Siouxsie and The Banshees i Robert Smit/Photo: pinterest.com@Charlie
Iako je trenutna pandemija izazvala pustoš u glazbenoj industriji, jer je većina mesta zatvorena usled strogih društvenih mera distanciranja, to je omogućilo tvrdokornim fanovima da provedu vreme kopajući po arhivama kako bi ponovno pogledali neke od najupečatljivijih trenutaka u istoriji muzike. A ovde se rock and roll sreos s post-punkom.
Te 1983. godine u ekspanziji je bio novi podžanr punka. Dok su svoje gradske priče pričali Siouxsie and The Banshees, svirajući haotične koncerte širom sveta, The Cure i Robert Smit pokušavali su da se oporave od razočaravajućih reakcija na svoj četvrti studijski album “Pornography” koji je dramatično propao. Sajmon Galup napustio je bend i The Cure je ušao u kreativnu pauzu.
U isto vreme, gitarista grupe The Banshees Džon Mekgeoh izbačen je iz benda zbog problema s alkoholom. S nizom evropskih datuma turneje, Bansheesima je trebala pomoć, a Robert Smit uskočio je kao njegova privremena zamjena.
– Bilo je to ludo razdoblje za nas, izuzetno ludo – prisetila se jednom prilikom Siouxsie Sioux tog perioda The Bansheesa. – Samo smo bili totalno hiperaktivni. Mislim da je to uzelo danak možda godinu dana ili nešto kasnije. Džon je bio u bolnici zbog stresa i prekomernog rada. Robert je uskočio, drugi put, kao i ’79., pa su turneje bile sve prilično intenzivne i lude. Nastavili smo zajedno da snimamo “Hyaenu”, a onda je i on implodirao. Jednostavno nije mogao da se nosi s tim.
Prisećajući se kako su ona i bend došli do konačnog zaključka da sledeći korak treba da bude obrada Beatlesa, Siouxsie Sioux je rekla:
– Kad smo radili 100 Club Punk Festival [1976.], pitali smo se: ‘Šta da uradimo?’ I završili smo s onim što se temeljilo na Očenašu. A Sid i ja smo se smejali: ‘Ma, stvarno bi trebalo da zabrljamo neku pesmu Beatlesa!’ I taj je stav i dalje bio tamo. Sećam se kako sam odrasla uz “White album”. Svidelo mi se zbog njihovog eksperimentisanja. A onda uzmeš to i to zajebeš? Puno bolje! Zar ne?
Samo nekoliko meseci pošto je bend snimio ovaj cover, The Banshees su se pojavili u TV emisijama širom sveta kako bi izveli svoj “najnoviji hit” sa svojim najnovijim članom. Pogledajte:
Mikser festival biće održan 8. i 9. oktobra u Zornića kući, nadomak Beograda, pod sloganom “Kiseonik”, najavili su organizatori.
“U godini u kojoj je sve stalo, priroda je postala najveći saveznik ‘Miksera’. Želimo da slobodno dišemo, slobodno govorimo, budemo kreativni i povezujemo se sa onima koji dele iste vrednosti, tamo gde se kriju odgovori na dileme budućnosti – u prirodi”, istakao je Mikser tim.
Na onlajn platformi i fizičkim prisustvom u jedinstvenom, festivalskom ambijentu, predstaviće se više od 100 učesnika.
Ovogodišnje izdanje je osmišljeno kao “ThinkThank” skup pozvanih stručnjaka, aktivista i mladih talenata koji će kroz razgovore, predavanja i radionice zajedno promišljati o načinima “popravke” naše stvarnosti, u smeru zdrave životne sredine, kružne ekonomije, evropskog zakonodavstva, rodne ravnopravnosti, inkluzije i aktivnog starenja, participativnog urbanizma, eko-dizajna, angažovane umetnosti, kvalitetnog obrazovanja i slobodnih medija.
Mixer, promo
Programske zone posvećene dizajnu i umetnosti će i ove godine činiti neizostavan deo festivala uz učešće inovativnih dizajnera “Mikserove” selekcije “Mladi balkanski dizajneri” koja će gostovati na prestižnom Milanskom sajmu dizajna 2021, kao i pobednika umetničkog konkursa “Black Box”, koji će na festivalu predstaviti svoje vizije “Spomenika za 21.vek” i kroz dvodnevnu radionicu kreirati zajednički manifest u prostoru.
