosadske grupe Luna -” Ogledala Lune”.
“Repotpisani” ujedno najavljuju novu izdavačku kuću Popbooks, osnovanu pod okriljem Društva, koja već ima u pripremi nekoliko izdanja, čije se objavljivanje uskoro očekuje.
Fokus Popbooksa biće prvenstveno na atraktivnim muzičkim i filmskim izdavačkim poduhvatima.
Koncert Massima Savića održaće se 10. decembra 2020. godine u dvorani Vatroslav Lisinski, a svi koji neće biti u prilici da prisustvuju nastupu – moći će da ga prate od kuće.
Poseban tim kamermana, režisera, majstora za svetlo i drugih stručnjaka će se pobrinuti da i publika u svojim domovima uživa u koncertu.
U prodaji je ograničen kontingent od samo 200 sedećih ulaznica s kojima posetioci mogu da prisustvuju nastupu u Lisinskom, kao i ulaznice za virtuelni koncert.
“Virtuelne” ulaznice pružaju mogućnost svima onima koji neće moći da dođu u Lisinski da provedu nezaboravno veče u sopstvenom aranžmanu – u pidžami, večernjoj toaleti, s porodicom ili kućnim ljubimcem…
Massimo/ Photo: Promo
– Počastvovan sam što sam dobio priliku da budem deo ove posebne priče. Učestvovati u ovom pionirskom događaju zaista je nešto jedinstveno. Veselim se stati pred 200 posetilaca u prekrasnom Lisinskom, ali isto tako posebno me raduje što ćemo za gledaoce kod kuće prirediti poseban show. Koncert će se istovremeno prenositi do vaših domova tako da ćete u stvarnom vremenu svedočiti istoriji. Ovakvi eventi, koji spajaju stvarno i virtualno, s obzirom na situaciju u svetu i kod nas, budućnost su našeg posla, jer jedino na taj način našu muziku možemo približiti široj publici – rekao je Massimo.
Photo: Promo
Šta je virtuelni koncert i kako kupiti virtuelnu ulaznicu? – Virtuelni koncert je nadogradnja i proširenje fizičkog događaja koji vam omogućuje potpuno novo iskustvo i učestvovanje na događaju iz udobnosti vlastitog doma – Virtuelnom koncertu možete da pristupite iz svih delova sveta – Virtuelnu ulaznicu kupujete na www.entrio.hr– sam proces kupovine jednak je kupovini ulaznice za fizički događaj – Po završetku kupovine, umesto uobičajene ulaznice, na mail vam stiže link za direktno uključenje u virtuelni koncert – Jednim klikom spajate se u live prenos – Pratite koncert bez fizičke distance, bez maske, iz susedne zemlje, uz dobru čašu vina, kokice, svoju bolju polovinu, u svojoj dnevnoj sobi, s kućnim ljubimcem… Kako god poželite, jer ovo je #koncertnatvojnačin.
Serija “Kruna” uzdrmala je dvor i političke krugove, koji se već danima bave pitanjem verodostojnosti događaja u novoj sezoni.
Nakon prošlonedeljnih kontroverzi i prozivanja iz političkih krugova zbog upitne istinitosti radnje hit serije “Kruna”, sada se napokon oglasio i Netflix.
Podsetimo, osim što su se protiv prikazanih događaja već pobunili iz kraljevske porodice, sada je reagovao i britanski državni sekretar za kulturu, medije i sport Oliver Dovden. On traži od Netfliksa da seriju jasno označi kao delo fikcije.
Ova platforma “ne planira” da dodati disklejmer, tj. izjavu o odricanju odgovornosti za “Krunu” navodeći da je njihova raskošna drama o britanskoj kraljevskoj porodici fikcija.
U službenoj izjavi iz Netfliksa tvrde da su seriju od samog početka predstavljali kao dramsku seriju, što ona i jeste, a ne dokumentarac kako neki sada navode.
“Uvek smo ‘Krunu’ predstavljali kao dramu – i imamo puno poverenje da naši korisnici razumeju da je to delo fikcije koje se uglavnom temelji na istorijskim događajima”, navode iz kompanije i dodaju:
“Stoga, nemamo planove – i ne vidimo potrebu – da dodamo disklejmer”.
– Bojim se da će nova generacija, koja ove događaje nije proživela, pomisliti da se sve odvilo baš kako je prikazano u seriji – rekao je Dovden za The Mail on Sunday.
Zanimljivo, pitanjem istorijske verodostojnosti niko se nije bavio tokom ranijih sezona serije koja je premijerno prikazana još 2016. godine i prati dugu vladavinu kraljice Elizabete II koja je započela 1952. godine.
The Crown/Photo: promo
Ali, radnja aktualne četvrte sezone smeštena je u 1980, deceniju podele u Britaniji. Među likovima su konzervativna premijerka Margaret Tačer, čiji je 11-godišnji mandat transformisao i podelio Britaniju, i pokojna princeza Dajna, čija je smrt u automobilskoj nesreći preobrazila naciju i svet.
Neki konzervativci su kritikovali prikaz programa Tačer, koju glumi Džilijan Anderson, prenosi Jutarnji. Prva britanska premijerka, koja je umrla 2013, prikazana je mahom kroz sukob s kraljicom Elizabetom, koju glumi Olivia Kolman, ali neki pak ističu da je njihovo neslaganje u seriji preterano.
Kreator “Krune” Piter Morgan, čiji rad takođe uključuje drame koje tematizuju nedavnu istoriju “Kraljica” i “Frost / Nixon”, branio je svoje delo, rekavši da je temeljno istraženo i istinito u duhu.
Čarls Spencer, Dajnin brat, pozvao je Netfliks da doda disklejmer.
– Mislim da bi “Kruni” enormno pomoglo kad bi na početku svake epizode izjavio da ‘to nije istina, ali da se temelji na nekim stvarnim događajima’. Brine me da ljudi misle da je ovo sve potpuna istina i to nije fer – rekao je za ITV.