Organizatori su saopštili da zbog epidemiološke situacije i rizika od masovnih okupljanja, uobičajeni muzički program festivala biće odložen za iduće izdanje.
Zbog ograničenja broja prisutnih, svi sadržaji “Mikser festivala 2020” biće dostupni široj publici i na internetu u vidu živih prenosa panel diskusija i emitovanja snimljenog materijala na Mikseorovom “Jutjub” kanalu i društvenim mrežama.
Satnica direktnih prenosa iz Zornića kuće i detaljan festivalski program biće objavljeni 1. oktobra, najavio je organizator.
“Ren i Stimpi” je crtana serija koju su sva deca želela da gledaju i to krišom radili tokom dvehiljaditih godina, jer su je (gotovo) svi roditelji mrzeli.
Ona svakako spada u jednu od najkontroverznijih dečijih serija, niz epizoda nikada nije prikazano zbog svoje kontroveryne sadržine, a mnogi scenaristi koji su radili na njoj su dobili otkaz. Međutim, za jedan neobičan detalj mnogi nisu znali.
Naime, glavni junaci Ren i Stimpi su – iz Jugoslavije. Ovo je prvi put pomenuto u drugoj sezoni serije, a potvrđeno u epizodi “Poseta Antoniju”. Prikazano je da likovi žive u Holivudu, ali u Jugoslaviji. Neobična je njihova odluka, pošto je epizoda emitovana 1992. godine. Međutim, ovo je dugo bila tajna, pošto ova epizoda serije nikada nije emitovana na malim ekranima.
Ren i Stimpi/printscreen
Mnogi fanovi se pitaju zašto su se odlučili baš za Jugoslaviju. Kasnije je objašnjeno da je bio reč o dobronamernoj šali. Naime, tokom cele serije su se glavni likovi hvalili da su iz Holivuda. Zbog toga je prikazano da su iz Holivuda, ali u Jugoslaviji, koja tada više nije postojala. Na ovaj način je gledaocima prikazano da Ren i Stimpi i njima slični mogu biti samo “holivudske zvezde” iz neostojeće zemlje.
Novi dokumentarac i prateći live album uživo donose zapis o poseti Džimija Hendriksa Havajima davne 1970. godine.
Film pod krajnje zanimljivim nazivom “Music, Money, Madness… Jimi Hendrix In Maui” biće objavljen 20. oktobra, a urađen je kao spoj nikad viđenih arhivskih snimaka sa nedavno snimljenim intervjuima. Sam zaplet baziran je na učešću legendarnog gitariste u produkciji kontroverznog psihodeličnog filma “Rainbow Bridge”.
U tom je trenutku svoje karijere Hendriks je već bio superzvezda zahvaljujući tri uspešna LP-a i reputaciji jednog od najdinamičnijih izvođača u istoriji rok muzike. Rasprodati koncerti i glavni festivalski setovi bili su norma, jer se činilo da je slavni gitarista spreman za dugu i uticajnu karijeru.
Live ih Maui, box set
Hendriksov menadžer Majkl Džefri zamislio je svog klijenta u filmu o kontrakulturi po uzoru na “Easy Rider”. Regrutovao je režisera Čaka Vejna i odabrao atraktivnu scenografiju Havaja, odlučan da napravi hipi film o prosvetljenju.
Umesto toga, dobio je ono što je jedan kritičar opisao kao “nesumnjivo najgluplji hipi film koji je ikad snimljen”. Bez profesionalnih glumaca, ili bilo kakvog zapleta u priči, projekat se brzo pretvorio u besmislene snimke joge, surfovanja i treninga tai čija.
Njegovi jedini svetli trenuci bili su vredni 17 minuta dugi snimci na kojima je Hendriks nastupio ispred uspavanog vulkana Haleakala.
Najavu za film “Music, Money, Madness… Jimi Hendrix In Maui” možete pogledati u nastavku.
Legendarni gitarista umro je 18. septembra 1970. Film “Rainbow Bridge” izaći će više od godinu dana kasnije, a prateći zvučni zapis nije sadržavao muziku snimljenu tokom koncerta na Mauiju.
Dvostruki album “Live in Maui“ biće objavljen zajedno sa filmom, a sadrži dva Hendriksova seta raspoređena na dva CD-a, ili tri vinilna LP-a.
– Džimi je voleo avanturu, a uzbuđenja je sigurno bilo tokom njegovog boravka na Havajima, mestu koje je takođe voleo. Istorija filma “Rainbow Bridge” i ovi snimcu daju sliku Džimijeve neobične sposobnosti da pretvori bizarno u nešto neverovatno. Uzbuđeni smo zbog ovog izdanja jer svetu daje bliži pogled na njegovu muzičku genijalnost – rekla je Dženi Hendriks, sestra i jedan od producenta dokumentarca.
Pogledajte i Hendriksovo izvođenje legendarne “Voodoo Child” od 30. jula 1970.
Ovo je čovek koji stoji iza glasa Fredija Merkjurija u filmu “Boemska rapsodija”, objavio je Mashable.
Da podsetimo, film o grupi Queen i životu njenog frontmena Fredija Merkjurija u režiji Brajana Singera u bioskopima se pojavio 2018. Fredija je tumačio je Rami Malek, ali on nije pevao kao što mnogi misle.
Film je dobio četiri Oskara – za najbolju mušku glavnu ulogu, najbolju montažu, najbolju montažu zvuka i najbolji miks zvuka, dok je bio nominovan i za najbolji film. Takođe, Malek i film su se okitili i Zlatnim globusima i nagradama BAFTA.
Faruk Bulsara, poznatiji kao Fredi Merkjuri, koji je preminuo pre 28 godina od AIDS-a, prema gotovo nepodeljenom mišljenju jedan je od najvećih rok pevača svih vremena. S glasom neverovatnog raspona od čak četiri oktave, bio je jedan od najboljih vokala na muzičkoj sceni i smatra se jednim od najvećih vokala u istoriji.
Taj i takav glas u filmu je dočarao momak koji se zove Mark Martel. Iz Nešvila je ima zavidnu karijeru i prilično je poznat u muzičkim krugovima. Zar ne mislite da je malo nepravedno što o njemu tako malo znamo?
I zašto, dođavola. Adam Labmert peva sa Queenom, a ne on…
Mađarski dirigent i kompozitor Ivan Fišer napravio je zaštitne maske koje poboljšavaju kvalitet zvuka i koje će posetiocima koncerata u doba pandemije omogućiti da uživaju u boljoj akustici, prenosi agencija Rojters.
Fišerove maske imaju dve plastične čaše u obliku dlana. Čaše su prikačene za konce koji drže platno maske, dizajnirane tako da obavijaju uši osobe koja je nosi.
Izum dirigenta izgleda da je popularan među posetiocima koncerata, koji tvrde da je zvuk muzike mnogo bolji kada se nosi maska. Na nedavnom nastupu ovog orkestra mogle su se videti desetine posetilaca kako nose akustičnu masku.
Akustične maske mogu se naručti preko sajta Budimpeštanskog festivalskog orkestra po ceni od oko 22 evra (8.000 forinti), a ima ih u crnoj i beloj “svetlucavoj” verziji.
Postoje mnoga mesta za hodočašće obožavalaca legendarnog muzičara Džonija Keša, a među njima su Arkanzas, u kom se rodio, Nešvil u Tenesiju, postojbina kantri muzike – ali i škotski Fajf.
Ruku na srce, istočna obala Škotske još nije postala uzavrelo okupljalište obožavalaca Čoveka u crnom, ali neki ljudi misle da bi trebalo.
Jedan mali festival u Aberduru sada odaje počast Kešovom nasleđu i njegovim vezama sa Škotskom.
Sam Keš tvrdio je da su njegovi preci iz kraljevstva Fajf i bio je ponosan na svoje škotske korene, čak i ako su oni prešli Atlantik još u 17. veku.
Američki muzičar započeo je karijeru pedesetih, snimajući uz Elvisa Prislija u slavnim studijima u Memfisu.
On je šetao po tankoj liniji između odmetnika i sveca sve do svoje smrti 2003. godine, u 71. godini, posle poznog procvata karijere u kojoj je imao velikog uspeha sa nizom akustičnih albuma. Ali ovu zvezdu je jedan slučajni susret kasnih sedamdesetih naveo da istraži svoje škotske korene.
Zatekao je sebe kako u avionu iz Amerike sedi pored majora Majkla Krajtona-Stjuarta, čuvara nasleđa Folklandske palate u Fajfu.
Keš je usput pomenuo kako je načuo da je njegova porodica potekla iz Škotske, a major Krajton-Stjuart je potvrdio da njegovo porodično ime i dalje može da se vidi na farmama i ulicama Kraljevstva.
Kešova ćerka Rozen rekla je za BBC-jev dokumentarac 2010. godine:
– Moj otac je bio toliko opčinjen ovim da je istražio naše pretke sve do 11. veka.
Njegov biograf Stiven Miler rekao je za istu emisiju da se činilo da je Keš potekao od čoveka po imenu Vilijam Keš koji je živeo u Stratmiglu krajem 17. veka.
Džoni Keš/Photo: facebook@johnnycash
Rozen nadalje tvrdi da je klan Kešovih potekao od Ade, sestre kralja Malkolma IV (1153-1165). Ona kaže:
– Kad god bi moj otac u poslednjim godinama života završio u bolnici, upisivao bi se pod imenom Malkolm. Cenio je tu vezu sa kraljevskom porodicom, koliko god daleko u prošlosti bila.
Osamdesetih je Keš putovao u Fajf najmanje tri puta – najistaknutija poseta je ona iz 1981. godine, kad je snimio Božićni specijal za američku televiziju sa kolegom pevačem Endijem Vilijamsom.
Kad je kantautor Din Ovens čuo za ovu priču, pomislio je da mora nešto da se uradi kako bi se proslavili Kešovi koreni u Fajfu.
– Mi Škoti volimo da svojatamo naše ljude – kaže on. – Kad sam otkrio da je Džoni Keš Škot, prilično sam se uzbudio oko toga.
Ovens je rekao da festival “Kešbek” u Hotelu Vudsajd u Aberduru nije “ljigavi” počasni festival, već proslava Kešovog nasleđa.
Džon Maktagart, vlasnik Hotela Vudsajd, u kom se održava festival, kaže da bi više ljudi trebalo da zna za ovu vezu. On kaže i da svi znaju da je aerodrom Prestvik jedino mesto u Velikoj Britaniji na koje je nogom kročio Elvis Prisli.
A Kirimjur ima kip u čast Bona Skota iz benda AC/DC, koji je tu živeo sve dok se sa šest godina nije preselio u Australiju.
– Ljudi obožavaju to muzičko nasleđe – kaže on. – I zato bi trebalo da postoji neka vrsta spomenika.
Ovens kaže da statua možda nije najbolji način da se oda počast u ovom slučaju.
– Na neki način ovo je bolje, jer se radi o muzici – kaže on.
Filmski festival Palić/Photo: facebook@European Film Festival Palić
U subotu, 12. septembra u 20h, svečanom ceremonijom u bioskopu EuroCinema u Subotici otvoren je 27. Festival evropskog filma Palić, koji će trajati do 18. septembra. Festivalski program održavaće se u bioskopskim dvoranama u Subotici i na Paliću, a biće prikazano više od 130 filmova u 15 programskih celina.
Prisutnima se obratio gradonačelnik Subotice Stevan Bakić:
– Tokom 26 dosadašnjih festivala najbolji evropski filmski stvaraoci ispričali su nam mnogo nezaboravnih priča na velikom platnu. Zato je od ključnog značaja da se održava i ovaj, 27. festival na Paliću. Ponosan sam na našu zemlju, pokrajinu i grad, što smo uspeli da održimo kontinuitet i nastavimo tradiciju.
Stevan Bakić/Photo; Ivica Vojnić
Nil Jang, selektor programa Mladi duh Evrope i ko-selektor programa Paralele i sudari, predstavio je Saru Fgaier, ovogodišnju laureatkinju nagrade Underground Spirit, koju festival dodeljuje za izuzetan rad na polju nezavisnog filma.
– Sara je dobitnica Evropske filmske nagrade za film “Gli Anni” koji je režirala, napisala, producirala i montirala, ali je najpoznatija po svom montažerskom radu. To je glavni razlog zašto smo joj dodelili nagradu. Većina festivala daje specijalne nagrade rediteljima i glumcima, ali mi na Paliću prepoznajemo da mnogo važnih ljudi radi na filmu, kao što su upravo montažeri. Specijalnost Sare Fgaier je montaža arhivskih snimaka, kojima dodaje originalan autorski pogled. Bez prošlosti film nema sadašnjost, a bez sadašnjosti nema budućnosti – zaključio je Jang.
Filmski festival Palić/Photo: facebook@European Film Festival Palić
Sara Fgaier i Ildiko Enjedi, dobitnica nagrade “Aleksandar Lifka“ za doprinos evropskoj kinematografiji u kategoriji inostranih stvaralaca, zahvalile su na nagradi publici i organizatorima putem video linka.
Radoslav Zelenović, direktor Festivala evropskog filma Palić, uručio je nagradu “Aleksandar Lifka“ legendarnoj glumici Mirjani Karanović, laureatkinji u kategoriji domaćih stvaralaca. Tim povodom Zelenović je istakao da je ona pre svega filmska glumica, zato što je snimila 70 igranih filmova, što je jedan od ređih slučajeva u našoj kinematografiji. Direktor festivala rekao je da se Mirjana Karanović nalazi u odličnom društvu prethodnih laureata, poput Mikija Manojlovića, Mire Banjac, Milene Dravić, ali i Tea Angelopulosa, Jiržija Mencla, Kena Louča i drugih velikana evropskog filma.
Mirjana Karanović/Photo; Ivica Vojnić
Povodom dobijanja nagrade, Mirjana Karanović je rekla:
– Stvarno sam ponosna na 40 godina bavljenja ovih divnim poslom, u koji sam se zaljubila još dok sam bila dete i čeznula da mogu da se na bilo koji način bavim glumom.
Naša slavna glumica je dodala:
– Dobila sam mnoge nagrade u životu, ali mislim da je najveći uspeh glumca da traje. Da ta neka strast iznutra ima gde da se iskaže. Ono što jeste za mene gluma, to je produženo detinjstvo i način da svet mašte koji me je beskrajno radovao dok sam bila dete, zapravo postane svet u kome sam nastavila da živim na sceni.
Nenad Dukić, selektor Glavnog takmičarskog programa, na svečanoj ceremoniji otvaranja je istakao da bez publike filmski festival nije to što jeste. O kvalitetu selekcije on je rekao:
– Palićki festival ove godine nam predstavlja ono što, po mom sudu, jeste zaista reprezentativan uzorak onoga što je najkvalitetnije u evropskom filmu, u protekloj godini. Mislim da je veliki uspeh što smo to uspeli da uradimo, i ove godine je ta lestvica kvaliteta na visokoj razini.
Miroslav Mogorović i Nenad Dukić/Photo; Ivica Vojnić
Miroslav Mogorović, programski direktor Festivala, povodom otvaranja ovogodišnjeg izdanja zahvalio se ekipi koja je ove godine realizovala festival, kao i selektorima Nenadu Dukiću, Nilu Jangu i Igoru Toholju, koji su zajedno s njim kreirali program.
– Na kraju smo ipak uspeli da se festival dogodi na pravi način, sa publikom. Dogodine ćemo se sigurno vratiti na našu originalnu lokaciju, na Letnju pozornicu – zaključio je Mogorović.
Festival evropskog filma Palić svečano je otvoren premijerom filma “Ime naroda” našeg proslavljenog reditelja Darka Bajića, u produkciji kuće Zillion Film i uz pokroviteljstvo Vlade AP Vojvodine. Ovo ostvarenje je istorijska saga o Svetozaru Miletiću, uglednom advokatu, nekadašnjem gradonačelniku Novog Sada i jednom od najznačajnijih i najuticajnijih srpskih političara u Austrougarskoj druge polovine 19. veka. U filmu rađenom po scenariju Milovana Vitezovića, glavnu ulogu igra Ljubomir Bandović, dok ostale uloge tumače Žarko Laušević, Katarina Žutić, Anja Pavićević, Andrija Kuzmanović, Nikola Ristanovski, Milutin Mima Karadžić, i drugi.
Na otvaranju je reditelj filma Darko Bajić izjavio:
– Pozdravljam Palićki festival i ovaj hrabri potez, ali i potez vraćanja onoga što mislim da je i najvažnije – omogućavanje gledaocima da dožive bogatstvo. Da budu bogatiji za nove filmove koji će gledati na ovom festivalu. Nadam da će i moj film ostati kao neki životni događaj, koji će se pomešati sa ovim događajima. Čini mi se da će “Ime naroda”, ostati dugo, dugo zapamćen u mislima onih gledalaca koji ga budu gledali.
Drugog festivalskog dana, u nedelju 13. septembra u bioskopu EuroCinema, u Glavnom takmičarskom programu u 20h će biti prikazan film “Časovi persijskog” ukraijnskog reditelja Vladimira Perelmana, dok je u 22h na programu ostvarenje “Valan” mađarskog reditelja Bele Bagote. U selekciji Paralele i sudari, u 19:30 u bioskopu Abazija će na repertoaru biti filmovi “Očajanje” letonskog reditelja Karlisa Lesinša i “Prvi most” Laile Pakalnine iz Letonije. Na istom mestu u 21:30, pa programu su ostvarenja “Posluga” slovačkog reditelja Ivana Ostročovskog i austrijski film “Kraljevsko plava” Dinka Draganovića.
U nedelju u 16:30 će u Galeriji Otvorenog univerziteta Subotica biti otvorena izložba “Svetlana Bojković – umetnost glume ili traganje za istinom“ uz prisustvo Svetlane Bojković i autora izložbe Zorana Maksimovića. Istog dana u 13 časova u bioskopu Abazija na Paliću biće otvorena izložbena postavka “Velikani srpskog glumišta” koja objedinjuje portrete velikana pozorišne scene Srbije, a čiji je autor Dragan Despot Đorđević.
Shock rock zvezda Merilin Menson objavio je svoj 11. studijski album pod nazivom “We Are Chaos”. Na njemu se našlo 10 pesama, među kojima i istoimeni singl čiji je video spot premijerno prikazan krajem jula. Dan pre objave izdanja predstavljena je i pesma “Don’t Chase The Dead”, koja se takođe našla na njemu.
Menson je za Revolver otkrio proces nastajanja albuma:
– Započeo sam album s uvodom kojim je određena atmosfera čitavog izdanja. Napisali smo 10 pesama kako bi dočarali tradicionalno značenje LP izdanja, s A stranom i B stranom. Baš kao u filmu ili predstavi, prisutna su tri čina. Bili smo vrlo detaljni u njihovom slaganju, ali nije bilo teško – objasnio je koncept albuma, u čijem je nastajanju učestvovao i producent Šuter Dženings.
– Kad smo Šuter i ja pre skoro 2 godine odlučili da započnemo rad na ovom albumu, bili smo na turnejama i morali smo da uskladimo obaveze. Radeći s njim bio sam ohrabren da isprobam nove stvari u procesu pisanja pesama, ali i da se vratim već starim metodama. S producentske strane pomogao mi je da ostanem dosledan sebi, ali i inovativan. Njegova perspektiva mi je približila višedimenzionalne elemente kojima sam oduvek težio – dodao je Menson.
Napomenuo je i da je u periodu kreiranja albuma bio prisiljen da poradi na kreativnosti jer se tada njegova kuća renovirala pa je boravio u tuđem domu.
– Osećaj je skoro kao da za slikanje raspolažete samo belom i crnom bojom, ta bi se metafora mogla primeniti u stvaranju muzike. Na neki način su mi bile dostupne ograničene mogućnosti.
Društvena mreža Facebook dodaće nova ograničenja i zabrane muzičkih prenosa uživo od 1. oktobra. Kao direktna posledica, umetnici će biti prisiljeni da traže druge mogućnosti prenosa, jer Facebook neće dopustiti bilo koji prenos uživo, osim ako “nema muzike”, što u ovom slučaju za mnoge umetnike nema smisla, posebno za DJ-eve.
Ta nova ograničenja ipak ne iznenađuju. S pandemijom koja je od početka godine pogodila muzičku scenu uživo, umetnici su pronašli prenose uživo kao izvrsnu alternativu muzičkim emisijama i novi način za promociju svoje muzike; s Facebookom i YouTubeom koji su najviše birani alati za streaming. Međutim, problemi koji proizlaze iz muzičkih licenci i dozvola za reprodukciju određenih pesama rezultirali su tim novim ograničenjima.
Facebook live
Jedna od najnovijih smernica Facebooka glasi: “Ne smete koristiti videozapise na našim proizvodima za stvaranje iskustva slušanja muzike… ako koristite videozapise na našim proizvodima da bi stvorili iskustvo slušanja muzike sebi ili drugima, vaši će videozapisi biti blokirani, a vaša stranica, profil ili grupa možda će biti izbrisani. To uključuje emitovanje ‘uživo’.”
Iako je YouTube i dalje platforma broj jedan, ova nova Facebook ograničenja streamova uživo zaista su užasna vest, posebno za umetnike koji se probijaju na muzičkoj. Zapravo postoje druge dobre alternativne platforme za streaming, ali one imaju puno manje vidljivosti. Ako pogledamo YouTube, Twitch i Mixcloud Live (pretplata) mogu biti dobra alternativa, bez obzira na to, očigledno je da nijedan od njih nema moć i doseg koji ima Facebook.
